Prikazivanje članaka po tagu Rezervat biosfere MuraDravaDunav

* Grad Sombor je regionalni koordinator na realizaciji projekta „Amazon of Europe Bike Trail - Biciklistička staza Evropski Amazon”. Projekat se realizuje u okviru drugog poziva “Interreg Danube Transnational Programme - Dunavskog Transnacionalnog programa Evropske unije ”. Realizacija projekta je počela 1. juna 2018. godine i traje do 31. oktobra 2021 godine. Ukupna vrednost projekta je 3,176,000.00 evra, raspoređenih između 15 partnera

U sklopu projekta, između ostalog, na teritoriji Sombora postavljeno je šest odmorišta za bicikliste sa pratećom infrastrukturom i saobraćajnom signalizacijom u dužini više od 70 kilometara.

Projekat se realizuje na području prvog 5-državnog UNESCO rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav, kroz uspostavljanje biciklističkih staza i organizaciju biciklističkih događaja u Austriji, Sloveniji, Mađarskoj, Hrvatskoj i Srbiji.

Ovom prilikom menjamo lokaciju okupljanja i pozivamo vas da nam se pridružite na otvaranju rute u sklopu Međunarodnog biciklističkog festivala, u Somboru 31. oktobra, sa početkom u 11 časova na Štrandu. 

Pridružite nam se u avanturi na biciklističkoj stazi uz Evropski Amazon!

Više informacija o projektu možete pronaći na službenim stranicama, Facebooku (#AoEbiketrail) ili YouTube kanalu.

Najveće zaštićeno rečno područje u Evropi koje je u sredu, 15. septembra UNESCO proglasio prvim na svetu petodržavnim rezervatom biosfere Mura-Drava-Dunav, međunarodni je primer sinergije zaštite prirode i održivog razvoja

Zagreb/Ljubljana/Beograd, 15. septembra  2021. godine - Dok se svet suočava s klimatskom krizom i degradacijom prirode, današnje proglašenje Petodržavnog rezervata Mura-Drava-Dunav od strane UNESCO-a u Abudži, Nigeriji, istorijski je korak prema novom dobu za prirodu i ljude.

Rezervat biosfere, koji se proteže Austrijom, Slovenijom, Hrvatskom, Mađarskom i Srbijom na gotovo milion hektara i 700 kilometara rečnog toka, proglašenjem je službeno postao najveće zaštićeno rečno područje u Evropi i predstavlja međunarodni primer sinergije zaštite prirode, klimatske otpornosti i održivog razvoja. Zbog jedinstvenih staništa i brojnih retkih vrsta, rezervat biosfere takođe je poznat i kao Evropski Amazon.

- Proglašenje od strane UNESCO-a važan je pokazatelj međunarodne saradnje i zajedničke zelene vizije, značajan korak napred u očuvanju prirodnog i kulturnog blaga regiona i snažan primer ujedinjenja zemalja sa zajedničkim ciljem očuvanja prirode. Ovo je i važan doprinos implementaciji Strategije EU-a za zaštitu biodiverziteta, čiji je cilj da se do 2030. godine obnovi 25.000 kilometara reka i zaštiti 30 odsto kopna Evropske unije. To je samo još jedna potvrda mandata svih pet zemalja da zajednički krenu sa obnovom i zaštitom predela Mure, Drave i Dunava - rekla je Nataša Kalauz, direktorka WWF Adrije, svetske organizacije za zaštitu prirode koja je od samoga početka deo ove inicijative.

Iako ideja o petodržavnom UNESCO rezervatu biosfere Mura-Drava-Dunav datira s kraja prošlog veka, rad institucija na njegovom uspostavljanju je službeno započeo 2011. godine. Područje rezervata biosfere obiluje retkim staništima poput velikih poplavnih šuma, peščanih i šljunčanih sprudova, strmih obala, rukavaca i mrtvaja. Upravo su ona dom najveće populacije orla belorepana u Evropi i gnezdilište mnogih ugroženih vrsta ptica poput bregunica, male čigre i crne rode, staništa dabra i vidre i riba poput kečige.

Ne samo da brojne vrste zavise od Mure, Drave i Dunava, već i gotovo milion ljudi čije su živote oblikovale reke. Netaknute poplavne nizine čuvaju naselja od poplava, reke nam omogućavaju pitku vodu, plodno zemljište, ublažavaju posledice klimatske krize, a isto su tako zone rekreacije i inspiracije i mogu biti pokretač održivog razvoja.

- U vreme klimatske krize i velikog izumiranja vrsta, zaštita prirode postaje pitanje preživljavanja. Proglašenje rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav važan je korak prema zelenoj i održivoj budućnosti u kojoj nema više prostora za negativne prakse poput novih projekata izgradnje hidroelektrana, nepotrebne regulacije reka ili vađenja sedimenta. Europski Amazon stoga vidimo kao dobar primer suživota ljudi i prirode - dodala je Kalauz.

Vrednost zaštite ovog područja prepoznala je i Evropska unija koja je kroz svoje programe podrške sufinansirala projekte u vrednosti većoj od 20 miliona evra, a koji doprinose zaštiti prirode i razvoju ovog područja.

- Uprkos velikom iskoraku koji smo napravili ovim proglašenjem za očuvanje reka Mure, Drave i Dunava za sve buduće generacije, pred nama je puno posla. Neophodna je veća predanost ključnih donosilaca odluka, kao i privrednika sa ciljem podsticanja održivog razvoja Evropskog Amazona, kako on ne bi ostao samo „park na papiru“. Očekujemo nastavak dobre saradnje, rezervat biosfere u kojem se priroda istinski obnavlja, podstiče inovacija i u kojem su lokalne zajednice pokretači promena - zaključio je projektni saradnik u WWF Adriji Nikola Matović.

- U slajd-dodatku, fotografije: 1) Ušće Drave u Dunav, foto Ante Grgić, 2) Važna područja u okviru Specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje u Srbiji, foto J. Pap, 3) Mural u Somboru, na zidu Osnovne škole Bratstvo Jedinstvo, oslikan povodom Dana Evropskog Amazona, foto Zdravko Dulović, 4) Zone zaštite, 5) Glavne prekretnice - 

* Povodom Dana Evropskog Amazona i godine kada će UNESCO proglasiti Petodržavni rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav, deo krajolika preselili smo na veliko platno - Evropski Amazon na velikom platnu

Sombor, 21. jula 2021. godine - Povodom Dana Evropskog Amazona, koji se obeležava svake godine 14. jula, i u godini kada će UNESCO proglasiti Petodržavni rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav, WWF Adria i Graffiti na Gradele, uz podršku Grada Sombora, deo pejzaža preselili su na zid Osnovne škole „Bratstvo jedinstvo“ u Somboru.

Reke Mura, Drava i Dunav teku kroz pet zemalja i zajedno čine zeleni pojas dug 700 kilometara koji povezuje gotovo milion hektara jedinstvenog područja prirodne i kulturne baštine koji će ove godine od strane UNESCO-a biti proglašen kao prvi svetski rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav između Austrije, Slovenije, Mađarske, Hrvatske i Srbije.

„Proglašenje od strane UNESCO-a značajan je korak za zaštitu prirode i kruna dvadesetogodišnjeg rada niza interesnih grupa – civilnog društva, javnih ustanova za zaštitu prirode, lokalnih i pokrajinskih institucija, upravljača zaštićenih područja, obrazovnih institucija, istraživača i drugih. Ovim muralom želimo da podsetimo građanke i građane da je Sombor važan deo ove inicijative, i da ih podstaknemo na razmišljanje kako mogu da doprinesu očuvanju prirode, ali i da iskoriste potencijale koje ovo zaštićeno područje nudi“, ističe je Nikola Matović iz WWF Adrije.

Rezervat biosfere takođe stavlja naglasak i na očuvanje kulturne baštine i održivi razvoj, kao i na potrebu edukacije najmlađih o prirodnim vrednostima koje ih svakodnevno okružuju. Oslikavanjem murala svoj doprinos kulturnoj komponenti dali su umetnik Wuper Kec i organizacija Graffiti na Gradele, koja je takođe održala street art radionicu za decu i mlade, uz edukativne radionice koje je održao WWF.

„Kroz radionicu učesnike upoznajemo sa vrednosnim aspektom ulične umetnosti, ali cilj nam je da ih uputimo i u niz drugih vrednosti koje se pozitivno odražavaju na našu lokalnu zajednicu, kao i društvo u celini. Ovim putem na zabavan, edukativan i inovativan način mlade uvodimo u svet umetnosti, ali i u to kako da doprinesu svojoj zajednici i očuvanju prirode i životne sredine, odnosno naše i njihove budućnosti“, dodaje Marko Boko iz Graffiti na Gradele.

Realizacija murala i radionice ne bi bila moguća bez podrške Grada Sombora koji je bio važna logistička podrška ovom projektu.

Osim odražavanja prirodnih i kulturnih vrednosti koje budući rezervat biosfere nudi, mural kao svoju centralnu figuru ima dečaka okruženog divljim vrstama u svom prirodnom staništu. Time se stavlja naglasak na potrebu učešća svakog od nas u zaštiti prirode, ali i na potrebu obrazovanja mladih koji imaju vrlo važnu ulogu u širenju glasa za očuvanje naših reka i vrsta koje ih naseljavaju.

Dan Evropskog Amazona WWF Adria je obeležila i oslikavanjem murala u Koprivnici, na fasadi Doma mladih. Ovaj važan dan se proslavlja svake godine 14. jula u znak sećanja na dr Martina Šnajder-Jakobija (1956-2012), nemačkog biologa, koji je rođen tog datuma, a koji se smatra utemeljivačem ideje o prekograničnom rezervatu.

- Dodatak, slajd-fotografije: 1,2) Mural posvećen budućem rezervatu biosfere Mura-Drava-Dunav; 3,4) Street art radionica - 

WWF: Izuzetan rečni predeo Mure, Drave i Dunava, koji se proteže na 930.000 hektara od Austrije do Srbije, nakon potvrde UNESCO-a postaće prvi na svetu rezervat biosfere koji se prostire u pet država

 RB Mura-Drava-Dunav: hronologija

* Zajednička nominacija Austrije, Slovenije, Hrvatske, Mađarske i Srbije, poslata je UNESCO-u 30. septembra, što je poslednji deo slagalice za proglašenje rezervata biosfere “Mura-Drava-Dunav” prvog na svetu u pet država. Potvrda UNESCO-a očekuje se u junu 2020. godine.

- Izuzetno mi je drago da će rezervat biosfere "Bačko Podunavlje" koji se prostire na teritoriji pet opština - Sombor, Apatin, Odžaci, Bač i Bačka Palanka, postati integralni deo prekograničnog rezervata biosfere. Ovoj zajedničkoj "zelenoj vizijii" značajno su doprineli Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Komisija Republike Srbije za saradnju sa Uneskom - napominje Duška Dimović iz WWF Adria-Srbija.

Gornja Podunavlje - Srbija, Foto: Jaroslav Pap

Reke Mura, Drava i Dunav, koje teku kroz pet zemalja, formiraju zeleni pojas dug 700 kilometara i povezuju preko 930.000 hektara jedinstvenog područja sa značajnom prirodnom i kulturnom baštinom, čineći tzv. Evropski Amazon.

- Prekogranična nominacija je snažan pokazatelj jačanja regionalne saradnje i ujedinjenja zemalja s jedinstvenim ciljem zaštite prirode. Rad na zajedničkoj nominaciji je primer međudržavne saradnje na ovako važnom pitanju - ističe direktorka programa zaštite prirode WWF Adrije Petra Remeta.

Podsećamo da je rad na uspostavljanju rezervata biosfere “Mura-Drava-Dunav” u pet država zvanično počeo 2011. godine, kada su ministri zaštite životne sredine svih pet zemalja potpisali deklaraciju o uspostavljanju prekograničnog rezervata biosfere. Hrvatska i Mađarska su 2012. zaštitile svoj rečni predeo, a slede ih Srbija (2017), Slovenija (2018) i Austrija (2019). Zajednička nominacija povezala je pet celina u jedinstveno zaštićeno područje.

Živopisnost reke Mure napretek

Centralno i zaštitno područje rezervata biosfere proteže se na 280.000 hektara i uključuje 13 zaštićenih područja, a okruženo je sa 650.000 hektara prelaznog područja. Retke plavne šume, peščani i šljunkoviti sprudovi, rečna ostrva i mrtvaje čine jedinstveni rečni i kulturni predeo. Evropski Amazon je stanište najveće populacije orla belorepana u Evropi, sa čak 140 parova, kao i drugih ugroženih vrsta poput malih čigri, crnih roda, vidri, dabrova i jesetri, ali i važno područje za više od 250.000 migratornih ptica.

Osim toga što predstavlja dom brojnim biljnim i životinjskim vrstama, gotovo 900.000 stanovnika zavisi od Mure, Drave i Dunava. Poplavna područja štite naselja od poplava i osiguravaju snabdevanje pijaćom vodom, dok izuzetni rečni predeli povećavaju potencijal za razvoj održivog turizma.

- Proglašenje rezervata biosfere važan je odmak od štetnih projekata poput izgradnje novih hidroelektrana ili eksploatacije sedimenata. Održivi suživot ljudi i prirode je smer u kojem moramo ići ako želimo ublažiti neizbežne posledice klimatskih promena, koje već sada itekako osećamo - povlači Ivana Korn Varga iz WWF Adrije.

Dodatna podrška upravljanju rezervatom biosfere u pet država su i projekti ukupne vrednosti 14 miliona evra, sufinansirani od strane Evropske unije, a doprinose i zaštiti prirode i razvoju čitavog područja. Tako je u sklopu ove inicijative uspostavljena saradnja zaštićenih područja svih pet zemalja, sa ciljem prekograničnog upravljanja, dok je fokus projekta “Biciklističke staze Evropskog Amazona” uspostavljanje modela održivog cikloturizma. S druge strane, konkretne mere revitalizacije reka sprovode se kroz druge projekte, kako bi se stvorila nova staništa i rekreativne zone duž reka.

Zajednička nominacija rezultat je rada ministarstava i javnih ustanova za zaštitu prirode Austrije, Slovenije, Hrvatske, Mađarske i Srbije, sekretarijata UNESCO programa Čovek i biosfera, kao i napora WWF-a, EuroNatura i mnogih drugih organizacija za zaštitu prirode u svih pet zemalja.

O WWF-u:

WWF je jedna od najvećih, širom sveta priznatih, nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i da stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje. Više informacija na:

wwf.rs

Izvori: Milena Dragović (wwfadria.org) / Zdenka Mitić (UG "Podunav" Bački Monoštor)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor