Prikazivanje članaka po tagu UGS Nezavisnost

* Uprkos do sada neviđenoj ekspanziji socijalnih mera širom sveta tokom krize COVID-19 više od 4 milijarde ljudi i dalje nema nikakvu socijalnu zaštitu, navodi se u najnovijem izveštaju Međunarodne organizacije rada o kojem piše portal sindikata UGS Nezavisnost

Pandemija COVID-19 otkrila je i dodatno proširila jaz u socijalnoj zaštiti između razvijenih i nerazvijenih zemalja. Međunarodna organizacija rada (MOR) ukazuje da je odgovor na pandemiju bio neujednačen i nedovoljan, i da “ogromnom delu svetske populacije nije obezbeđena socijalna zaštita kakvu zaslužuju sva ljudska bića”.

Pod socijalnom zaštitom se podrazumeva pristup zdravstvenoj zaštiti i osiguranju prihoda za porodice sa decom, za starije ljude, u slučajevima nezaposlenosti, bolesti, invaliditeta, povreda na radu, kod materinstva ili gubitka glavnog primaoca prihoda.

- Zemlje su na raskrsnici. Ovo je ključni trenutak za odgovor na pandemiju koji bi obuhvatio izgradnju nove generacije sistema socijalne zaštite zasnovane na pravima ljudi. To može značajno da umanji probleme ljudi u budućim krizama i da radnicima i preduzećima pruži sigurnost kako bi se lakše suočili sa tranzicijama koje ih očekuju. Moramo priznati da efikasna i sveobuhvatna socijalna zaštita nije bitna samo za socijalnu pravdu i pristojan rad, već i za stvaranje održive i otporne budućnosti - izjavio je Gaj Rajder, generalni direktor MOR-a.

Svetski izveštaj o socijalnoj zaštiti 2020-22. (World Social Protection Report 2020-22: Social protection at the crossroads - in pursuit of a better future ) daje globalni pregled najnovijih kretanja u sistemima socijalne zaštite, uključujući i granice socijalne zaštite, i pokriva uticaj pandemije COVID-19. Izveštaj identifikuje praznine u zaštiti i postavlja ključne preporuke za politike, uključujući i vezu sa ciljevima Agende za održivi razvoj do 2030. godine.

Prema izveštaju, danas je samo 47 odsto svetske populacije efektivno pokriveno barem jednim davanjem socijalne zaštite, dok 53 posto (4,1 milijarda) ne ostvaruje nikakve prihode iz svog nacionalnog sistema socijalne zaštite.

Evidentirane su veoma velike regionalne nejednakosti u socijalnoj zaštiti. Merama zastite najšire su pokriveni stanovnici Evrope i centralne Azije (84 %), žitelji Amerike su takođe iznad globalnog proseka (64,3 %), dok su ispod proseka stanovnici Azije i Pacifika (44 %), arapskih država (40 %). Ubedljivo najmanju socijalnu zaštitu imaju žitelji Afrike (17,4 %).

Širom sveta velika većina dece još nema efikasnu socijalnu zaštitu - samo jedno od četvoro dece (26,4 odsto) koristi beneficije socijalne zaštite. Tek 45 odsto žena sa novorođenčadima širom sveta prima novčanu nadoknadu za porodilje. Samo jedna od tri osobe sa teškim invaliditetom (33,5 odsto) širom sveta prima invalidninu. Još je niža pokrivenost naknadama za ljude bez posla - samo 18,6 odsto nezaposlenih radnika širom sveta prima naknade. Na prvi pogled bolja je situacija sa socijalnom zaštitom starijih jer 77,5 odsto starijih od starosne granice za penziju primaju neki oblik starosne penzije. Međutim, kod najstarije populacije postoje velike razlike u penzijama po regionima, između ruralnih i urbanih područja, kao i između žena i muškaraca.

Državna potrošnja na socijalnu zaštitu takođe značajno varira. U proseku, zemlje troše 12,8 posto svog bruto domaćeg proizvoda (BDP) na socijalnu zaštitu (isključujući zdravstvo). Međutim, zemlje sa visokim prihodima troše 16,4 posto, a zemlje s niskim prihodima samo 1,1 posto svog BDP-a na socijalnu zaštitu.

Izveštaj MOR-a ukazuje da bi zemlje sa niskim prihodima morale bi da ulože dodatnih 77,9 milijardi dolara godišnje kako bi se ljudima garantovala barem osnovna socijalna zaštita. U istom cilju, zemlje sa nižim srednjim prihodom trebalo bi da ulože još 362,9 milijardi, a zemlje sa višim srednjim prihodom dodatnih 750,8 milijardi dolara godišnje.

- Postoji ogroman pritisak na zemlje da pređu na fiskalnu konsolidaciju, nakon velikih javnih rashoda njihovih mera za odgovor na krizu, ali bi smanjenje socijalne zastite bilo veoma štetno za ljude. Naprotiv, sada je potrebno dodatno ulaganje kako bi se podržalo bolje zdravlje i obrazovanje, obezbedila veća ravnopravnost i poštovanje osnovnih prava, i pomogla održivost ekonomskih sistema - izjavila je Šahra Razavi, direktorka Odseka za socijalnu zaštitu MOR -a.

Portal Nezavisnost.org podseća da su posebne mere za promovisanje univerzalne socijalne zaštite istaknute u nedavnom Globalnom pozivu na akciju za oporavak od pandemije COVID-19. Reč je o pozivu na akciju, sa sveobuhvatnim planom za oporavak, koji su u junu jednoglasno podržale države članice Međunarodne organizacije rada, odnosno njihove delegacije koje čine predstavnici vlada, poslodavaca i sindikata.

Izvor: Nezavisnost.org

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Sindikat

* Današnje zakone vlasti nisu usvojile zbog građana, već u interesu profita i novca, krupnog kapitala, multinacionalnih korporacija i njihovih eksponenata. Ovakav sistem ne omogućuje čoveku da se školuje, leči, zasnuje porodicu i da pošteno i pristojno živi od svog rada, ocenjuje Predrag Mitrović, predsednik udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije u razgovoru za portal UGS Nezavisnost

Naš sagovornik je oštar kritičar enormnih državnih subvencija stranim investitorima kako zbog slabih ekonomskih rezultata tako i zbog lošeg tratmana naših radnika.

Više milijardi evra je u poslednjih 10 godina izdvojeno iz budžeta za subvencionisanje stranih investitora. Šta su dobre, a šta loše strane subvencionisanja uglavnom stranih investitora?

- Privlačenje stranih direktnih investicija, ulaganjem multinacionalih kompanija, posmatra se kao način da se ostvari transfer znanja, tehnologije i organizacije poslovanja na domaća preduzeća, kao i da se poveća tražnja za radnom snagom i uveća izvoz. Pristup i visina subvencija stranim kompanijama zavise od mnogih faktora. Loše makroekonomsko i institucionalno okruženje, kao i nedostatak ljudskih resursa, utiču na visinu ponuđenih subvencija. Što su okolnosti nepovoljnije, to će i subvencije biti veće.

Kakve su, po tom pitanju, okolnosti u Srbiji?

- Valjane analize efekata uticaja „investiranja u strane investitore“, odnosno troškovi privlačenja i zadržavanja istih u Srbiji su neprimereno visoki, a konačan ishod je s aspekta ekonomske logike neisplativ. Još 2013. godine izneo sam prvu javnu kritiku poslovanja stranih investitora u Srbijizasnovanu na analizi podataka Agencije za privredne registre i govorio o nepostajanju efekata vođene ekonomske politike usredsređene na strane investicije i „trku do dna“ u koju je Srbija počela da srlja. Govorio sam još tada i o uslovima rada i neljudskom ophođenju stranih „gazdi“ prema obespravljenim radnicima koje država, tačnije političari ne žele da štite, a sindikalisti odmeravaju kroz interese svoje vrhuške.

Nažalost, efekat javne kritike poslovanja stranih investitora u Srbiji ostao je beznačajan. Dobio sam opomenu pred otkaz u banci gde sam radio, krivičnu prijavu stranih investitora za narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti. Nakon sudskog procesa i iznetih veštačenja i dokaza u sudskom sporu, kao i oslobađajuće presude u moju korist, niko nikada od državnih organa, to što je izneto sudskom presudom Višeg suda u Nišu, iznetim analizama veštačenja o pranju novca i isisavanju kapitala, nije iskoristio radi zaštite interesa srpske države, privrede i njenih građana.

Da li nam trebaju subvencionisane kompanije koje insistiraju čak i na 12-časovnom radnom vremenu, uz to zabranjuju korišćenje toaleta, a radnicima isplaćuju plate nešto veće od minimalca?

- Država Srbija danas ima zakone koje su političari na vlasti usvojili ne u interesu građana, već u interesu profita i novca, preciznije rečeno, u interesu krupnog kapitala, multinacionalnih korporacija i svih onih koji su njihovi eksponenti. Dakle, ceo sistem vrednosti je sveden na profit, novac i bogaćenje već bogatih, a ne na čoveka i njegovo blagostanje. Ovakav sistem ne omogućuje čoveku da se školuje, da se leči, da zasnuje porodicu i da pošteno i pristojno živi od svog rada.

Sve kompanije su potrebne Srbiji. I domaće i strane. Skupo smo platili dovođenje stranih da bi ih tako oterali. Međutim, ako smo im dali sve resurse moramo zaštititi kao država i društvo interese zaposlenih radnika u njima, a ne trgovati interesima zaposlenih radi sitnih koruptivnih koristi za političke stranke koje su preuzele funkciju zavoda za zapošljavanje. Zakoni se moraju poštovati, kao i institucije. Nažalost u Srbiji institucije ne funkcionišu da bi sve uočene anomalije mogle da se spreče ili sankcionišu.

Kako komentarišete to što ugovori o subvencijama nisu transparentni?

- Ako uzmemo u obzir da je, po mnogima, najuspešnija strana investicija – kupovina automobilske industrije u Kragujevcu od strane Fiata – 2013. godine dovela do izvoza 117.000 vozila vrednih 1,5 milijardi evra, a da je Srbija, koja ima 33 odsto vlasničkog udela fabrike Fiat u Kragujevcu, ostvarila neto dobit od samo 9,7 miliona evra na uloženih 400 miliona evra, zaključujemo da bi na ovakav način trebalo preko 120 godina da se uložena sredstava države Srbije vrate.

Da li je takav pristup države razlog zbog čega se kriju ugovori?

- Očito je da se učešće države u privlačenju investitora svodi na finansiranje njihovog profita, političku eksponiranost nepostojećim ekonomskim uspesima i nelegalnu zaradu kroz procente malog broja privilegovanih političkih pulena. Čak se više i ne krije da su pojedini, takođe odabrani domaći privrednici, kojima su obezbeđena novčana sredstva iz subvencija države u obavezi da u određenom procentu dopune kase političkih stranaka na vlasti. Zato su ugovori o subvencijama netransparentni, korupcija raste, a država i dalje privlači strance subvencijama, jer jedino tako može da kompenzuje loš poslovni i institucionalni ambijent koji vlada u privrednom sistemu Srbije.

Nekoliko stranih investitora, koji su dobili milionske subvencije, otišlo je iz Srbije. Zašto oni odlaze i šta se po tom pitanju može očekivati u narednom periodu?

- Interes stranih kompanija i stranih banaka je isključivo što veći profit. To znači da plate radnu snagu što manje, dobiju resurse na korišćenje besplatno ili uz mogućnost da niko ne kontroliše aktivnosti u pogledu njihovog finansijskog poslovanja, ekoloških standarda, uslova rada i ophođenja prema zaposlenima.

Kakve su posledice takvih privilegija?

- Stranci u Srbiji mahom investiraju u radno-intenzivne delatnosti i zapošljavaju u najvećoj meri jeftinu radnu snagu, bez obzira na stepen obrazovanja. Posledice toga, doduše manje vidljive u srpskoj javnosti su da, pogotovo u manjim sredinama, više ne možete da nađete kvalitetnog građevinskog radnika, mehaničara, molera, vodoinstalatera, radnike za ubiranje letine, voća ili povrća. Svi oni su zaposleni u stranim fabrikama, motaju kablove, prividno za neke bolje uslove i trenutno veću, ionako minimalnu, zaradu. Onog momenta kada profitna stopa stranih korporacija padne ispod projektovane, strani investitori će potražiti neku drugu državu sa jeftinijom radnom snagom i za njih, boljim uslovima za maksimizaciju profita.

I šta će onda biti s milijardama koje smo dali na ime subvencija?

- Praksa je poslednjih godina pokazala da Vlada, zarad „povećanja“ ili očuvanja radnih mesta zbog „potencijalnog odlaska stranih kompanija iz Srbije“, izlazi u susret zahtevima stranaca, plaćajući im nelogično visoke sume novca za svakog zaposlenog radnika. Novca ionako prikupljenog od poreskih obveznika ove zemlje, u najvećoj meri od domaćih privrednika i preduzetnika, koji se ionako teško snalaze s nelojalnom konkurencijom, visokim porezima i doprinosima, parafiskalnim nametima. I ne samo to, država obilato daruje strance poreskim podsticajima i, što je najgore, prilagođava zakonske regulative interesima stranih investitora. Otuda dalje „investiranje u strane investitore“ postaje ozbiljan problem za srpsku državu, njenu privredu i građane.

Zar to već nije postao problem?

- Ekonomski model koji imamo je pokazao svoje pravo lice poslednjih meseci nakon korona krize, a najverovatnije će taj negativni efekat, u smislu smanjenja obima poslovanja velikih korporacija da pokaže svu svoju surovost. Neće biti čudno, kao što vidimo poslednje vreme, da veliki broj zaposlenih u stranim firmama može bez ikakvog objašnjenja i prethodnog upozorenja da ostane bez posla i na ulici – ponovo na teret državi.

Može li se privredni razvoj dugoročno bazirati na stranim investitorima?

- Realizovana podsticajna sredstva zahtevaju permanentnu pažnju državnih organa, u smislu evaluacije tj. vrednovanja efekata ili sprečavanja eventualnih zloupotreba u korišćenju tih sredstava. Korišćenje javnih resursa (domaćih i stranih) za finansiranje aktivnosti koje imaju za cilј povećanje zaposlenosti, povećanje konkurentnosti srpske privrede, povećanje likvidnosti preduzeća, stimulisanje privrednog i društvenog razvoja uopšte, zahteva stvaranje sistema institucija i procedura koje će omogućiti finansijsku efikasnost i ravnomerni privredni razvoj svih delova Srbije.

I kakvi su efekti realizovanih podsticajnih sredstava?

- Ukupni finansijski podsticaji u periodu od 2012. do 2015. godine, iznose oko 8,3 milijardi evra, bez značajnijih pozitivnih efekata u ostvarivanju razvojnih cilјeva. Takav trend je zadržan i u periodu od 2015. do 2021. godine. Primera radi od ukupnog iznosa sredstava namenjenih za subvencije u 2021. godini 93,6 odsto namenjeno je stranim, a 6,4 odsto domaćim investitorima.

Može se zaklјučiti da realizovana podsticajna sredstava nisu dala očekivane rezultate, jer je namena sredstava bila usmerena na pokrivanje troškova, usled visoke zaduženosti u uslovima smanjene privredne aktivnosti. Nije bila obezbeđena usaglašenost i koordinacija podsticajnog mehanizma s programskim merama i prioritetima na nivou države (sektorski, investicioni). Nisu sprečene, ni sankcionisane zloupotrebe nenamenskog korišćenja podsticajnih sredstava. Nije sprečeno isisavanje kapitala iz Republike Srbije (prosečno godišnje 4,5 milijardi evra). Sistem carinske zaštite i drugi oblici zaštite domaćeg tržišta ne postoje. Dakle, sve ovo govori u prilog činjenici da je neophodan novi model sprovođenja politike razvoja Republike Srbije, kao i podrška države isklјučivo domaćim privrednicima.

Kako ocenjujete odluku Vlade Srbije da od 1. januara minimalna zarada iznosi 35.012 dinara, odnosno 201,22 dinara po radnom satu?

- Pregovori u Socijalno-ekonomskom savetu o visini minimalne zarade obesmislili su funkciju sindikata i poslodavaca, s obzirom da su predstavnici države unapred najavili i proglasili iznos minimalca bez namere da urede sistem poreza i doprinosa. Sadašnja zakonska opterećenja na male i minimalne zarade direktan su uzrok ogromnog crnog tržišta rada koje ugrožava registrovane poslodavce i doprinosi previsokim nametima na male zarade i na male biznise. Umesto poruke da je isplativije raditi na crno, državni aparat treba da se pozabavi suštinskom promenom poreskog sistema na pravedan, progresivan i sveobuhvatan način kako bi se poboljšao standard zaposlenih, a samim tim i platežno sposobna tražnja na tržištu Srbije.

Šta bi konkretno trebalo da se uradi?

- Sprečavanjem šverca na carini, krađe struje, goriva i ostale akcizne robe, ispumpavanja novca u inostranstvo putem fiktivnih faktura i transfernih cena bez plaćanja poreza na dobit, krađe budžeta preko nameštenih tendera, divlјe gradnje, trgovine na crno preko interneta od strane neregistrovanih subjekata i prekidom prakse subvencionisanja stranih „investitora“ generisaće se dovolјno novca u budžetu da se smanje opterećenja na male zarade i na male biznise, bez zadiranja u osnovna prava na zdravstevnu negu i penziju.

Povećanje od par hilјada dinara nema nikakvog efekta kad nam se na računima za struju i gorivo naplaćuje porez na porez (PDV na akcizu), kad su cene osnovnih životnih namirnica skočile za više desetina procenata, kad se naplaćuje porez na imovinu na objekte u funkciji osnovnog stanovanja što predstavlјa porez na trošak i mnoge druge nelogičnosti kojima se teško zarađen dinar otima na svakom koraku.

Može li radnik da bude motivisan za posao s platom od 35.000 dinara s kojom ne može da pokrije ni najosnovnije životne potrebe?

- Ne može. Najveći deo srpske populacije živi na liniji egzistencije i da bi preživeo prinuđen je da obavlja nekoliko poslova tokom dana. Više od 350.000 zaposlenih u Srbiji prima minimalac. Po podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u dokumentu „Siromaštvo i socijalna nejednakost“ prag rizika od siromaštva za domaćinstva s dvoje odraslih i jednim detetom starosti do 14 godina iznosio je 34.886 dinara, dok je za četvoročlano domaćinstvo s dvoje odraslih i dvoje dece starosti do 14 godina iznosio 40.700 dinara. Nameće se zaključak da je u Srbiji prisutno apsolutno raslojavanje stanovništva na mali broj jako bogatih i veliki deo stanovništva koji ne može da priušti sebi najosnovnije životne potrebe, a koji da bi preživeo prinuđen je da se zadužuje kod stranih banaka.

Pa, kome služi ovakav sistem?

- Sve ukazuje da je sistem dobro podešen za sve aktere sa strane, a da su građani Srbije i domaći privrednici taoci korumpiranih i nedovoljno sposobnih državnih činovnika koji ne umeju, ne smeju ili ne žele da zaštite interese države, štiteći svoje i izbegavajući „probleme“ sa strancima od kojih, ko zna, uvek može biti lične koristi na uštrb javne.

Velimir Perović

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Sindikat

* Granski sindikat javnih saobraćajnih i komunalnih delatnosti „Nezavisnost“ (GS JSKD NEZAVISNOST) i Samostalni sindikat zaposlenih u komunalno stambenim delatnostima Srbije (SSSS) u saradnji sa KOMDEL-om - Konsultantskim preduzećem TTI Group d.o.o. specijalizovanim za razne aspekte komunalne problematike realizovaće u predstojećem periodu projekat - „Politika zarada zaposlenih u JKP“

Cilj projekta je da se ukaže poražavajući socijalno ekonomski položaj zaposlenih koji je prvenstveno uslovljen ograničenjem zarada, tzv. masa zarada, duže od decenije i po. Kroz egzaktne podatke koji su izneti u studiji - „Politika zarada zaposlenih u JKP“, ukazuje se na to kakav je nivo zarada zapsolenih u javnim komunalnim preduzećima. Projekat će biti realizovan održavanjem okruglih stolova u gradovima i opštinama, a dinamika  im je u skladu sa epidemiološkom situacijom.

Dva reprezentativna srpska sindikata zaposlenih u javnim komunalnim preduzećima ovim projektom ukazuju da je neophodno zarade zaposlenih u JKP „osloboditi“ takozvane mase zarada, s obzirom da se zarade zaposlenima ne isplaćuju iz budžeta lokalnih samouprava Republike Srbije, već iz sopstevnih prihoda preduzeća koja se ostvaruju naplatom komunalnih usluga. U razmatranje svih elemenata koji utiču na zarade kroz realizaciju projekta biće pozvane da učestvuju srodne organizacije, predstavnici lokalnih samouprava i državnih institucija.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Sindikat
* 20 godina Sindikata Magyar Szó d.o.o. Nezavisnost / 20 éves a Magyar Szó Függetlenség Szakszervezete!
 
~ 20 година Синдиката Мађар Со д.о.о. Независност
 
~ 20 years of Trade Union Independence D.o.o. Magyar Szó
 
~ 20 ans d'indépendance syndicale D.o.o. Magyar Szo
 
Novi Radio Sombor i Udruženje Podium čestitaju jubilej Sindikatu Mađar So Nezavisnost i predsednici Eržebet Tot Batori. Prvi - na braniku zaštite radno-klasnih prava zaposlenih i odbrane svih medijskih mogućnosti. Ujedno, putokaz solidarnosti i svim dostupnim načelima zagarantovane dostojanstvenosti radnika.
 
Reprezentativnost, u meri pokazatelja brojčanosti i zaštita od svake mogućnosti lišavanja prava zaposlenih. 
 
Dve decenije borbe, istrajnosti, uverenja i ohrabrenja da svaka pravdoljubiva nelagodnost može da bude osvežena tačnošću elementarnih postulata časti, suverenosti i ustavom zagarantovanih prava radnika kao i nadoknadom bilo koje štete radnički uspostavljenog dokaza.
 
Bio je, istovremeno, ovo simboličan izraz pažnje svim kolegama kao i simpatizerima Sindikata Mađar So Nezavisnost - to potvrđuju i fotografije osim naslovne, u galeriji slika odmah ispod teksta, sa zajedničkog izleta, u subotu, 11. septembra 2021.
 
- Pogledajte i fotogaleriju u slajdovima sa zasluženog predaha krstarenjem Dunavom na Srebrno jezero, jedno od srpskih turističkih bajki, ovom prilikom odabrano od strane Sindikata Mađar So Nezavisnost -
 
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Prva vest

* Otpočeo je sa radom VI Kongres Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite "Nezavisnost"

Koleginicama i kolegama želimo uspešan rad - poruka je u Ujedinjenim granskim sindikatima NEZAVISNOST!

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Sindikat

* Na desetom sastanku Radne grupe za pripremu Nacrta zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, održanom 25. avgusta, zaključeno je da se sprovede javna rasprava o Nacrtu zakona o BZR kako bi se stručna javnost upoznala sa tekstom Nacrta ovog zakona i dala svoje predloge, primedbe i sugestije

Radna grupa sastavljena od predstavnika proširenog sastava socijalnih partnera je, podsećanja radi, započela sa radom 24. marta ove godine i radila je vrlo intenzivno i u kontinuitetu. UGS NEZAVISNOST su aktivno učestvovali u radu i dali brojne konstruktive predloge i primedbe, od kojih je veći deo prihvaćen od strane Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, ali nisu prihvaćeni za nas ključni predlozi, kako ističu u ovom reprezentativnom srpskom sindikatu, a to su:

  • Inicijativa UGS NEZAVISNOST i SSSS od jula 2017. godine, upućena Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i obnovljena 2021. godine, a tiče se uvođenja, odnosno zakonskog regulisanja sindikalnog koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu na nacionalnom nivou;
  • Obaveznost formiranja Odbora za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavaca koji zapošljavaju više od 50 zaposlenih, i dužnost zaposlenih da izaberu jednog ili više predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu, iz redova zaposlenih.

U ovim predlozima sindikata, sadržane su najmanje dve stvari koje su definisane Direktivom 391/89, o obavezi konsultovanja zaposlenih o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu za koja su zaposleni životno zainteresovani, kao i korišćenje svih nivoa za konsultacije i socijalni dijalog, gde zaposleni i sindikati mogu da pomognu da se bezbednost poveća i unapredi, a zdravlje i životi zaposlenih u najvećoj meri sačuvaju. Takođe, implementacijom ovih predloga u zakon, sindikat bi još više doprinosio sistemu bezbednosti i zdravlja na radu, ulažući u maksimalno mogućoj meri vlastite resurse, stručne i obučene ljude i njihova znanja, što bi samo pomoglo drugim delovima sistema da svi zajedno budemo još aktivniji i funkcionalniji u očuvanju zdravlja i života svih zaposlenih.

Sledeći predlog UGS NEZAVISNOST sa kojim se saglasio i SSSS, a koji takođe nije prihvaćen jeste da se u ovaj Nacrt zakona ne uvodi institut samozaposlenog lica, već da on treba prvo da bude regulisan u Zakonu o radu, kao krovnom zakonu za oblast rada, pa ga tek onda možemo primeniti u ovom i u drugim zakonima. I u ovom predlogu Sindikat ostaje dosledan principu kompatibilnosti pravnog sistema. 

Takođe smo insistirali da se odredbama Zakona ne mogu umanjiti stečena prava lica koja su obavljala poslove bezbednosti i zdravlja na radu.

UGS NEZAVISNOST će aktivno pratiti i učestvovati u javnoj raspravi o Nacrtu zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, nakon koje je planiran nastavak rada Radne grupe gde bi trebalo da se razmatraju pristigli komentari i predlozi. 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat
Strana 1 od 19

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…