Prikazivanje članaka po tagu Socijalno ekonomski savet

UGS Nezavisnost, Sramotno postupanje sa radnicima iz Vijetnama

* Dešavanja sa radnicima iz Vijetnama angažovanim na izgradnji objekta kompanije Ling Long u Zrenjaninu graniče se sa nepojmljivim. Nehumani uslovi života i rada, oduzimanje ličnih dokumenata i gotovo ropski status jesu, svakako, razlog za osudu posredničkih agencija i kompanija koje teže da iscede profit po svaku cenu

Na ovom ispitu ljudskosti pada i Srbija u liku svojih državnih organa - od inspekcijskih službi, policije sve do vrhova izvršne vlasti. Ne radi se pri tome o izolovanom slučaju - dugu praksu servilnog odnosa prema investitorima, kojima se, po pravilu, dele i obilne subvencije, dobro ilustruje svojevremena poruka sa vrha da im galamom oko Jure ne rasterujemo strane investitore.

Šta će sada preduzeti, sem zataškavanja i kozmetičkih popravki?

UGS Nezavisnost radi dve stvari. Prvo, upućujemo, a slaćemo i dalje, solidarnu pomoć i podršku da sutra neko od nas ne podeli sudbinu Vijetnamaca u Zrenjaninu.

Iz istog razloga zvonimo na uzbunu i obraćamo se na sve dostupne adrese. Pored ostalog, proverićemo šta je ostalo od socijalnog dijaloga i Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije.

UGS Nezavisnost

19. novembra 2021.

Objavljeno u Sindikat

Stručni prilozi za novu strategiju sindikata Nezavisnost (1)

* Šta sindikati u Srbiji treba da čine kako bi vratili izgubljeno poverenje radnika? Kako odoleti i suprotstaviti se zakonskom derogiranju radnih prava kao posledici ofanzive (neo)liberalnog kapitalizma? Šta treba menjati u socijalnom dijalogu sa državom i poslodavcima? Da li političke partije mogu biti iskreni partneri sindikata? Može li saradnja sindikata sa civilnim društvom osnažiti borbu za odbranu i unapređenje prava zaposlenih građana?

Ovo su neka od najvažnijih pitanja na koja smo odgovore tražili od desetoro stručnjaka različitog profesionalnog usmerenja, sa sličnim ali i različitim pogledima na ulogu, poziciju i uticaj sindikata u savremenom srpskom društvu. Intervjui su rađeni za potrebe istraživanja UGS Nezavisnost „Ka novoj strategiji sindikata“, koje se realizuje uz podršku švedske organizacije Međunarodni centar Ulof Palme. Razgovore sa uglednim  pravnicima, ekonomistima, novinarima, psiholozima, filozofima, sociolozima… objavljivaćemo sukcesivno na portalu i socijalnim mrežama Nezavisnosti - kažu u dopisu koji nam je upućen, u ovom reprezentativnom srpskom sindikatu.

Branko Pavlović: Sindikalni rukovodioci moraju biti bolji od političara

Siromašniji slojevi nemaju svoje predstavnike na političkoj sceni i zato sindikati kao njihovi zastupnici treba da imaju svoju političku opciju na izborima. Nisu sindikati ništa gori od političkih stranaka, ali vrhovi sindikalnih organizacija moraju biti znatno bolji od političara koji zastupaju krupni kapital i imaju sve medije ovog sveta, izjavio je advokat Branko Pavlović za UGS Nezavisnost.

Branko Pavlović je bio narodni poslanik i član Odbora za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije (2001 - 2003). Bio je blisko angažovan u upravi i restrukturiranju JP NIS (2001 - 2003). Kaže da šira javnost ne zna da je tada definisana celokupna reorganizacija NIS-a sa ciljem da postane visokoprofitabilan sistem u državnom vlasništvu, uz punu primenu socijalnog dijaloga u procesu odlučivanja. Samo četiri meseca nakon usvajanja programa Pavlović je smenjen u UO NIS, a reorganizacija koja je trebalo da se završi do kraja 2006. nikada nije sprovedena. Umesto toga, prema rečima Pavlovića, NIS je namerno urušavan i na kraju potpuno nepotrebno prodat za besmisleno mali iznos novca (400 miliona EUR).

Naš sagovornik, advokat od 1989. godine, bio je direktor Agencije za privatizaciju, kao nestranačka ličnost, od 15. aprila do 15. jula 2004. godine, kada je, kako navodi, potpuno zaustavljena krupna korupcija i napravljen koncept reorganizacije svih javnih preduzeća. Međutim, Pavlović je smenjen, sve je zatim obavljeno po modelu u najširoj javnosti označenom kao „pljačkaška privatizacija“.

U kasnijim godinama, Pavlović je bio angažovan kao konsultant akcionara u brojnim preduzećima, kao što su C-market, Putnik, Politika A.D, BIP, Robne kuće Beograd, Jugoremedija, Poštanska štedionica, Optika, Energoprojekt. Takođe, bio je i konsultant sindikata velikih javnih preduzeća NIS, PTT i EPS. Bio je inicijator i koautor više zakonskih predloga o podeli besplatnih akcija u javnom sektoru, o korporativizaciji i privatizaciji javnih preduzeća i privatizacionom fondu.

Jedan je od osnivača Građanskog saveza, da bi nakon podele unutar te stranke učestvovao u osnivanju Socijaldemokratske unije (1996). Kada je napustio SDU (2003.) formirao je Inicijativu za normalnu Srbiju. Od 2007. nije angažovan ni u jednoj partiji, a po političkom ubeđenju, kaže, najbliži je levim socijal-demokratama.

* Koliko ste obavešteni o radu sindikata u Srbiji?

- Ako izuzmem periode kada sam bio profesionalno povezan sa nekim sindikatima, čak sam i ja koji dosta znam o sindikatima loše informisan o njihovom radu.

Mislim da sindikati imaju problem informisanosti i svojih članova. Takođe, sindikati bi morali da se izbore kod države da imaju svoje budžetski finansirane sindikalne škole i da se u okviru obrazovnog srednješkolskog sistema uči o sindikalnoj organizovanosti.

Veoma nedostaje rad sindikata u glavnim informativnim emisijama, pa čak i u štampanim nedijima. Sve su to oblasti u kojima bi sindikati morali znatno više da urade kako bi njihov rad uopšte bio poznat javnosti.

* Koliko verujete sindikatima u Srbiji?

- Nisu sindikati ništa gori od političke scene u Srbiji. Problem je u tome što vrhovi sindikalnih organizacija moraju biti znatno bolji od političara, zato što zastupaju inerese donje polovine građana, mereno stepenom društvene moći, pa je lični primer u tim uslovima neophodan. Političari zastupaju krupni kapital i imaju sve medije ovog sveta da se u predizbornoj kampanji prikažu u kom god svetlu požele, tako da njima nedoslednost nije ni izbliza takav problem kao sindikalnim liderima.

* Šta bi sindikati trebalo da urade kako bi poboljšali položaj zaposlenih, nezaposlenih lica i penzionera, i tako povratili poverenje građana?

- Poverenje se stiče kroz akciju. Naravno, nije moguće jednom akcijom preokrenuti stvari, ali serijom akcija je to moguće.

Sindikat treba da definiše tri vrste svojih akcija: kada je neka tema nezavisno od sindikata već aktuelna, kada je reč o temama koje pogađaju većinu radnika, i kada sindikat sam kreira akcije sa uže utvrđenim ciljem. Primer akcija koje si tiču svih zaposlenih su rezolutni zahtevi da se mora poštovati pravilo „tri osmice“ i da se moraju poštovati prava na godišnji odmor i prekovremeni rad. Ja bih krenuo od toga.

* Kako vidite odnos države i vlasti prema sindikatima?

- Oni rade pametno. To nije dobro, ali je sa njihove strane pametno, tako da nema mnogo smisla kritikovati vlast zbog odnosa prema sindikatima.

* A kako komentarišete odnos poslodavaca prema sindikatima?

- Imamo tri vrste poslodavaca i njihov odnos je različit. Državni poslodavci vode računa o zaposlenima na nivou da „nema talasanja“. Stranci vode računa u meri da ne ugroze silne subvencije i lukrativne dogovore koje imaju sa državom. Domaći privatnici, opet, dele se u dve grupe: oni koji zapošljavaju više ljudi uglavnom poštuju prava zaposlenih, dok se oni u malim i mikro preduzećima uglavnom ponašaju kao da su vlasnici i zaposlenih.

* Ocenite socijalni dijalog u Srbiji, posebno funkcionisanje Socijalno-ekonomskog saveta?

- Socijalni dijalog na nivou većih kompanija u Srbiji je, koliko vidim, prestao da postoji. To su razgovori interesnih grupa između poslovodstva i vrha sindikata, a to nije socijalni dijalog.

Što se Saveta tiče, tu ponekad i dođe do nekog pomaka, ali je problem što se ne vidi kontinuitet rada tog tela. Uopšte nema u pripremi sastanaka javnih debata o temama o kojima će se raspravljati na samom Savetu, niti ima značajnih analiza onoga što jeste ili nije dogovoreno. Naravno, veliki problem su zakoni koji zadiru u temeljna pitanja o kojima se Savet prethodno uopšte nije izjašnjavao.

* Da li političke stranke uvažavaju sindikate? Ako mislite da uvažavaju, na koje stranke mislite?

- Ne. Stranke se bave samo ovladavanjem sindikata. Njih partnerski odnos uopšte ne interesuje. I moram da kažem da su prilično uspešne u tome, naročito delujući preko direktora velikih sistema.

* Da li bi sindikati trebalo da budu aktivni na polju politike, recimo da učestvuju u parlamentarnim izborima?

- Obavezno! Donji slojevi društva, gledajući materijalno i po društvenoj moći, nemaju svoje predstavnike na političkoj sceni. To u potpunosti opravdava potrebu sindikalne političke opcije u ponudi na izborima.

* Koji su najveći radnički problemi? Koliko sindikati mogu da doprinesu rešavanju tih problema?

- Najveći problemi društva su ujedno i najveći radnički problemi. Uvek treba poći od makro-ekonomskog modela koji Srbija primenjuje, a koji je 100 posto u interesu stranog kapitala. Loša monetarna politika sa stanovišta interesa Srbije, loše strukturiran bankarski sektor, favorizovanje stranih investicija kao „motora razvoja“ naše privrede i slično, za posledicu (u drugoj i trećoj aproksimaciji, dakle ne direktno vidljivo) imaju nužno loš položaj radnika. Prema tome, ako se ta pitanja ostave kao nesporna, onda je manevarski prostor sindikata da poboljša uslove radnika minimalan, ili približno onakav kakav je i sada.

* Šta mislite o tezi da „radnici jesu nezadovoljni svojim položajem ali nisu spremni da nešto učine da im bude bolje“?

- A šta mislite o tezi „Ja sam divan samo me članstvo ne želi“? Nema pokreta koji bi bez liderstva imao snagu za kvalitativne promene. I odatle treba početi. Uz punu svest da i kada se radi odlično, potrebno je vreme da bi se takvim radom emotivno pokrenulo članostvo u većem obimu. Prosto, tako stvari funkcionišu.

* Šta mislite o štrajku i dometima takve sindikalne borbe?

- Štrajk je neophodan metod borbe. Ali, mora biti dobro osmišljen, logistički obezbeđen i naročito sa izlaznom strategijom. Nije dobro „srljati“ u štrajk.

* Kako vidite međusindikalnu saradnju u Srbiji?

- Nije dobra. A može biti bolja samo kroz zajedničke akcije.

* Koliko je važna saradnja sindikata sa civilnim društvom?

- Sindikat treba da sarađuje sa svima - i sa državom i sa civilnim društvom, držeći se svojih principa. U civilnom sektoru za sindikat su najznačajniji mediji. Ostale organizacije treba testirati - da li su za očuvanje nacionalnih interesa Srbije ili nisu. Pa ako jesu, onda tek videti koje su to teme koje su zajedničke. Na primer, da li treba omogućiti Albancima stolicu u UN i da li je zločin u Srebrenici genocid? Pa ako je za njih odgovor pozitivan na bilo koje od ova dva pitanja, onda saradnja nije moguća.

Kao što političari osluškuju javno mnjenje, tako ni sindikati ne mogu ići suprotno temeljnim opredeljenjima svog članstva. Suprotno postupanje bi sigurno vodilo do nestajanja sindikata.

Razgovarao, novinar: Svetozar Raković

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat

* Socijalno-ekonomski savet (SES) još nije zauzeo stav o minimalnoj ceni rada, izjavio je predsedavajući tog tela Miloš Nenezić i dodao da bi timovi koji o tome pregovaraju ponovo trebalo da se sastanu u ponedeljak, 23. avgusta

Nenezić, koji je i predsednik Unije poslodavaca Srbije, rekao je da to republičko telo još dobija predloge i mišljenja sa lokala od sindikalnih i poslodavačkih organizacija.

To znači da SES postaje telo koje pospešuje socijalni dijalog, rekao je Nenezić.

- Ono što je sigurno je da povoljni indikatori u našoj zemlji pokazuju da se može povećati minimalna cena rada - rekla je nakon sastanka Saveta ministarka za rad Darija Kisić Tepavčević. Istakla je da očekuje da se u narednom periodu postigne dogovor oko toga.

Članovi Saveta napomenuli su da se mora promeniti nešto kada su u pitanju kolektivni ugovori, a apelovali su i na Skupštinu da savet ima stolicu u parlamentu.

- Postoji nejednaka ravnoteža moći između zaposlenih i poslodavaca jer ne postoje kolektivni ugovori - rekao je predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Zoran Stojiljković. Čelnik ovog reprezentativnog srpskog sindikata je takođe, podsetio da su još pre tri godine tražili da se minimalna zarada i potrošačka korpa izjednače.

- Ono što mi očekujemo jeste da Vlada u liku Ministarstva finansija kaže da li je ono što je predsednik Vučić, pre svih, izvan procedure, rekao - da li je to zadnja ponuda ili može biti i više. Po nama iz sindikata to je nedovoljno jer samo prolongira trenutno stanje. A mi stvarno ne znamo šta bismo radili kada bismo pristali na manje od onogo što tražimo. Pre tri godine smo tražili da se minimalna zarada i minimalna potrošačka korpa izjednače, tri godine su prošle i to je nešto više od 39 hiljada dinara - zaključuje Stojiljković.

Izvor: FoNet, Marija Komazec

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat
petak, 06 avgust 2021 12:55

U nastavku kampanja: DIŽI MINIMALAC!

" Život, a ne puko preživljavanje " - Filip Balunović, Institut za filozofiju i društvenu teoriju

* Odgovori pojedinaca, predstavnika institucija, organizacija, asocijacija, fondacija, donosioca i predlagača odluka i svih relevantnih društvenih činilaca u Srbiji na zajedničko pitanje: Zašto vi mislite da današnja minimalna zarada nije dovoljna za dostojanstven život?
 
Oba reprezentativna srpska sindikata, Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" i Savez samostalnih sindikata Srbije i Centar za politike emancipacije pozvali su prvi put zajedničkim saopštenjem za javnost, objavljenim u svim medijima, 14. jula ove godine: 
 
 
sve građanke i građane Srbije, društvene pokrete i nevladine organizacije da podrže zahteve sindikata za podizanjem minimalne zarade do nivoa minimalne potrošačke korpe na predstojećim pregovorima o minimalnoj ceni rada, koji će biti održani u okviru Socijalno-ekonomskog saveta, kako je navedeno - tokom ovoga leta.
 
Podržite sindikate u predstojećim pregovorima o minimalnoj ceni rada za 2022. godinu. Minimalac ne sme biti manji od minimalne potrošačke korpe - napominju inicijatori u okviru aktuelno tekuće kampanje.
 
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat
nedelja, 01 avgust 2021 00:14

Nastavljena kampanja: DIŽI MINIMALAC!

“Jer poenta i smisao rada je dostojanstven život, a ne život u siromaštvu“ - Marija Radaković i Dunja Jovanović, F.fm podkast
 
Zašto vi mislite da današnja minimalna zarada nije dovoljna za dostojanstven život?
 
Podržite sindikate u predstojećim pregovorima o minimalnoj ceni rada za 2022. godinu. Minimalac ne sme biti manji od minimalne potrošačke korpe.
 
Podsetimo, oba reprezentativna srpska sindikata, Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost” i Centar za politike emancipacije pozvali su zajedničkim saopštenjem za javnost, objavljenim 14. jula (https://www.noviradiosombor.com/vesti/prva-vest/item/5480-sindikati-i-centar-za-politike-emancipacije-dizi-minimalac) sve građane i građanke Srbije, društvene pokrete i nevladine organizacije da podrže zahteve sindikata za podizanjem minimalne zarade do nivoa minimalne potrošačke korpe na predstojećim pregovorima o minimalnoj ceni rada koji će se odigrati u okviru Socijalno-ekonomskog saveta, ovoga leta.
 
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat

* Danas smo u Boru podržali naše kolege iz povereništva ZiJin Nezavisnost koji su nakon neuspešnih šestomesečnih pregovora oko potpisivanja kolektivnog ugovora najavili početak protesta od ponedeljka 28. juna u 15 časova ispred zgrade direkcije - saopštavaju iz Centrale reprezentativnog srpskog sindikata Ujedinjenih granskih sindikata NEZAVISNOST

Sindikati Ziđina (kineska kompanija koja je 2018. nakon još jedne privatizacije u Srbiji preuzela vlasništvo nad RTB Bor) danas u Beogradu - od ponedeljka protesti.
Sindikalci su inače najavili da će protesti biti dvočasovni i biće održavani posle radnog vremena, jer sindikat ne namerava da remeti proces proizvodnje.
 
Zbog neuspešnih šestomesečnih pregovora sa poslovodstvom kompanije Ziđin Koper Srbija o zaključenju kolektivnog ugovora, sindikati najavljuju svakodnevne proteste od ponedeljka, 28. juna

- Nadamo se da će resorna ministarstva, predsednik Srbije i premijerka kojoj smo se takođe obratili, reagovati i pokušati da učestvuju u razgovorima - naveo je novinarima Časlav Gavrić.

Glavna tačka sporenja u pregovorima koji su trajali punih šest meseci su, kako ističe jesu zarade i njihov način obračuna.

- Poslovodstvo želi da uvede novi način obračuna zarada, koji sindikatima ni danas nije jasan. Smatramo da osnovna zarada treba da bude fiksna, a oni planiraju da kroz radni učinak u toku godine uvećavaju i umanjuju osnovnu zaradu. Mi se držimo našeg Zakona o radu koji kaže da osnovna zarada za isti rad i isti posao mora da bude ista. Polazna osnova za radnike koji rade isti posao u jednakom trajanju mora da bude isti, a poslodavac može dodatno da nagradi one koji to zaslužuju. Ovako, oni planiraju da rad tokom godine boduju, nekom bi davali plus, nekome minus, što znači da bi neko tokom godine dobio umanjenje osnovne zarade, a neko povećanje - pojašnjava Gavrić.

Još bitnije je to što je poslovodstvo izbacilo odredbu o usklađivanju zarade, odnosno povećanju minimalne cene rada koju donosi Socijalno ekonomski savet.

- Sindikati su spremni na pregovore samo o novom kolektivnom ugovoru, a ne o predloženom pravilniku o radu - nedvosmisleno podvlači Čedanka Andrić, izvršna sekretarka UGS Nezavisnost.

U nedavnom saopštenju za medije kompanije "Ziđin", povodom itekako aktuelnog predloga novog kolektivnog ugovora, naglašava se da je on "u skladu sa zakonima Srbije i da će se uvođenjem stimulacija i bonusa stvoriti šansa za zaposlene da svojim zalaganjem poboljšaju materijalni položaj sebe i svoje porodice".

"Ziđin" je podsetio da je prosečna zarada u toj kompaniji 97.824 dinara što je 53,9 odsto više od prosečne plate u Srbiji i da su do sada zaposlili oko 1.500 radnika u Boru i Majdanpeku.

Sindikalci reprezentativne srpske "Nezavisnost" su pak obavestili novinare i da su dobili poziv iz Vlade da u četvrtak (danas, 24. juna) svoje argumente protiv novog kolektivnog ugovora, kako je najavljeno, izlože predstavnicima ambasade NR Kine i nadležnom ministarstvu. (O tome ćemo proveriti kako su ti razgovori na poziv Vlade Srbije protekli)

Gavrić podseća da je Ziđin, kada je ušao u RTB Bor, zatekao kolektivni ugovor kojim je definisano da novi kolektivni ugovor ne sme da bude gori po radnike!

Uprava Ziđina pak kako u njoj navode, danas sa svoje strane medijima, ističe da neće kršiti zakone i da radnici neće imati manju platu po usvajanju novog kolektivnog ugovora. Ipak, za član starog kolektivnog ugovora kojim se predviđa da novi ugovor neće radnicima doneti niža prava, poslovodstvo ističe da je istekao zajedno sa starim kolektivnim ugovorom.

Sada je na snazi Pravilnik o radu (?) i biće poštovan dok god se poslovodstvo i radnici na usaglase i dok god ne bude urađen novi kolektivni ugovor.

Časlav Gavrić međutim konkretizuje još jasnije - precizirajući baš u vom momentu aktuelno stanje jer je upravo juče zvanično istekao kolektivni ugovor, a poslovodstvo je objavilo Pravilnik o radu u kome je uvažio neke zahteve sindikata.

- Ono što nije hteo da uvaži dok su trajali pregovori, sada je ubacio u pravilnik. Znatno je uvećao neka od prava zaposlenih, ali to nije dovoljno. Uvažio je naše zahteve u pogledu godišnjih odmora s obzirom da su ovde veoma teški uslovi za rad pogotovo u podzemnoj eksploataciji, pa na površinskom kopu. Temperature su upozorovajuće po zdravlje a sa radom se ne staje. Poslodavac ni u doba korone ni u jednom trenutku nije imao štetu - Gavrić zaključuje da je osnovni problem način obračuna zarada kojim bi bila smanjena dosadašnja prava radnika.

Sve su to razlozi što će Sindikat NEZAVISNOST u ovoj borskoj kompaniji - Ziđin, koja je preuzela privatizacijom vlasništvo nad nekadašnjim jugoslovenskim i srpskim industrijskim gigantom RTB Bor pre tri godine, od poslednjeg junskog ponedeljka, 28. juna, otpočeti svakodnevne proteste. Sve dotle dok problemi radnika ne budu rešeni! Ponavljamo s početka rubrike, sindikalci "Nezavisnost" su najavili da će protesti biti dvočasovni i održavaće se posle radnog vremena, jer sindikat ne namerava da remeti proces proizvodnje.

- Dodatak: fotografije u slajdu, 1) Veliko interesovanje medija i podrška čelnika Centrale reprezentativnog srpskog sindikata UGS Nezavisnost radnicima Kompanije Ziđin u Boru, 2) Časlav Gavrić, glavni poverenik u Kompaniji, daje izjave za mnogobrojne lokalne, regionalne i medije javnih servisa i sa nacionalnim dozvolama rad

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat
Strana 1 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…