Prikazivanje članaka po tagu UGS Nezavisnost

* “Kako u celom društvu tako i među dramskim umetnicima odsustvo svesti o solidarnosti i sklonost koruptivnom delovanju drže celu branšu u ropstvu partokratske i privatizovane države”, rekao je za Portal UGS Nezavisnost glumac Tihomir Tika Stanić

Tihomir Stanić trenutno radi punom parom, i na daskama koje život znače, i za veliko platno i magičnu kutiju. Ovaj intervju sa poznatim glumcem obavljen je u pauzama snimanja druge sezone tv serije Kamiondžije i mukotrpnog uspostavljanja jednog novog teatarskog prostora u Beogradu - Teatrijum u Kapetan Mišinom zdanju. To nas je i dovelo do priče o novotariji koja, barem zasad, prilično dobro funkcioniše.

- Za divno čudo, uspeli smo u ovoj “nultoj sezoni” da oživimo taj prostor i da iz večeri u veče igramo predstave raznovrsne i raznorodne, nastale uglavnom kao samostalni projekti umetnika koji su van institucija organizovali i producirali sadržaje za koje veruju da će naći svoj smisao u kontaktu sa publikom. Ponosan sam na činjenicu da nikog nismo odbili, osim onih koji su se javili kasno kad je repertoar već definisan. Takođe sam ponosan zato što mi koji vodimo Teatrijum nismo dozvolili sebi da naš estetski sud i neki naši kriterijumi budu prepreka bilo kome. Radost igre, uzajamno poštovanje i ljubav su nam nagrada za trud - izjavio je Stanić.

Poznati glumac posebno naglašava značaj slobode.

- Otkaz u Ateljeu 212 dao sam na svoj 35. rođendan, 17. novembra 1995. godine jer sam osetio neku vrstu (krupna je to reč ali upotrebiću je) gađenja na repertoarsku i kadrovsku politiku a bio sam, ili sam bar tako osećao, u tom modu. Otkaz sam obrazložio činjenicom da mi je rođendan pa hoću da se počastim slobodom. Taj ukus slobode najdragocenije je iskustvo u mom profesionalnom životu.

Tačno godinu dana kasnije izveo sam premijerno Detinjarije u sopstvenoj produkciji i sada, četvrt veka kasnije, dok sam igrao tu predstavu u Teatrijumu, po ko zna koji put osećam i znam da sam tada bio u pravu. Iako je taj gest, kojim sam sebe ostavio bez plate, socijalnog i zdravstvenog osiguranja, a bio sam podstanar i imao sam dete sa ženom koja nije bila zaposlena, mnogima delovao kao hir i glupost. Nisam zaboravio kako su me mnoge kolege vređale i napadale kako se pravim važan i kako bi i oni mogli dati otkaz i šta to mislim da sam ja i tako u nedogled. Ipak, nemam nikakavu gorčinu ni zlopamćenje već se isključivo baškarim u uverenju da instuicija i osluškivanje sopstvenih ambicija, kriterijuma i želja, vode svakog umetnika do delte u koju njegov talenat sudbinski uvire.

Na pitanje kako danas u Srbiji živi dramski umetnik sa “punim” radnim stažom, Stanić odgovara da je zabrinut za mlade kolege.

- Ponovo sam zaposlen u Ateljeu 212, imam redovnu platu, igram u nekoliko predstava i verujem da tu platu opravdavam, ali se uporno pitam kako ta armija mladih, talentovanih ljudi koji nemaju ni posla ni prihoda ne dođu i oteraju nas i zauzmu svoje mesto. Da li unapred znaju da pozorištu morate dati sve i ne tražiti ništa za uzvrat. Ili samo čekaju da se nekom od njih ukaže prilika da postane deo tog prevaziđenog, anahronog sistema u kojem je potpuno svejedno da li radite dobro ili loše i da li uopšte radite, kad ste već jednom uspeli da se nađete na nekom platnom spisku...

Stanić smatra da je u Srbiji kultura na marginama državne politike:

- Kultura je na marginama jer se politikom bave i vlast opredmećuju ljudi koji očigledno imaju druge potrebe i ne kriju svoja interesovanja i bliskost sa, najblaže rečeno, opskurnim svetom. To je činjenica koja se može izmeniti samo tako što bi ljudi kojima je stalo do kuture krenuli u ozbiljno, ne samo manekensko, učešće u političkom životu društva i naroda koji izdiše u živom blatu nacionalizma, primitivizma, agresije i nasilja.

Kazao je i da je “estradizacija i tabloidizacija marginalizovala ličnosti iz sveta kulture do mere da nemaju ni svest o svom uticaju i moći”.

Poznati glumac je veoma zabrinut i zbog ugrožavanja životne sredine.

- Nažalost, svakoj vlasti, a ovoj aktuelnoj nekako najeksplicitnije i najbezobzirnije, lični interes je imperativ. Izgleda da ih nekontrolisana moć toliko zaslepi da ne vide očiglednu i dokazivu činjenicu da ne može to trajati večno i da je pitanje trenutka kad će biti suočeni sa običnim čovekom u sebi koji će najviše stradati zbog bahatosti kojom su ga zatrli.

Zaboravljaju ti ljudi na vlasti da i njihova deca i rodbina i prijatelji udišu isti vazduh, i piju istu vodu, i jedu istu hranu koja se truje zbog pojedinačnog profita, a koji je, u krajnjem slučaju, samo privid bogatstva i blagostanja, jer ono ne opstaje u siromašnom društvu. Možda imaju ideju da pobegnu negde jer ne znaju da je raj isključivo tamo gde ga sam stvaraš, a pakao koji si namenio drugima uvek sačeka tebe.

Ipak, Stanić nije potpuni pesimista, a posebno veruje u solidarnost:

- Verujem da će ideja solidarnosti, o kojoj učim od svoje dece, a osećam da je to jedna od osnovnih vrlina ljudskog roda, učiniti da pasivni i inertni, nazainteresovani građanin ove zemlje shvati da njegova lenjost urušava njega lično. I da njegov angažman neće biti u službi dovođenja na vlast drugih političkih aktera, već njegova lična borba za bolji život zajednice. Znam da to zvuči utopistički, ali duboko verujem da će narod kad-tad prepoznati kolektivni interes kao imperativ. U suprotnom ćemo nestati i to će biti potvrda da bolje nismo ni zaslužili.

Beleži: kolega, novinar Svetozar Raković

Izvor: UGS "Nezavisnost"

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat
* "Za dostojan rad i pristojan život u pristojnom društvu!" - Zoran Stojiljković, UGS Nezavisnost

---------------

Podržite sindikate! #DižiMinimalac

Oba reprezentativna srpska sindikata, Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" i Savez samostalnih sindikata Srbije i Centar za politike emancipacije pozvali su prvi put zajedničkim saopštenjem za javnost, objavljenim u svim medijima, 14. jula ove godine, na solidarnost u kampanji DIŽI MINIMALAC: ona ima univeralono pitanje: Zašto vi mislite da današnja minimalna zarada nije dovoljna za dostojanstven život? 
 
 
Kampanja u kojoj učestvuju brojne javne ličnosti osim ostalih, nastavljena je, a zvanični početak pregovori između Vlade Srbije, Unije poslodavaca i reprezentativnih srpskih sindikata "Nezavisnost" i SSSS o minimalnoj zaradi za narednu godinu nastavljeni su već početkom ove sedmice. 
 
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat

* Posle 20 godina slobodno mogu reći da smo napokon sad, napravili sindikalnu organizaciju i porodicu državnih službenika u okviru UGS NEZAVISNOST, po uzoru na evropske sindikate... Ima tu još puno da se radi ali temelj i stubovi su tu... - Dragan Čabrić, predsednik GS UPOIP (uprave, pravosuđa, odbrane i policije) NEZAVISNOST

 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat

* Fudbal u Srbiji nije profitabilan, ali kroz njega godišnje prođe više od 100 miliona evra. Gotovo svi klubovi se finansiraju iz budžeta a nema javne kontrole trošenja tog novca. Fudbalski savez Srbije je leglo korupcije i „ikebana“ u rukama političara i sve dok se oni bilo šta pitaju u sportu, propast je zagarantovana, izjavio je Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera

Poledica je u razgovoru za portal UGS Nezavisnost rekao da se srpskim fudbalerima konstantno uskraćuju prava i da je njihov san da u svojoj zemlji imaju ista prava kao i stranci.

Govoreći o problemima na relaciji igrač - klub, Poledica je kazao da je takva praksa tradicionalna u zemljama istočne Evrope, ali i u Srbiji:

- Srbija je jedna od retkih zemalja koje imaju više fudbalera profesionalaca u inostranstvu nego u Srbiji pa je to za nas dodatni izazov. On se odnosi na status naših igrača u Srbiji. San svakog srpskog fudbalera je da u svojoj zemlji ima ista prava kao i stranac, to je realnost u 21. veku za sve nas.

Prema rečima Poledice, uprave klubova pogrešno doživaljavaju Sindikat profesionalnih fubalera Nezavisnost.

- Većina klubova nas smatraju neprijateljima zbog toga što štitimo igrače od prevara koje su jako česte u Srbiji. Srbija je visokorizična zemlja za igranje fudbala, a u prilog tome ide i činjenica da nam se u prethodnih pet godina ugasilo pet klubova. Ima i pozitivnih primera gde nas klubovi dočekaju srdačno i to su po pravilu klubovi koji poštuju prava igrača. Igrači nas cene i poštuju i svesni su da radimo isključivo u njihovom interesu.

Dodao je da su fubalski klubovi veoma zavisni od državne kase.

- Klubovi u najvećoj meri zavise od milostinje lokalnih samouprava i države. Siguran sam da nijedan klub nema interes da ne plaća igrača, ali ako ne dobiju novac onda se situacija komplikuje. Fudbal nije profitabilan sport u Srbiji i svi klubovi imaju mnogo veće rashode od prihoda. Iako nije profitabilan, kroz fudbal u Srbiji godišnje prođe više od 100 miliona evra. Gotovo svi klubovi se finansiraju iz budžeta i kontrola trošenja tog novca nije poznata javnosti.

Poledica je veoma oštro kritikovao upravu nacionalne fudbalske asocijacije.

Fudbalski savez Srbije je leglo korupcije, da smo pravna država mnogi bi odavno bili uhapšeni i procesuirani. Zašto se to ne dešava pitanje je isključivo za nadležne institucije. FSS je ‘ikebana’ u rukama političara koji kroz fudbal leče svoje komplekse iz detinjstva. Sve dok se političari bilo šta pitaju u sportu, propast je zagarantovana - kaže Poledica.

Prvi čovek Sindikata profesionalnih fudbalera naglasio je da ključni cilj te organizacije jeste zaštita prava fudbalera, ali i njihova edukacija.

- Cilj nam je da se zaštite radna prava fudbalera u Srbiji, uredi njihov socijalni status, obezbedi njihova zdravstvena zaštita na najvišem nivou i slično. Bavimo se i obrazovanjem igrača, trudimo se da ih na vreme upozorimo o svim opasnostima koje idu uz fudbal, a prva je ta da u svetu samo 1,7 odsto fudbalera zaradi novac od fudbala, dok svi ostali moraju nakon karijera, koje su jako kratke, da pronađu sebe u nekim drugim poslovima.

Mirko Poledica je govorio i o praksi evropskih zemalja u oblasti radnih prava fudbalera.

- Zemlje zapadne Evrope imaju različite sisteme zaštite. U Francuskoj je to sistem otpremnina, u Belgiji se tokom cele karijere igračima uzima 40 odsto neoporezivo od plate i vraća im se kada završe karijere ili kada napune 35 godina. Engleska ima najstariji sindikat fudbalera na svetu, osnovan je 1907. godine i izuzetno je moćan. Njihovi igrači nakon završenih karijera imaju penzije koje se isplaćuju iz sindikalnog fonda, koji ima milijarde funti na svom kontu i svake godine je sve bogatiji.

Nažalost, u Srbiji na igrače i dalje gledaju kao na potrošnu robu i nema volje da se ovo veoma važno društveno pitanje uredi na najbolji način.

***

Iz biografije

Mirko Poledica, rođen 11. septembra 1978, srpski je profesionalni fudbaler i aktuelni predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera u Srbiji. 

Rođen u Čačku, kao dete brzo je zavoleo sport, a fudbal je počeo da igra u rodnom klubu Borac Čačak, sa 10 godina. Prošao je postepeno, uspešno sve omladinske selekcije i imao odlične trenere poput Milovana Ćirkovića, Miće Kovačevića i Mihaila Kolarevića. Poslednji ga je odveo u seniorski tim, debitujući baš protiv gigantske Crvene zvezde. Spisak njegovih saigrača koji su bili u omladinskim timovima Borca bio je jedan od najboljih u istoriji kluba, a među njima su i imena poput Milivoja Vitakića, Ivice Dragutinovića, Branka Jelića, Neška Milovanovića. Posle četiri sezone u seniorskom timu, prelazi u jedan od najvećih srpskih klubova, Vojvodinu, gde su ga u sezoni 2001-02. menadžeri Prve lige izabrali za idealnih 11 u domaćoj fudbalskoj eliti i krunisali za najboljeg asistenta. U toj sezoni takođe prima poziv za reprezentaciju Srbije u prijateljskoj utakmici protiv Meksika. U drugoj polovini sezone 2002-03. igrao je na pozajmici u poljskom klubu Lech Poznan. Njegove sjajne predstave na terenu nisu prošle nezapaženo i mnogi klubovi su se borili za njega, pobedivši na kraju, poput češkog prvaka, Sparte iz Praga. Tamo je odigrao jednu sezonu pomažući timu da stigne do šesnaestine finala u Ligi šampiona i osvajanju nacionalnog Kupa. Sledeće sezone, vraća se poljskom fudbalu, ovoga puta da u glavni grad i klub Legia, Varšava. Prvu sezonu ovde završava na trećem mestu u ligi, ali sledeće godine njegov tim osvaja šampionat u spektakularnom finalu protiv Visle. Zbog nekih finansijskih problema napušta klub i vraća se u Srbiju nakon pet godina provedenih u inostranstvu, potpisavši ugovor sa Smederevom, gde je igrao sve klupske utakmice do kraja sezone. U leto 2007. potpisuje ugovor sa još jednim klubom Superlige - Čukarički, a od januara 2008. igra u svom rodnom klubu Borac Čačak. U leto 2009. prešao je u prvoligaški klub Mladost Lučani, gde je odigrao i poslednju sezonu pre "penzionisanja" u fudbalu koji mu je doneo puno radosti a i on je fudbalu znao da uzvrati. 

12. marta 2009. godine izabran je za predsednika Sindikata profesionalnih fudbalera u Srbije i posvetio se odbrani prava svih fudbalera širom Srbije.

(Iz Vikipedije): Datum rođenja 11. septembra 1978 
Mesto rođenja Čačak, SFR Jugoslavija
Visina 1,90 m (6 ft 3 in)
Pozicija: Levi bek
Omladinska karijera
1988–1996. Borac Čačak
Seniorska karijera *
1996–2000. Borac Čačak 119 (5)
2000–2003. Vojvodina 62 (3)
2002–2003. → Lech Poznan (pozajmica) 14 (1)
2003–2004. Sparta Prag 22 (3)
2004–2006. Legia Varszava 11 (1)
2005. → Pogon Szczecin (pozajmica) 6 (0)
2007. Smederevo 14 (1)
2007. Čukarički Stankom 14 (0)
2008–2009. Borac Čačak 15 (1)
* Nastupi i golovi u seniorskom klubu računali su se pritom samo za domaću ligu

***

Izvor: www.nezavisnost.org

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

* Novinar Darko Šper izabran je danas (sreda, 14. jul 2012) za predsednika Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija Nezavisnost

Na današnjem Kongresu granskih sindikata kulture, umetnosti i medija u Beogadu izabrani su i drugi organi sindikata, a za zamenika predsednika imenovan je Dane Markovski iz Radio-televizije Srbije.

Šper je i glavni poverenik Sindikata Nezavisnost u Radio-televiziji Vojvodine.

On se zahvalio na ukazanom poverenju i najavio da će biti mnogo posla oko poboljšanja položaja radnika u medijima, kulturi i umetnosti.

- Odnos države prema ovim oblastima nije zadovoljavajući i sindikat svojim akcijama mora skrenuti pažnju javnosti na značaj ovih profesija za društvo u celini - rekao je Šper.

GS KUM izabrao je danas i potpredsednicu za medije Eržiku Tot Batori iz Mađar Soa, potpredsednika za kulturu i umetnost Dragišu Ilića iz Narodnog pozorišta u Beogradu i izvršnu sekretarku Tanju Brebanović iz Biblioteke grada Beograda.

- U slajd-setu ispod teksta pogledajte još nekoliko fotografija sa 2. Kongresa GS KUM "Nezavisnost" -

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat

ZAJEDNIČKO SAOPŠTENJE

* Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost” i Centar za politike emancipacije pozivaju sve građane i građanke Srbije, društvene pokrete i nevladine organizacije da podrže zahteve sindikata za podizanjem minimalne zarade do nivoa minimalne potrošačke korpe na predstojećim pregovorima o minimalnoj ceni rada koji će se odigrati u okviru Socijalno-ekonomskog saveta ovog leta

Sredinom avgusta predstavnici poslodavaca, Vlade i sindikata počeće pregovore, a najkasnije do 15. septembra biće određena minimalna cena rada za narednu godinu. Prethodnih godina zahtevi sindikata da se minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom bili su ignorisani. 

Sama metodologija izrade minimalne potrošačke korpe višestruko je problematična, jer ne odražava civilizacijski minimum zadovoljenja ekonomskih i socijalnih potreba radnika i radnica i njihovih porodica, već potrošnju 30% najsiromašnijih. Ilustracije radi, minimalna potrošačka korpa podrazumeva da tročlana porodica raspolaže sa tek 1.500 dinara za obrazovanje na godišnjem i 580 dinara za hranu na dnevnom nivou. Skupa gledano, minimalna potrošačka korpa indikator je devastacije i osiromašenja našeg društva. 

Ipak, minimalna zarada ne dobacuje ni do ovog nivoa, iako Zakon o radu kaže da se pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi naročito od “egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe”. Gledano iz današnje perspektive, podizanje minimalca do nivoa minimalne potrošačke korpe bio bi prvi značajniji korak u podizanju životnog standarda radnika i radnica.

Zato tražimo da se minimalna cena rada za 2022. godinu poveća za 20% i da se sukcesivno povećava svake naredne godine do dostizanja nivoa plate za život koja bi omogućila dostojanstven život radnicama i radnicima.  

Šta je minimalna zarada? Minimalna zarada utvrđuje se na osnovu minimalne cene rada što je najmanji iznos koji poslodavci smeju da isplate radnicama i radnicama po radnom času. Zakon o radu nalaže da se minimalna zarada sme isplaćivati samo u izvanrednim okolnostima i to u periodu ne dužem od šest meseci. Ipak, minimalna zarada je realnost za više od 350.000 zaposlenih, dok veliki broj ljudi prima zaradu koja je tek nešto viša od ove granice o čemu nam govore zvanični statistički pokazatelji.

Zašto se minimalna zarada tiče svih nas? Povećanje minimalnih zarada utiče i na povećanje ostalih zarada, smanjenje nejednakosti u društvu i opšte povećanje životnog standarda stanovništva. Veće zarade znače i veću mogućnost potrošnje čime se generiše ekonomska aktivnost koja direktno utiče na bolje poslovanje malih i srednjih preduzeća. Imajući u vidu da je značajan deo naše ekonomije u rukama stranih kompanija, povećanje zarada znači i manji odliv profita izvan zemlje. 

Minimalna zarada se trenutno nalazi ispod granice siromaštva za tročlanu porodicu i najdrastičniji je pokazatelj srozavanja životnog standarda većine stanovništva Srbije. Iznos prosečne zarade koji se često ističe kao pokazatelj napretka oslikava rastuću ekonomsku nejednakost u društvu jer treba imati u vidu da oko dve trećine zaposlenih prima zaradu nižu ili jednaku prosečnoj. Nizak nivo opštih zarada u Srbiji oslikava trku ka dnu u srozavanju radnih i socijalnih prava stanovništva i dugoročno ne vodi ekonomskom prosperitetu.

Zato je povećanje minimalne zarade u cilju dostizanja nivoa koji bi omogućio radnicama i radnicima Srbije da žive od svog rada prvi korak stvarnog ekonomskog razvoja koji bi u prvi plan stavljao dostojanstven život radnica i radnika i socijalnu održivost i omogućio stvarni društveni razvoj Republike Srbije u celini. 

Savez samostalnih sindikata Srbije

Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“

Centar za politike emancipacije

Na naslovnoj fotografiji: Čedanka Andrić, izvršna sekretarka Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost", Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Vladimir Simović, Bojana Tamindžija, Stefan Aleksić, Centar za politike emancipacije

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest
Strana 4 od 21

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…