Prikazivanje članaka po tagu UGS Nezavisnost

* U okviru projekta "Unapređenje kapaciteta sindikata za zaštitu prava iz oblasti rada i radnih odnosa građevinskih radnika u Srbiji", u organizaciji GS Građevinarstva IGM DI PP Nezavisnost, a pod pokroviteljstvom SOLIDAR SUISSE u Paraćinu je održana radionica za članice i članove sindikata Nezavisnost

Seminaru su osim predstavnika GSGIGMDIPP NEZAVISNOST prisustvovale i aktivno učestvovale u radu i kolege članovi IO GS PUT NEZAVISNOST, a sve u duhu dugogodišnje saradnje dva granska sindikata. Predsednici granskih sindikata Dejan Titović i Saša Dimitrijević pozdravili su učesnike i predstavili principe buduće saradnje, takođe prisutnima su se obratili i zamenik predsednika GS PUT koji je ujedno i predsednik Pokrajinskog odbora UGS NEZAVISNOST za Vojvodinu Milojica Živković, kao i izvršna sekretarka GS PUT Aleksandra Marković.

U ime organizacije SOLIDAR SUISSE koja je podržala održavanje radionice obratila se Olivera Stepanović, rukovodilac projekta Inicijative za dostojanstven rad i socijalnu sigurnost i JIE. U radnom delu prof. dr Zoran Ristić predstavio je rezultate istraživanje o poštovanju prava građevinskih radnika u Srbiji, uz poređenje sa stanjem na početku projektnih aktivnosti.

Viši savetnik za zakonodavno-pravna pitanja i kolektivno pregovaranje Dragica Mišljenović prezentovala je najčešće probleme koji su se odnosili na prava građevinskih ranika usled uticaja COVIDA-19, kao i odgovor sindikata na ova pitanja kroz zaštitu zaposlenih.

Načelnik Odeljenja za studijsko-analitičke poslove Inspektorata za rad Maja Ilić, predstavila je rezultate rada Inspektorata, kako u vreme aktuelne pandemije tako i za period sprovođenja projektnih aktivnosti. Predstavnici sindikalnih organizacija IMS, JUB doo, Mostogradnja ad, JP Skloništa, Štampa Sistem doo, VDP Ćuprija, Bambi ad, Heinken doo, Carnex doo, Mladost ad, Jelen do Carmeuse, IGM Toza Marković, izneli su primere kršenja prava zaposlenih, ali i primere dobre prakse poslodavaca u zaštiti zdravlja zaposlenih.

Nakon završetka aktivnosti predviđenih Agendom seminara održana je zajednička sednica GO GS GIGMDIPP i IO GS PUT i dogovorene osnove buduće saradnje i zajedničkog delovanja s obzirom na slične ili iste probleme i izazove sa kojima se susreću članovi organizacija.

(Još nekoliko fotografija sa seminara pogledajte u slajdu ispod teksta)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* U prostorijama Otvorenog univerziteta u Subotici poslednjeg septembarskog četvrtka održana tribina "Politika i sindikat", sa predstavnicima radničkih i građanskih asocijacija kao i sindikata iz Srbije

Među učesnicima tribine su bili prof. dr Zoran Stojiljković, predsednik UGS "Nezavisnost" koji je bio i uvodničar, zatim Dušan Kokot (predsednik NSPRV - Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine), Jugoslav Ristić (predsednik GVSSS Kragujevac), Branislav Markuš (UG "Zrenjaninski socijalni forum"), kao i drugi učesnici iz Jagodine, Niša, Novog Sada, Subotice...

Tribina, veoma lepo posećena, praćena je jednim od osnovnih sindikalno-trađanskih slogana, Solidarno uz poruke, promenite Zakon o radu.

(Još nekoliko fotografija sa događaja u slajdu ispod teksta)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta održane danas, predsedavajući Zoran Stojiljković je izjavio da će nova minimalna cena rada biti 32.126 dinara (oko 272 evra sa današnjim danom) što predstavlja rast od 6,6 odsto, "uz povećanje neoporezivog dela zarade i neke olakšice koje će omogućiti poslodavcima da to u uslovima pandemije to podnesu". Odluku treba da potvrdi Vlada Srbije. Tako će nova minimalna mesečna plata od narednog januara biti za dve hiljade više nego sada, umesto za 7,5 hiljada dinara koliko su tražili sindikati

Dogovora nije bilo, jer su sindikati na početku pregovora tražili povećanje koje bi bilo na nivou minimalne potrošačke korpe - oko 37.500 dinara. I ovoga puta, kao i tokom dosadašnjih pregovora i ranijih godina, država je bila ta koja je presekla i odlučila koliko će povećanje da iznosi, što je krajem prošle nedelje najavio i predsednik Aleksandar Vučić.

Poslednji rok za dogovor socijalnih partnera bio je 15. septembar, ali je minimalac dogovoren jutros.

Prošlog septembra dogovor je bio da se minimalna zarada za ovu godinu podigne za 11,1 odsto i kada je 1. januara počela da važi, iznosila je 30.022 dinara, odnosno 256 evra. Bilo je to povećanje za 3.000 dinara. Prema procenama, "minimalac" u Srbiji prima otprilike 350.000 zaposlenih, mada sindikati procenjuju da je taj broj veći i da se penje i do oko pola miliona.

Stojiljković, koji je i predsednik UGS "Nezavisnost", je napomenuo na konferenciji za medije posle sastanka, da nije došlo do konsenzusa oko minimalne cene rada.

- Za nas u sindikatima to nije bilo prihvatljivo jer u zonu beskrajnog produžavanja ostavlja dogovor od pre tri godine, da minimalna zarada stigne makar minimalnu potrošačku korpu - podvukao je Stojiljković.

Napomenuo je da su sindikati pokazali razumevanje u teškoj situaciji zbog pandemije.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović je takođe podsetio na dogovor o izjednjačavanju minimalca sa potrošačkom korpom.

- Bili smo svesni da zbog krize koja nastaje oko koronavirusa to nije realno i prihvatili smo smanjenje, ali nismo očekivali ovoliko. Očekivali smo cifru koja bi bila prihvatljiva za zaposlene, a to je 34.000 - rekao je Orbović.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije je ocenio da će privreda dobiti dodatno opterećenje u vremenu neizvesnosti, ali da su prihvatili ponudu.

- Nadamo se da će i inflacija ostati u okvirima u kojima je bila dosad i da ćemo narednu godinu dočekati sa nekim povećanjem privredne aktivnosti. Povećanje neoporezivog dela sa 16.300 na 18.300 dinara će značajno pomoći privredi - rekao je Atanacković.

Ministar finansija Siniša Mali je izjavio da je na Vladi Srbije da donese konačnu odluku, ali da su se vodili prevashodno interesom zaposlenih, ali da su želeli da očuvaju i interese poslodavaca.

- Po radnom satu to znači da sa 172,5 idemo na 183,9 dinara - naveo je Mali i dopunio da će najveći teret povećanja preuzeti država kroz povećanje neoporezivog dela zarade.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević je izjavio da je bitno da dijalog postoji i da se to radi na transparentan način.

- Kad se oduzme rast cena na malo mi smo povećali minimalnu zaradu za 5,1 odsto. Kad uporedite sa prošlom godinom, ona se približila minimalnoj potrošačkoj korpi za hiljadu dinara - rekao je Đorđević.

I dalje ćemo pratiti aktuelna stanja kada je u žiži životni standard zaposlenih, ali i onih radno sposobnih koji nemaju osnovna radna i socijalna prava. Za sada ostaje zaključak da su se danas, ponedeljak, 14. septembra u tripartitnom telu - Socijalno ekonomskom savetu Srbije, Vlada i poslodavci ostali pri jednakom stavu, jedino su sindikati tražili povećanje minimalne plate u visini (37.500 dinara) koje nije prihvaćeno.

Izvor: Tanjug

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije ponovo su danas (sreda, 9. septembar) razgovarali o visini minimalne zarade u narednoj godini, a nakon kolegijuma Socijalno-ekonomskog saveta (SES) nisu želeli da komentarišu ishod sastanka i to da li je eventualno postignuto rešenje i time došlo do promene ranijih stavova

Kolegijumu u prostorijama UGS "Nezavisnost" prisustvovali su ministar finansija Siniša Mali, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, predsednik UGS "Nezavisnost" Zoran Stojiljković, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović i predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić.

Sastanak je počeo oko 10 časova jutros i trajao je oko dva sata.

Predstavnici sindikata i poslodavaca na jučerašnjem sastanku pregovaračkih timova, podestimo - o čemu smo juče takođe izvestili, uoči održavanja kolegijuma, nisu uspeli da približe stavove u pogledu visine minimaca u idućoj godini i ostali su pri svojim, ranije iznetim predlozima. Sindikati su stava da bi minimalna cena rada trebalo da prati visinu minimalne potrošačke korpe koja iznosi oko 37.000 dinara.

Predstavnici Unije poslodavaca smatraju da se u privredi nisu stekli uslovi da bi došlo do povećanja minimalca za više od 4 do 6 procenata, koliko su predložili predstavnici Vlade, i da očekivanja da on raste više nisu realna. Navode da ako bi povećanje išlo više od realnog morali bi da traže kompenzaciju za tu razliku.

Uslov poslodavaca je da se istovremeno bude usvojen paket mera koji bi smanjio troškove poslovanja.

Završni razgovori o minimalcu biće održani 14. septembra na sednici Socijalno-ekonomskog saveta.

Procene su da minimalnu zaradu u Srbiji prima oko 350.000 ljudi. Vlada je, podetimo takođe, prošle godine povećala minimalac sa 27.000 dinara na oko 30.000 dinara u 2020. godini.

Izvor: Tanjug

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Predstavnici sindikata i poslodavaca ni na današnjem sastanku (utorak, 8. septembar) pregovaračkih timova nisu uspeli da približe stavove u pogledu visine minimalca u idućoj godini

Oni su ostali pri svojim, ranije iznetim predlozima.

Čedanka Andrić, izvršna sekretarka Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" kaže da su predlozi države i poslodavaca za sindikate neprihvatljivi i da insistiraju na tome da se minimalac izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom.

- Videćemo da li će biti pomaka na kolegijumu Socijalno-ekonomskog saveta - rekla je Andrićeva.

Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije rekao je Tanjugu nakon sastanka da su predstavnici Vlade, odnosno resornih ministarstava ostali pri stavu da minimalna zarada može da raste četiri do šest procenata, a taj stav dele i poslodavci.

- Unija poslodavaca dala je predlog da su spremni da povećanje bude i 10 odsto, ali traže za to ustupke u pogledu povećanja neoporezivog dela zarade - govori Vuković.

Dopunjuje da u sindikatima smatraju da bi minimalna cena rada trebalo da prati visinu minimalne potročaške korpe, koja iznosi oko 37.000 dinara:

- Možda bismo i pristali na povećanje koje bi bilo dve ili tri hiljade ispod tog iznosa i tako pošaljemo poruku vladi i poslodavcima da razumemo ekonomsku situaciju i da se izjednačenje minimalca i potrošačke korpe prolongira za 2022. godinu,

Ističe da svako prihvatanje povećanja ispod tog iznosa daje osnovu da se nastavi sa politikom jeftine radne snage i daljeg povećanja društvenih nejednakosti.

Vuković kaže da je ovo poslednji sastanak pregovaračkih timova i da preostaje da se održi kolegijum SES-a i sednica.

Ističe da je teško da će članovi SES-a nešto više postići i da će doći do konsenzusa, ali da bi ipak voleli da dođe do nekih pomaka i približavanja stavova.

 

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković navodi kako kaže, da u privredi nisu stečeni uslovi da bi došlo do povećanja minimalca za više od četiri do šest procenata i da očekivanja da on raste više nisu realna.

Ističe da su poslodavci za kompromisno rešenje, ali održivo, odnosno da ne dođe do ugrožavanja poslovanja većeg broja preduzeća.

Precizira, sa svoje strane, da se ne može više od toga povećati minimalna zarada jer se time povećavaju sve ostale zarade za sličan procenat iako privreda ne napreduje nekim većim skokovima.

- Ako bi povećanje išlo više od realnog, morali bismo da tražimo kompenzaciju za tu razliku, kako to ne bi išlo samo na teret privrede i ona bila najveći gubitnik već i uz pomoć državnih fondova - rekao je Atanacković.

Uslov poslodavaca je da se istovremeno usvoji paket mera koji bi smanjio troškove poslovanja.

U te mere spada pre svega smanjenje poreza i doprinosa za najmanje jedan procenat, povećanje neoporezivog dela dohotka, kao i ukidanje parafiskalnih nameta koji predstavljaju veliki trošak za preduzeće.

Završni razgovori o minimalcu biće nastavljeni 14. septembra na sednici Socijalno-ekonomskog saveta.

Minimalnu zaradu prima oko 350.000 ljudi u Srbiji. Vlada je prošle godine povećala minimalac sa 27.000 dinara na oko 30.000 dinara u 2020.

Izvor: Tanjug

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Oko 350.000 radnika prima oko 30.000 dinara mesečno, a opseg delatnosti gde se sada isplaćuje minimalna zarada proširen je zbog virusa korona, pa se sve češće govori i o pola miliona radnika koji su na minimalcu

Minimalna zarada, koja bi trebalo da se isplaćuje radnicima angažovanim na najjednostavnijim poslovima, a prevashodno u periodu kada firma loše posluje, u Srbiji se veoma često zloupotrebljava. Za minimalac od trenutnih 30.000 dinara danas se neretko radi i u preduzećima koja sasvim dobro funkcionišu, a prema procenama sindikalnih organizacija, oko 350.000 radnika, to jest oko 15 odsto svih zaposlenih u zemlji, prima minimalac. Od tog broja, nešto manje od 30.000 zaposlenih u javnom sektoru takođe radi za minimalnu platu, a ima i onih koji u Srbiji rade za iznos niži od minimalca. Da je ukupan broj onih koji primaju minimalnu zaradu potcenjen, kao i da minimalac postaje pravilo, ne izuzetak, potvrđuje Zoran Ristić, savetnik za ekonomska pitanja u Ujedinjenim granskim sidnikatima „Nezavisnost”.

- To što minimalnoj zaradi pribegava sve veći broj poslodavaca suprotno je Zakonu o radu, koji propisuje minimalac kao vrstu sigurnosti za zaposlene kada firma jedva opstaje. Nažalost, Srbija sebe promoviše kao zemlju jeftine i kvalitetne radne snage u koju je veliki broj investitora zato i došao, jer im se isplatilo da izvlače profit na račun upravo te jeftine radne snage. To svakako utiče i na prihode u budžetu. Ranije je možda i postojalo opravdanje za takav imidž Srbije, kada je bilo bolje da zemlja dobija prihode i po osnovu uplaćenih poreza i doprinosa na minimalnu zaradu nego da joj se ništa ne uliva u državnu kasu. Sada je ipak vreme da se odustane od takve slike Srbije kao zemlje sa jeftinom radnom snagom - smatra Ristić, podsećajući da za 176 sati rada u mesecu bruto minimalac iznosi 47.819 dinara, a neto 30.367 dinara, što je cena od 172,5 dinara po času rada. Ta razlika od oko 17.000 dinara zapravo predstavlja trošak za poslodavce po radniku, što znači da se na ime uplate poreza i doprinosa za minimalac za oko 350.000 radnika u državnu kasu svakog meseca slije oko šest milijardi dinara. Ukoliko bi minimalna zarada bila veća, dodaje Ristić, što bi svakako trebalo da bude, i čemu neprestano teže sindikati, logično je i da bi se više novca uplaćivalo u budžet, što bi bilo od veće koristi i za samu državu.

Da nizak minimalac i te kako šteti budžetu, jer se manje novca po osnovu poreza i doprinosa uplaćuje u državnu kasu, smatra i Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

- Osim za državu, tu je i šteta za zaposlene, koji od minimalca ne mogu da pokriju ni osnovne troškove za život. Iako svi znamo da bi poslodavac trebalo da isplaćuje minimalac samo ako je u poslovnim problemima, i to samo na ograničeni vremenski period, to ipak nije praksa u Srbiji. Niko se ne buni što je to tako. Država ne reaguje, kao ni radnici, pa čak ni inspekcije, a broj onih koji su na minimalcu drastično se povećava. Tome kumuje i kriza izazvana virusom korona, pa se proširio i opseg delatnosti gde se sada isplaćuje minimalna zarada, a to su turizam, ugostiteljstvo, samostalne delatnosti... Zato već sada možemo da kažemo da oko pola miliona ljudi živi sa 30.000 dinara mesečno – ističe Ranka Savić.

Na minimalcu su uglavnom zaposleni u školstvu i zdravstvu koji rade na održavanju higijene, kao i radnici u nekim buticima, kafićima, prodavnicama, u niskoproduktivnim granama kao što je tekstilna industrija, ali i oni u mikropreduzećima koja ne isplaćuju veću zaradu od minimalne ne zato što neće, nego zato što nemaju.

- Minimalna zarada prisutna je u svim delatnostima, pa čak i u visokoprofitabilnim sektorima kao što je IT, gde poslodavci uplaćuju poreze i doprinose na minimalac, a preostali deo koji bi trebalo da daju državi dele sa zaposlenim. To je kršenje zakona, ali ja nisam imao prilike da čujem da je ijedan zaposleni tužio poslodavca zbog takve situacije - podseća dr Zoran Ristić.

Problem je što je tržište rada takvo da su ljudi prinuđeni da prihvate bilo kakav posao da bi sebi obezbedili kakvu-takvu egzistenciju. Kada treba da izaberu između posla za koji će biti minimalno plaćeni ili da tuže poslodavca, veoma malo njih će se odlučiti na ovo drugo, dodaje Ristić. Iznos minimalne zarade za sledeću godinu biće poznat javnosti do sredine septembra. Međutim, iako pregovori Socijalno-ekonomskog saveta uveliko traju, već sada je poznato da će iznos minimalca biti manji od minimalne potrošačke korpe, koja iznosi oko 37.500 dinara, što je inače glavna okosnica sindikalne borbe.

Izvor: Politika (Marija Brakočević)

Medijska pratnja: Novi Radio Somborr

Objavljeno u Prva vest
Strana 24 od 32

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…