Prikazivanje članaka po tagu UGS Nezavisnost

* Fondacija Centar za demokratiju, u okviru projekta „Radna prava su naša prava“, organizovala je u petak, 16. aprila debatu na temu „Sezonski rad u Srbiji“
 
Uvodničari su bili: Saša Dimitrijević (UGS Nezavisnost), Marija Srdić (Unija poslodavaca Vojvodine), Aleksandra Lakić (Udruženje “Zajedničko”), Sarita Bradaš (FCD). Moderator: Miloš Đajić (CMV.)
 
U pripremi su izmene i dopune Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima na kojima radi radna grupa formirana u okviru Ministarstva rada. Usvajanjem predloženih izmena dejstvo Zakona bi se proširilo na sektore građevinarstva, ugostiteljstva, turizma, kućnih poslova i kreativne industrije.
 
Kakvi su efekti primene ovog Zakona do sada? Čime su motivisane planirane izmene i dopune? U kakvom su položaju radnici angažovani po ovom Zakonu - koja radna prava ostvaruju, a koja ne? Ova vrsta radnog angažmana predstavlja oblik privremenog i povremenog zapošljavanja koji je normiran kao rad van radnog odnosa. Zakonom o sezonskim poslovima, prava radnika svedena su na minimum i praktično su nezaštićeni u odnosu na poslodavce, a Zakon im ne garantuje ni adekvatne i sigurne uslove rada.
 
Debata je organizovana u okviru projekta „Radna prava su naša prava“ uz finansijsku podršku Međunarodnog centra Olof Palme.
 
Možete da pogledate tok debate održane na ZOOM platformi, na sledećem linku:
 
 
------------
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Sindikat

* Proteklu sedmicu u Srbiji obeležili su građanski protesti pozitivne energije, mirnog tona i optimističkog modela koji upućuju na realizovanje izrečenih potreba - kađe Čedanka Andrić, izvršna sekretarka Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost". I ekolog i naš srpski seljan i frilenser, sveopšte svaki radnik, mora da bude dostojanstveno i pravno zadovoljen sa pripadajućom zaradom i zaštićen zakonski razumnim rešenjima za sve

* Jednu od čelnica reprezentativnog srpskog Sindikata Nezavisnost Čedanku Andrić, pitali smo kakvi su utisci u svetlu solidarnosti o proteklim protestima, idući hronološki "unazad" - u subotu 10. aprila u Beogradu, kada je održan zvanično nazvan i kao takav prijavljen, Ekološki ustanak Organizacije za očuvanje životne sredine "Odbranimo reke Stare planine" a koji je kao što smo prethodno najavili, podržan od strane UGS Nezavisnost?

- Utisci su pozitivni jer je ceo protest odisao pozitivnom energijom i optimističnim stavom da se mirnim građanskim protestima može nešto postići. Učesnici protesta su bili veoma jasni u svojim porukama koje se sve mogu sažeti u želju da se u svojoj zemlji živi zdravo, da sačuvamo svoje reke, planine i ostala prirodna bogatstva i da zdravlje ljudi bude prioritet nad profitom i parcijalnim interesima. U svakom slučaju, želja za aktivizmom uvek ostavi dobar utisak.

Mi smo svoje članove pozvali da se pridruže protestu jer je briga o ekologiji jedan od prvorazrednih zadataka i sindikata - podvlači Čedanka Andrić: - To ujedno i borba za zdravlje radnika i njihovih porodica. Smatramo da dostojanstvenog rada, socijalne pravde i društvene jednakosti nema bez rešavanja problema zagađenja vazduha, problema gubitka biodiverziteta i pijaće vode, hemijskog zagađenja, klimatskih promena ili uništavanja ozonskog omotača.

* Koliko je masovnost bila značajna u smislu vidljivosti?

- Masovnost je uvek značajna. Okupio se zaista veliki broj ljudi ali bi bilo još impresivnije da je bilo više - a trebalo je - jer onaj kome se poruke šalju uvek procenjuje kolika je snaga onoga ko je izašao na ulice. Nije masovnost jedina snaga ali je veoma značajna i naravno podiže i vidljivost. Međutim mislim da će izražavanje mišljenja i stavova o ekološkim pitanjima u budućnosti dobijati na masovnosti.

* U kojoj meri Srbija može sutra da raspolaže u pozitivnom smislu tom energijom nove mladosti, reke mladih intelektualaca koja izričito ne želi da tokovi te reke otplove iz njenog izvorišta u Srbiji?

- Može raspolagati značajno - na način da se energija dobro usmeri, da se stavovi dobro artikulišu i da oko toga postoji širi društveni konsenzus. Nezavisnost je još u septembru 2019. godine podržala protest organizovan u Beogradu pod nazivom “Odbranimo naše reke“ tvrdeći da ako država treba nekoga da subvencioniše onda to treba da budu seljani koji žele da ostanu na svojim planinama, uz svoje reke, a ne oni koji će izgradnjom derivacionih hidro elektrana te reke gurnuti u cevi, uništiti prirodu i sav okolni živi svet, zarad vlastitog profita. Iako je na protestu bilo jako puno mladih ljudi, mislim da su i starije generacije pokazale da su solidarne po ovim pitanjima, a međugeneracijska solidarnost je izuzetno važna.

* Zašto je važno prepoznavanje frilensera u Srbiji, a koji su se organizovali u okviru Udruženja radnika na internetu čije se članstvo sve više uvećava - i nakon protesta održanih isto u sedmici iza nas?

- Svaki radnik je važan, bez obzira šta radi i po kom osnovu. Mi smo kao sindikat frilensere prepoznali ali nam sadašnje radno zakonodavstvo ne ostavlja mogućnost da ih organizujemo. Ovo će se sigurno promeniti donošenjem novog Zakona o radu. Za nas kao sindikat važno je da imamo mogućnost ili bolje rečeno da se izborimo za pravo da sve radnike organizujemo i zaštitimo. Početkom godine smo podržali protest Udruženja radnika na internetu smatrajući da vlast mora da sedne sa njima da razgovara oko modela i rokova za naplatu poreza a ne da donosi nerazumne odluke i to u vreme pandemije kada se borimo za očuvanje radnih mesta i ističemo potrebu veće socijalne osetljivosti.

* Sindikat NEZAVISNOST - opet na delu. Koje su najaktuelnije dobre namere i planovi za koliko sutra u UGS-u?

- Ove godine obeležavamo 30 godina našeg postojanja i sindikalne borbe. Zdravo i bezbedno radno mesto u ovo strašno vreme pandemije nam je prioritet. Spremamo se za izazove koje će doneti novo radno i socijalno zakonodavstvo, a u svakodnevnom radu nastojimo da pružimo pomoć velikom broju članova koji se suočavaju sa kršenjem radnih i sindikalnih prava. Borimo se i da reafirmišemo sistem kolektivnog pregovaranja, a borba za veće zarade nam je takođe konstantan cilj.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor (razgovarao Siniša Stričević, gl. odg. ur)

Objavljeno u Prva vest

*UGS Nezavisnost poziva svoje članove da se u subotu 10. aprila pridruže protestu pod nazivom „Ekološki ustanak“ koji u 13 časova u Beogradu, ispred zgrade Skupštine Srbije, organizuje pokret "Odbranimo reke Stare planine" i desetine drugih sličnih udruženja iz čitave Srbije

Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost smatraju potpuno opravdanim zahteve najavljenog protesta koje su juče predstavili Aleksandar Jovanović Ćuta i Aleksandar Panić na regionalnom sindikalnom seminaru posvećenom bezbednosti i zdravlju radnika u kontekstu zaštite životne sredine. Te zahteve su na seminaru svojim stručnim analizama i komentarima podržali i profesori relevatnih fakulteta i naučnih instituta u oblasti brige o zaštiti prirode.

Organizatori seminara napomenuli su da je briga o ekologiji prvorazredni zadatak i sindikata jer je to ujedno i borba za zdravlje radnika i njihovih porodica. Sindikalci su se pridružili zahtevu Pokreta „Odbranimo reke Stare planine“ da se u raspolaganju prirodnim resursima moraju poštovati odgovarajući domaći i međunarodni propisi kojima se štiti životna sredina.

U diskusiji tokom trodnevne sindikalne edukacije rečeno je da se eksploatacija prirodnih resursa - reka, šuma, rudnih i drugih sirovina - ne sme prepustiti volji, interesima i pohlepi kapitala koji u bezobzirnoj trci za profitom ne preza ni od genocida nad prirodom.

Insistiranjem na poštovanju propisa i standarda kojima se garantuje smanjenje negativnih uticaja industrije na prirodu, životne i radne uslove ekološki pokret, zajedno sa sindikatima, zapravo se bori za bezbedna, zdrava radna mesta i dostojanstven rad.

Izvor: UGS Nezavisnost 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

Umesto “iz helikoptera” pomoć deliti selektivno

* Da bi uspešno ublažila ekonomske posledice virusne pandemije Vlada Srbije treba ciljano da pomogne najpogođenijim sektorima privrede i najugroženijim građanima, umesto što novac deli “iz helikoptera” svima. Javnosti treba da bude jasno da se finansijska pomoć svim punoletnim građanima obezbeđuje iz stranih kredita koje će morati da vraćaju svi poreski obveznici, ukazuju stručnjaci u tekstu objavljenom na portalu UGS Nezavisnost

Treći paket ekonomskih mera Vlade Srbije za pomoć građanima i privredi u uslovima pandemije vredan 249 milijardi dinara, trebalo bi da počne da se realizuje 8. aprila isplatom prve polovine minimalne zarade za zaposlene, dok će naredne isplate uslediti u maju i junu.

Direktnu podršku države od jednog i po minimalca dobiće milion i po preduzetnika i zaposlenih, a paket dodatno uključuje i novčanu pomoć građanima i nezaposlenima, što je, po ocenama stručnjaka, i dalje na tragu prošlogodišnjih prolećnih i letnjih mera. Doduše, ovog puta nešto selektivnije.

Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko kaže da je treći paket u osnovi zadržao pristup prethodnih, odnosno da se pomoć dodeljuje za plate zaposlenih i “helikopterski”, kao jednokratna pomoć svim odraslim stanovnicima na skoro univerzalnoj osnovi. Dodata je i pomoć zaposlenima u velikim preduzećima, što treći paket čini obuhvatnijim.

Treći paket pomoći ima elemente i direktne zaštite ugroženih radnih mesta, kroz dodatni krug targetirane pomoći, gde se daju veće subvencije za plate zaposlenih, ili direktne subvencije firmama na primer po hotelskom krevetu, putničkom autobusu i slično. Ipak, primećuje Arandarenko, Vlada i dalje smatra važnijom indirektnu zaštitu, kroz stimulativno upumpavanje novca u celu privredu i u stanovništvo kako bi se održala investiciona i potrošačka tražnja i podstakla optimistička očekivanja.

- Taj pristup je dao rezultate prošle godine, ali ako se zdravstvena kriza produži on može da postane preskup. Segmenti privrede koji su duboko pogođeni nisu preveliki i bilo bi neophodno dodatno ih podržati u slučaju prelivanja nepovoljnog razvoja u drugu polovinu 2021. i posebno u 2022. godinu. Ako se kriza produži na sledeću godinu, tada će verovatno doći na red i zamrzavanje plata u javnom sektoru i druge solidarističke mere koje smo već videli tokom fiskalne konsolidacije - upozorava profesor Arandarenko.

Ekonomska novinarka NIN-a Petrica Đaković, autorka analize “Ekonomske mere za ublažavanje posledica pandemije”, smatra da su lanjski i ovogodišnji paketi ekonomskih mera slični, s tim što je novi manje vredan od prethodnih.

Ona ocenjuje da je iz ugla opravdanosti svih mera pomoći najgora podela novca svim punoletnim građanima, jer iziskuje ozbiljan novac iz budžeta, odnosno iz kredita koje će u narednom periodu vraćati svi poreski obveznici. Uz to, taj novac po njenom mišljenju ne doprinosi povećanju potrošnje a time ni privrednom rastu, a čime vlast pravda tu pomoć.

- Iskustvo Srbije, odnosno malih, otvorenih ekonomija, dokazuje da takvi podsticaji jako malo doprinose privrednom rastu, ali zato utiču negativno na spoljnotrgovinski jaz, jer se višak novca obično troši na uvoznu a ne na domaću robu - kazala je Đaković.

Nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada za Srbiju Jovan Protić nema dilemu da je Srbija među onim evropskim državama koje su uvele najmanji mogući nivo protiv-pandemijskih restrikcija kretanja i zatvaranja privrede, upravo zato što je donosiocima odluka veoma stalo da nacionalni privredni rezultati budu što manje pogođeni pandemijom.

- Neselektivna podela pomoći, tzv. ‘novac iz helikoptera’, morala je da bude zamenjena ciljanim merama podršku isključivo najpogođenijim pod-sektorima privrede, umesto raspodele novca čak i onim sektorima na koje pandemija nije uticala ili im je čak povećala tražnju i poslovanje. Osim toga, iako je prvobitna novčana pomoć od 100 eura po punoletnom stanovniku Srbije u drugom kvartalu 2020. godine dala kratkoročni rezultat po smanjenje siromaštva, podela dva puta po 30 eura u ovom trenutku neće ostvariti praktično nikakav uticaj na smanjenje siromaštva, ali će predstavljati veliki izdatak po državni budžet - smatra Protić.

Dejan Titović, predsednik Granskog sindikata prehrane, ugostiteljstva i turizma "Nezavisnost" ističe da su turizam i ugostiteljstvo među najpogođenijim delatnostima i da je zato dobro što će zaposleni u tom sektoru dobiti tri polovine minimalca i još jednu celu minimalnu zaradu. Međutim, on napominje da je ostao neispunjen jedan veoma važan zahtev sindikata.

- Treba otpisati doprinose i poreze na isplaćene zarade u periodu dok je privreda bila u ograničenim uslovima funkcionisanja. To je lako utvrditi i sprovesti, i sigurno bi bila značajnija pomoć najugroženijim sektorima - zaključuje Titović za portal UGS Nezavisnost.

Izvor: UGS "Nezavisnost" / Sažeo: novinar Svetozar Raković

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

Intervju / Autorka: Jelka Jovanović

* Na vrh liste medijskih interesovanja građana/ki „uskočio“ je Kovid-19, ali su prioriteti sredovečne i starije generacije uglavnom ostali isti: za više od 60 odsto ispitanika ključna tema je socijalno-ekonomska stvarnost i životni standard. Sindikati treba komunikaciju s mladim ljudima da prilagode njihovom jeziku, koristeći njima bliske kanale i alate

Kovid-19 se smestio na vrh liste interesovanja građana/ki Srbije, između vodećeg sporta i ne baš popularne politike, ispred mode i muzike, pokazuje istraživanje „Građani i mediji, navike konzumacija…“, koje su krajem prošle godine sproveli Propulsion i Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) u okviru Inicijative za novu medijsku i digitalnu pismenost. Sve identifikovane teme interesovanja manji su deo medijskih sadržaja od onog koji se vodi kao „ostalo“, što ilustruje stvarni nivo informisanosti.

Očekivano, najveći broj mladih vreme provodi na društvenim mrežama, dok stariji građani prednost daju televiziji, precizira izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar za portal UGS Nezavisnost, uz napomenu da je indeks digitalne pismenosti, prema samopercepciji ispitanika, za 2020. godinu vrlo sličan onome iz 2019. godine, uz vrlo blagi pad. No, iako blago pada, ocena medijske i digitalne pismenosti koju građani Srbije sami sebi daju je relativno visoka. Bolna tačka medijske pismenosti je neproveravanje izvora medijskog sadržaja, a većina ne zna, na primer, ni da podigne video na Youtube ili pripremi blog.

Intervjuisanje građana sprovedeno je tehnikom „lice u lice“, direktnim kontaktom sa ispitanikom, a za izbor reprezentativnog uzorka korišćena je metoda prvog rođendana.

Pošto je prosečna starost ispitanika 31 godina, da li nalazi istraživanja korenspodiraju sa stvarnim navikama prosečnog građanina/ke koji je više od decenije stariji od uzorka?

- Što su ispitanici mlađi, to je i konzumiranje društvenih mreža izraženije odnosno, generalno raste korišćenje interneta i obrnuto, sa starošću raste konzumiranje tzv. mejnstrim medija, prevashodno televizije. Televizija je za populaciju stariju od 50 godina, a posebno za populaciju koja ima više od 60 godina - a kojih je u strukturi populacije više od petine - i dalje najuticajniji medij. Primera radi, ispitanici koji pripadaju mlađem delu generacije Z (od 12 do 23 godine) uz društvene mreže provode 136 minuta, dok uz štampu provode samo 16 minuta. Građani starosti između 54 i 60 godina („Baby Boomers) provode u proseku 108 minuta gledajući televiziju, dok na društvene mreže troše 51 minut. „Milenijalci“ (24 do 39 godina) provode uz društvene mreže 76 minuta, dok s druge strane ova generacija provodi uz televiziju 72 minuta.

Digitalna pismenost je veća u fazama korišćenja i reprodukcije, a manja u fazi kreacije, koja i jeste najkomplikovaniji deo pa tako 54 odsto ispitanika ne zna da „podigne“ video klip na neku platformu, a 73 odsto ispitanika ne zna da napravi blog. Podsećam da je uzorak za ovo istraživanje populacija između 12 i 60 godina i da sve nalaze treba razumeti u tom kontekstu.

Tradicionalni mediji su na niskim granama, među njima prednjači poverenje u TV, ali procenti su izuzetno mali. Pri čemu dobar deo ispitanika ne obraća pažnju na izvor vesti, premda društvene mreže i portali često prenose vesti tradicionalnih medija. Ima li to logike, posebno što se ispitanici smatraju i medijski i digitalno pismenima?

- Još preciznije, s godinama raste poverenje u televiziju, dok spuštanje starosne granice utiče na podizanje poverenja u društvene mreže, pa je tako 37 odsto učenika i studenata izdvojilo društvene mreže kao medij od najvećeg poverenja u odnosu na prosečnu vrednost od 20 odsto. Dakle, podaci pokazuju dva logična zaključka: prvi je, relativno visok procenat građana koji ne veruje nijednom mediju i drugi, da starosne grupe pokazuju poverenje onom mediju koji najčešće i konzumiraju.

Često se kaže da su društvene mreže prostor lažnih vesti, ali mladi veruju društvenim mrežama jer u njima ne vide njuz sadržaje dominantno, već „svoj“ prostor - zajednicu, mesto za zabavu, opuštanje.

Istraživanje iz 2019. je pokazalo da mlađi od 24 godine ne žele da se informiše o aktuelnim dešavanjima, posebno „milenijalci“ i „generacija X“ (od 40 do 53 godine). Ima li u vreme korone pomaka i kakvu poruku ovi rezultati šalju medijima, ali i društvu? Ima li značajnog pomeranja u najnovijem istraživanju?

- Nema bitnijih pomeranja kada je reč o informisanju jer i 2020. godine populacija mlađa od 24 godine, značajno iznad proseka, uopšte ne želi da se informiše o aktuelnim dešavanjima u zemlji i svetu. Tu virus korona nije ništa promenio.

Međutim, ono što je pandemija promenila jesu najvažnije medijske teme pošto su se vesti o virusu korona „probile“ na drugo mesto, odmah iza sporta, ubrzano je korišćenje novih onlajn alata za komunikaciju i sastanke i osnažena je onlajn kupovina. Takođe, sport je tema koja preseca generacije i njega konzumiraju različite starosne skupine, dok je politika mahom oblast koja zanima populaciju stariju od 40 a posebno stariju od 50 godina. Moda, muzika i razne „lajf stajl“ teme su zanimljive mladima, posebno s porastom uticaja influensera koji su prava simbioza izmenjenih medijskih navika mladih i porasta uticaja društvenih mreža.

Ispitanici veruju da prepoznaju propagandu, lažne vesti i spinovanje, posebno stariji. Koliko je to pouzdano ako dobar deo ispitanika smatra da nema pouzdanog izvora informisanja?

- Javnomnenjska istraživanja su merenje percepcije u jednom trenutku, nisu ispit ili test znanja. Dakle, moguće je i da se radi o verovanju kako oni znaju da prepoznaju lažne vesti, ali da u praksi ne znaju, iako je naš stav, posle pažljive analize, da su oni veoma svesni medija koji su skloni da objavljuju lažne, neproverene, polu-proverene vesti. Kada ih pitamo, u kojim medijima prepoznaju lažne vesti, odgovori se mahom preklapaju s nalazima „fektčekera“, pa je pravo pitanje onda, ne da li ih oni prepoznaju, nego zašto tim medijima i dalje daju poverenje?

Odgovor na to pitanje je kompleksniji i nadilazi domete ovog istraživanja, ali je izvesno da se radi o brojnim faktorima: zavodljivost komercijalnih sadržaja i tabloida, provokativni naslovi ili „hedovi“, nemanje vremena za ozbiljnije sadržaje…

Oslikani su prosečni tipovi publike, ali da li su oni zaista presek srpskog društva?

- Ovi profili su realan prikaz mlađe populacije, one između 12 i 60 godina koja je i bila u našem uzorku. Uključivanjem osoba starijih od 60 godina, prosečan profil bi se više pomerao kao mejnstrim medijima i nižoj medijskoj i digitalnoj pismenosti. Međutim, intencija ove inicijative, koju je podržao USAID, jeste da se fokus usmeri ka populaciji s kojom se može dugoročno raditi. Preventivno. I uključujući brojne aktere od kojih se neki neretko i ne prepoznaju kao važni u medijskoj i digitalnoj pismenosti.

Važno je razumeti međugeneracijske razlike u konzumiranju medija, kako bismo razumeli kome se obraćamo. Odnos prema medijima mladih, nas starijih „milenijalaca“ i naših roditelja „bejbi bumera“ ima malo toga zajedničkog. Ako se tu preskoče važne lekcije, na pogrešnom smo putu.

Sva istraživanja javnog mnjenja decenijama unazad pokazuju da su u vrhu prioriteta ispitanika životni standard i socijalna pitanja. Kako se interesovanje građana i praćenje određenih sadržaja uklapa sa najvećim strahovima, bukvalno egzistencijalnim? Da li je došlo do pomeranja prioriteta?

- Ako isključimo pandemiju, prioriteti su uglavnom ostali isti, a to je socio-ekonomski korpus i životni standard, za više od 60 odsto ispitanih u nacionalnim uzorcima. Ljude malo više zanima životni standard i visina plate, dok je nezaposlenost u blagom padu.

Ovo, ali i neka ranija istraživanja, pokazuju da su građani strah od bolesti, dominantan tokom proleća, već od leta zamenili egzistencijalnim, ekonomskim strahom.

Ovo istraživanje nije imalo za cilj da ispita ovu korelaciju, ali je uočljivo da politika i ekonomija u širem smislu više pripadaju interesovanju starije populacije, dok njuz sadržaji za mlade bivaju zamenjeni sportom, muzikom, kuvanjem, modom, „lajf stajl“ temama.

U UGS Nezavisnost su zainteresovani za komunikaciju sa generacijama koje tek dolaze i onima koji su već prošli radni staž, najmlađima i najstarijima. Kako ocenjujete komunikaciju sindikata sa tim ciljnim grupama i šta bi trebalo da rade da zainteresuju i jedne i druge, kao i aktivno članstvo, za zajednički nastup?

- Sindikati pripadaju krugu institucija sa dugom istorijom trajanja i one se kao takve sporije prilagođavaju brojnim promenama u medijskom okruženju.

Drugi razlog sporijeg prilagođavanja jesu specifičnosti ciljne grupe kojoj se dominantno obraćaju a to su stariji ljudi, zaposlenih u javnom sektoru.

Da bi se uspešno promenio pristup, potrebno je raditi na dva koloseka: prvi je podmlađivanje članstva, uključivanje mlađih ljudi s drugačijim biografijama i promenom komunikatora ispred sindikata, a drugi je da se poruke i kanali prilagode mladim ljudima što znači da komunikatori moraju da govore jezikom mladih i da koriste kanale i alate njima bliske.

Dobra je ideja da se sindikati okrenu ka drugim ciljnim grupama i treba je podržati uz napomenu da je to dugoročan posao. Crnogorski sindikati su imali zanimljivu kampanju uključivanja mladih ljudi i to može da bude dobar putokaz.

Poslednje pitanja - nije deo istraživanja već tehnike - kako pravilo „prvog rođendana“ obezbeđuje reprezentativnost uzorka?

- Pravilo „prvog rođendana“ u odnosu na dan anketiranja obezbeđuju da vam na anketu ne odgovora onaj ko vam otvori vrata, što bi mogli biti penzioneri, starije osobe, studenti, domaćice, čime bi se sam uzorak „iskrivio“ i postao pristrasan ka određenoj ciljnoj grupi.

Ovo pravilo obezbeđuje preko potrebnu slučajnost koja na kraju dovodi do reprezentativnosti. Ono nije jedino i moguće je koristiti i druga, poput tzv. Kišovih tablica.

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

Autorski članci: Velimir Perović

* U poslednje dve decenije u Srbiji se prebacuje odgovornost sa države na građane i porodične budžete. Navikli smo na eroziju socijalne politike pa nam je normalno da deci plaćamo udžbenike, dopunsku nastavu, časove stranog jezika, sport... Oslanjamo se sami na sebe i raskidamo mreže solidarnosti u društvu, izjavio je Danilo Vuković, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u razgovoru za portal UGS Nezavisnost

Povodom 20. februara - Svetskog dana socijalne pravde, Vuković ocenjuje da je globalni neoliberalizam veoma uticao i na srpsko društvo.

- Za neoliberalizam se često kaže da je to kapitalizam kome se niko ne suprotstavlja, a najmanje radnici ili radnička klasa. U njegovoj osnovi stoji kapital, a kapital je kao i vlast, ako nema ograničenja, on će težiti da se širi, razvija i da brine primarno o svojim interesima, isto kao što to rade vlade bez opozicije ili autokrate bez političkih protivnika - objašnjava Danilo Vuković, profesor beogradskog Pravnog fakulteta, autor knjige “Preoblikovanje neoliberalizma: socijalna politika u Srbiji” koja se smatra prvom celovitom sociološko-pravnom studijom o transformaciji socijalne politike u Srbiji pod uticajem neoliberalizma.

On ukazuje da je u Srbiji „snažno nasleđe socijalizma“, i da smo navikli da država značajno brine o zdravlju, obrazovanju i blagostanju građana.

- Ali, isto tako imamo i snažne uplive kapitala koji postepeno, mic po mic, kako se kaže, pomeraju granice naših prava. To se može videti u mnogim oblastima. Na primer, sve više radnika radi na privremenim i povremenim poslovima ili u neformalnoj ekonomiji. Takvi radnici su jeftiniji za poslodavce, zamenljiviji i sa manjim potencijalom da ’ucenjuju’ poslodavce i traže bolje uslove rada. 

Vuković ukazuje da su građani Srbije suočeni sa trendom erozije prava.

- To ne važi za sve građane, ne za sve jednako i taj trend ne deluje na svakom planu i u svakoj politici jednako. Neki pojedinci i društvene grupe uspevaju da zaštite svoje interese bolje od drugih. Recimo da su u tom pogledu zaposleni u javnom sektoru u prednosti u odnosu na one u privatnom, da su srednji slojevi u prednosti u odnosu na radnike i poljoprivrednike itd.

Vuković je saglasan da neoliberalizam nije isti, na primer, na prostoru Evropske unije i na Zapadnom Balkanu.

- Nije, zato što pozicija, na primer, Austrije ili Francuske u svetskom kapitalizmu nije ista kao i Srbije. U njihovoj privredi manji udeo imaju niskokvalifikovani i niskoproduktivni radnici. Oni takve radnike nalaze u zemljama Azije, Afrike i u zemljama kao što je Srbija. Zahvaljujući globalizaciji svetske ekonomije, proizvodnja se izmešta u zemlje sa jeftinom radnom snagom, pogotovo proizvodnja koja nije posebno sofisticirana ili tehnološki napredna. Tako se, na primer, u Srbiji prave creva za gorivo ili čarape, a u Zapadnoj Evropi tehnološki napredniji proizvodi kao što su lekovi, automobili i slično. Sa druge strane, za niskokvalifikovane i slabo plaćene poslove u evropskim zemljama često konkurišu trajni ili privremeni migranti.

Vuković dodaje da je u razvijenim zemljama i mnogo viši nivo radnih i socijalnih prava:

- Nivo radnih i socijalnih prava i mehanizmi njihove zaštite su mnogo razvijeniji, i teže ih je bilo razbiti nego u zemljama kao što je Srbija. Isto tako, bilo je teško razbiti sve mehanizme preraspodele, na primer, nisu svuda smanjeni porezi za bogate, materijalna davanja i dalje uspevaju da koliko-toliko zaštite od siromaštva itd. Ako direktorki velike firme smanjite platu za 20 odsto ona će možda morati da skreše svoje troškove na putovanja ili kola, ali će moći da živi na manje više istom nivou kao i ranije. Ako se to desi radnici na minimalcu, njoj će biti ugrožena sama egzistencije.

Odgovarajući na pitanje zašto u političkoj areni Srbije nema ozbiljnih i uticajnih zastupnika interesa radničke klase, Vuković ukazuje da ni u zapadnim zemljama partije levice nisu ono što su bile, odnosno da su se pomerile ka centru, pokušavajući da privuku i srednje slojeve:

- Radnička klasa nije ono što je bila. Danas radnici u razvijenim zemljama mogu da uživaju u materijalnom standardu koji su ranije imali srednji ili viši slojevi. Mogu da imaju, na primer, automobile, stanove ili kuće, mogu da putuju na letovanja i zimovanja, da prikupljaju ušteđevinu. U takvim okolnostima, interesi radnika više nisu tako jasno definisani kao kada su njihovi roditelji bili radnici, pre nekoliko decenija. U mnogim zemljama njihove interese sada predstavljaju populisti koji se bore protiv imigranata i čuvaju nacionalnu kulturu, više nego prava radnika. Oni koji ne idu za njima, okupljaju se oko drugih ideja, kao što su ekologija, lokalni ili nacionalni identiteti, prava seksualnih manjina i slično. To su teme koje više pokreću nego prava radnika.

* U Srbiji je politički uticaj radničke klase slabio u drugačijim okolnostima?

- U Srbiji su delovali i drugi razlozi. Propast socijalizma, raspad Jugoslavije i decenije siromaštva koje su nastupile sa razvojem divljeg kapitalizma doveli su do toga da druge ideje okupiraju birače. Nekada su to nacionalne ideje, a nekada ideje socijalne pravde, samo sada usmerene protiv nove političke i ekonomske elite koja se obogatila u divljoj privatizaciji, protiv korupcije i zloupotrebe države i njene imovine. Upravo na tom talasu je i Srpska napredna stranka došla na vlast. I oni su, paradoksalno, delu radnika u Srbiji doneli nešto - poslove. Po pravilu loše plaćene i sa malim stepenom zaštite, ali ipak poslove. Videćemo da li će se u narednom periodu pojaviti političari i stranke koji će stvari pogurati za korak dalje u pravcu veće radno-pravne zaštite ili u pravcu politika kojima će se podržati otvaranje boljih i tehnološki naprednijih radnih mesta - kaže Vuković.

Na pitanje zašto uprkos rastućim socijalnim nejednakostima u Srbiji nema masovnih radničkih pokreta i većih socijalnih protesta, Vuković odgovara da je globalnom slabljenju levih i radničkih pokreta doprinela i mala zainteresovanost građana za politiku.

- Više od 70 odsto građana Srbije nisu zainteresovani za politiku, a tek svaki deseti je učestvovao u nekom skupu ili protestu. Treće i posebno važno za sadašnju političku situaciju - danas je stanje u Srbiji bolje nego što je bilo, na primer, devedesetih. Iako je siromaštvo rašireno, a nejednakosti među najvećima u Evropi, dobar deo ljudi živi bolje ili makar dovoljno dobro da ih socijalna situacija neće isterati na ulične proteste. Konačno, za artikulisanje ideja i protesta potrebni su akteri koji će to raditi - sindikalni lideri, građanski aktivisti i političari. Čini se da oni koji su sada na sceni nisu preterano uspešni u tom poslu - zaključuje Danilo Vuković u razgovoru za portal Sindikata Nezavisnost.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2007. godine proglasila 20. februar za Svetski dan socijalne pravde. Polazište UN je bila ideja da globalizacija tržišta bez prepreka u kretanju investicija može da podstiče ekonomski razvoj i poboljša životni standard ljudi širom planete, ali da je to moguće samo ukoliko se ljudska prava, rodna ravnopravnost i dostojanstvo postave u temelje razvoja.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
Strana 7 od 21

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…