Prikazivanje članaka po tagu UGS Nezavisnost

Stručni prilozi za novu strategiju sindikata Nezavisnost (3)

Šta sindikati u Srbiji treba da čine kako bi vratili izgubljeno poverenje radnika? Kako odoleti i suprotstaviti se zakonskom derogiranju radnih prava kao posledici ofanzive (neo)liberalnog kapitalizma? Šta treba menjati u socijalnom dijalogu sa državom i poslodavcima? Da li političke partije mogu biti iskreni partneri sindikata? Može li saradnja sindikata sa civilnim društvom osnažiti borbu za odbranu i unapređenje prava zaposlenih građana?

Ovo su neka od najvažnijih pitanja na koja smo odgovore tražili od desetoro stručnjaka različitog profesionalnog usmerenja, sa sličnim ali i različitim pogledima na ulogu, poziciju i uticaj sindikata u savremenom srpskom društvu. Intervjui su rađeni za potrebe istraživanja UGS Nezavisnost „Ka novoj strategiji sindikata“, koje se realizuje uz podršku švedske organizacije Međunarodni centar Ulof Palme.

Inicijativa A11: Sindikati moraju biti glasniji u borbi za pravednije društvo

Intervju: Danilo Ćurčić i Milica Marinković 

Sindikati treba da dokažu da investicije mogu doći i ako se poštuju domaći propisi, ne zagađuju vazduh, voda i zemlja, a radnici ne tretiraju kao jeftina radna snaga koja treba da bude srećna što uopšte ima posao, kažu u Inicijativi A11 u razgovoru za UGS Nezavisnost

Inicijativa A11 je neprofitna, nestranačka i nevladina organizacija koja se bavi promocijom, unapređenjem i zaštitom ljudskih prava pripadnika ranjivih, marginalizovanih i diskriminisanih grupa, sa posebnim fokusom na njihova socijalna i ekonomska prava.

Na pitanja za potrebe istraživanja “Ka novoj strategiji sindikata” zajedno su odgovarali programski koordinator Inicijative A11 Danilo Ćurčić i viša savetnica u toj nevladinoj organizaciji Milica Marinković.

Koliko ste obavešteni o radu sindikata u Srbiji?

- Može se reći da smo donekle obavešteni, ne iz razloga što to ne želimo da budemo, već zbog toga što je vidljiv i problem u komunikaciji između sindikata, udruženja i drugih aktera koji su zainteresovani i bave se pitanjima radničkih prava i socijalne pravde. Mi se obaveštavamo preko stručnih skupova, mejling lista, publikacija i na druge načine. Osim toga, pratimo i medijsko izveštavanje o socijalnim i ekonomskim pravima, te u tom smislu imamo saznanja i iz medija, ali nam nedostaje suštinski razgovor sindikata sa ostalim akterima.

Koliko verujete sindikatima u Srbiji?

- Imajući u vidu da ima dosta sindikata koji se razlikuju po načinu delovanja i političkog istupanja, poklanjamo poverenje u odnosu na to odakle dolaze informacije. Stoga imamo veći stepen poverenja u određene sindikate koji su se prema našem mišljenju pokazali kao nezavisniji u radu i kojima je cilj poboljšanje položaja radnika. Smatramo da je poverenje u njihov rad veoma značajno, ne samo za nas koji posmatramo sa strane već i za članstvo. U pogledu poverenja u sindikate, verovatno je to jedno od osnovnih pitanja kojima i UGS Nezavisnost i drugi sindikati treba da se pozabave kako bi popravili i stanje u oblastima u kojima deluju. Prečesto čujemo „sindikati ne mogu ništa“, iako je, uz sva ograničenja koja i sindikati i drugi akteri imaju u svom delovanju, sasvim sigurno da povezivanje sa sindikatima zasnovano na zajedničkim vrednostima, može da ima blagotvorne efekte i da dovede do promena koje želimo da vidimo u domenu socijalnih i radničkih prava u zemlji.

Šta bi sindikati trebalo da urade kako bi poboljšali položaj zaposlenih, nezaposlenih lica i penzionera, i tako povratili poverenje građana?

- Ovaj odgovor zahteva nekoliko strategija.

Što se tiče zaposlenih, problem njihovog položaja jeste sa jedne strane u nepoštovanju propisa. Zakoni na snazi pružaju neki nivo zaštite prava, ali ih odlikuje slaba ili loša primena, kao i okolnost da Inspektorat za rad ne uživa poverenje zaposlenih. Stoga, ključ u poboljšanju njihovog položaja jeste veće poštovanje zakona. Obezbeđivanjem primene propisa došlo bi se do bolje zaštite zaposlenih. Sa druge strane, problem leži u načinu na koji se privlače strane direktne investicije i tome kako su radnici često primorani da se o njima govori kao o vosokoobrazovanim i nisko plaćenim, kao u onoj čuvenoj reklami Privredne komore Srbije. Problem je u tom smislu i u tome što je alternativa uvek sve gora i gora i nama se čini da je tu prostor u kom sindikati treba da deluju. Da pokažu da je alternativa moguća i da investicije mogu doći i ako se poštuju ili ne srozavaju domaći propisi, ako se ne zagađuju vazduh, voda i zemlja, i ako se radnici ne tretiraju kao jeftina radna snaga koja treba da bude srećna što uopšte ima posao.

Kada govorimo o penzionerima i nezaposlenima, tu je situacija malo kompleksnija s obzirom na prirodu samih sindikata i njihovog delokruga rada. Ipak, verujemo da bi se glasnijim i aktivnijim radom i reakcijama sindikata u oblastima u kojima se tiču ne samo položaja radnika, već i drugih građana, dakle u svim onim oblastima u kojima je u pitanju borba za osnovne vrednosti socijalne pravde i solidarnosti, poraslo i poverenje ne samo nezaposlenih i penzonera, već i mnogih drugih u sindikalne ideje i sindikate.

Kako vidite odnos države i vlasti prema sindikatima?

- Država je učinila brojne korake kako bi umanjila i omalovažila ulogu sindikata. Trenutno imamo utisak da postoji veliki broj sindikata koji imaju za cilj da se ne suprotstavljaju odlukama države i poslodavaca i da pokušavaju na neki način da održe glavu iznad vode. Na ovaj način je umnogome oslabljena uloga sindikata, kako u očima javnosti tako i kod članstva.

Iako još postoji poštovanje obaveza države prema sindikatima, u smislu pozivanja u radne grupe za izradu relevantnih propisa, i drugim segmentima gde je prisustvo sindikata poželjno, međutim, stiče se utisak da je takav odnos isključivo radi notiranja prisustva i učešća sindikata bez stvarne volje da su oni značajan činilac u pripremama propisa, javnih politika ili u dijalogu o tome u kom pravcu želimo da se društvo razvija.

Suštinski, sindikalna pozicija je kao između čekića i nakovnja. Ova pozicija, iako teška, mogla bi da se preokrene aktivnijim radom sindikata „na terenu“, uključivanjem mladih koji su, kako sada stvari stoje osuđeni zauvek na nesigurne poslove, kao i glasnijom borbom za pravednije društvo.

A kako komentarišete odnos poslodavaca prema sindikatima?

- Poslodavci na sindikate uglavnom gledaju kao na pretnju u poslovanju. Stiče se utisak da su više spremni na sabotažu i opstrukciju sindikalnog delovanja i rada, nego na saradnju. Ove sabotaže se pre svega odnose na razne vrste pritisaka kako ne bi došlo do formiranja sindikata, u smislu osipanja članstva da ne bi došlo do reprezentativnosti kao i u pritiscima na sindikalne predstavnike. Čini nam se da na nekim mestima postoji i tendencija da poslodavci nude određene „benefite“ tokom rada, kako bi se kroz različite forme nagrađivanja umanjio značaj sindikalnog organizovanja. Ti benefiti se odnose na neke sportske ili društvene aktvnosti i uglavnom nisu u sprezi sa radnim pravima, ali nekad budu dobar pokazatelj kako je poslodavac dobar i brine o radnicima, dok istovremeno ne ispunjava svoje osnovne obaveze po Zakonu o radu ili ne plaća dovoljno zaposlene. Naš je utisak da ove prakse, pre svega, postoje u privatnom sektoru, dok je u javnom sektoru i dalje primetno postojanje velikih granskih sindikata koji mogu iz drugačije pozicije da nastupaju.

Molim Vas da ocenite socijalni dijalog u Srbiji, posebno funkcionisanje Socijalno-ekonomskog saveta?

- Socijalni dijalog u Srbiji je nerazvijen, i pre je utisak da je to neka vrsta obaveze koju država na neki način ispunjava, nego što je istinski mehanizam za postizanje sporazuma o temama koje se tiču radničkih prava. Tako svake godine znamo unapred koja će biti minimalna cena rada, kako će porasti ovoliko ili onoliko, a da te informacije dolaze od onih koji i nisu učesnici u socijalnom dijalogu. S druge strane, utisak nam je da je u poslednje vreme došlo do povećanja broja propisa o kojima se izjašnjava Socijalno-ekonomski savet, ali da to ponekad i nisu propisi koji su u domenu rada ili imaju uticaj na radna prava. Na kraju, čini nam se da bi tešnja saradnja udruženja, sindikata i drugih aktera koji su zainteresovani za unapređenje radničkih prava i socijalne pravde mogla da se uspostavi upravo u domenu unapređenja rada Socijalno-ekonomskog saveta.

Da li političke stranke uvažavaju sindikate? Ako mislite da uvažavaju, na koje stranke mislite?

- Ne, nemamo utisak da uopšte postoji jasna komunikacija između sindikata i političkih partija, makar ne javno vidljiva. Političke partije sindikate ne gledaju kao partnera, ne spominju ni radnička prava, a ni sindikate u programima, niti na smislen način ukazuju na trenutno stanje u pogledu ostvarivanja radnih prava.

Da li bi sindikati trebalo da budu aktivni na polju politike, recimo da učestvuju u parlamentarnim izborima?

- U ovakvim uslovima, ta ideja verovarno ne bi bila dobro rešenje, jer bi došlo i do mešanja političkih interesa, pa i potencijalne konfuzije oko svega toga šta sindikati rade i kako utiču na bolju zaštitu radničkih prava. Ovo, naravno ne znači da sindikati ne treba da budu aktivni tokom donošenja javnih politka i tokom različitih situacija u kojima je važno ukazati na to da se urušavaju socijalna prava ili da dolazi do daljeg slabljenja pozicije radnika i svih onih koji su obespravljeni. S druge strane, ni političke stranke ne vide sindikate kao značajne političke činioce pa je pitanje šta bi istupanje nekog sindikata u ovaj domen svakodnevne politike, pa i kampanja za parlamentarne izbore donelo u nekim kasnijim razgovorima o saradnji i zajedničkom delovanju u parlamentu.

Koji su najveći radnički problemi? Koliko sindikati mogu da doprinesu rešavanju tih problema?

- Najveći problemi su nizak iznos minimalne zarade, nepoštovanje pravila o bezbednosti i zdravlju na radu, kao i zlostavljanje na radu. Neki problemi su vidljiviji u određenim delatnostima, kao što je pitanje bezbednosti kod radnika na građevini, primera radi. Sindikati tu mogu značajno doprineti da se situacija promeni. Tu pre svega mislimo na vršenje pritiska na poslodavce i držanje ove teme konstantno aktuelnom.

Osim toga, jedan dodatni problem koji godinama imamo prilike da vidimo je fragmentacija radnog prava i konstantno iznalaženje novih i novih mehanizama da se određeni oblici rada ne nazovu radom, da se sve svede na nekakve moje prve plate, platformske poslove, sezonske poslove i poslove koji nemaju zaštitu u skladu sa Zakonom o radu. To je opasna pojava koja dodatno slabi sindikate i mislimo da je zbog toga potrebno da sindikati što pre iskorače u taj kvazi regulisani prostor, da ponude platformu prekarnim radnicima koji nemaju ni minimum zaštite i da na toj energiji takođe grade dalje svoju poziciju u društvu.

Šta mislite o tezi da „radnici jesu nezadovoljni svojim položajem ali nisu spremni da nešto učine da im bude bolje“?

- Radnici jesu nezadovoljni svojim položajem, ali nisu dovoljno osnaženi da nešto učine da im bude bolje, to je suština svih problema i zaključak svih razgovora o tome zašto se radnici sami ne organizuju i sami ne štite svoja prava.

S druge strane, u društvu je ogromno nepoverenje u institucije koje bi trebalo da štite radnike. Iako je jasno da mehanizmi zaštite neće raditi ukoliko ih niko ne koristi, neće ih niko ni koristiti ako vidi da sudski postupci traju predugo, da nema izgleda na uspeh jer sudovi pogrešno tumače zakon i slično.

Ono što sindikati mogu da urade povodom svega toga jeste da pomognu članstvu u prikupljanju dokaza za kršenje prava, da ti dokazi budu obimniji, da pružaju efikasnu podršku članstvu i da osim pravne podrške, razmotre i pružanje drugih vrsta podrške za vreme trajanja postupaka za zaštitu prava. Sem toga, u onim situacijama kada je postupak pokrenut, bolja saradnja sa medijima ponekad može da pomogne da se stvari pomere sa mrtve tačke i da dobijamo sve više situacija u kojima je napor da se preduzme nešto povodom lošeg položaja rezultirao i promenom tog položaja radnika i radnica na bolje.

Koji su najveći sindikalni problemi?

- Kada se sagleda situacija sa sindikalnim delovanjem u poslednjih nekoliko godina, može se zaključiti da se problemi radnika umnožavaju, a da moć sindikata slabi. Brojni su uzroci takve situacije. Kao jedna od najuočljivijih može se navesti velika moć poslodavaca (posebno inostranog kapitala) i politička zloupotreba sindikata.

Često smo bili svedoci toga da nosioci najviših državnih funkcija otvoreno govore o tome kako su zahtevi za boljom zaštitom radničkih prava nekakvi ludistički pokreti, kako je njima cilj da se rasteraju investitori i da se zemlja vrati u nekakvo mračno doba. Zbog ogromnog uticaja investitora, sindikati ne uspevaju da se postave kao ravnopravan partner i gube pregovaračku poziciju.

Osim toga, fleksibilizacija radnih odnosa bi trebalo da bude praćena u stopu u fleksibilizacijom rada sindikata kako bi oni pružili podršku i zaštitu svim onim radnicima i radnicama koji nemaju ni minimum zaštite. Možda deo problema leži u toj sporijoj reakciji sindikata na ovu fleksibilizaciju.

Šta mislite o štrajku i dometima takve sindikalne borbe?

- Smatramo da štrajk može biti upotrebljen kao jedno od sredstava borbe ali da on u našim okolnostima ne može biti jedino sredstvo te borbe. Ukoliko se koristi kao deo koraka ka postizanju cilja, ukoliko je deo šire koalicije, fronta ili borbe za ispunjenje nekog zahteva, što naravno podrazumeva i podršku drugih aktera, onda se čini da bi mogao biti mnogo efikasniji nego što se u skorije vreme pokazalo. Naravno, ovo je sve uopšteno i ovim odgovorom ne tvrdimo da nema uspešnih štrajkova, već da mnogo malih štrajkova, makar i bili uspešni, na širem planu ne uspevaju da promene sliku stvari. Problemi sa kojima se suočavamo su dubinske prirode, a sindikati nemaju snagu niti podršku da mogu trenutno njima da se bave.

Kako vidite međusindikalnu saradnju u Srbiji?

- Kao okupljanje po sektorskim pitanjima, organizovanje zajedničkih akcija kada su u pitanju opasnosti od većeg kršenja prava, ali i organizovanje štrajkova i/ili protesta koji bi imali upravo malopre pomenuti dubinski karakter. Svakako da udruženo delovanje dovodi do veće pregovaračke moći, te se čini da jedan od odgovora na pitanje zašto je ovakvo stanje u oblasti sindikalnog rada i zašto je osnovna percepcija ljudi da sindikati nemaju nikakvu moć leži u nedovoljnoj međusindikalnoj saradnji u Srbiji.

Koliko je važna saradnja sindikata sa civilnim društvom?

- Veoma je značajna, jer se mogu razmeniti iskustva i pogledi na situaciju i u zajedničkoj saradnji lakše je uticati ne promene stvari koje nas zajedno muče. Takođe, civilno drustvo ima kontakte i metode rada koje nemaju sindikati i obrnuto, a sve to zajedno u sinergiji može da utiče na popravljanje situacije u kojoj se nalazimo. Zaista mislimo da je dublje povezivanje i bolja saradnja sindikata i organizacija civilnog društva deo odgovora na nagomilane probleme o kojima pričamo i da je u tom polju naša zajednička odgovornost da uspostavimo saradnju kako bismo na bolje menjali stvari u domenu radničkih i socijalnih prava.

Razgovarao, novinar: Svetozar Raković

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima) 
Objavljeno u Sindikat

* Šesti redovni kongres GS UPOIP NEZAVISNOST održan je 25. septembra u Bajinoj Bašti. Na Kongresu su usvojeni Izveštaj o radu između dva kongresa, Statut i Programska platforma, te održana Konstitutivna sednica Glavnog odbora na kojoj je izabrano rukovodstvo ovog sindikata za naredni petogodišnji mandatni period

Za predsednika je izabran Dragan Čabrić koji je ovu funkciju obavljao i u prethodnom periodu, za potpredsednike Dragan Marjanović (Odbor MO i VS), Zoran Blagojević (Odbor zavoda), Janko Stanišić (Odbor UIKS), Marko Janjić (Odbor uprave) i Nebojša Pejčinović za izvršnog sekretara. 

Programskom platformom definisani su ciljevi GS UPOIP NEZAVISNOST u narednom periodu, između ostalog:

  • Podrška razvoju demokratskih odnosa u društvu, ubrzanje procesa harmonizacije sa propisima EU, očuvanje instituta štrajka i kolektivnog pregovaranja, kao i prava na slobodu sindikalnog organizovanja…
  • Aktivno učešće u reformama radnog i socijalnog zakonodavstva, uključujući bezbednost i zdravlje na radu, posebno u sektorima policije i vojske…
  • Aktivno učešće u reorganizaciji i reformisanju državne uprave i pravosuđa, decentralizaciji i depolitizaciji…
  • Organizaciono i kadrovsko jačanje GS UPOIP NEZAVISNOST, širenje mreže i povećanje broja članova i zaštite prava članstva…
  • Poštovanje Statuta UGS NEZAVISNOST u svim njegovim delovima…
  • Iniciranje neophodnih promena i reformi sindikata na svim nivoima u skladu sa aktuelnim dešavanjima na unutrašnjem i globalnom planu…
  • Odbrana prava na dostojanstven rad i borba protiv mobinga, diskriminacije…
  • Stvaranje uslova za značajniji prijem mladih i stručnih kadrova kao jednog od najznačajnijih faktora u procesu uspostavljanja efikasnije i funkcionalnije javne uprave.
  • Organizovanje lica koja su u neformalnom radnom statusu…
  • Intenziviranje saradnje sa sindikatima iz regiona i EU…
  • Obezbeđivanje efikasnog funkcionisanja svih organa i radnih tela GS UPOIP NEZAVISNOST…

U narednom periodu organi sindikata će planirati i usvajati operativne programe/akcione planove sa utvrđenim rokovima i nosiocima poslova.

Koleginicama i kolegama iz GS UPOIP NEZAVISNOST želimo mnogo uspeha u budućem sindikalnom radu u okviru porodice Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ - poručili iz Centrale ovog reprezentativnog srpskog sindikata.

Medijska pažnja, podrška i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima) 
Objavljeno u Sindikat

Stručni prilozi za novu strategiju sindikata Nezavisnost (1)

* Šta sindikati u Srbiji treba da čine kako bi vratili izgubljeno poverenje radnika? Kako odoleti i suprotstaviti se zakonskom derogiranju radnih prava kao posledici ofanzive (neo)liberalnog kapitalizma? Šta treba menjati u socijalnom dijalogu sa državom i poslodavcima? Da li političke partije mogu biti iskreni partneri sindikata? Može li saradnja sindikata sa civilnim društvom osnažiti borbu za odbranu i unapređenje prava zaposlenih građana?

Ovo su neka od najvažnijih pitanja na koja smo odgovore tražili od desetoro stručnjaka različitog profesionalnog usmerenja, sa sličnim ali i različitim pogledima na ulogu, poziciju i uticaj sindikata u savremenom srpskom društvu. Intervjui su rađeni za potrebe istraživanja UGS Nezavisnost „Ka novoj strategiji sindikata“, koje se realizuje uz podršku švedske organizacije Međunarodni centar Ulof Palme. Razgovore sa uglednim  pravnicima, ekonomistima, novinarima, psiholozima, filozofima, sociolozima… objavljivaćemo sukcesivno na portalu i socijalnim mrežama Nezavisnosti - kažu u dopisu koji nam je upućen, u ovom reprezentativnom srpskom sindikatu.

Branko Pavlović: Sindikalni rukovodioci moraju biti bolji od političara

Siromašniji slojevi nemaju svoje predstavnike na političkoj sceni i zato sindikati kao njihovi zastupnici treba da imaju svoju političku opciju na izborima. Nisu sindikati ništa gori od političkih stranaka, ali vrhovi sindikalnih organizacija moraju biti znatno bolji od političara koji zastupaju krupni kapital i imaju sve medije ovog sveta, izjavio je advokat Branko Pavlović za UGS Nezavisnost.

Branko Pavlović je bio narodni poslanik i član Odbora za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije (2001 - 2003). Bio je blisko angažovan u upravi i restrukturiranju JP NIS (2001 - 2003). Kaže da šira javnost ne zna da je tada definisana celokupna reorganizacija NIS-a sa ciljem da postane visokoprofitabilan sistem u državnom vlasništvu, uz punu primenu socijalnog dijaloga u procesu odlučivanja. Samo četiri meseca nakon usvajanja programa Pavlović je smenjen u UO NIS, a reorganizacija koja je trebalo da se završi do kraja 2006. nikada nije sprovedena. Umesto toga, prema rečima Pavlovića, NIS je namerno urušavan i na kraju potpuno nepotrebno prodat za besmisleno mali iznos novca (400 miliona EUR).

Naš sagovornik, advokat od 1989. godine, bio je direktor Agencije za privatizaciju, kao nestranačka ličnost, od 15. aprila do 15. jula 2004. godine, kada je, kako navodi, potpuno zaustavljena krupna korupcija i napravljen koncept reorganizacije svih javnih preduzeća. Međutim, Pavlović je smenjen, sve je zatim obavljeno po modelu u najširoj javnosti označenom kao „pljačkaška privatizacija“.

U kasnijim godinama, Pavlović je bio angažovan kao konsultant akcionara u brojnim preduzećima, kao što su C-market, Putnik, Politika A.D, BIP, Robne kuće Beograd, Jugoremedija, Poštanska štedionica, Optika, Energoprojekt. Takođe, bio je i konsultant sindikata velikih javnih preduzeća NIS, PTT i EPS. Bio je inicijator i koautor više zakonskih predloga o podeli besplatnih akcija u javnom sektoru, o korporativizaciji i privatizaciji javnih preduzeća i privatizacionom fondu.

Jedan je od osnivača Građanskog saveza, da bi nakon podele unutar te stranke učestvovao u osnivanju Socijaldemokratske unije (1996). Kada je napustio SDU (2003.) formirao je Inicijativu za normalnu Srbiju. Od 2007. nije angažovan ni u jednoj partiji, a po političkom ubeđenju, kaže, najbliži je levim socijal-demokratama.

* Koliko ste obavešteni o radu sindikata u Srbiji?

- Ako izuzmem periode kada sam bio profesionalno povezan sa nekim sindikatima, čak sam i ja koji dosta znam o sindikatima loše informisan o njihovom radu.

Mislim da sindikati imaju problem informisanosti i svojih članova. Takođe, sindikati bi morali da se izbore kod države da imaju svoje budžetski finansirane sindikalne škole i da se u okviru obrazovnog srednješkolskog sistema uči o sindikalnoj organizovanosti.

Veoma nedostaje rad sindikata u glavnim informativnim emisijama, pa čak i u štampanim nedijima. Sve su to oblasti u kojima bi sindikati morali znatno više da urade kako bi njihov rad uopšte bio poznat javnosti.

* Koliko verujete sindikatima u Srbiji?

- Nisu sindikati ništa gori od političke scene u Srbiji. Problem je u tome što vrhovi sindikalnih organizacija moraju biti znatno bolji od političara, zato što zastupaju inerese donje polovine građana, mereno stepenom društvene moći, pa je lični primer u tim uslovima neophodan. Političari zastupaju krupni kapital i imaju sve medije ovog sveta da se u predizbornoj kampanji prikažu u kom god svetlu požele, tako da njima nedoslednost nije ni izbliza takav problem kao sindikalnim liderima.

* Šta bi sindikati trebalo da urade kako bi poboljšali položaj zaposlenih, nezaposlenih lica i penzionera, i tako povratili poverenje građana?

- Poverenje se stiče kroz akciju. Naravno, nije moguće jednom akcijom preokrenuti stvari, ali serijom akcija je to moguće.

Sindikat treba da definiše tri vrste svojih akcija: kada je neka tema nezavisno od sindikata već aktuelna, kada je reč o temama koje pogađaju većinu radnika, i kada sindikat sam kreira akcije sa uže utvrđenim ciljem. Primer akcija koje si tiču svih zaposlenih su rezolutni zahtevi da se mora poštovati pravilo „tri osmice“ i da se moraju poštovati prava na godišnji odmor i prekovremeni rad. Ja bih krenuo od toga.

* Kako vidite odnos države i vlasti prema sindikatima?

- Oni rade pametno. To nije dobro, ali je sa njihove strane pametno, tako da nema mnogo smisla kritikovati vlast zbog odnosa prema sindikatima.

* A kako komentarišete odnos poslodavaca prema sindikatima?

- Imamo tri vrste poslodavaca i njihov odnos je različit. Državni poslodavci vode računa o zaposlenima na nivou da „nema talasanja“. Stranci vode računa u meri da ne ugroze silne subvencije i lukrativne dogovore koje imaju sa državom. Domaći privatnici, opet, dele se u dve grupe: oni koji zapošljavaju više ljudi uglavnom poštuju prava zaposlenih, dok se oni u malim i mikro preduzećima uglavnom ponašaju kao da su vlasnici i zaposlenih.

* Ocenite socijalni dijalog u Srbiji, posebno funkcionisanje Socijalno-ekonomskog saveta?

- Socijalni dijalog na nivou većih kompanija u Srbiji je, koliko vidim, prestao da postoji. To su razgovori interesnih grupa između poslovodstva i vrha sindikata, a to nije socijalni dijalog.

Što se Saveta tiče, tu ponekad i dođe do nekog pomaka, ali je problem što se ne vidi kontinuitet rada tog tela. Uopšte nema u pripremi sastanaka javnih debata o temama o kojima će se raspravljati na samom Savetu, niti ima značajnih analiza onoga što jeste ili nije dogovoreno. Naravno, veliki problem su zakoni koji zadiru u temeljna pitanja o kojima se Savet prethodno uopšte nije izjašnjavao.

* Da li političke stranke uvažavaju sindikate? Ako mislite da uvažavaju, na koje stranke mislite?

- Ne. Stranke se bave samo ovladavanjem sindikata. Njih partnerski odnos uopšte ne interesuje. I moram da kažem da su prilično uspešne u tome, naročito delujući preko direktora velikih sistema.

* Da li bi sindikati trebalo da budu aktivni na polju politike, recimo da učestvuju u parlamentarnim izborima?

- Obavezno! Donji slojevi društva, gledajući materijalno i po društvenoj moći, nemaju svoje predstavnike na političkoj sceni. To u potpunosti opravdava potrebu sindikalne političke opcije u ponudi na izborima.

* Koji su najveći radnički problemi? Koliko sindikati mogu da doprinesu rešavanju tih problema?

- Najveći problemi društva su ujedno i najveći radnički problemi. Uvek treba poći od makro-ekonomskog modela koji Srbija primenjuje, a koji je 100 posto u interesu stranog kapitala. Loša monetarna politika sa stanovišta interesa Srbije, loše strukturiran bankarski sektor, favorizovanje stranih investicija kao „motora razvoja“ naše privrede i slično, za posledicu (u drugoj i trećoj aproksimaciji, dakle ne direktno vidljivo) imaju nužno loš položaj radnika. Prema tome, ako se ta pitanja ostave kao nesporna, onda je manevarski prostor sindikata da poboljša uslove radnika minimalan, ili približno onakav kakav je i sada.

* Šta mislite o tezi da „radnici jesu nezadovoljni svojim položajem ali nisu spremni da nešto učine da im bude bolje“?

- A šta mislite o tezi „Ja sam divan samo me članstvo ne želi“? Nema pokreta koji bi bez liderstva imao snagu za kvalitativne promene. I odatle treba početi. Uz punu svest da i kada se radi odlično, potrebno je vreme da bi se takvim radom emotivno pokrenulo članostvo u većem obimu. Prosto, tako stvari funkcionišu.

* Šta mislite o štrajku i dometima takve sindikalne borbe?

- Štrajk je neophodan metod borbe. Ali, mora biti dobro osmišljen, logistički obezbeđen i naročito sa izlaznom strategijom. Nije dobro „srljati“ u štrajk.

* Kako vidite međusindikalnu saradnju u Srbiji?

- Nije dobra. A može biti bolja samo kroz zajedničke akcije.

* Koliko je važna saradnja sindikata sa civilnim društvom?

- Sindikat treba da sarađuje sa svima - i sa državom i sa civilnim društvom, držeći se svojih principa. U civilnom sektoru za sindikat su najznačajniji mediji. Ostale organizacije treba testirati - da li su za očuvanje nacionalnih interesa Srbije ili nisu. Pa ako jesu, onda tek videti koje su to teme koje su zajedničke. Na primer, da li treba omogućiti Albancima stolicu u UN i da li je zločin u Srebrenici genocid? Pa ako je za njih odgovor pozitivan na bilo koje od ova dva pitanja, onda saradnja nije moguća.

Kao što političari osluškuju javno mnjenje, tako ni sindikati ne mogu ići suprotno temeljnim opredeljenjima svog članstva. Suprotno postupanje bi sigurno vodilo do nestajanja sindikata.

Razgovarao, novinar: Svetozar Raković

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat

* Osnivački kongres Granskog sindikata poljoprivrede i prerađivačke industrije „Nezavisnost“ održan je 18. septembra 2021. godine u Vrnjačkoj Banji pod sloganom JAČAMO PORODICU. Kongresom je predsedavao predsednik UGS NEZAVISNOST, Zoran Stojiljković. Delegati Kongresa usvojili su Statut organizacije i Programsku orijentaciju. Glavni odbor će u narednom periodu, poštojući Statut i programske ciljeve UGS NEZAVISNOST doneti Godišnji akcioni plan kojim će se rukovoditi povereništva i rukovodstvo ovog granskog sindikata

Delegati Kongresa verifikovali su izbor članova Glavnog i Nadzornog odbora. Na Konstitutivnoj sednici Glavnog odbora za predsednika je jednoglasno izabran kolega Dejan Titović (povereništvo BAMBI a.d. Požarevac). Za zamenika je izabran kolega Milojica Živković (povereništvo CARNEX d.o.o. Vrbas), za izvršnu sekretarku koleginica Aleksandra Marković. Na sednici je konstituisan i Izvršni odbor GS PPI NEZAVISNOST.

Za predsednika Odbora delatnosti poljoprivrede izabran je kolega Radoje Milašinović (povereništvo BAČKA a.d. Sivac); za predsednika Odbora delatnosti prerađivačke industrije kolega Vladimir Stojanović (povereništvo ZDRAVLJE Leskovac); za predsednika Odbora uslužnih delatnosti (turizam, ugostiteljstvo i trgovina) kolega Dejan Ramadanović (povereništvo ŠTAMPA SISTEM d.o.o.) i za predsednika zaduženog za koordinaciju delatnosti kolega Dragan Kozarac (povereništvo HEINEKEN Srbija d.o.o.). Predsednici odbora delatnosti su po funkciji potpredsednici GS PPI NEZAVISNOST.

Koleginicama i kolegama čestitamo na sprovedenim izborima u povereništvima i odlično organizovanom Kongresu i želimo im uspešan sindikalni rad u okviru porodice Nezavisnosti!

- U slajdu dodatku: Dejan Titović, novoizabrani predsednik GS PPI NEZAVISNOST -

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima) 
Objavljeno u Sindikat

* Uprkos do sada neviđenoj ekspanziji socijalnih mera širom sveta tokom krize COVID-19 više od 4 milijarde ljudi i dalje nema nikakvu socijalnu zaštitu, navodi se u najnovijem izveštaju Međunarodne organizacije rada o kojem piše portal sindikata UGS Nezavisnost

Pandemija COVID-19 otkrila je i dodatno proširila jaz u socijalnoj zaštiti između razvijenih i nerazvijenih zemalja. Međunarodna organizacija rada (MOR) ukazuje da je odgovor na pandemiju bio neujednačen i nedovoljan, i da “ogromnom delu svetske populacije nije obezbeđena socijalna zaštita kakvu zaslužuju sva ljudska bića”.

Pod socijalnom zaštitom se podrazumeva pristup zdravstvenoj zaštiti i osiguranju prihoda za porodice sa decom, za starije ljude, u slučajevima nezaposlenosti, bolesti, invaliditeta, povreda na radu, kod materinstva ili gubitka glavnog primaoca prihoda.

- Zemlje su na raskrsnici. Ovo je ključni trenutak za odgovor na pandemiju koji bi obuhvatio izgradnju nove generacije sistema socijalne zaštite zasnovane na pravima ljudi. To može značajno da umanji probleme ljudi u budućim krizama i da radnicima i preduzećima pruži sigurnost kako bi se lakše suočili sa tranzicijama koje ih očekuju. Moramo priznati da efikasna i sveobuhvatna socijalna zaštita nije bitna samo za socijalnu pravdu i pristojan rad, već i za stvaranje održive i otporne budućnosti - izjavio je Gaj Rajder, generalni direktor MOR-a.

Svetski izveštaj o socijalnoj zaštiti 2020-22. (World Social Protection Report 2020-22: Social protection at the crossroads - in pursuit of a better future ) daje globalni pregled najnovijih kretanja u sistemima socijalne zaštite, uključujući i granice socijalne zaštite, i pokriva uticaj pandemije COVID-19. Izveštaj identifikuje praznine u zaštiti i postavlja ključne preporuke za politike, uključujući i vezu sa ciljevima Agende za održivi razvoj do 2030. godine.

Prema izveštaju, danas je samo 47 odsto svetske populacije efektivno pokriveno barem jednim davanjem socijalne zaštite, dok 53 posto (4,1 milijarda) ne ostvaruje nikakve prihode iz svog nacionalnog sistema socijalne zaštite.

Evidentirane su veoma velike regionalne nejednakosti u socijalnoj zaštiti. Merama zastite najšire su pokriveni stanovnici Evrope i centralne Azije (84 %), žitelji Amerike su takođe iznad globalnog proseka (64,3 %), dok su ispod proseka stanovnici Azije i Pacifika (44 %), arapskih država (40 %). Ubedljivo najmanju socijalnu zaštitu imaju žitelji Afrike (17,4 %).

Širom sveta velika većina dece još nema efikasnu socijalnu zaštitu - samo jedno od četvoro dece (26,4 odsto) koristi beneficije socijalne zaštite. Tek 45 odsto žena sa novorođenčadima širom sveta prima novčanu nadoknadu za porodilje. Samo jedna od tri osobe sa teškim invaliditetom (33,5 odsto) širom sveta prima invalidninu. Još je niža pokrivenost naknadama za ljude bez posla - samo 18,6 odsto nezaposlenih radnika širom sveta prima naknade. Na prvi pogled bolja je situacija sa socijalnom zaštitom starijih jer 77,5 odsto starijih od starosne granice za penziju primaju neki oblik starosne penzije. Međutim, kod najstarije populacije postoje velike razlike u penzijama po regionima, između ruralnih i urbanih područja, kao i između žena i muškaraca.

Državna potrošnja na socijalnu zaštitu takođe značajno varira. U proseku, zemlje troše 12,8 posto svog bruto domaćeg proizvoda (BDP) na socijalnu zaštitu (isključujući zdravstvo). Međutim, zemlje sa visokim prihodima troše 16,4 posto, a zemlje s niskim prihodima samo 1,1 posto svog BDP-a na socijalnu zaštitu.

Izveštaj MOR-a ukazuje da bi zemlje sa niskim prihodima morale bi da ulože dodatnih 77,9 milijardi dolara godišnje kako bi se ljudima garantovala barem osnovna socijalna zaštita. U istom cilju, zemlje sa nižim srednjim prihodom trebalo bi da ulože još 362,9 milijardi, a zemlje sa višim srednjim prihodom dodatnih 750,8 milijardi dolara godišnje.

- Postoji ogroman pritisak na zemlje da pređu na fiskalnu konsolidaciju, nakon velikih javnih rashoda njihovih mera za odgovor na krizu, ali bi smanjenje socijalne zastite bilo veoma štetno za ljude. Naprotiv, sada je potrebno dodatno ulaganje kako bi se podržalo bolje zdravlje i obrazovanje, obezbedila veća ravnopravnost i poštovanje osnovnih prava, i pomogla održivost ekonomskih sistema - izjavila je Šahra Razavi, direktorka Odseka za socijalnu zaštitu MOR -a.

Portal Nezavisnost.org podseća da su posebne mere za promovisanje univerzalne socijalne zaštite istaknute u nedavnom Globalnom pozivu na akciju za oporavak od pandemije COVID-19. Reč je o pozivu na akciju, sa sveobuhvatnim planom za oporavak, koji su u junu jednoglasno podržale države članice Međunarodne organizacije rada, odnosno njihove delegacije koje čine predstavnici vlada, poslodavaca i sindikata.

Izvor: Nezavisnost.org

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Sindikat

* Današnje zakone vlasti nisu usvojile zbog građana, već u interesu profita i novca, krupnog kapitala, multinacionalnih korporacija i njihovih eksponenata. Ovakav sistem ne omogućuje čoveku da se školuje, leči, zasnuje porodicu i da pošteno i pristojno živi od svog rada, ocenjuje Predrag Mitrović, predsednik udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije u razgovoru za portal UGS Nezavisnost

Naš sagovornik je oštar kritičar enormnih državnih subvencija stranim investitorima kako zbog slabih ekonomskih rezultata tako i zbog lošeg tratmana naših radnika.

Više milijardi evra je u poslednjih 10 godina izdvojeno iz budžeta za subvencionisanje stranih investitora. Šta su dobre, a šta loše strane subvencionisanja uglavnom stranih investitora?

- Privlačenje stranih direktnih investicija, ulaganjem multinacionalih kompanija, posmatra se kao način da se ostvari transfer znanja, tehnologije i organizacije poslovanja na domaća preduzeća, kao i da se poveća tražnja za radnom snagom i uveća izvoz. Pristup i visina subvencija stranim kompanijama zavise od mnogih faktora. Loše makroekonomsko i institucionalno okruženje, kao i nedostatak ljudskih resursa, utiču na visinu ponuđenih subvencija. Što su okolnosti nepovoljnije, to će i subvencije biti veće.

Kakve su, po tom pitanju, okolnosti u Srbiji?

- Valjane analize efekata uticaja „investiranja u strane investitore“, odnosno troškovi privlačenja i zadržavanja istih u Srbiji su neprimereno visoki, a konačan ishod je s aspekta ekonomske logike neisplativ. Još 2013. godine izneo sam prvu javnu kritiku poslovanja stranih investitora u Srbijizasnovanu na analizi podataka Agencije za privredne registre i govorio o nepostajanju efekata vođene ekonomske politike usredsređene na strane investicije i „trku do dna“ u koju je Srbija počela da srlja. Govorio sam još tada i o uslovima rada i neljudskom ophođenju stranih „gazdi“ prema obespravljenim radnicima koje država, tačnije političari ne žele da štite, a sindikalisti odmeravaju kroz interese svoje vrhuške.

Nažalost, efekat javne kritike poslovanja stranih investitora u Srbiji ostao je beznačajan. Dobio sam opomenu pred otkaz u banci gde sam radio, krivičnu prijavu stranih investitora za narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti. Nakon sudskog procesa i iznetih veštačenja i dokaza u sudskom sporu, kao i oslobađajuće presude u moju korist, niko nikada od državnih organa, to što je izneto sudskom presudom Višeg suda u Nišu, iznetim analizama veštačenja o pranju novca i isisavanju kapitala, nije iskoristio radi zaštite interesa srpske države, privrede i njenih građana.

Da li nam trebaju subvencionisane kompanije koje insistiraju čak i na 12-časovnom radnom vremenu, uz to zabranjuju korišćenje toaleta, a radnicima isplaćuju plate nešto veće od minimalca?

- Država Srbija danas ima zakone koje su političari na vlasti usvojili ne u interesu građana, već u interesu profita i novca, preciznije rečeno, u interesu krupnog kapitala, multinacionalnih korporacija i svih onih koji su njihovi eksponenti. Dakle, ceo sistem vrednosti je sveden na profit, novac i bogaćenje već bogatih, a ne na čoveka i njegovo blagostanje. Ovakav sistem ne omogućuje čoveku da se školuje, da se leči, da zasnuje porodicu i da pošteno i pristojno živi od svog rada.

Sve kompanije su potrebne Srbiji. I domaće i strane. Skupo smo platili dovođenje stranih da bi ih tako oterali. Međutim, ako smo im dali sve resurse moramo zaštititi kao država i društvo interese zaposlenih radnika u njima, a ne trgovati interesima zaposlenih radi sitnih koruptivnih koristi za političke stranke koje su preuzele funkciju zavoda za zapošljavanje. Zakoni se moraju poštovati, kao i institucije. Nažalost u Srbiji institucije ne funkcionišu da bi sve uočene anomalije mogle da se spreče ili sankcionišu.

Kako komentarišete to što ugovori o subvencijama nisu transparentni?

- Ako uzmemo u obzir da je, po mnogima, najuspešnija strana investicija – kupovina automobilske industrije u Kragujevcu od strane Fiata – 2013. godine dovela do izvoza 117.000 vozila vrednih 1,5 milijardi evra, a da je Srbija, koja ima 33 odsto vlasničkog udela fabrike Fiat u Kragujevcu, ostvarila neto dobit od samo 9,7 miliona evra na uloženih 400 miliona evra, zaključujemo da bi na ovakav način trebalo preko 120 godina da se uložena sredstava države Srbije vrate.

Da li je takav pristup države razlog zbog čega se kriju ugovori?

- Očito je da se učešće države u privlačenju investitora svodi na finansiranje njihovog profita, političku eksponiranost nepostojećim ekonomskim uspesima i nelegalnu zaradu kroz procente malog broja privilegovanih političkih pulena. Čak se više i ne krije da su pojedini, takođe odabrani domaći privrednici, kojima su obezbeđena novčana sredstva iz subvencija države u obavezi da u određenom procentu dopune kase političkih stranaka na vlasti. Zato su ugovori o subvencijama netransparentni, korupcija raste, a država i dalje privlači strance subvencijama, jer jedino tako može da kompenzuje loš poslovni i institucionalni ambijent koji vlada u privrednom sistemu Srbije.

Nekoliko stranih investitora, koji su dobili milionske subvencije, otišlo je iz Srbije. Zašto oni odlaze i šta se po tom pitanju može očekivati u narednom periodu?

- Interes stranih kompanija i stranih banaka je isključivo što veći profit. To znači da plate radnu snagu što manje, dobiju resurse na korišćenje besplatno ili uz mogućnost da niko ne kontroliše aktivnosti u pogledu njihovog finansijskog poslovanja, ekoloških standarda, uslova rada i ophođenja prema zaposlenima.

Kakve su posledice takvih privilegija?

- Stranci u Srbiji mahom investiraju u radno-intenzivne delatnosti i zapošljavaju u najvećoj meri jeftinu radnu snagu, bez obzira na stepen obrazovanja. Posledice toga, doduše manje vidljive u srpskoj javnosti su da, pogotovo u manjim sredinama, više ne možete da nađete kvalitetnog građevinskog radnika, mehaničara, molera, vodoinstalatera, radnike za ubiranje letine, voća ili povrća. Svi oni su zaposleni u stranim fabrikama, motaju kablove, prividno za neke bolje uslove i trenutno veću, ionako minimalnu, zaradu. Onog momenta kada profitna stopa stranih korporacija padne ispod projektovane, strani investitori će potražiti neku drugu državu sa jeftinijom radnom snagom i za njih, boljim uslovima za maksimizaciju profita.

I šta će onda biti s milijardama koje smo dali na ime subvencija?

- Praksa je poslednjih godina pokazala da Vlada, zarad „povećanja“ ili očuvanja radnih mesta zbog „potencijalnog odlaska stranih kompanija iz Srbije“, izlazi u susret zahtevima stranaca, plaćajući im nelogično visoke sume novca za svakog zaposlenog radnika. Novca ionako prikupljenog od poreskih obveznika ove zemlje, u najvećoj meri od domaćih privrednika i preduzetnika, koji se ionako teško snalaze s nelojalnom konkurencijom, visokim porezima i doprinosima, parafiskalnim nametima. I ne samo to, država obilato daruje strance poreskim podsticajima i, što je najgore, prilagođava zakonske regulative interesima stranih investitora. Otuda dalje „investiranje u strane investitore“ postaje ozbiljan problem za srpsku državu, njenu privredu i građane.

Zar to već nije postao problem?

- Ekonomski model koji imamo je pokazao svoje pravo lice poslednjih meseci nakon korona krize, a najverovatnije će taj negativni efekat, u smislu smanjenja obima poslovanja velikih korporacija da pokaže svu svoju surovost. Neće biti čudno, kao što vidimo poslednje vreme, da veliki broj zaposlenih u stranim firmama može bez ikakvog objašnjenja i prethodnog upozorenja da ostane bez posla i na ulici – ponovo na teret državi.

Može li se privredni razvoj dugoročno bazirati na stranim investitorima?

- Realizovana podsticajna sredstva zahtevaju permanentnu pažnju državnih organa, u smislu evaluacije tj. vrednovanja efekata ili sprečavanja eventualnih zloupotreba u korišćenju tih sredstava. Korišćenje javnih resursa (domaćih i stranih) za finansiranje aktivnosti koje imaju za cilј povećanje zaposlenosti, povećanje konkurentnosti srpske privrede, povećanje likvidnosti preduzeća, stimulisanje privrednog i društvenog razvoja uopšte, zahteva stvaranje sistema institucija i procedura koje će omogućiti finansijsku efikasnost i ravnomerni privredni razvoj svih delova Srbije.

I kakvi su efekti realizovanih podsticajnih sredstava?

- Ukupni finansijski podsticaji u periodu od 2012. do 2015. godine, iznose oko 8,3 milijardi evra, bez značajnijih pozitivnih efekata u ostvarivanju razvojnih cilјeva. Takav trend je zadržan i u periodu od 2015. do 2021. godine. Primera radi od ukupnog iznosa sredstava namenjenih za subvencije u 2021. godini 93,6 odsto namenjeno je stranim, a 6,4 odsto domaćim investitorima.

Može se zaklјučiti da realizovana podsticajna sredstava nisu dala očekivane rezultate, jer je namena sredstava bila usmerena na pokrivanje troškova, usled visoke zaduženosti u uslovima smanjene privredne aktivnosti. Nije bila obezbeđena usaglašenost i koordinacija podsticajnog mehanizma s programskim merama i prioritetima na nivou države (sektorski, investicioni). Nisu sprečene, ni sankcionisane zloupotrebe nenamenskog korišćenja podsticajnih sredstava. Nije sprečeno isisavanje kapitala iz Republike Srbije (prosečno godišnje 4,5 milijardi evra). Sistem carinske zaštite i drugi oblici zaštite domaćeg tržišta ne postoje. Dakle, sve ovo govori u prilog činjenici da je neophodan novi model sprovođenja politike razvoja Republike Srbije, kao i podrška države isklјučivo domaćim privrednicima.

Kako ocenjujete odluku Vlade Srbije da od 1. januara minimalna zarada iznosi 35.012 dinara, odnosno 201,22 dinara po radnom satu?

- Pregovori u Socijalno-ekonomskom savetu o visini minimalne zarade obesmislili su funkciju sindikata i poslodavaca, s obzirom da su predstavnici države unapred najavili i proglasili iznos minimalca bez namere da urede sistem poreza i doprinosa. Sadašnja zakonska opterećenja na male i minimalne zarade direktan su uzrok ogromnog crnog tržišta rada koje ugrožava registrovane poslodavce i doprinosi previsokim nametima na male zarade i na male biznise. Umesto poruke da je isplativije raditi na crno, državni aparat treba da se pozabavi suštinskom promenom poreskog sistema na pravedan, progresivan i sveobuhvatan način kako bi se poboljšao standard zaposlenih, a samim tim i platežno sposobna tražnja na tržištu Srbije.

Šta bi konkretno trebalo da se uradi?

- Sprečavanjem šverca na carini, krađe struje, goriva i ostale akcizne robe, ispumpavanja novca u inostranstvo putem fiktivnih faktura i transfernih cena bez plaćanja poreza na dobit, krađe budžeta preko nameštenih tendera, divlјe gradnje, trgovine na crno preko interneta od strane neregistrovanih subjekata i prekidom prakse subvencionisanja stranih „investitora“ generisaće se dovolјno novca u budžetu da se smanje opterećenja na male zarade i na male biznise, bez zadiranja u osnovna prava na zdravstevnu negu i penziju.

Povećanje od par hilјada dinara nema nikakvog efekta kad nam se na računima za struju i gorivo naplaćuje porez na porez (PDV na akcizu), kad su cene osnovnih životnih namirnica skočile za više desetina procenata, kad se naplaćuje porez na imovinu na objekte u funkciji osnovnog stanovanja što predstavlјa porez na trošak i mnoge druge nelogičnosti kojima se teško zarađen dinar otima na svakom koraku.

Može li radnik da bude motivisan za posao s platom od 35.000 dinara s kojom ne može da pokrije ni najosnovnije životne potrebe?

- Ne može. Najveći deo srpske populacije živi na liniji egzistencije i da bi preživeo prinuđen je da obavlja nekoliko poslova tokom dana. Više od 350.000 zaposlenih u Srbiji prima minimalac. Po podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u dokumentu „Siromaštvo i socijalna nejednakost“ prag rizika od siromaštva za domaćinstva s dvoje odraslih i jednim detetom starosti do 14 godina iznosio je 34.886 dinara, dok je za četvoročlano domaćinstvo s dvoje odraslih i dvoje dece starosti do 14 godina iznosio 40.700 dinara. Nameće se zaključak da je u Srbiji prisutno apsolutno raslojavanje stanovništva na mali broj jako bogatih i veliki deo stanovništva koji ne može da priušti sebi najosnovnije životne potrebe, a koji da bi preživeo prinuđen je da se zadužuje kod stranih banaka.

Pa, kome služi ovakav sistem?

- Sve ukazuje da je sistem dobro podešen za sve aktere sa strane, a da su građani Srbije i domaći privrednici taoci korumpiranih i nedovoljno sposobnih državnih činovnika koji ne umeju, ne smeju ili ne žele da zaštite interese države, štiteći svoje i izbegavajući „probleme“ sa strancima od kojih, ko zna, uvek može biti lične koristi na uštrb javne.

Velimir Perović

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Sindikat
Strana 2 od 21

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…