Prikazivanje članaka po tagu UGS Nezavisnost

* U evropskom fudbalu sa najsnažnijim uverenjem samih nosilaca ovog sporta objavljena je juče izuzetna odluka (Sportski sud, Lozana, Švajcarska). Ona će itekako uticati naravno i na fudbalske klubove u Srbijie, jer ta odluka daje snagu igračima da koliko od sutra budu kvalitetnije i adekvatno zaštićeni

Tim povodom oglasio se Sindikat profesionalnih fudbalera "Nezavisnost" i pozdravio novu odluku Sportskog suda u Lozani.

Ovaj reprezentativni sindikat podsetimo, zastupa fudbalere širom Srbije. U Sinidikatu podvlače da je sud u Lozani doneo odluku koja će biti od velikog značaja za fudbalere u budućnosti.

Sada neće biti moguće da fudbaler bude prinuđen da oprosti dugovanja svom dotadašnjem klubu kako bi mogao da promeni sredinu i ode u novi klub. To je primer kakve smo u prošlosti viđali u srpskom fudbalu.

- Odluka Sportskog suda u Lozani CAS 2020/A/6727 biće veoma važna za igrače u budućnosti - počinje se u objavi Sindikata "Nezavisnost", a onda se navodi primer kako bi to sve izgledalo u praksi.

Važni detalji: 
Igrač je raskinuo ugovor sa klubom sa opravdanim razlogom, otišao je u drugi klub koji nije hteo da potpiše ugovor sa igračem dok ne reši sva sporna pitanja sa prethodnim klubom. Tada ga klub sa kojim je u sporu poziva i nudi mu sporazum, da se odrekne zarađenog novca i prava na naknadu štete da bi dobio ispisnicu, što je kod nas u Srbiji poznato pod nazivom "igrač optostio dug, zahvaljujemo mu se u ime kluba". Igrač je potpisao sporazum, odrekao se novca i potpisao ugovor sa novim klubom ali i tužio prethodni klub da mu plate dug i naknadu štete zbog toga što su iskoristili njegovu slabu poziciju da ga ucene da potpiše sporazum na svoju štetu, iako on to nije hteo.
 
CAS je usvojio zahtev igrača, poništio sporazum koji su potpisali i doneo odluku da klub mora platiti igraču i dug i naknadu štete!
 
Bravo za CAS - kažu u Sindikatu profesionalnih fudbalera "Nezavisnost".
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Sindikat

Autorski tekstovi, Velimir Perović

* Vlada Srbije je odlukom da ograniči rad ugostiteljskim objektima do 17 časova radnim danima i zabrani im rad vikendom, drastično smanjila prihode ugostiteljskih firmi i ugrozila njihov opstanak

Na sumornu blisku budućnost ugostiteljstva upozorava predsednik Udruženja ugostitelja Niša Bojan Mitić. On je za portal UGS Nezavisnost  objasnio da je u tom gradu, trećem po veličini u Srbiji sa više od 250.000 stanovnika, registovano 550 ugostiteljskih objekata sa približno 6.000 zaposlenih, i da će od početka naredne godine mnogi od njih ostati bez posla.

Kada se ima u vidu da je Niš centar najnerazvijenijeg dela Srbije, kojem gravitira desetak opština sa najvišom stopom nezaposlenosti i najnižim prosečnim primanjima u Republici, tad je jasno da svako izgubljeno radno mesto dodatno otežava život na tom području.

Prema Mitićevim rečima, zbog pada obima posla izvesno je da će već od 1. januara veliki broj radnika dobiti otkaz, a mnogi ugostitelji će biti primorani i da stave katanac na bravu.

- Minimalac koji ćemo dobiti u decembru neće bitno uticati na naš položaj, pogotovo ako se ima u vidu da se država nije izjasnila da li ćemo morati da platimo doprinose za decembarsku platu. Ne znamo da li bi uopšte trebalo uzeti taj novac s obzirom da nas opterećuje da i u januaru zadržimo radnike iako je naše poslovanje katastrofalno - rekao je Mitić.

Vlada Srbije usvojila je Uredbu o utvrđivanju Programa rasporeda i korišćenja subvencija za podršku radu ugostiteljske i turističke privrede zbog poteškoća u poslovanju prouzrokovanih pandemijom kovida-19.

- Imajući u vidu da turizam predstavlja izuzetno važnu granu nacionalne ekonomije i ima značajan doprinos u ukupnom bruto društvenom proizvodu, Vlada Srbije je izdvojila 1,98 milijardi dinara kao meru podrške opstanku i razvoju ove privredne grane - saopšteno je iz Vlade.

Ovim sredstvima narednih dana biće isplaćena još jedna minimalna zarada za zaposlene u ugostiteljstvu, hotelijerstvu, turističkim i rent-a-kar agencijama.

Prema podacima Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede (HORES) u turizmu i ugostiteljstvu u Srbiji radi oko 67.000 ljudi, a skoro još toliko je sezonskih radnika. Naravno, ove godine sezonce su angažovali samo retki hoteli i restorani u banjama, i još ređe na planinama, dok je u najvećem delu turističko-ugostiteljske privrede već došlo do smanjenja broja zaposlenih. Od početka naredne godine doći će do masovnih otpuštanja. Naravno, ako država ne pomogne mnogo većom finansijskom pomoći od ove obećane za decembar.

Prema zvaničnoj državnoj statistici, u septembru 2020. prosečna zarada u delatnosti usluga smeštaja i ishrane iznosila je samo 36.879 dinara, što je za 60 odsto manje od prosečne zarade u Srbiji u istom mesecu (59.689). Sada turističkim i ugostiteljskim radnicima preti da ostanu bez i tako „mršavih“ zarada.

Predsednik Udruženja ugostitelja Niša kaže da će u januaru svi ugostitelji zabaležiti znatno veći gubitak nego što će imati koristi od minimalca koji iznosi 30.000 dinara, a koji bi ih obavezao da ni u januaru ne mogu da otpuste višak radne snage.

- Naši prihodi su drastično smanjeni. Nemoguće je da ostvarimo promet kojim bismo mogli da platimo zarade i doprinose radnicima, komunalije, zakupnine i ostale državne obaveze. Ne preostaje nam ništa drugo nego da u januaru smanjimo broj zaposlenih ili da zatvorimo lokale i da sačekamo neka bolja vremena - kaže Mitić.

Da bi se sprečio kolaps ugostiteljstva i da bi zaposleni sačuvali radna mesta potrebno je da država interveniše sa značajnijim merama u ovom sektoru, smatra naš sagovornik. Podseća da ugostiteljstvo funkcioniše u „restriktivnim“ okolnostima još od početka marta i ocenjuje da će takva situacija potrajati najmanje do marta sledeće godine.

- Ne postoji privredna grana koja može da opstane u takvim uslovima poslovanja i da radi sa 30 odsto kapaciteta. Promet je prilično smanjen, a visina svih troškova je ostala ista. To je nemoguće izdržati - ocenio je Mitić.

Ukazuje i da su sve zemlje u okruženju prepoznale ugostiteljstvo, turizam i transport kao najugroženije grane zbog pandemije kovida-19, i napravile ozbiljne programe da se sačuva opstanak tih branši. Skoro u svakoj državi u okruženju, dodaje Mitić, preduzetnici i radnici u ove dve grane imaju značajnu finansijsku pomoć, a preduzetnici čak i pogodnosti oko plaćanja i otpisa poreza.

- I PDV se smanjuje. Na primer, u Nemačkoj PDV je smanjen sa 19 odsto na sedam, a u Austriji sa 20 odsto na pet. Tu razliku u plaćanju PDV ugostitelji koriste za plaćanje troškova kako ne bi bili prinuđeni da zatvore radnje - objasnio je Mitić.

Na pitanje portala Nezavisnost šta bi država Srbija trebalo da uradi kako bi se sprečio kolaps u ugostiteljstvu, Mitić kaže da ako država ne odvoji ozbiljna sredstva, već sada u decembru, ugostiteljstvu preti „brodolom“.

- Dosadašnje obaveze koje u reprogramu imamo prema radnicima država bi trebalo da otpiše, da nam uplati još tri minimalca bez obračuna doprinosa i da se svakoj firmi, u srazmeri sa padom prometa u odnosu na iste mesece prethodne godine, smanje obaveze prema državi - predložio je predsednik niških ugostitelja.

Rekao je da država, ako hoće, može i ima snage da pomogne ugostiteljstvo s obzirom da mnoge delatnosti, kao što su trgovina i najveći deo industrijske proizvodnje, nisu bitno pogođene krizom izazvanom pandemijom.

- Država mora da preuzme odgovornost za opstanak ugostiteljstva bar do proleća - kazao je Mitić.

Ali, s obzirom na najmanje godinu dana stagnacije ugostiteljstvo će tek 2023. godine početi polako da ostvaruje profit, procenjuje naš sagovornik.

- Narednu godinu, ako se izborimo sa pandemijom, i 2022. potrošićemo na lečenje rana i vraćanje dugova nastalih ove godine - zaključio je predsednik Udruženja ugostitelja Niša Bojan Mitić.

Izvor: UGS Nezavisnost (https://nezavisnost.org/)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
* U Nemačkoj multinacionalnoj kompaniji "Leoni" u Nišu u četvrtak, 10. decembra otpočeli su pregovori za četvrti po redu Kolektivni ugovor i KU za bezbednost i zdravlje na radu. U pregovaračkom timu sindikata "Nezavisnost" su, osim glavnog poverenika Slobodana Miladinovića i zamenika Danila Mijatovića, u ime Granskog sindikata IER Nezavisnost učestvovali i advokat Miodrag Ribarić, prof. dr Ljubodrag Savić i Milorad Panović, predsednik GS IER
 
Dogovoreno je da se sastanci u buduće održavaju "on line", do poglavlja zarada. Predstavnici poslodavca na ovom važnom sastanku bili su direktor Pjer Luiđi Ghione, direktor pravne službe Aleksandar Andrić, kao i direktorka za ljudske resurse Jelena Spasić.
 
U vrlo korektnoj atmosferi prošli smo sva poglavlja i ustanovili članove KU oko kojih nema spora i o njima se više neće pregovarati - podvlače uspeh u ovom sindikatu "Nezavisnost". Pregovori se nastavljaju svakog narednog dana od 14 časova, sve dok se sva poglavlja ne usaglase.
 
Ovaj Granski sindikat punu pažnju pridaje kolektivnom pregovaranju, jer su oni kao kruna socijalnog dijaloga osnov za dugoročno utvrđivanje prava i obaveza obe strane, u svakoj kompaniji. Na taj način se eliminiše najveći broj spornih pitanja između dve strane. U ovom trenutku GS IER, u reprezentativnom sastavu pregovara desetak kolektivnih ugovora, uglavnom u velikim multinacionalnim kompanijama širom Srbije.
 
Prava naših članova i radnika u srpskim fabrikama su naš prioritet!
SOLIDARNOST-POVERENJE-ZAŠTITA! 
GS IER Nezavisnost
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Sindikat
* U petak, 11. decembra u sedištu kompanije "BizLink Technology" u Prokuplju, sa početkom u 15 časova, održana je sednica Komisije za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata "Nezavisnost" kod poslodavca "BizLink Technology", inače povereništva Granskog sindikata industrije, energije i rudarstva (IER) "Nezavisnost"
 
Osim zamenika glavnog poverenika Sindikata "Nezavisnost" u BizLink kolege Miroslava Markovića, u radu Komisije učestvovao je i Dragan Vesić, izvršni sekretar Granskog sindikata IER "Nezavisnost".
 
Dobra vest za Granski sindikat IER "Nezavisnost", za sve članove sindikata "Nezavisnost" i zaposlene u fabrici BizLink Technology je da je od 623 zaposlena, trenutno 100 zaposlenih na neodređeno vreme potpisalo pristupnice za Granski sindikat IER "Nezavisnost" (16.05%), čime je u skladu sa članom 219 stav 1 ZOR-a sindikat "Nezavisnost", kod poslodavca "BizLink Technology" stekao status reprezentativnosti i uskoro će imati priliku da pokrene inicijativu za zaključivanje Kolektivnog ugovora.
 
Postizanje statusa reprezentatvnosti u realtivno kratkom roku i povećanje interesovanja radnika da pristupe u članstvo slobodnog, nezavisnog i reprezentativnog Granskog sindikata industrije, energije i rudarstva "Nezavisnost", i u ovako složenim uslovima pandemije COVID-19, predstavlja ohrabrenje za sindikalni pokret i sigurno doprinosi poboljšanju položaja i kvaliteta života radnika u Srbiji!
 
SREĆNO NOVIM KOLEGAMA!
Pripremio:
Dragan Vesić, izvršni sekretar GS IER Nezavisnost
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Sindikat
?U Nemačkoj kompaniji Robert Bosch Srbija danas (ponedeljak, 7. decembar '20) potpisan aneks Kolektivnog ugovora o povećanju zarada za 2021.?
 
Nakon višenedeljnih pregovora poslodavca i pregovaračkog tima sindikata "Nezavisnost" kompanije Robert Bosch, koji su činili članovi Odbora poverenika i predstavnici ovog Granskog sindikata IER Nezavisnost, danas, 7. decembra potpisan je aneks Kolektivnog ugovora kojim se povećavaju zarade zaposlenima.
 
Godišnji bonus (Božićnica) koji će biti isplaćen uz novembarsku zaradu, po prošlogododišnjem načinu obračuna. Osim toga, ovim aneksom zarade su povećane u masi zarada za 6%. Noćni rad se uvećava sa 26 na 28%, što će dodatno uvećati mesečnu zaradu.
 
Ovaj aneks se primenjuje od 1. januara 2021. godine
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Sindikat

Istraživanja / Autori: Galjina Ognjanov, Mihail Arandarenko i Dragan Aleksić

* Jači inspekcijski nadzor, izmene zakonskih rešenja i maksimiranje broja fleksibilnih ugovora predstavljaju potencijalna rešenja koja bi mogla da preokrenu sadašnji nepovoljni trend rasta prekarnosti, navodi se u preporukama studije FRENA “EX POST ANALIZA NACIONALNE STRATEGIJE ZAPOŠLJAVANJA ZA PERIOD 2011-2020. godine“

Nezavisno od tekuće krize, oslanjanje Strategije zapošljavanja isključivo na dostizanje kvantitativnih indikatora tržišta rada pokazalo je slabe strane u zanemarivanju kvaliteta zaposlenosti, izraženog kao udeo dobrih, sigurnih i dobro plaćenih radnih mesta u ukupnoj zaposlenosti. Najsažetije, može se reći da kvalitet zaposlenosti tokom ove decenije uglavnom stagnira, dok se kvalitet radne snage nešto brže unapređuje. Iz prikazanih trendova trebalo bi da bude jasno da najveći izazov ekonomske i industrijske politike neće biti nezaposlenost, kao što je to bio slučaj u protekloj deceniji.

Umesto toga, pitanja kvaliteta radnih mesta, kvaliteta obrazovnog sistema, oskudice određenih kvalifikacija, potrebe većeg i intenzivnijeg učešća u radnoj snazi stanovništva radnog uzrasta koje je sada izvan radne snage ili je angažovano na lošim, slabo plaćenim i nisko produktivnim poslovima – obeležiće narednu deceniju i biće glavni izazovi politike zapošljavanja i ukupne ekonomske politike.

U tom kontekstu, potrebno je preispitati regulativu i primenu zakonskih instituta koji podržavaju rast prekarne zaposlenosti – ugovora o delu, o privremenim i povremenim poslovima, agencijskom zapošljavanju, o stručnom osposobljavanju i stručnoj praksi, preko studentskih ili omladinskih zadruga, itd. Jači inspekcijski nadzor, izmene zakonskih rešenja i maksimiranje broja fleksibilnih ugovora predstavljaju potencijalna rešenja koja bi mogla da preokrenu sadašnji nepovoljni trend rasta prekarnosti.

Osim toga, buduća Strategija zapošljavanja  trebalo bi da prati veći broj strukturnih pokazatelja zarada i zaposlenosti – kretanje prosečne i medijalne plate na nacionalnom i regionalnom nivou, kretanje fonda plata na svim teritorijalnim nivoima i udela rada na nacionalnom nivou. Bilo bi potrebno definisati njihovu ciljnu dinamiku.

Socijalno-ekonomski savet pojavljuje se kao jedinstveno dobro pozicionirana i dovoljno uticajna i fleksibilna krovna struktura za upravljanje i sprovođenje budućom Strategijom. On je sačinjen od po šest predstavnika Vlade, sindikata i poslodavaca. Šest njegovih članova koji zastupaju Vladu – predsednik Vlade i ministri rada, finansija, privrede , prosvete i zdravlja – predstavljaju jezgro izvršne vlasti. Predstavnici socijalnih partnera – Unije poslodavaca i dva reprezentativna sindikata – imaju važnu ulogu u upravljanju Strategijom, praćenju tokova na tržištu rada, ugovaranju minimalne zarade itd. Istovremeno, oni predstavljaju i sponu ka civilnom društvu i ka građanima kao krajnjim korisnicima Strategije.

Uklanjanje prepreka socijalnom dijalogu i potreba njegovog osnaživanja stalno se ističu u godišnjim izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije. Ovo uključuje jačanje kapaciteta socijalnih partnera, prilagođavanje zakonskog okvira za njegovo sprovođenje na različitim nivoima i rast administrativnog budžeta Socijalno-ekonomskog saveta. S druge strane, već postignut visoki javni profil SES-a mogao bi da doprinese vidljivosti Strategije, kao što bi i pozicioniranje Strategije u okvire SES-a dalo dodatni podsticaj proširenju značaja i opsega njegovog rada. Strategija bi na taj način delimično dobila i kvalitet socijalnog pakta. Međusektorska koordinacija Strategije mogla bi da se obavlja u okviru SES-a kroz koordinirajuću aktivnost Vladinog dela SES-a (šest gore navedenih ministara) i osnaživanje njegovih stručnih tela. Operativno sektorsko vođenje i praćenje Strategije ostalo bi u nadležnosti MRZBSP.

Iskustva primene dosadašnje Strategije pokazuje da je ispunjenje kvantitativnih ciljeva zaposlenosti bilo delimično ’pomognuto’ procesima koji nemaju pozitivan predznak – slabljenjem kvaliteta zaposlenosti i demografskim opadanjem. Nova Strategija trebalo bi i da postavi skup makroekonomskih ciljeva koji će kao celina biti otporan na ovakvu kritiku. To bi značilo dopunjavanje standardnih indikatora sa tri nova – prvi, koji bi reflektovao ciljano popravljanje strukturnih obeležja zaposlenosti u pogledu kvaliteta zaposlenja, drugi, koji bi identifikovao ciljani apsolutni broj zaposlenih pre nego ciljanu stopu zaposlenosti, i treći, kojim be se pratila ciljana visinu prosečne i medijalne zarade u zemlji.

Puna i kvalitetna zaposlenost ostaće ključna težnja naših građana, a nezaposlenost  najveći socio-ekonomski problem, čije rešavanje zahteva mnogo više sredstava i koordinisanog napora nego što je to bio slučaj tokom primene sadašnje Strategije.

*Tekst je sažeta verzija zaključnih preporuka studije  FRENA  “EX POST ANALIZA NACIONALNE STRATEGIJE ZAPOŠLJAVANJA ZA PERIOD 2011-2020. godine“, autora profesora Galjine Ognjanov, Mihaila Arandarenka i Dragana Aleksića

Izvor: UGS Nezavisnost (https://nezavisnost.org/)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
Strana 10 od 21

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…