Prikazivanje članaka po tagu Srbija

* Reprezentacija Srbije ima čak 12 predstavnika na Svetskom prvenstvu u Beogradu! Pratimo tok događaja, naš reporter (Srđan Ačanski) je danas na licu mesta i Novi Radio Sombor se zahvaljuje Rvačkom klubu Radnički Sombor čija ekspedicija je rano jutros krenula put srpske prestonice, na prevozu, domaćinstvu...

Svetsko prvenstvo u rvanju za seniore počelo je uvodnim danom 10. i trajaće sve do 18. septembra. Borci se takmiče na četiri strunjače u velelepnoj atmosferi beogradske Štark arene. Glavni grad Srbije domaćin je više od 800 najspremnijih rvača sveta, a među njima su i mnogi osvajači olimpijskih i svetskih odličja.

Traju borbe u u oba stila, grčko-rimskom stilu i slobodnom, kao i nadmetanja u ženskom rvanju. Reprezentaciju Srbije na Svetskom prvenstvu čini dvanaestoro izabranih, a petorica njih su već obezbedili plasman na Letnje olimpijske igre u Parizu 2024. To su: Zurab Datunašvili, Mate Nemeš, Viktor Nemeš, Sebastijan Nađ i Stevan Andrija Mićić. Beograd i Srbija su inače prvi put biti domaćini Svetskog prvenstva u rvanju.

Osim učesnika Olimpijskog programa „Pariz 2024“, reprezentaciju Srbije na Svetskom prvenstvu u rvanju predstavljaju i Hetik CabolovStrahinja Despić, Magomedgadži Nurasulov, sva trojica u slobodnom stilu, Ana Fabijan, Fani Nađ, Ali Arsalijan, grčko-rimski stil, i Mihail Kadžaja, grčko-rimski.

........

Lepe prve vesti stižu već kako smo stigli u Štark arenu ovog nedeljenog dana: Mate Nemeš će do finala, ode i Nađ u polufinale. Kadžaja nije uspeo. Slede dalji detalji.

A dotle napomenimo i ovom prilikom da će Srbija opravdati zvanje jedne od najjačih velesila u rvanju, i da su obezbeđene već na startu prve medalje verujemo i one najsjanije, zasijati na rvačkim grudima srpskih reprezentativaca, jer odmah na startu Šampionata - prvog dana u subotu 10. septembra, finala su obezbedili dvojica naših predstavnika, Zurab Datunašvili i Ali Arsalijan.

........

Srbija kao što smo priželjkivali i očekivali, ima već drugog dana Svetskog šampionata - šampiona! Ali Arsalijan osvojio je ZLATNU medalju grčko-rimskim stilom u kategoriji do 72 kilgorama. U finalu je savladalo opasnog rivala Ulvija Ganziadea, reprezentativca Azrebejdžana, rezultatom 7:4. Veliko bravo za našeg Alija! Tradicija se nastavlja...

........

Svetski šampion je i Zurab Datunašvili! U kategoriji do 87kg on je pobedom nad protivnikom Turpanom Bisultanovim iz Danske rezultatom 6:2 osvojio još jednu ZLATNU medalju za Srbiju! Dvaput "Bože pravde" u Štark areni za nedeljno veče!

........

Srbija će u finalu imati sutra, ponedeljak, 12. septembar, još dvojicu "ratnika" koji će se boriti za ZLATO, u grčko-rimskom stilu: Sebastijan Nađ (63kg) i Mate Nemeš, do 67kg!

........

Sebastijan Nađ je u kategoriji do 63 kilograma pobedio u finalu Leri Abuladeza iz Gruzije, u grčko-rimskom stilu, sa 3:1 i osvojio treću ZLATNU medalju za srpskim tim.

U istom stilu u kategoriji do 67 kg Mate Nemeš je do četvrtog ZLATA za Srbiju stigao trijumfom od 4:0 u finalu protiv Mohammadreza Abdolhmanid Geraeia iz Irana.

........

- Dodatak, fotogalerija/Srđan Ačanski - 

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg medijskog projekta "Svi smo jedno-višejezično, vaš Novi Radio Sombor" sufinansiranog iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest
nedelja, 03 april 2022 07:35

Izbori 2022. Izlaznost

Cesid i Ipsos: Visoka izlaznost

Na skoro 93% ishoda izlanosti na svim biračkim mestima, do 19 časova u Srbiji glasalo 54,6, u poređenju radi sa prethodim izborima 2020. kada je procenat izlaznosti birača bio 44,9%

---------

Rezultati izlaznosti, Srbija, 18 časova, po gradovima i opštinama:

Leskovac 52,0%, Lebane 60,92, Vlasotince 55,9, Bojnik 62,5, Medveđa 56,7, Crna Trava 59,1, Ivanjica 50,4.

Čačak, 52,0, Prokuplje 51, Blace 60,6, Žitorađa 68,1, Kuršumlija 51,5, Smederevska Palanka tačno 50,0.

Kraljevo 51,18, Vrnjačka Banja 56,70, Ivanjica 50,4, Novi Pazar 48,0.

Kragujevac 51,93, Rača 58,0, Topola 50,19, Knić 51,51, Aranđelovac 49,0, Lapovo 49,88.

Sombor 52,71, Zrenjanin 53,76, Novi Bečej 53,0, Kula 58,13, Nova Crnja 62,3, Sečanj 60,4.

Niš 53,08, Doljevac 59,3, Aleksinac 45,3, Svrljig 55,5, Gadžin Han 64,4, Merošini 58,2 odsto.

--------

Poslednje zvanično objavljena izlaznost na izborni dan (3. april 2022) na području Grada Sombora = 18 časova

Kako nas je predsednik Gradske izborne komisije Željko Laslo inormisao, 52,71 odsto građana su do dva sata pred zatvaranje 76 biračkih mesta (18 časova) iskoristili svoju građansku dužnosti i pravo. 

GIK je na svaka dva sata davao referentne rezultate izlaznosti, što smo tokom čitavog izbornog dana danas, objavljivali.

U 20 časova sledi zatvaranje biračkih mesta i otvaranje kutija sa glasačkim listićima a istovremeno počinje prebrojavanje. Pratimo izborni dan, kako na nivou Grada, tako i Republike Srbije.

---------

Srbija: Izlaznost po gradovima i opštinama (poslednji referentni podaci u 16 časova):

Niš 43,22%, Doljevac, 49,3, Aleksinac 37,7, Svrljig 46,6, Gadžin Han 56,0%, Lučani 46,4, Jagodina 49,9, Ivanjica 41,84, Kruševac 51,0, Prokuplje 46,5, Kuršumlija 42,6, Blace 49,03, Žitorađa 57,2, Kraljevo 42,19, Vrnjačka Banja 46,64, Pirot 48,0, Leskovac 43,0, Lebane 49,80, Crna Trava 50,9, Bojnik 52,3, Medveđa 47,90, Požarevac 45 odsto, Petrovac na Mlavi 32%.

Vršac od 42,3 do 52,44 (uzete u obzir 4 biračke jedinice), Novi Sad 43,55, Zrenjanin 44,49, Nova Crnja 54,4, Kula 47,44, Sombor 43,79.

Gornji Milanovac, 48,0, Čačak 42,2 odsto upisanih birača. 

---------

Sombor: Poslednji aktuelni podaci izlaznosti, u 16 časova

Na području Grada Sombora kako smo dobili podatke iz GIK-a od strane člana Gradske izborne komisije Čabe Sakača, izlaznost je porasla na 43,79 odsto upisanih birača. 

Naredni (i poslednji) ishod u vezi sa izlaznošću za Grad Sombor Gradska izborna komisija daće u 18 časova što ćemo takođe preneti, pa posle toga, u 20 časova po zatvaranju biračkih mesta, sledi prebrojavanje glasačkih listića za parlamentarne odnosno predsedničke izbore na današnji izborni dan, 3. april 2022.

---------

Održana i 3. konferencija za medije RIK-a (13:05)

Predsednik Komisije Vladimir Dimitrijević naveo je da glasanje u Srbiji protiče u najboljem mogućem redu. Konstatovao je da je prosečno povećana izlaznost, u čemu u čitavoj državi prednjači region AP Vojvodina. Zatim slede Centralna Srbija a na začelju je i dalje, tako reći ubedljivo, Beogradski region. Od Beograda su po regionima, bolji što se izlaznosti tiče i regioni Istočne i Južne Srbije, ali i Zapadne Srbije. 

--------

Srbija: nešto veća izlaznost

Do 13 časova na parlamentarne izbore je izašlo 26,7% građana a radi poređenja, na prethodnim parlamentarnim izborima izlaznost je u tom intervalu bila 22.9 odsto birača (2017. godine, 25,1%).

I dalje je manja izlaznost na nivou Beograda, u odnosu na nivo čitave države i iznosi u prestonici 23,3%.

---------

Sombor - 14 časova:

34,55% poslednji su podaci izlaznosti birača kada je u pitanju područje Grada Sombora, navode u Gradskoj izbornoj komisiji.

---------

Prepodne najveća izlaznost u Vojvodini, najmanja u Beogradu

Održane su do sada dve sednice Republička izborne komisije. Na drugoj, predsednik RIK-a Vladimir Dimitrijević izneo je nekoliko statističkih podataka o izlaznosti do 10 časova. U Srbiji je do tada glasalo 9,59% birača. Slično kao i na prethodnim izborima, najveća izlaznost u dosadašnjem toku današnjeg izbornog dana zabeležena je u Vojvodini, 12,32, a najmanja u Beogradu, 8,53 odsto. Posebno je pomenuta najveća izlaznost - zabeležena u vojvođanskim mestima Karavukovo (24,8) i Sivac (21,9%) birača.

---------

Najnoviji rezultati o izlaznosti Republičke izborne komisije:

Do 12 časova u Srbiji je izašlo 20,52 odsto građana na izbore.

---------

Presek stanja

Na svaka dva sata, Gradska izborna komisija Grada Sombora saopštava rezultate izlaznosti. Do 12 časova na području Grada Sombora izašlo je 23,46 odsto upisanih birača.

---------

Trenutni podaci izlaznosti:

U Srbiji je do 11 časova glasalo 14,1% birača.

---------

Republička izborna komisija (RIK) objavila je prve rezultate izlaznosti.

Do 10 časova u Srbiji je glasalo 9,49 odsto građana.

----------

Do 10 časova na birališta u Gradu Somboru je izašlo 11,9% upisanih birača. Po rečima predsednika GIK Željka Lasla, to se ocenjuje kao dobra izlaznost.

U Srbiji je 9 časova, glasalo 5,1 odsto građana.

---------

* U Srbiji su danas (nedelja, 3. april 2022) opšti izbori. Ukupan broj birača sa građanskim pravom i dužnošću iznosi 6.502.307, dok na području Grada Sombora taj je broj 71.780 upisanih birača koji glasaju na 76 biračkih mesta. Ona su u čitavoj državi otvorena u 7 časova i glasanje traje do 20 časova, kada građani biraju poslanike na vanrednim parlamentarnim izborima, predsednika Republike Srbije, odnosno odbornike u Gradu Beogradu i još jedanaest gradova i opština

Pratićemo tok izlaznosti sve do zatvaranja biračkih mesta. Do 8 uveče traje izborna tišina. 

Prema rečima predsednika Gradske komisije Grada Sombora Željka Lasla, presek izlasnosti će biti poznat na svaka sva sata, pa će prvi ishod izlaznosti biti poznat između 10 i 11 časova.

U obzir se na teritoriji Grada Sombora uzima uzorak sa 6 referentnih mesta (biračka mesta broj 5, 26, 27, 64, 71, 72), pola u gradu Somboru, pola u naseljenim mestima, što ukupno iznosi 6.224 birača. 

Građani biraju među 19 lista na parlamentarnim, odnosno 8 kandidata na predsedničkim izborima.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije (kodno ime operacija Saveznička sila (engl. Operation Allied Force) ili u SAD operacija Plemeniti nakovanj (engl. Operation Noble Anvil)), u Srbiji poznato i kao NATO agresija ili pogrešno Milosrdni anđeo, bila je završna faza rata na Kosovu i Metohiji, koja je trajala je od 24. marta do 10. juna 1999. godine. To je bilo drugo važnije vojno uplitanje NATO-a nakon bombardovanja Republike Srpske u operaciji Namerna sila 1995. i najveći vojni sukob na prostoru Srbije i Crne Gore od vremena Drugog svetskog rata

Intervencija NATO-a je izvršena bez odobrenja Saveta bezbednosti zbog optužbi da srpske snage bezbednosti vrše etničko čišćenje kosovskih Albanaca. Neposredan povod za akciju bila su dešavanja u Račku i odbijanje jugoslovenske delegacije da potpiše Sporazum iz Rambujea. NATO je 24. marta 1999. godine u 19:45 časova počeo vazdušne napade na vojne ciljeve u SRJ, da bi se kasnije vazdušni udari proširili i na privredne i civilne objekte!

U napadima koji su bez prekida trajali 78 dana teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri. Procene štete koju je imala SRJ (Savezna Republika Jugoslavija) kreću se od 30 do 100 milijardi američkih dolara. Konačan broj izgubljenih života zvanično nije usaglašen.

Prema manjim procenama ubijeno je oko 1.300 duša u SRJ, a prema većim ubijeno je oko 3.500 duša, istovremeno procenjuje se da je ranjeno više od 12.000 lica. Tokom rata sa Kosova i Metohije je izbeglo nekoliko stotina hiljada Albanaca. Napadi su suspendovani 10. juna, nakon potpisivanja vojno-tehničkog sporazuma o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije. Istog dana u Savetu bezbednosti je usvojena Rezolucija 1244. po kojoj SR Jugoslavija (Srbija) zadržava suverenitet nad Kosovom i Metohijom, ali ono postaje međunarodni protektorat pod upravom UNMIK-a i KFOR-a.

Sa vojskom i policijom u centralnu Srbiju je izbeglo više od 200.000 kosmetskih Srba i drugih nealbanaca. Nakon ovog i drugih ratova tokom raspada Jugoslavije, Srbija je postala zemlja sa najvećim brojem izbeglica i interno raseljenih lica u Evropi. Kosovski Albanci su 17. februara 2008. u Skupštini Kosova jednostrano proglasili nezavisnost Kosova i Metohije od Srbije, što Srbija i okvirno polovina država članica UN ne priznaju.

Procene o gubicima NATO pakta veoma variraju. Izvori iz alijanse, sa kojima se kasnije saglasila i jugoslovenska strana, zvanično navode da su tokom bombardovanja oborena svega dva NATO aviona (F-117 i F-16), 47 bespilotnih letelica, 45 krstarećih raketa i 4 velika projektila, dok je veliki broj letelica oštećen ili se nakon dejstava srušio. Nezvanične procene navode znatno veći broj (do oko 100 letelica različitih tipova).

POČETAK

Dana 23. marta, Havijer Solana je izdao naređenje o početku napada na SRJ. Istog dana, Momir Bulatović, premijer Jugoslavije, proglasio je neposrednu opasnost od ratnog stanja. Narednog dana sve institucije su otpočele pripremu, radi povećanja javne bezbednosti (štampanje pamfleta o ponašanju građana u slučaju opasnosti i drugih sličnih okolnosti. Oko 19:45 začule su se prve detonacije u Prištini, a u 20 časova i 20 minuta bombardovano je područje Kosova i Metohije.

Tokom narednih dana bombardovani su i najveći gradovi Srbije i Crne Gore: Beograd, Niš, Novi Sad, Leskovac, Užice, Podgorica, Sombor, Subotica, Herceg Novi, Pančevo itd. Bombardovani su i radiotelevizijski predajnici i vojni objekti u čitavoj zemlji.

OTPOR JUGOSLAVIJE

Iako je bila prilično inferiorna u odnosu na NATO, Vojska Jugoslavije je pružila odlučan otpor vazdušnim napadima.

NATO bombarderima i krstarećim raketama su se od prvog dana bombardovanja SR Jugoslavije, suprotstavili Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana Vojske Jugoslavije. Osim oružane defanzive, Vojska Jugoslavije se NATO-u suprotstavljala i postavljanjem lažnih meta (u vidu maketa aviona, tenkova, baza PVO, mostova itd) koje su se pokazale kao veoma uspešno sredstvo odbrane, jer su na njih često nasedali NATO avioni.

* OKONČANJE BOMBARDOVANJA *

NOVI DIPLOMATSKI NAPORI

Rusija je angažovala svog diplomatu, Viktora Černomirdina, a SAD Stroba Talbota. S obzirom da nije bilo saglasnosti oko toga kako treba dalje postupati, kao posrednik između ova dva pregovarača, angažovao se finski predsednik Marti Ahtisari.

Novi predlog, njih trojica su lično odneli u Beograd Miloševiću. Milošević je na nagovor Černomidrina pristao na taj kompromis, koji je predviđao prekid rata, pod uslovom da se srpske jedinici i civilna administracija povuku sa Kosova i Metohije i ustupe mesto KFOR-u, jedinicama OUN pod komandom NATO-a i UNMIK-a, međunarodne administracije.[6

ODGOVORNOST 

Iako je Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju uspostavio u maju 1999. godine komitet sa ciljem određivanja da li je bilo prekršaja međunarodnog zakona tokom NATO bombardovanja, ovo nije rezultovalo ozbiljnom istragom koja bi utvrdila odgovornost NATO-a.

(Izvor: Wikipedia)

..............

Post festum. Zločinačka NATO agresija na Srbiju obaveza je da ostane u pamćenju i nepraštanju svakog normalnog čoveka. Zlodela ovakva najveća koja nisu upamćena u istoriji čovečanstva, nije hrišćanski niti oprostiti, kamoli zaboraviti!  78 dana bombardovana je jedna zemlja, Srbija. Danonoćna dežurstva na predajniku i u studiju Radio Sombora; prvi put sam u minut do 8 uveče, 24. marta 1999. rekao: 'Sirene su upravo oglasile vazdušnu opasnost, dragi slušaoci potražite najbliže sklonište. Radio Sombor je uz vas i slušajte naše dalje vanredne i stalne vesti.' Ove rečenice sam, zajedno sa kolegama, kako ko u danonoćnoj smeni 24 časa, ponavljao 78 dana. Gađali su zlikovci više puta i veliki 58 metara u nebo vinut repetitor na Jarošu Radio Sombora, od pre sedam godina sada već ugašenog starog radija, koji je jedini i imao regionalnu frekvenciju, uspeli su da pogode staru zgradu Vodokanala! Šef tehnike, ton majstor Karlo Ham, tada sami on i ja u studiju i režiji, nastavili smo da radimo na spratu Gradske kuće iz najvećeg studija (gde su bila smeštena i preostala dva studija i režije), dok je naš kolega Miroslav Ugrica nažalost danas pokojni, preminuo 2010. godine, bez potrebe dežurao upravo na predajniku i bio izložen najvećim opasnostima i stresovima, uz svog mlađeg kolegu (takođe pokojnog, preminuo 2000. godine) - u to vreme honorarca!! Vlastimira Stričevića pa su se njih dvojica svakodnevno smenjivali na po 12 sati užasnog i poganog dežurstva. Nažalost nedugo pošto sam prvi put iz studija oglasio navedenu vazdušnu opasnost po sve građane, oko 8 uveče 24. marta 1999, pala je i prva žrtva NATO bombardovanja Srbije, oficir Radoslav Medić, u garnizonu vojnog aerodroma u Somboru. Imao sam u čitavom dosadašnjem novinarskom poslu pa sve do sada (tokom mojih 48 godina rada u novinarstvu) sigurno sam ubeđen u to-najtežu, zlokobnu vest da je odmah i prvi objavim i nikad mi nije bilo gore kad je tada Karlo iz režije upalio crveno svetlo u signalizaciji do studija. Mikrofon se zatresao učinilo nam se obojici, čitavom planetom... (Siniša Stričević, gl.odg. urednik Novog Radio Sombora, tada novinar-voditelj-urednik Radio Sombora: Iz rukopisa u najavi knjige "Kad zidovi progovore")

I da zaključim ovom (ne)prilikom, parafrazirajući Konstraktinu poruku naše predstavnice na ovogodišnjoj Evroviziji: A šta ćemo sad?!

~ . ~

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

CENE NA PUMPAMA U NAREDNIH MESEC DANA ODREĐIVAĆE SE SVAKOG PETKA

Najviša cena evro dizela na benzinskim pumpama od ovog trenutka je 187,74 dinara, dok je najviša cena evro premijuma BMB 95 - 176,31 dinara, objavilo je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija na zvaničnom sajtu. U odnosu na dosadašnju cenu, to znači da je evro dizel poskupeo za 8,74 dinara, dok je benzin BMB 95 skuplji za 5,31 dinar.

Ove cene važiće narednih sedam dana, dok Ministarstvo trgovine sledećeg petka do 15 časova ne objavi nove maksimalne maloprodajne cene.

U skladu sa novom uredbom, benzinske pumpe su dužne da maloprodajne cene evro dizela i evro premijuma BMB 95, koje ne smeju da budu više od najviših utvrđenih od strane Ministarstva trgovine, primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva.

Novom Uredbom Vlada Srbije je propisala da se cena naftnih derivata ograničava na nivou prosečnih velikoprodajnih cena uvećanih za maržu od šest dinara po litru. Odluka se odnosi na evrodizel i evropremijum benzin i važi u narednih 30 dana.

Cena će se utvrđivati jednom nedeljno - petkom, i to na predlog Ministarstva energetike, koji će objavljivati Ministarstvo za trgovinu. Na najvišu maloprodajnu cenu derivata nafte nije dozvoljeno obračunavati druge naknade ili troškove koji nisu propisani ovom uredbom ili drugim posebnim propisima.

Ovim se konačno rešava problem trgovaca koji su proteklih mesec dana gorivo skuplje plaćali u nabavci nego što su ga prodavali na pumpama, i tako pravili gubitke.

U cilju konsolidacije tržišta naftnih derivata doneto je nekoliko odluka koje direktno utiču na formiranje maloprodajnih cena na pumpama. Ukinuta je carina za uvoz nafte iz trećih zemalja, a država je smanjila akcizu, koja značajno utiče u strukturi cene, za 20 procenata.

Kako je za Biznis.rs rekao počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije i odličan poznavalac naftnog tržišta Nebojša Atanacković, on smatra da se maloprodajna cena u suštini neće bitnije promeniti i da su svi najavljeni potezi u cilju stabilizacije tržišta.

- Moj zaključak je da se najavljenom promenom u strukturi cene naftnih derivata za krajnjeg kupca neće ništa značajno promeniti. Država se odriče dela svoje budžetske dobiti, dok nabavna cena raste iz dana u dan. Ukidanje carine i smanjenje akciza je potez koji će uticati da cena na pumpama ne ode na nivoe koji se mogu videti u nekim drugim zemljama - zaključuje Atanacković.

Predviđeno je da se najviša maloprodajna cena sa porezom na dodatu vrednost utvrđuje za evrodizel tako što se prosečna veleprodajna cena uvećava za šest dinara. Na isti način utvrđivaće se i maksimalna cena benzina evro premijum BMB 95 oktana. Ostaje nepromenjena cena evrodizela za poljoprivrednike i on će i dalje koštati 179 dinara po litru.

Takođe, sipanje goriva na benzinskim pumpama dozvoljeno je samo u rezervoare prevoznih sredstava.

Naftna industrija Srbije će na svojim stanicama, uz upotrebu kartica izdatih registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, staviti u promet evrodizel po maksimalnoj maloprodajnoj ceni od 179 dinara po litru isključivo utakanjem u pogonske rezervoare poljoprivrednih mašina. Ostale benzinske stanice nisu u obavezi da po povlašćenoj ceni prodaju evrodizel poljoprivrednicima.

Za nepoštovanje Uredbe predviđene su novčane kazne, ali i zabrana vršenja delatnosti u periodu do šest meseci.

Nova Uredba o ograničenju i formiranju cena naftnih derivata na pumpama na snazi je do 11. aprila.

Izvor: https://biznis.rs/

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest
Tagovano

* Dragi naši nudisti, na našem sajtu ima novih tekstova - o Skupštini koja je održana na Paliću i o žigu koji je ona iznedrila (naslovna fotografija)

O planovima za put... Pitaju nas: Gde ste krenuli? Opet Morahalom, Mađarska? Kako vam ne dosadi? Objašnjavamo: Morahalom stvara onu vrstu neodoljive zavisnosti, za čije lečenje još uvek nije izmišljen lek.

Neće biti još dugo... Zato, uživajmo! Među predloženim izgledima našeg novog žiga, ovaj je odneo ubedljivu pobedu. Razumljivo i zašto - kao i mi, i on je negde između sunca i trave… Uživajmo!!

Sa njegovog „sunčanog“ QR koda se može pročitati na linku: www.naturisti.rs

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Mesec Srbije koji organizuje i vodi Srpski savet Velike Britanije, pokrenule su tri organizacije (Srpski savet Velike Britanije, Srpski siti klub i Srpsko društvo) kako bi bila prikazana kreativnost i talenat srpske zajednice u Ujedinjenom Kraljevstvu i Srbiji u oblastima umetnosti, muzike, zabave, obrazovanja i sporta. Vremenom je zaokupila interesovanje i maštovitost više od trideset organizacija, brojnih pojedinaca i Vlade Srbije, koji su se pridružili ovoj proslavi srpske kulture i nasleđa i njenog doprinosa britanskom društvu

Čitavo dešavanje počelo je proslavom Dana Svetog Save 27. januara, ekskluzivnim virtelnim obilaskom Srpske pravoslavne crkve Svetog kneza Lazara, poznate i kao Lazaraca, u Birmingemu i trajaće sve do 1. marta, popularnim događajem “Čašica razgovora - srpski zetovi”, kada će sekretarka Srpskog saveta i programska direktorka Meseca Srbije 2022. Maja Jordan biti moderatorka razgovora sa strancima oženjenim Srpkinjama.

Kompletan program manifestacije koja obuhvata čak 26 dešavanja sadržan je tradicionalno u katalogu, na 112 strana, koji možete da otvorite na linku:

https://serbiancouncil.org.uk/wp-content/uploads/2022/01/Serbian-Month-in-GB-2022.pdf,

isto tako čitav program događanja dostupan je osim na kraju kataloga i na linku:

https://serbiancouncil.org.uk/serbian-month-2022/

Veoma smo ponosni - napominju u Srpskom savetu Velike Britanije, na put na kojem istrajavamo godinama, posebno kada se osvrnemo na početak, tu prvu Srpsku nedelju u Velikoj Britaniji održanu u Lidsu i Londonu, 2008 godine. Od samog početka sa nekoliko događaja, iz godine u godinu interesovanje je prerastalo u ostvarenje niza priredbi da bi i nastao Mesec Srbije sa impresivnim programskim sadržajima, koji protiče u brojnim mestima i gradovima širom Britanije.

Svake godine sve više organizacija i pojedinaca se pridružuje programu, pokrivajući sve veći broj gradova širom Velike Britanije. Tokom svih ovih godina Mesec Srbije je organizovan u Londonu, Oksfordu, Kembridžu, Redingu, Birmingemu, Noriču, Halifaksu, Bedfordu, Piterborou, Lesteru, Koventriju, Jorku, Edinburgu, Liverpulu, Brajtonu, Tanbridž Velsu, Forest Rouu, Mejdenhedu, Leamington Spa, Dorčesteru, Baroudenu, Milomu, Berkamstedu i Voringtonu.

Mesec Srbije se sada smatra najvećim srpskim festivalom te vrste u svetu. Ovo je veliko dostignuće srpske dijaspore u Velikoj Britaniji i dokaz je kreativnosti organizacije Srpski savet i njene sposobnosti da rade zajedno, sarađuju sa drugima, za dobrobit čitave srpske zajednice. Za proslavu i obeležavanje desetogodišnjice Meseca Srbije u Velikoj Britaniji izdat je poseban katalog koji je toliko dobro prihvaćen da se sada izdaje svake godine.

Katalog obuhvata program događaja i informacije o srpskim organizacijama i grupama u Britaniji, britanskim organizacijama koje sarađuju sa Srbijom i uspešnim britanskim srpskim akademicima, umetnicima i sportistima. Katalog prikazuje bogatstvo i raznolikost srpske zajednice u Velikoj Britaniji i značajan doprinos koji ona daje britanskom društvu. Pokazao se kao odličan način, da svi zainteresovani saznaju informacije o srpskoj zajednici i istovremeno tipičan je promotivni materijal koji se može koristiti tokom čitave godine, a ne samo tokom Meseca Srbije.

Organizatori se zahvaljuju svim organizacijama i pojedincima koji su omogućili ovo dostignuće, kao i sponzorima. Organizacije koje su godinama učestvovale u programu Meseca Srbije su: Serbian Orthodox Church, Embassy of the Republic of Serbia, Britic, Serbian Council of Great Britain, Serbian City Club, Serbian Society, Pro Art & Co, Serbian Library, Istros Books, British Library, ASWA (The Association of Serbian Writers and Artists Abroad), Serbian Schools, Jasenovac and Holocaust Memorial Foundation, Memorial service for Women in foreign medical missions in Serbia and related fronts during the Great War, British-Serbian Chamber of Commerce, ROD, London Sport Society, British-Serbian Medical Association, Norfolk & Norwich Novi Sad Association, Coventry & Belgrade Twinning Cities, Circle of Serbian Sisters - Kosovo Maiden, Lifeline, Naše pozorište u Londonu, Fetch Theatre, ARTEM, Around the Globe Music & Arts, Contemporary Balkan Art, Fine Art Escape, EXER, Art Media Group UK, Serbian Fairy Tales, North Kensington Library, Sofranac Ltd, Balkan Sizzler, Aspire Trust, Center for Study in Cultural Development Serbia, York University, UCL, Association Ognjena Marija of Livno, kao i mnogobrojni pojedinci.

Napomenimo da su stranice 75 i 76 Kataloga pripale dobrotvornoj organizaciji Rejmon Nikole Trast (Raymond Nicolet Trust) sa kojom naš medij sarađuje odranije i o čijim aktivnosti redovno objavljujemo.

O organizaciji

Srpski savet Velike Britanije (SCGB) je nezavisna, neprofitna i nepolitička organizacija osnovana radi promovisanja interesa srpske zajednice u Velikoj Britaniji. SCBG je osnovan u Londonu u februaru 2004. godine nakon više od godinu dana intenzivnih konsultacija unutar srpske zajednice u Velikoj Britaniji. U razvijanju naših ciljeva, stoji u uvodu portala, nastojali smo da dobijemo podršku i savete od postojećih organizacija dijaspore i niza istaknutih pojedinaca iz svih sfera života. Naše članstvo odražava ovaj cilj, sa članovima koji dolaze iz različitih sredina.

Link portala Srpskog saveta Velike Britanije je:

https://serbiancouncil.org.uk/

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 24

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svako ko želi, može da postane saradnik Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast koja vam je bliska, pošaljite vest, informaciju, fotografije, istražite.

Postanite dopisnik, iz svog mesta gde trenutno ili trajno boravite, svoje države. 

Dobrodošli saradnici u marketingu, menadžmentu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefoni: +381-65-8-675-445

+381 25 510-1641

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…