Prikazivanje članaka po tagu Sindikat profesionalnih fudbalera Nezavisnost

* Fudbal u Srbiji nije profitabilan, ali kroz njega godišnje prođe više od 100 miliona evra. Gotovo svi klubovi se finansiraju iz budžeta a nema javne kontrole trošenja tog novca. Fudbalski savez Srbije je leglo korupcije i „ikebana“ u rukama političara i sve dok se oni bilo šta pitaju u sportu, propast je zagarantovana, izjavio je Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera

Poledica je u razgovoru za portal UGS Nezavisnost rekao da se srpskim fudbalerima konstantno uskraćuju prava i da je njihov san da u svojoj zemlji imaju ista prava kao i stranci.

Govoreći o problemima na relaciji igrač - klub, Poledica je kazao da je takva praksa tradicionalna u zemljama istočne Evrope, ali i u Srbiji:

- Srbija je jedna od retkih zemalja koje imaju više fudbalera profesionalaca u inostranstvu nego u Srbiji pa je to za nas dodatni izazov. On se odnosi na status naših igrača u Srbiji. San svakog srpskog fudbalera je da u svojoj zemlji ima ista prava kao i stranac, to je realnost u 21. veku za sve nas.

Prema rečima Poledice, uprave klubova pogrešno doživaljavaju Sindikat profesionalnih fubalera Nezavisnost.

- Većina klubova nas smatraju neprijateljima zbog toga što štitimo igrače od prevara koje su jako česte u Srbiji. Srbija je visokorizična zemlja za igranje fudbala, a u prilog tome ide i činjenica da nam se u prethodnih pet godina ugasilo pet klubova. Ima i pozitivnih primera gde nas klubovi dočekaju srdačno i to su po pravilu klubovi koji poštuju prava igrača. Igrači nas cene i poštuju i svesni su da radimo isključivo u njihovom interesu.

Dodao je da su fubalski klubovi veoma zavisni od državne kase.

- Klubovi u najvećoj meri zavise od milostinje lokalnih samouprava i države. Siguran sam da nijedan klub nema interes da ne plaća igrača, ali ako ne dobiju novac onda se situacija komplikuje. Fudbal nije profitabilan sport u Srbiji i svi klubovi imaju mnogo veće rashode od prihoda. Iako nije profitabilan, kroz fudbal u Srbiji godišnje prođe više od 100 miliona evra. Gotovo svi klubovi se finansiraju iz budžeta i kontrola trošenja tog novca nije poznata javnosti.

Poledica je veoma oštro kritikovao upravu nacionalne fudbalske asocijacije.

- Fudbalski savez Srbije je leglo korupcije, da smo pravna država mnogi bi odavno bili uhapšeni i procesuirani. Zašto se to ne dešava pitanje je isključivo za nadležne institucije. FSS je ‘ikebana’ u rukama političara koji kroz fudbal leče svoje komplekse iz detinjstva. Sve dok se političari bilo šta pitaju u sportu, propast je zagarantovana - kaže Poledica.

Prvi čovek Sindikata profesionalnih fudbalera naglasio je da ključni cilj te organizacije jeste zaštita prava fudbalera, ali i njihova edukacija.

- Cilj nam je da se zaštite radna prava fudbalera u Srbiji, uredi njihov socijalni status, obezbedi njihova zdravstvena zaštita na najvišem nivou i slično. Bavimo se i obrazovanjem igrača, trudimo se da ih na vreme upozorimo o svim opasnostima koje idu uz fudbal, a prva je ta da u svetu samo 1,7 odsto fudbalera zaradi novac od fudbala, dok svi ostali moraju nakon karijera, koje su jako kratke, da pronađu sebe u nekim drugim poslovima.

Mirko Poledica je govorio i o praksi evropskih zemalja u oblasti radnih prava fudbalera.

- Zemlje zapadne Evrope imaju različite sisteme zaštite. U Francuskoj je to sistem otpremnina, u Belgiji se tokom cele karijere igračima uzima 40 odsto neoporezivo od plate i vraća im se kada završe karijere ili kada napune 35 godina. Engleska ima najstariji sindikat fudbalera na svetu, osnovan je 1907. godine i izuzetno je moćan. Njihovi igrači nakon završenih karijera imaju penzije koje se isplaćuju iz sindikalnog fonda, koji ima milijarde funti na svom kontu i svake godine je sve bogatiji.

Nažalost, u Srbiji na igrače i dalje gledaju kao na potrošnu robu i nema volje da se ovo veoma važno društveno pitanje uredi na najbolji način.

***

Iz biografije

Mirko Poledica, rođen 11. septembra 1978, srpski je profesionalni fudbaler i aktuelni predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera u Srbiji. 

Rođen u Čačku, kao dete brzo je zavoleo sport, a fudbal je počeo da igra u rodnom klubu Borac Čačak, sa 10 godina. Prošao je postepeno, uspešno sve omladinske selekcije i imao odlične trenere poput Milovana Ćirkovića, Miće Kovačevića i Mihaila Kolarevića. Poslednji ga je odveo u seniorski tim, debitujući baš protiv gigantske Crvene zvezde. Spisak njegovih saigrača koji su bili u omladinskim timovima Borca bio je jedan od najboljih u istoriji kluba, a među njima su i imena poput Milivoja Vitakića, Ivice Dragutinovića, Branka Jelića, Neška Milovanovića. Posle četiri sezone u seniorskom timu, prelazi u jedan od najvećih srpskih klubova, Vojvodinu, gde su ga u sezoni 2001-02. menadžeri Prve lige izabrali za idealnih 11 u domaćoj fudbalskoj eliti i krunisali za najboljeg asistenta. U toj sezoni takođe prima poziv za reprezentaciju Srbije u prijateljskoj utakmici protiv Meksika. U drugoj polovini sezone 2002-03. igrao je na pozajmici u poljskom klubu Lech Poznan. Njegove sjajne predstave na terenu nisu prošle nezapaženo i mnogi klubovi su se borili za njega, pobedivši na kraju, poput češkog prvaka, Sparte iz Praga. Tamo je odigrao jednu sezonu pomažući timu da stigne do šesnaestine finala u Ligi šampiona i osvajanju nacionalnog Kupa. Sledeće sezone, vraća se poljskom fudbalu, ovoga puta da u glavni grad i klub Legia, Varšava. Prvu sezonu ovde završava na trećem mestu u ligi, ali sledeće godine njegov tim osvaja šampionat u spektakularnom finalu protiv Visle. Zbog nekih finansijskih problema napušta klub i vraća se u Srbiju nakon pet godina provedenih u inostranstvu, potpisavši ugovor sa Smederevom, gde je igrao sve klupske utakmice do kraja sezone. U leto 2007. potpisuje ugovor sa još jednim klubom Superlige - Čukarički, a od januara 2008. igra u svom rodnom klubu Borac Čačak. U leto 2009. prešao je u prvoligaški klub Mladost Lučani, gde je odigrao i poslednju sezonu pre "penzionisanja" u fudbalu koji mu je doneo puno radosti a i on je fudbalu znao da uzvrati. 

12. marta 2009. godine izabran je za predsednika Sindikata profesionalnih fudbalera u Srbije i posvetio se odbrani prava svih fudbalera širom Srbije.

(Iz Vikipedije): Datum rođenja 11. septembra 1978 
Mesto rođenja Čačak, SFR Jugoslavija
Visina 1,90 m (6 ft 3 in)
Pozicija: Levi bek
Omladinska karijera
1988–1996. Borac Čačak
Seniorska karijera *
1996–2000. Borac Čačak 119 (5)
2000–2003. Vojvodina 62 (3)
2002–2003. → Lech Poznan (pozajmica) 14 (1)
2003–2004. Sparta Prag 22 (3)
2004–2006. Legia Varszava 11 (1)
2005. → Pogon Szczecin (pozajmica) 6 (0)
2007. Smederevo 14 (1)
2007. Čukarički Stankom 14 (0)
2008–2009. Borac Čačak 15 (1)
* Nastupi i golovi u seniorskom klubu računali su se pritom samo za domaću ligu

***

Izvor: www.nezavisnost.org

* U evropskom fudbalu sa najsnažnijim uverenjem samih nosilaca ovog sporta objavljena je juče izuzetna odluka (Sportski sud, Lozana, Švajcarska). Ona će itekako uticati naravno i na fudbalske klubove u Srbijie, jer ta odluka daje snagu igračima da koliko od sutra budu kvalitetnije i adekvatno zaštićeni

Tim povodom oglasio se Sindikat profesionalnih fudbalera "Nezavisnost" i pozdravio novu odluku Sportskog suda u Lozani.

Ovaj reprezentativni sindikat podsetimo, zastupa fudbalere širom Srbije. U Sinidikatu podvlače da je sud u Lozani doneo odluku koja će biti od velikog značaja za fudbalere u budućnosti.

Sada neće biti moguće da fudbaler bude prinuđen da oprosti dugovanja svom dotadašnjem klubu kako bi mogao da promeni sredinu i ode u novi klub. To je primer kakve smo u prošlosti viđali u srpskom fudbalu.

- Odluka Sportskog suda u Lozani CAS 2020/A/6727 biće veoma važna za igrače u budućnosti - počinje se u objavi Sindikata "Nezavisnost", a onda se navodi primer kako bi to sve izgledalo u praksi.