Prikazivanje članaka po tagu UGS Nezavisnost

* Kongres je pod sloganom „Gradimo snagu radnika“ održan u periodu od 2-7. decembra 2018. godine u Kopenhagenu, Danska. U radu Kongresa učestvovalo je više od 1200 delegata iz 135 zemalja. UGS NEZAVISNOST su sa statusom delegata predstavljali predsednik, Zoran Stojiljković i izvršna sekretarka, Čedanka Andrić

Rukovodstvo Međunarodne konfederacije sindikata

Delegati su učestvovali u petodnevnoj debati o oblikovanju politika i prioriteta međunarodnog sindikalnog pokreta za naredne četiri godine. Na otvaranju su se obratili premijer Danske Lars Lokke Rasmunssen, gradonačelnik Kopenhagena Frank Jensen i generalni direktor Međunarodne organizacije rada Guy Ryder. Predsednik Međunarodne konfederacije sindikata (MKS) Joao Felicio, pročitao je delegatima pismo bivšeg predsednika Brazila, Lula de Silve, u kojem se zahvalio sindikalnom pokretu na solidarnosti i kolektivnoj akciji protesta protiv njegovog nepravednog hapšenja i zatvaranja. Kongres je poslao poruku dobrodošlice izbeglicama, kako u zajednicama, tako i u preduzećima, s obzirom na opredeljenost sindikata za mir i osiguranje prava, ne samo na dostojanstven rad, već i prava na bezbedno utočište i pristup javnim uslugama, uključujući zdravstvene i obrazovne.

Sharan Burrow je ponovno izabrana na funkciju Generalnog sekretara osvojivši 52 odsto glasova, dok je Susanna Camusso, Generalna sekretarka italijanskog sindikata CGIL, osvojila 48 odsto glasova. Generalni savet MKS izabralo je Ayuba Wabba, predsednika Kongresa rada Nigerije za predsednika MKS, dok su za zamenike izabrani Cathy Feingold (AFL-CIO, USA) i Karl-Petter Thorwaldsson (LO Sweden)Owen TudorVictor Baez Mamadou Diallo izabrani su za zamenike Generalnog sekretara. Izvršna sekretarka UGS NEZAVISNOST Čedanka Andrić izabrana je (na predlog Panevropskog regionalnog saveta) u Generalni savet MKS sa statusom zamenika člana. Generalni savet bira Kongres i čini ga 70 članova podeljenih na osnovu sledeće regionalne strukture: Afrika 11, Amerika 18, Azija-Pacifik 15 i Evropa 26. Generalni savet predstavlja najviši organ MKS između dva Kongresa.

Kongres je usvojio pet hitnih rezolucija u kojima se poziva na:

  • Poštovanje ljudskih prava i mir u Kolumbiji;
  • Solidarnost sa studentima i radnicima u Iranu;
  • Podršku sindikatima protiv reforme Zakona o radu u Mađarskoj;
  • Poštovanje radničkih prava i solidarnost sa samostalnim sindikatima u Kazahstanu i
  • Slobodu za bivšeg predsednika Brazila Lula de Silvu.

Delegati su usvojili Deklaraciju/Izjavu koja sadrži četiri stuba:

– O miru, demokratiji i pravima (odbrana demokratije, okončanje konflikata, globalna solidarnost, osnovni standardi i pravo na štrajk, bezbednost i zdravlje na radu borba protiv populizma, borba da se čuje glas sindikata, ukidanje modernog ropstva i eksploatacije dečijeg rada);

– Regulisanju ekonomske moći (zalaganje za novi trgovinski model, protiv pohlepe krupnog kapitala, za pravičan poreski sistem, za kvalitetne javne usluge, za prevazilaženje krize u zaradama, garantovanje minimalne zarade, borba za kolektivne ugovore);

– Pravednoj tranziciji (izazovi novih tehnologija, klimatske promene, bezbedni penzioni sistemi, garantovanje dostojanstvenog rada, univerzalna socijalna zaštita, socijalni dijalog, pravo radnika na informisanje i konsultovanje, pravo na rad i jednak tretman izbeglica i migranata, borba protiv sive ekonomije i neformalnih oblika rada, stvaranje uslova za zapošljavanje i razvoj veština) i

– Jednakosti (prava žena, prava radnika u domaćinstvima, organizovanje radnika na neformalnim poslovima, borba protiv rasizma i ksenofobije, prava migranata i i zbeglica, jednakost za sve radnike).

Kongres na ovaj način reafirmiše centralnu ulogu sindikata u obezbeđivanju prava, demokratije i sloboda i stvaranje sveta gde je dostojanstven rad za sve realnost. Razrađujući ova četiri stuba i planirajući akcije kroz njih, MKS je spreman da se suoči sa izazovima koji se postavljaju pred radnike i učini sve da promeni pravila globalne ekonomije. Cilj je stvaranje novog društvenog ugovora koji će na prvo mesto staviti ljude, ne ostavljajući nikoga po strani ili iza sebe.

Međunarodna konfederacija sindikata broji 207.796.315 članova, organizovanih kroz 331 sindikat, u 163 zemlje i teritorije. Broj delegata žena, koje su učestvovale u radu Kongresa povećao se sa 42 odsto koliko ih je bilo 2014. godine, na 46 odsto 2018. godine. Naredni Kongres MKS će biti održan 2022. godine. Cilj je da se do sledećeg Kongresa članstvo u MKS podigne na 250 miliona.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

= Dobro nam došli u taj vaš i naš Sombor, uvek =

* Seminar je uspešno protekao, pod nazivom "Jačanje kapaciteta članova sindikata u socijalnom dijalogu na lokalnom nivou", u okviru istoimenog Projekta Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije, namenjenog socijalnim partnerima, u sredu i četvrtak, 28. i 29. novembra 2018. Prvog dana, u Svečanoj sali veleleponog zdranja Županije - Gradske uprave Grada Sombora gde se održavaju i sednice gradske skupštine, a drugog dana u obnovljenoj i visokostandardizovanoj, sali 505 Doma učenika srednjih škola u Somboru

Predavači su bili Marija Stojković, Niš, Ivana Pavlović, pravni zastupnik UGS NEZAVISNOST, Dragica Mišljenović, viša savetnica za zakonodavno-pravna pitanja i kolektivno pregovaranje u UGS NEZAVISNOST, dok je na završnoj sesiji temu Pozicije UGS NEZAVISNOST u aktuelnom društvenom okruženju obrazložio prof. dr Zoran Stojiljković, predsednik UGS NEZAVISNOST i time zaokružio veoma plodan rad ovog značajnog događaja. 

Prvog dana prilikom otvaranja seminara u skupštinskoj sali Županije, u ime Grada Sombora, učesnike i predavače je pozdravio Branislav Svorcan, pomoćnih gradonačelnice grada Sombora Dušanke Golubović za kulturu i informisanje. On je na popularan način gostima predstavio najvažnije znamenitosti Sombora, sa epitetima centra kulturološko-obrazovnih, istoriografskih i drugih izobilja, među kojima je svakako i čuvena slika zbog kojeg se u Sombor dolazi, delo najvećeg formata u Evropi, "Bitka kod Sente" autora Ferenca Ajzenhuta (35 kvadratnih metara) koja upravo stoji u županijskoj somborskoj skupštinskoj sali.

Seminarom je koordinirala dr Marija Martinić, rukovodilac Centra za obrazovanje, istraživanja i privatizaciju Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost. Već uoči samog početka rada seminara u velikoj sali somborske Županije, dala je izjavu i za ovdašnje medije osim ostalog, o suštini i značaju teme, međusobne solidarnosti, uvažavanja i važnosti ujedinjenja granskih sindikata.

Prvu temu je obradila saradnica UGS NEZAVISNOST Marija Stojković, koja je održala predavanje o nastupu u medijima, kako na konferencijama za novinare tako i prilikom davanja intervjua, od načina oblačenja, do govora tela, retorike i kako odgovarati na pitanja voditelja i novinara.

Drugi deo njenog izlaganja sastojao se u vezi sa aktuelnim i popularnim društvenim mrežama, načinu i metodama korišćenja ovog komunikacionog alata.

Drugi predavač, Ivana Pavlović, govorila je na temu šta je sve izmenjeno u radno-socijalnom zakonodavstvu po uvođenju Zakona o radu 2014. godine. 

Po završetku navedenog sproveden je praktični deo rada - popularne RADIONICE. Učesnici su bili podeljeni u 4 grupe i svako je izabrao neku od tema iz SVETA RADA, nakon čega su simulirali konferencije za medije; svaka od grupa odgovorala je na pitanja "novinara" iz oblasti tema koju je odabrala. Bilo je vrlo interesantno - opšti je zaključak!

Prvo predavanje tokom drugog dana rada seminara je imala Dragica Mišljenović. Ona je govorila o osnovnim postulatima sindikalnog organizovanja u kompanijama, od toga koji su zvanični nazivi izabranih organa, pa do čuvanja evidencije sindikalnih aktivnosti. 

Predsednik UGS NEZAVISNOST, prof. dr Zoran Stojiljković je potom obrazlagao o realnom preseku stanja u Sindikatu NEZAVISNOST, bez "uvijanja" i ulepšavanja i o tome kako bi trebalo da ovaj reprezentativni sindikat bude pozicioniran u odnosu na sve okolnosti i aktuelnosti koje se dešavaju u našem društvu.

On je održao motivacioni govor i ukazao na neophodnost rada na konstantnom rastu broja članova sindikata i da je upravo tu jedan od ključeva uspeha. - Uprkos relativno malom broju ljudi koji direktno podržavaju sindikate - podvukao je osim ostalog Zoran Stojiljković - ipak tu smo se izdvojili u pozitivnom smislu u odnosu na druge sindikate i uopšte, ali i u odnosu na druge organizacije. Ljudi se sada sve više okreću našem sindikatu kao nekome ko bi trebalo da pokrene promene i utiče na popravljanje stanja u društvu i državi - zaključio je Stojiljković.

Jedan od najvažnijih zaključaka - kako su učesnici zadovoljno nakon rada jednodušno izrekli - veoma korisnog seminara, jeste međusobno zbližavanje i upoznavanje, svest da ako je i jedan član bilo kojeg od granskih sindikata u momentu sopstvene potrebe ili problema, svi treba da deluju udruženo, jer smo svi u sindikatu NEZAVISNOST spremni da budemo članovi velike zajedničke porodice. 

Po okončanju rada predavači su dali intervjue i izjave za novinare, predstavnike nacionalnih, regionalnih i drugih medija, među kojima Radio televizije Vojvodine RTV, RTV sreće kao i lokalne medije.

Događaj kojem je prisustvovalo četrdesetak poverenika i članova našeg reprezentativnog sidnikata, iz Niša, Sremske Mitrovice, Bačke Topole, Pančeva, Vrbasa, Sivca, Beograda Kule, Sombora, zaokupio je dakle, i značajnu medijsku pažnju, lokalnih, regionalnih i nacionalnih elektronskih medija. Domaćin kolegama novinarima bio je Novi Radio Sombor (uz svog izdavača, Udruženje Podium), koji je prvi dvostruki elektronski medij u Srbiji koji u glavnom meniju na svom portalu ima izdvojenu oblast SINDIKAT (UGS NEZAVISNOST). 

Seminaru je prisustvovalo i nekoliko zainteresovanih predstavnika aktivnih civilnih organizacija iz Sombora i okolnih naseljenih mesta. To govori o sve izraženijoj želji na području Sombora i Zapadnobačkog upravnog okruga o pojačanom udruživanju nevladinih organizaciji sa sindikatom UGS NEZAVISNOST odnosno pojedinim granskim sindikatima.

Organizatori seminara su bili somborski Koordinacioni odbor UGS NEZAVISNOST, Novi Radio Sombor i Udruženje Podium Sombor a domaćini drugarske večeri Picerija-restoran Pikolina uz Plitvice.

Čitav rad seminara medijski pratila ekipa Novog Radio Sombora: šef tehnike Dejan Horvat, novinar-saradnik Srđan Ačanski, gl. i odg. urednik Siniša Stričević, fotoreporter Petar Zambo)

 ~ . ~

(Transktipt intervjua koji je sa predsednikom UGS NEZAVISNOST, prof. dr Zoranom Stojiljkovićem uradila koleginica Zlata Vasiljević, novinarka Radio televizije Vojvodine, dopisništva Sombor)

Zoran Stojiljković: Naš stalni zadatak  je da ponavljamo ljudima koliko je važna solidarnost i koliko je pametno boriti se! 

* Profesore Stojiljkoviću, dve godine ste na na čelu Sindikata UGS Nezavisnost, je li za te dve godine postalo teže boriti se za prava radnika, sami radnici i sindikat kao sindikat, je li taj položaj, generalno, status zaposlenog u Srbiji postao teži za te dve godine?

- Da vam iskreno kažem, otkako je Nezavisnost formirana pre 27 godina mi smo stalno u nekoj vrsti kriza, ako ne frazirate, uspeh Sindikata ima objektivne indikatore, to su stepen poverenja u sindikate, broj članova i visina priloga članarina koji za sindikat znači da je autonoman, kritičan, i nije u ljubavi, nije na jaslama, ni države, ni tajkuna. Gotovo jednako je teško, s tim što u ove dve poslednje godine ipak ima nekih rezultata koji se broje. To je, da je porastao društveni proizvod, kako-tako, zaposlenost ali ne kvalitetna, a onda i na neki način su krenule plate nagore; nažalost u Srbiji je to za ovih 27 godina jedva bilo dve-tri godine, ono što jeste važno da se sindikat formalno počeo da uvažava ali ne i stvarno sa stanovišta svojih predloga i ideja. To govori najbolje broj sklopljenih kolektivnih granskih ugovora, to govori i kvalitet odnosa u kojima se nalazite i sam nezadovoljavajući položaj zaposlenih, ne fraziram – gotovo 70 posto ljudi radi ispod prosečne plate od 50 hiljada a prosečna potrošačka korpa za tročlanu porodicu u Srbiji iznosi 72 hiljade. Kako je toj većini živeti sa tim parama možete i sami zaključiti kao i vaši gledaoci.

* Rekli ste, ta prosečna plata koja ne zadovoljava potrošačku korpu, to pretpostavljam, nisu jedini problemi sa kojima se suočavaju radnici, ali mi smo svedoci da velikih sindikalnih protesta nema, to naravno ne znači da ljudi rade u idealnim uslovima - zašto je odsustvo te neke sindikalne borbe, pošto smo i u Somboru pre nekoliko godina imali velike proteste sindikata, gde su ljudi pokušali da se izbore za neka svoja prava, čak i kada su poslodavci bili vrlo surovi prema svim tim borbama, zašto toga danas nema?

- Pa nema zato što u istraživanjima se govori da ljudi primenjuju štrajkove kao poslednje iznuđeno sredstvo u borb,i zato što košta, zato što dovodi ljude do rizika i što se štrajkovima poslužimo onda kad su svi drugi obilici sindikalne borbe ili pregovaranja dali ograničene rezulate; izgleda da je građankama i građanima Srbije praktično ubijena svest o uspešnosti protesta i na najniže moguće grane je pala međusobna solidarnost, a kad nemate solidarnost i kad nemate poverenja, onda je teško organizovati relativno uspešne štrajkove. Kao da nam je ubijena svest da će nam ikada biti bitno drugačije i da ćemo izaći iz ovog nezadovoljavajućeg položaja. To je ograničenje a onda deluje i ono što je izgubljena socijalna i protestna energija  jer protestovali smo a da se gotovo ništa nije promenilo nabolje. Stvar je u tome da povratimo ljudima svest, da kažemo da je solidarnost važna, da nije glupo boriti se i da je potrebno pokazati solidarnost jer individualne strategije preživljavanja ne vode nikome. Ako vam većina mladih i stanovništva kaže da kad bi mogla da bira, da bi otišla iz Srbije, onda to najbolje govori kako stoje stvari.

* Pomenuli ste mlade i odlaske iz Srbije, činjenica je da ljudi sve više odlaze, da li to znači da će se na tržištu rada uskoro desiti da će poslodavci morati da poboljšavaju uslove rada, da povećavaju zarade, zato što neće imati koga da zapošljavaju?

- Odlično ste to zaključili, ono što će rešiti stvar, gotovo isto ili više sindikalna borba, to su promene na tržištu rada; kažu da više od Beograda, Novog Sada, na sever, ne možete nekog naći ko bi radio za manje od 300-350 evra, do sada je to bila praksa da su ljudi angažovani i od strane korporativnog kapitala za mnogo niže pare i da je na neki način postalo poštapalica da se naša vlast hvali kako imamo perfektne uslove, kako dajemo velike subvencije, da imamo poslušnu i dobro obrazovanu radnu snagu. Akcenat je na ono, poslušnu, to treba da prestane. I mislim da će tržište rada uraditi dobar deo tog posla.

* E sad akcenat je na to, poslušna radna snaga, znači radna snaga treba da radi korektno poslove a ne da bude poslušna – u svetu poslušnosti, ima li sindikat snage da to promeni?

On mora to da promeni ali to je duboka promena svesti. Ono što mene frustrira decenijama, to je da ne raste procenat ljudi koji se slažu, slažu se još uvek više od polovine sa stavom najvažnije je da izaberemo vođu i da ga slušamo, ako ne promenimo to, tu svest generalno, teško da ćemo doći do boljih dana.

* Hvala Vam.

Galerija:

Objavljeno u Sindikat

* Intenzivna dešavanja i u nastavku jeseni u Ujedinjenim granskim sindikatima Nezavisnost obeležena su i potkraj oktobra, kada je u Palati Srbije Beogradu, održan sedmi sastanak Zajedničkog konsultativnog odbora za pristupanje Republike Srbije Evropskoj uniji (The EU-Serbia Civil Society Joint Consultative Committee) u proširenom sastavu. Sastanku je prisustvovalo pet predstavnika iz UGS NEZAVISNOST. Radom skupa predsedavao je Zoran Stojiljković, predsednik UGS NEZAVISNOST

Nakon uvodnog obraćanja Zorana Stojiljkovića i ko-predsedavajuće Ane Milićević-Pezelj, prva sesija razgovora bavila se trenutnim stanjem u pogledu odnosa Srbije i Evropske unije u procesu pristupanja. Na ovu temu su govorili: šef Sektora za saradnju Delegacije EU u Republici Srbiji, Ingve Engstrom, šefica Pregovaračkog tima Republike Srbije u pregovorima o pristupanju Republike Srbije EU, Tanja Miščević i v.d. pomoćnika ministra u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Jovana Milovanović.

S obzirom da UGS NEZAVISNOST, kao i ostali reprezentativni socijalni partneri u Srbiji, već četiri godine očekuju konsultacije sa Vladom o Akcionom planu za Poglavlje 19 koje se bavi socijalnom politikom i zapošljavanjem, sa sindikalnog stanovišta bila je najznačajnija druga sesija, posvećena radu na pristupnim pregovorima u vezi ovog poglavlja. Nakon zapaženog uvodnog izlaganja Žorža Dasisa, člana Zajedničkog konsultativnog odbora, Mihail Arandarenko sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu predstavio je prisutnima Izveštaj o smanjenju nejednakosti i promociji jednakih mogućnosti u socijalnoj politici i zapošljavanju.

Budući da je, u Izveštaju, konstatovano loše stanje u Srbiji koje je izraženo kroz veoma visok GINI koeficijent (dohodna nejednakost prema SILC Anketi o dohotku i životnom standardu za period od 2012. do 2016. godine), povedena je diskusija o mogućnostima reforme sistema poreza i socijalnih transfera koji je identifikovan kao jedan od značajnih činilaca uvećavanja socijalnih nejednakosti. Otvoreno je pitanje mogućnosti uvođenja progresivnog oporezivanja kao instrumenta umanjivanja socijalnih razlika, a u cilju približavanja vrednostima na kojima počiva evropski socijalni model društva. Nakon rasprave, usledila je izjava Kristijan Vestpal, iz Delegacije za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju u Evropskoj komisiji.

U nastavku rada skupa, Branko Budimir, pomoćnik ministra u Ministarstvu za evropske integracije u Vladi RS, Tanja Petrović, izvršna direktorka Mladih istraživača Srbije, Nikolas Bizel, iz Delegacije EU u Republici Srbiji i Dimitris Dimitriadis, član Evropskog ekonomsko-socijalnog saveta govorili su o instrumentima za pretpristupnu pomoć, nakon čega je diskutovano o iskustvima i očekivanjima Srbije od ovog mehanizma.

U završnom delu sastanka Zajedničkog konsultativnog odbora za pristupanje Republike Srbije Evropskoj uniji u širem sastavu, razgovarano je o situaciji u civilnog društvu u Srbiji. Uvodne izveštaje podnele su članica JCC-a, Marina Škrabalo i Bojana Selaković, izvršna direktorka Građanskih inicijativa. Osnovna ocena izveštaja svodi se na izraženo slabljenje uticaja civilnog društva u Srbiji kojem je sužen prostor za učestvovanje u kreiranju javnih politika. Uz slobodu izražavanja i medija, ovo predstavlja najveći izazov u obezbeđivanju demokratskog legitimiteta pregovaračkom procesu.

Na kraju skupa, učesnici u raspravi su, među brojnim problemima sa kojima se suočavaju organizacije civilnog društva u našoj zemlji, posebno istakli pojavu politički dirigovanih javnih kampanja, usmerenih prema kritički orijentisanim delovima civilnog društva.

Sastanak je završen usvajanjem Deklaracije Zajedničkog konsultativnog odbora za pristupanje Republike Srbije Evropskoj uniji.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“, Savez samostalnih sindikata Srbije i Unija poslodavaca Srbije, usaglasili su tekst Sporazuma o stvaranju mogućnosti za dostojanstven rad mladih u Srbiji

Ovaj dokument bi trebalo da doprinese većem uključivanju socijalnih partnera u sve faze kreiranja i sprovođenja politike zapošljavanja na nacionalnom i lokalnom nivou, koja bi uticala na smanjenje stope nezaposlenosti mladih.

Nastao kao rezultat rada potpisnika dokumenta i udruženja građana, Sporazum ima za cilj jačanje uloge socijalnih partnera, kako bi zajedničkim naporima bili stvoreni bolji uslovi za mlade.
Tekst je usaglašen na radionici koju su zajednički organizovali Udruženje građana Inicijativa za razvoj i saradnju, reprezentativni sindikati i udruženje poslodavaca, kao deo aktivnosti projekta „Nove mogućnosti za dostojanstven rad mladih u Srbiji“. Projekat finansira CISU fond u okviru programa Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Danske, uz podršku nevladine organizacije FIK iz Danske i mreže Solidar iz Brisela.

Iskustva zemalja Evropske unije potvrđuju da uspeh programa i mera aktivne politike zapošljavanja zavisi od jakih institucionalnih i regulatornih okvira, kao i aktivnog dijaloga vlasti sa sindikatima i poslodavcima. To je politika koja socijalne partnere uključuje u kreiranje programa i predviđa njihovu aktivnu ulogu u realizaciji obuka, praksi i promovisanju programa.

U susret obeležavanju Svetskog dana dostojanstvenog rada, 7. oktobra, socijalni partneri podsećaju da dostojanstveni rad obuhvata prilike za rad koji je produktivan i omogućava pristojnu zaradu, socijalnu zaštitu za porodicu, bolje mogućnosti za lični razvoj i socijalnu integraciju, slobodu izražavanja svojih potreba, organizovanje i učestvovanje u odlučivanju i jednakost u mogućnostima i tretmanu za muškarce i žene.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* U Novom Sadu je poslednjeg septembarskog četvrtka i petka održan dvodnevni seminar za članove UGLS Nezavisnost pod zajedničkim nazivom:

„Jačanje kapaciteta članova sindikata u socijalnom dijalogu na lokalnom nivou“

Učesnici seminara UGS Nezavisnost u Novom Sadu

U novosadkom hotelu „Start krovovi“, mestu dešavanja, najpre je u četvrtak, 27. septembra, govorio predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavinost, dr Zoran Stojiljković. Tema o kojoj je obrazlagao bila je pozicija UGS NEZAVISNOST u aktuelnom drustvenom okruženju.

Potom je na dnevnom redu bila još jedna od vitanog značaja, aktuelna tema, Socijalni dijillog — perspektive i izazovi. Izlagač je bila Čedanka Andrić, izvršna sekretarka UGS NEZAVISNOST.

Čedanka Andrić, izvršna sekretarka Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost

Sutradan, u petak, 29. septembra o Završetku privatizacije u Srbiji govorio je dr Zoran Ristić, viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja u UGS NEZAVISNOST. Usledila je tema, Aktuelne izmene u radnom i socijalnom zakonodavstvu, o čemu su govorili Dragica Mišljenović, viša savetnica za zakonodavno-pravna pitanja i kolektivno pregovaranje i dr Zoran Ristić:

Uspešni seminar zaokružen je temom, Rad povereništva (Dragica Misljenović):

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Fotografije: Petar Zambo

(predsednik Koordinacionog odbora UGS Nezavisnost Sombor)

Objavljeno u Sindikat
Tagovano

* Mi u Nezavisnosti nemamo nikakav razlog da se pravimo NAIVNI i, što bi se reklo, MUTAVI, kaže u svom najnovijem saopštenju za javnost (petak, 14. septembar 2018) profesor dr Zoran Stojiljković, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnosti

Drage moje i dragi moji,
svako sa elementarnom političkom pismenošću i ko baš ne želi da se, iz nekog interesa ili straha i nemoći, pravi naivan, zna da između obećanja i precizno oročenih preuzetih obaveza postoji jasna razlika. Naravno u nivou izvesnosti i čvrstine garancija. Zato se u narodu često koristi krilatica: "Obećanje – ludom radovanje."

Prošle nedelje na Socijalno-ekonomskom savetu, iliti skraćeno SESu, nama je obećano da će se već početkom oktobra desiti, ono što inače nije nikada ni trebalo da se desi - ukidanje zakona kojim su smanjene zarade u javnom sektoru. Tako bi, recimo, iz zone ignorisanja konačno izašli zaposleni u javnim i javno-komunalnim preduzećima.

Obećano je i dijaloško i pravedno razrešenje priče o platnim grupama i razredima.

Obećano je i da će minimalne zarade u naredne tri godine dostići vrednost „raskošne“ minimalne potrošačke korpe.

Obećana su i znatna povećanja plata, posebno u zdravstvu i obrazovanju.

U međuvremenu, vlast nas je u poslednjih nedelju-dve više puta ponovo prevarila. Prvo je na konto prihvatanja potrebe da se konačno ukine smanjenje penzija iznad 25.000 bukvalno izmišljeno, da ne kažem slagano, da smo podržali donošenje izmene zakona o PIO. Ovim zakonskim promenama se, primera radi umesto kriterija za korekciju nivoa penzija uvodi u zakonsko ruho politička odluka da će penzije biti onolike koliko Vlada kaže da ima para u budžetu. Pa se ti posle nekome žali i pozivaj na svoja zakonska prava.

Sužavanje prava na porodiljska bolovanja i blamantne izjave i nevešti demanti oko toga su takođe priča za sebe. Ispada da sve za šta se borimo – i kada se izborimo treba da bude prikazano kao dobra volja i milost dobijena od vlasti. I zagorčano nekom ujdurmom onako usput...

Mi u Nezavisnosti nemamo nikakav razlog da se pravimo naivni i, što bi se reklo, mutavi.

Molim vas za vaše odobrenje da u tripartitnim pregovorima i socijalnom dijalogu ne pristajemo više na ustupke zarad obećanja koja nisu pretvorena u oročene obaveze za čije je ispunjenje neko odgovoran.

Vaš Zoran Stojiljković
UGS NEZAVISNOST
predsednik

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
Strana 20 od 23

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…