Prikazivanje članaka po tagu Svetski dan

* Povodom Svetskog dana filozofije na Pedagoškom fakultetu u Somboru, 10. novembra, dr Mašan Bogdanovski, vanredni profesor na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, održao je predavanje „Duh je u mašini: održivost psihofizičkog dualizma“

Profesor Bogdanovski je govorio o problemu skepticizma, kao i kartezijanskom dualizmu koji se proučava još od 17. veka.

U svom izlaganju istakao je osnovna filozofska stanovišta kojim bi se osnažili temelji nauke, a posebnu pažnju je posvetio zanimljivim primerima stanja svesti i misaonih aktivnosti.

- Dodaci: 1) slajd-fotografije sa predavanja; 2) link za snimak tribine:

https://www.youtube.com/watch?v=ZA4eqsyTAjU

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor (Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Obrazovanje
* Uprkos danima uporne kiše i hladnoće, obeležili smo 10. oktobar - Svetski dan mentalnog zdravlja u Somboru, sa ciljem da se podsetimo o važnosti očuvanja, zaštite i unapređenja psihičkog zdravlja, kao i o prevenciji predrasuda i stigme prema osobama koje imaju psihičkih problema i/ili koje se leče ili su se lečile zbog psihičkih problema, bolesti - javljaju iz Centra za individualni razvoj i unapređenje društva - PSIHOZON
 
- Podelili smo - kaže predsednica ovog Udruženja Saša Stojšićpromo materijal našim sugrađanima o očuvanju psihičkog zdravlja, popričali sa njima, kao i sa novinarima koji prepoznaju važnost ove teme. Hvala svima, posebno volonterima!
 
Prethodno, 8. oktobra Pishozon je održao sastanak uoči samog obeležavanja ovog dana, gde su se uz druženje, takođe bavili psihičkim zdravljem. Ove aktivnosti realizovane su u okviru projekata podržanih od strane Grada Sombora "Psihološko savetovalište za mlade u 2022. godini" i "Psihološko savetovalište za odrasle u 2021. godini", a takođe i u saradnji sa Mrežom za mentalno zdravlje NAUM u Srbiji i Caritasom Srbija.
 
Više fotografija na sledećem linku:
Vidimo se i sledeće godine, 10.oktobra!
Psihozon tim
 
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest
petak, 24 septembar 2021 19:21

Poveži se srcem!

Svetski dan srca - 29. septembar 2021. godine

(U tekstu pripremljenom za Svetski dan srca nalaze se preliminarni podaci iz Registra za AKS  za 2020. godinu koje je pripremila dr sc med Nataša Mickovski Katalina)

* Svetski dan srca je ustanovljen 2000. godine, sa ciljem da informiše ljude širom sveta, da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti. Svake godine u svetu 18,6 miliona ljudi umre kao posledica bolesti srca i krvnih sudova (KVB), a procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona. Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 85% prevremenih smrtnih ishoda može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost)

Ove godine Svetski dan srca, 29. septembar 2021. godine obeležava se pod sloganom: POVEŽI SE SRCEM.

Živimo u vremenu pandemije COVID -19 koja opterećuje zdravstvene sisteme i podiže nivo individualne odgovornosti za sopstveno zdravlje i zdravlje celokupnog društva. Zato ove godine, 29. septembra, kampanja povodom obeležavanja Svetskog dana srca ističe potrebu za pronalaženjem alternativnih načina povezivanja ljudi u cilju prevencije i lečenja KVB.

COVID-19 naročito ugrožava srčane bolesnike i stavlja ih pod dvostruki rizik. S jedne strane, srčani bolesnici su već narušenog zdravlja, a ako se inficiraju virusom SARS-CoV-2, rizik da razviju težu kliničku sliku, sa često fatalnim ishodom je veći. Prema podacima Svetske federacije za srce, COVID-19 je izazvao višestruke posledice kod 520 miliona ljudi koji žive sa KVB.

Epidemiološka situacija u Srbiji

Prema preliminarnim podacima Populacionog registra za akutni koronarni sindrom, bolesti srca i krvnih sudova (KVB) tokom 2020. godine u Srbiji je umrlo 55.305 osoba (25.617 muškaraca i 29.688 žena). Bolesti srca i krvnih sudova sa učešćem od 47,3% u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. U kardiovaskularne bolesti spadaju: reumatska bolest srca koja čini 0,9 % svih smrtnih ishoda od KVB, hipertenzivna bolest srca čini 16,8%, ishemijske bolesti srca 15,9%, cerebrovaskularne bolesti 17,8%, a ostale bolesti srca i sistema krvotoka čine 42,5% svih smrtnih ishoda od KVB. Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom je vodeći zdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. U akutni koronarni sindrom spadaju: akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt. Akutni koronarni sindrom u Srbiji činio je 49,9% svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca u 2020. godini. Prema preliminarnim podacima populacionog registra za AKS, u Srbiji je u 2020. godini dijagnoza akutnog koronarnog sindroma postavljena kod 20.434 slučajeva. Incidencija akutnog koronarnog sindroma u Srbiji iznosila je 196,2 na 100.000 stanovnika (stope incidencije standardizovane su na evropsku populaciju ASR-E). Tokom 2020. godine od ovog sindroma u Srbiji je umrlo 4.385 osoba. Stopa smrtnosti od akutnog koronarnog sindroma u Srbiji iznosila je 38,1 na 100.000 stanovnika (stope smrtnosti standardizovane su na evropsku populaciju ASR-E).

Najznačajniji faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti

Većina KVB je uzrokovana faktorima rizika koji se mogu kontrolisati, lečiti ili modifikovati, kao što su: visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, prekomerna uhranjenost/gojaznost, upotreba duvana, fizička neaktivnost i šećerna bolest. Međutim, postoje i neki faktori rizika koji ne mogu da se kontrolišu. Među najznačajnije faktore rizika, koji su odgovorni za smrtnost od KVB, ubrajaju se povišen krvni pritisak (kome se pripisuje 13% smrtnih slučajeva na globalnom nivou), zatim upotreba duvana (9%), povišen nivo šećera u krvi (6%), fizička neaktivnost (6%) i prekomerna telesna masa i gojaznost (5%).

Promenjivi faktori rizika

- Hipertenzija (povišen krvni pritisak)

Hipertenzija je vodeći uzrok KVB širom sveta, a visok krvni pritisak se naziva „tihim ubicom”, jer često nije praćen znacima upozorenja ili simptomima, pa mnogi ljudi i ne znaju da ga imaju. Krvni pritisak se meri i evidentira kao odnos dva broja u milimetrima živinog stuba (mmHg) – na primer, 120/78 mmHg. Prvi broj označava sistolni (tzv. gornji) krvni pritisak – pritisak u arterijama u trenutku kada je srčani mišić u kontrakciji, a drugi broj označava dijastolni (tzv. donji) pritisak – pritisak u arterijama kada je srčani mišić opušten između dve kontrakcije. Normalnim krvnim pritiskom se smatraju izmerene vrednosti gornjeg (sistolnog) pritiska koji je između 120 - 129 mmHg i donjeg (dijastolnog) između 80-84 mmHg. Prehipertenzija se definiše kao stanje kada se u više merenja dobije sistolni (gornji) pritisak koji je između 130–139 mmHg, odnosno kada je dijastolni (donji) pritisak između 85-89 mmHg. Povišen krvni pritisak – hipertenzija se definiše kao stanje kada se u više merenja dobije sistolni (gornji) pritisak koji je viši od 140 mmHg, odnosno kada je dijastolni (donji) pritisak viši od 90 mmHg.

Na globalnom nivou, skoro milijardu ljudi ima visok krvni pritisak (hipertenziju), od kojih dve trećine živi u zemljama u razvoju. Prehipertenziju i hipertenziju u Srbiji ima 47,5% odraslog stanovništva. Prehipertenzija i hipertenzija kod muškaraca zastupljena je kod 48,5%, a kod žena kod 46,5% slučajeva. Hipertenzija je jedan od najvažnijih uzroka prevremene smrti širom sveta, a ono što zabrinjava je činjenica da se procenjuje da će 1,56 milijardi ljudi živeti sa hipertenzijom u 2025. godini. Sve navedeno upućuje na važnost redovnog merenja krvnog pritiska.

- Upotreba duvana

Izloženost duvanskom dimu povezana je sa osam miliona prevremenih smrtnih slučajeva u svetu godišnje. U Srbiji, zbog korišćenja duvana godišnje preveremeno umre 15.000 ljudi. Procenjuje se da je pušenje uzrok nastanka skoro 10% svih KVB. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16.-te godine života, raste sa godinama i viši je kod žena pušača nego kod muškaraca pušača. U roku od dve godine od prestanka pušenja, rizik od ishemijskih bolesti srca se znatno smanjuje, a u roku od 15 godina od prestanka pušenja, rizik od kardiovaskularnih oboljenja se izjednačuje sa rizikom koji postoji kod nepušača. U svetu puši svaki peti (21%) odrasli stanovnik. U Srbiji, svakodnevno konzumira duvanske proizvode (33,9%), muškaraca i (30,1%) žena.

- Povišen nivo šećera u krvi - šećerna bolest

Šećerna bolest se dijagnostikuje u slučaju kada su vrednosti jutarnjeg nivoa šećera natašte u krvi 7,0 mmol/L (126mg/dl) ili više, a KVB su uzrok 60 % svih smrtnih slučajeva osoba sa šećernom bolešću. Rizik od kardiovaskularnih bolesti je od dva do tri puta veći kod osoba sa tipom 1 ili tipom 2 šećerne bolesti, a rizik je veći kod osoba ženskog pola. Kardiovaskularni rizik raste sa povišenim nivoom vrednosti šećera u krvi, a prognoza KVB kod osoba sa šećernom bolešću je lošija. U svetu učestalost dijabetesa kod odraslih osoba iznosi 10%, dok u našoj zemlji učestalost dijabetesa kod odraslog stanovništva iznosi gotovo 8%. Ako se šećerna bolest ne otkrije na vreme i ne leči može doći do ozbiljnih komplikacija, uključujući srčani i moždani udar, bubrežnu insuficijenciju, amputaciju ekstremiteta i gubitak vida. Redovno merenje nivoa šećera u krvi, procena kardiovaskularnog rizika kao i redovno uzimanje lekova, uključujući insulin, može poboljšati kvalitet života ljudi sa šećernom bolešću.

- Fizička neaktivnost

Fizička neaktivnost spada u vodeće faktore rizika za hronične nezarazne bolesti, a osobe koje su nedovoljno fizički aktivne imaju 20 - 30% veći rizik od prevremene smrti u poređenju sa osobama koje su fizički aktivne. Osoba je nedovoljno fizički aktivna kada manje od pet puta nedeljno upražnjava polučasovnu fizičku aktivnost umerenog intenziteta ili je manje od tri puta nedeljno intenzivno aktivna kraće od 20 minuta. Nedovoljna fizička aktivnost je četvrti vodeći faktor rizika umiranja. U svetu je nedovoljna fizička aktivnost zastupljena kod 31% odraslog stanovništva. Ekscesivnom sedentarnom stilu života (sedenje 420 i više minuta tokom uobičajenog dana) je bilo izloženo 23 % stanovništva Srbije starosti 15 godina i više.

- Nepravilna ishrana

Utvrđena je povezanost visokog unosa zasićenih masti, trans-masti i soli, kao i nizak unos voća, povrća i ribe sa rizikom za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna masa i gojaznost u dečjem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za 3 do 5 puta. Učestalo konzumiranje visoko-energetskih namirnica, kao što su prerađene namirnice bogate mastima i šećerima, dovodi do nastanka gojaznosti. Visok unos zasićenih masti i trans-masnih kiselina je povezana sa srčanim bolestima, dok eliminacija trans-masti iz ishrane i zamena zasićenih masti sa polinezasićenim biljnim uljima smanjuje rizik od nastanka koronarne bolesti srca. Pravilna ishrana može da doprinese održavanju poželjne telesne mase, poželjnog lipidnog profila i nivoa krvnog pritiska.

- Nivo holesterola/lipida u krvi

Povišen nivo holesterola u krvi povećava rizik od nastanka srčanih oboljenja i moždanog udara. Na globalnom nivou, jedna trećina ishemijskih bolesti srca se može pripisati visokom nivou holesterola u krvi. Smanjenje visokog nivoa holesterola u krvi smanjuje rizik od nastanka srčanih oboljenja.

- Prekomerna uhranjenost i gojaznost

Gojaznost je usko povezana sa glavnim kardiovaskularnim faktorima rizika kao što su povišen krvni pritisak, netolerancija glukoze, dijabetes tipa 2 i dislipidemija. Prema rezultatima istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2019. godine, na osnovu izmerene vrednosti indeksa telesne mase, više od polovine stanovništva uzrasta od 15 godina i više bilo je prekomerno uhranjeno (57,1%), odnosno 36,3% stanovništva je bilo predgojazno i 20,8% stanovništva gojazno. Gojaznost je kod oba pola bila približno isto rasprostranjena (muškarci 21,7% i žene 20%).
Faktori rizika na koje ne možemo da utičemo (nepromenljivi faktori rizika)
Pored promenjivih faktora rizika, postoje i faktori rizika koji ne mogu da se menjaju. Međutim, osobe iz ovih rizičnih grupa bi trebalo da redovnije kontrolišu svoje zdravlje.

- Godine starosti

KVB postaje sve češća pojava u starijem životnom dobu. Kako čovek stari, srce prolazi kroz postepene fiziološke promene, čak i u odsustvu bolesti. Srčani mišić sa starenjem ne može u potpunosti da se opusti između dve kontrakcije što ima za rezultat da komore postaju krute i rade manje efikasno. Ove fiziološke promene nastale sa procesom starenja mogu da doprinesu dodatnim komplikacijama i problemima pri lečenju KVB.

- Pol

Muškarci imaju veći rizik za pojavu bolesti srca od žena u premenopauzi. Kada žene uđu u menopauzu, rizik za pojavu KVB se izjednačava sa miškarcima. Rizik za nastanak moždanog udara je isti kod žena i muškaraca.

- Bolesti u porodici

Porodična istorija kardiovaskularnih oboljenja ukazuje na povećani rizik kod potomaka. Ako je prvostepeni krvni srodnik imao koronarnu bolest srca ili moždani udar pre 55. godine života (rođak muškog pola) ili 65. godine života (rođak ženskog pola), rizik je veći.

Svetska federacija za srce

Svetska federacija za srce vodi globalnu borbu protiv srčanih bolesti i moždanog udara, sa fokusom na zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje preko ujedinjene zajednice koja broji više od 200 članica i okuplja medicinske organizacije i fondacije za srce iz više od 100 zemalja. Svetska federacija za srce usmerava napore za ostvarenje cilja Svetske zdravstvene organizacije da se za 25% smanje prevremeni smrtni ishodi od bolesti srca i krvnih sudova do 2025. godine. Zajedničkim naporima možemo pomoći ljudima širom sveta da vode bolji i zdraviji život sa zdravim srcem.

Donosioci odluka moraju da ulažu u nadzor i monitoring KVB, da implementiraju intervencije na nivou čitavog stanovništva kako bi smanjili KVB, uključujući:
• Usvajanje sveobuhvatne politike kontrole duvana;
• Uvođenje poreza na hranu koja sadrži trans-masti u cilju smanjenja potrošnje
namirnica bogatih mastima, šećerima i solju;
• Izgradnju pešačkih i biciklističkih staza u cilju povećanja fizičke aktivnosti;
• Izradu startegije za smanjenje zloupotrebe alkohola;
• Obezbeđivanje zdravih školskih obroka za decu.

Pridružite se!

Svetski dan srca obeležava se 29. septembra 2021. godine. I ove godine Svetski dan srca ima za cilj da istakne važnost globalnog pokreta u prevenciji bolesti srca i krvnih sudova. Članovi i partneri Svetske federacije za srce organizovaće brojne aktivnosti članova i partnera, kao što su predavanja, tribine, javne manifestacije, koncerti, sportski događaji.

U Republici Srbiji, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom instituta/zavoda za javno zdravlje obeležiće 29. septembar – Svetski dan srca organizovanjem različitih edukativno-promotivnih aktivnosti sa ciljem promocije značaja očuvanja zdravlja srca i krvnih sudova, uz poštovanje svih preventivnih mera koje se odnose na sprečavanje širenja zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2.

SAVETI da sačuvate svoje srce

Budite mudri u izboru hrane i pića

Smanjite slatke napitke i voćne sokove - izaberite vodu ili nezaslađene sokove.

Zamenite slatkiše i slatke poslastice svežim voćem kao zdravom alternativom.

Pojedite 5 porcija voća i povrća (otprilike po nekoliko) dnevno - mogu biti sveže, smrznute, konzervirane ili sušene.

Konzumirajte određenu količinu alkohola u skladu sa preporučenim smernicama.

Ograničite prerađenu i prženu hranu, koja često sadrži velike količine soli, šećera i zasićenih i trans - masti.

Pravite kod kuće zdrave obroke.

Budite fizički aktivni

Budite fizički aktivni najmanje 30 minuta svakodnevno sedam dana u nedelji.

Prošetajte do posla ili prodavnice.

Koristite stepenice umesto lifta.

Uključite se u neki sport ili ples.

Bavite se fizičkom aktivnošću na poslu (pauzu iskoristite za lagane vežbe istezanja ili kratku šetnju).

Ako putujete autobusom, siđite dve stanice ranije.

Na posao idite biciklom, ako je to moguće.

Bavite se fizičkom aktivnošću dok gledate televiziju (čučnjevi, vožnja sobnog bicikla, vežbanje na steperu).

Što više slobodnog vremena provodite u prirodi, fizički aktivno (šetnja, rad u bašti, vožnja bicikla ili rolera)

Recite ne pušenju

To je najbolja stvar koju možete da uradite za poboljšanje zdravlja vašeg srca.

U roku od dve godine od prestanka pušenja, rizik od koronarne bolesti srca se značajno smanjuje.

Posle 15 godina nakon prestanka pušenja,rizik od KVB vraća se na rizik nepušača.

Prestankom pušenja, poboljšaćete svoje zdravlje i zdravlje vaših najbližih.

Ako imate problema sa prestankom pušenja, potražite stručni savet.

Više informacija na:

https://world-heart-federation.org/world-heart-day/about-whd/world-heart-day-2021/

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima) 
Objavljeno u Zdravstvo
sreda, 22 septembar 2021 16:03

Svetski dan kontracepcije - 26. septembar

* Svetski dan kontracepcije se obeležava svake godine 26. septembra. Kampanja je pokrenuta 2007. godine na globalnom nivou, sa ciljem da se istakne važnost upotrebe različitih metoda kontracepcije i odgovornog seksualnog ponašanja tako da se omogući svim seksualno aktivnim osobama, posebno mladima, informisan izbor o njihovom seksualnom i reproduktivnom zdravlju

Planiranje porodice omogućava pojedincima i parovima da planiraju i ostvare željeni broj dece i da planiraju vreme njihovog rađanja i razmak između porođaja. Planiranje porodice je, takođe, pitanje seksualnih i reproduktivnih prava. Pravo na seksualno i reproduktivno zdravlje predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava, koje podrazumeva da je ljudima omogućeno da ostvaruju bezbedne seksualne odnose na zadovoljstvo oba partnera, da ne doživljavaju prinudu i nasilje i da ne strahuju od seksualno prenosivih infekcija i neželjene trudnoće, kao i da mogu da kontrolišu plodnost na način koji ne izaziva neželjene posledice po njihovo zdravlje.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) se zalaže za promociju planiranja porodice i kontracepcije, kreiranjem smernica zasnovanih na dokazima o bezbednosti i pružanju usluga kontracepcije i obezbeđivanju ljudskih prava u programima kontracepcije.

Ključne činjenice:

- U skoro svim regionima sveta učestalost korišćenja kontraceptivnih metoda je najveća među ženama generativnog doba (15–49 godina) koje su u braku ili u vanbračnoj zajednici. Posmatrano na globalnom nivou, 63% žena u generativnom dobu koje su u braku ili vanbračnoj zajednici koristi neki oblik kontracepcije. Upotreba kontracepcije bila je iznad 70% u Evropi, Latinskoj Americi, na Karibima i u Severnoj Americi, dok je u srednjoj i zapadnoj Africi bila ispod 25%.

- Prema procenama SZO, 214 miliona žena generativnog doba iz zemalja u razvoju koje ne koriste nikakvu metodu kontracepcije imaju nezadovoljenu potrebu za modernom kontracepcijom.

- Prema procenama SZO, upotreba modernih metoda kontracepcije sprečila bi 308 miliona neplaniranih trudnoća, dok bi ispunjavanje svih nezadovoljenih potreba žena za modernim metodima kontracepcije sprečilo dodatnih 67 miliona neželjenih trudnoća na godišnjem nivou.

- Prema procenama SZO, oko 15 miliona adolescenata koristi neku od modernih metoda kontracepcije, dok 23 miliona adolescenata ima nezadovoljenu potrebu za modernom kontracepcijom i stoga su pod povećanim rizikom od neželjene trudnoće.

- Neke metode kontracepcije mogu da spreče prenošenje HIV-a i drugih seksualno prenosivih infekcija. Žene koje žive sa HIV-om imaju u većem procentu nezadovoljenu potrebu za planiranjem porodice i uslugama reproduktivnog zdravlja u odnosu na opštu populaciju, delimično zbog nedostatka ulaganja u integrisane usluge planiranja porodice.

Model planiranja porodice u Republici Srbiji

Stanovništvo u Republici Srbiji pretežno primenjuje tradicionalne metode kontracepcije, a zbog njihove nedovoljne efikasnosti često se suočava sa neželjenom trudnoćom i pribegava indukovanom abortusu.

Prema rezultatima poslednjeg reprezentativnog istraživanja višestrukih pokazatelja, savremenu i efikasnu kontracepciju u Republici Srbiji koristi manje od petine žena iz opšte populacije koje su u braku ili vanbračnoj zajednici (21,4%), a tradicionalnu dvostruko više (40,8%). Među modernim metodima kontracepcije najviše se koristi kondom za muškarce (15,1%), mnogo ređe kombinovana oralna kontracepcija (3,0%), intrauterini ulošci (2,6%) i sterilizacija žene (0,6%).

Među tradicionalnim metodima dominira metod prekinutog snošaja (coitus interruptus) (31,4%), dok je metod izbegavanja odnosa u „plodnim danima” i ostale „prirodne metode” koristilo 9,5% ispitanica. Nijedan metod kontracepcije nikada nije koristilo 37,7%. Potrebe za kontracepcijom nisu zadovoljene kod 8,8% anketiranih žena.

Odgovorno seksualno ponašanje i pandemija COVID-19

Pošto se korona virus prenosi, između ostalog, bliskim fizičkim kontaktom, a kako seksualni odnos uključuje bliski fizički kontakt, ne postoje mere koje mogu u značajnoj meri smanjiti rizik od njegovog prenošenja sa zaražene osobe na osetljivu osobu tokom seksualnog odnosa. Stoga je svaki seksualni odnos rizičan za prenošenje korona virusa i upuštanjem u seksualni odnos ovaj rizik se jednostavno mora prihvatiti. S obzirom na način prenošenja, mogućnost infekcije je najveća tokom ljubljenja.

Preporuka za smanjenje rizika od prenošenja korona virusa seksualnim odnosom odnosi se na seksualni odnos sa osobom sa kojom smo u bliskom svakodnevnom kontaktu, ili partnerom u stalnoj vezi, poput supružnika i životnih partnera.

Kontracepcija i pandemija COVID-19

Pandemija COVID-19 je ukazala na potrebu da se razviju inovativne strategije kako bi se osigurao neometan pristup informacijama i uslugama vezanim za kontracepciju tokom pandemije i smanjio pritisak na preopterećeni zdravstveni sistem i to na sledeći način:

• Povećati upotrebu mobilnih telefona i digitalnih tehnologija kako bi se pomoglo da korisnici usluga donesu odluku o metodu kontracepcije koji im je najprihvatljiviji.

• Proširiti dostupnost usluga kontracepcije (uključujući i informacije i metode) na mesta poput apoteka, drogerija, mrežnih platformi i drugih prodajnih mesta.

• Produžiti trajanje recepta za podizanje metoda kontracepcije koji se izdaju na recept, kako bi se izbegao čest odlazak u dom zdravlja i širenje virusa.

U Republici Srbiji, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom instituta/zavoda za javno zdravlje obeležiće 26. septembar - Svetski dan kontracepcije organizovanjem različitih edukativno-promotivnih aktivnosti sa ciljem promocije značaja očuvanja seksualnog i reproduktivnog zdravlja i mogućnosti korišćenja dostupnih modernih metoda kontracepcije uz poštovanje svih preventivnih mera koje se odnose na sprečavanje širenja zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2.
Više informacija na: https://www.who.int/reproductivehealth/en/

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Zdravstvo

* Povodom Svetskog dana kulturne raznolikosti za dijalog i razvoj, Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS podseća da se čitav svet suočava sa pojačanim intenzitetom migracija, koje su, prema procenama Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR), čak četiri puta veće nego pre deset godina. Naime, prema podacima UNHCR-a, danas u svetu živi 80 miliona prinudno raseljenih ljudi i 26 miliona izbeglica, što je najviše od Drugog svetskog rata

Upravo iz ovih razloga, više nego ikad, potrebno je razvijati duh tolerancije, negovati kulturu različitosti i insistirati na nenasilnoj komunikaciji. Nažalost, sa porastom broja izbeglica i migranata širom sveta, sve su učestaliji ksenofobični narativi u javnom prostoru, govor mržnje, ali i diskriminatorno izveštavanje o izbegličkim temama. Ovakva praksa nije zaobišla ni Srbiju. IDEAS upozorava da je internet prostor najveći rasadnik ksenofobičnog sadržaja, a društvene mreže i brojni efemerni portali, koji zagovaraju antimigrantske politike, mesto gde se učestalo propagira rasna, nacionalna i verska mržnja i netrpeljivost.

Na meti brojnih ekstremno nacioanlistički orijentisanih pojedinaca i grupa upravo su izbeglice i migranti koji dolaze iz drugačijeg kulturnog i verskog konteksta. Analiza sadržaja koji se poslednjih godina kreira i reprodukuje u online prostoru, ali i u pojedinim tabloidnim medijima, pokazuje da su najčešći ”argumenti” za neprihvatanje pripadnika i pripadnica izbegličke i migrantske populacije brojne negativne predrasude i generalizacije koje ih neopravdano označavaju kao prirodno drugačije - agresivne, lenje, verski fanatizovane, prenosioce zaraznih bolesti, bez kapaciteta da se uklope u evropsko društvo.

Kako bismo se izborili sa rastućom ksenofobijom u našem društvu, neophodno je podići nivo najpre funkcionalne, ali i medijske pismenosti građana i građanki Srbije kroz ovladavanje kritičkim veštinama koja uključuju neprekidno postavljanje pitanja, ali i prepoznavanje pravih odgovora. Apelujemo na obrazovne institucije, od predškolskog do akademskog nivoa, ali i na medije čija je funkcija, osim informativne, i edukativna, da intenzivnije podstiču različite strategije medijskog opismenjavanja.

Na taj način pomoći će se građanima da se oslobode predrasuda i iracionalnih strahova od drugog i drugačijeg, da izgrade i neguju sistem vrednosti u kojem se poštuju ljudska prava, da steknu nova znanja, pre svega o različitim kulturama, i da na pravilan način selektuju informacije kojima će verovati.

/ZABRANJENO SVAKO NEOVLAŠĆENO PREUZIMANJE

MATERIJALA BEZ DOZVOLE AUTORA!!!!/

PRATI.....BELEŽI

Srđan Ačanski, dipl.turizm.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava teksta i fotografija zaštićeni i zadržani)

Objavljeno u Prva vest

* Fondacija za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje je podržala kampanju za Svetski dan zdravlja 2021. na društvenim mrežama i platformama

Svetski dan zdravlјa (World Health Day) obeležava se, podsetimo kao što smo već objavljivali, širom sveta 7. aprila svake godine pod pokrovitelјstvom Svetske zdravstvene organizacije. Odluka da se ovaj dan obeležava kao Svetski dan zdravlјa donesena je na 1. Skupštini ove organizacije, održanoj od 24. juna do 24. jula 1948. godine u Ženevi, pošto je 7. aprila iste godine odluka o konstituisanju Svetske zdravstvene organizacije zvanično stupila na snagu nakon što je i poslednja država članica UN ratifikovala ovu odluku. Na taj dan osnovana je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) koja ove godine slavi 73 godine postojanja.

7. aprila 2021. Svetskog dana zdravlja Fondacija je pozvala na akciju za uklanjanje nejednakosti u pristupu zdravstvenog sistema, kao deo jednogodišnje globalne kampanje okupljanja ljudi radi izgradnje pravednijeg, zdravijeg sveta. Kampanja naglašava ustavni princip SZO da je „uživanje najvišeg mogućeg zdravstvenog standarda jedno od osnovnih prava svakog čoveka bez razlike rase, religije, političkog uverenja, ekonomskog ili socijalnog stanja“.

Nejednakosti u zdravlju ne samo da su nepravedne i nejednake, već takođe ugrožavaju dosadašnji napredak i mogu potencijalno da se povećaju, a ne da smanjuju praznine u kapitalu. Neki ljudi zahvaljujući uslovima u  kojima  se rađaju, rastu, žive, rade i stare, imaju bolji pristup zdravstvenim uslugama od drugih. Neke grupe ljudi, širom sveta imaju lošije uslove obrazovanja, stanovanja, mogućnost zaposlenja i žive sa malim mesečnim prihodima. Ove grupe obično imaju sasvim mali ili nikakav pristup sigurnom okruženju, vazduhu, vodi, bezbednoj kvalitetnoj hrani i zdravstvenim uslugama, što ih dovodi do patnje, bolesti i prevremene smrti. To sve šteti društvima i ekonomijama - podsećaju u Fondaciji.  

Zbog toga pozivamo nacionalne i regionalne lidere da osiguraju da zajednice budu na prvom mestu u procesima odlučivanja dok se krećemo ka novoj budućnosti koja neče biti ista, da se bore da svi imaju uslove za život i rad koji pogoduju dobrom zdravlju. Istovremeno, apelujemo na lidere širom sveta da prepoznaju i istraže nejednakosti u zdravlju i da obezbede da svi ljudi imaju kvalitetan pristup zdravstvenim uslugama prema njihovim potrebama i vrednostima u okviru njihovih zajednica.

Pandemija COVID-19 je teško pogodila sve zemlje, ali je njen uticaj bio najoštriji na one zajednice koje su već bile ugrožene i koje su bile izloženije bolesti. U takvim zemljama manje je verovatno da će biti pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama i rezultat mera sprovedenih za suzbijanje pandemije najverovatnije će imati negativne posledice po život i zdravlje građana.

SZO se zalaže za to da svako, svuda, može ostvariti pravo na dobro zdravlje. Povodom obeležavanja Svetskog dana zdravlja, SZO poziva vlade, svetske lidere, nacionalne, regionalne i lokalne lidere da istraju u naporima za ostvarenje ciljeva održivog razvoja na koje su se obavezali 2015. godine, a koji kao krajnji cilj imaju unapređenje zdravlja svih - zaključuju u Fondaciji za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Zdravstvo
Strana 1 od 5

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…