Prikazivanje članaka po tagu UNESCO

Najveće zaštićeno rečno područje u Evropi koje je u sredu, 15. septembra UNESCO proglasio prvim na svetu petodržavnim rezervatom biosfere Mura-Drava-Dunav, međunarodni je primer sinergije zaštite prirode i održivog razvoja

Zagreb/Ljubljana/Beograd, 15. septembra  2021. godine - Dok se svet suočava s klimatskom krizom i degradacijom prirode, današnje proglašenje Petodržavnog rezervata Mura-Drava-Dunav od strane UNESCO-a u Abudži, Nigeriji, istorijski je korak prema novom dobu za prirodu i ljude.

Rezervat biosfere, koji se proteže Austrijom, Slovenijom, Hrvatskom, Mađarskom i Srbijom na gotovo milion hektara i 700 kilometara rečnog toka, proglašenjem je službeno postao najveće zaštićeno rečno područje u Evropi i predstavlja međunarodni primer sinergije zaštite prirode, klimatske otpornosti i održivog razvoja. Zbog jedinstvenih staništa i brojnih retkih vrsta, rezervat biosfere takođe je poznat i kao Evropski Amazon.

- Proglašenje od strane UNESCO-a važan je pokazatelj međunarodne saradnje i zajedničke zelene vizije, značajan korak napred u očuvanju prirodnog i kulturnog blaga regiona i snažan primer ujedinjenja zemalja sa zajedničkim ciljem očuvanja prirode. Ovo je i važan doprinos implementaciji Strategije EU-a za zaštitu biodiverziteta, čiji je cilj da se do 2030. godine obnovi 25.000 kilometara reka i zaštiti 30 odsto kopna Evropske unije. To je samo još jedna potvrda mandata svih pet zemalja da zajednički krenu sa obnovom i zaštitom predela Mure, Drave i Dunava - rekla je Nataša Kalauz, direktorka WWF Adrije, svetske organizacije za zaštitu prirode koja je od samoga početka deo ove inicijative.

Iako ideja o petodržavnom UNESCO rezervatu biosfere Mura-Drava-Dunav datira s kraja prošlog veka, rad institucija na njegovom uspostavljanju je službeno započeo 2011. godine. Područje rezervata biosfere obiluje retkim staništima poput velikih poplavnih šuma, peščanih i šljunčanih sprudova, strmih obala, rukavaca i mrtvaja. Upravo su ona dom najveće populacije orla belorepana u Evropi i gnezdilište mnogih ugroženih vrsta ptica poput bregunica, male čigre i crne rode, staništa dabra i vidre i riba poput kečige.

Ne samo da brojne vrste zavise od Mure, Drave i Dunava, već i gotovo milion ljudi čije su živote oblikovale reke. Netaknute poplavne nizine čuvaju naselja od poplava, reke nam omogućavaju pitku vodu, plodno zemljište, ublažavaju posledice klimatske krize, a isto su tako zone rekreacije i inspiracije i mogu biti pokretač održivog razvoja.

- U vreme klimatske krize i velikog izumiranja vrsta, zaštita prirode postaje pitanje preživljavanja. Proglašenje rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav važan je korak prema zelenoj i održivoj budućnosti u kojoj nema više prostora za negativne prakse poput novih projekata izgradnje hidroelektrana, nepotrebne regulacije reka ili vađenja sedimenta. Europski Amazon stoga vidimo kao dobar primer suživota ljudi i prirode - dodala je Kalauz.

Vrednost zaštite ovog područja prepoznala je i Evropska unija koja je kroz svoje programe podrške sufinansirala projekte u vrednosti većoj od 20 miliona evra, a koji doprinose zaštiti prirode i razvoju ovog područja.

- Uprkos velikom iskoraku koji smo napravili ovim proglašenjem za očuvanje reka Mure, Drave i Dunava za sve buduće generacije, pred nama je puno posla. Neophodna je veća predanost ključnih donosilaca odluka, kao i privrednika sa ciljem podsticanja održivog razvoja Evropskog Amazona, kako on ne bi ostao samo „park na papiru“. Očekujemo nastavak dobre saradnje, rezervat biosfere u kojem se priroda istinski obnavlja, podstiče inovacija i u kojem su lokalne zajednice pokretači promena - zaključio je projektni saradnik u WWF Adriji Nikola Matović.

- U slajd-dodatku, fotografije: 1) Ušće Drave u Dunav, foto Ante Grgić, 2) Važna područja u okviru Specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje u Srbiji, foto J. Pap, 3) Mural u Somboru, na zidu Osnovne škole Bratstvo Jedinstvo, oslikan povodom Dana Evropskog Amazona, foto Zdravko Dulović, 4) Zone zaštite, 5) Glavne prekretnice - 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Prva vest

* Konkurs za Nacionalne stipendije u okviru svetski poznatog programa L’Oréal - UNESCO “Za žene u nauci” (L’Oréal - UNESCO For Women in Science), produžen je do 31. maja 2021. godine. Sve mlade žene koje se bave naučnim istraživanjima u oblasti prirodnih nauka i imaju do 35 godina i završene ili upisane doktorske studije, svoje prijave mogu da podnesu na veb-sajtu: www.zeneunauci.co.rs.

Reč je o jedanaestom ciklusu ovog programa u Srbiji, a ove godine najtalentovanijim mladim naučnicama biće dodeljene tri stipendije, svaka u iznosu od po pet hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti.

Program Nacionalnih stipendija „Za žene u nauci“ deo je velikog L’Oréal - UNESCO globalnog programa koji kroz različite vidove podrške nastoji da promoviše ženske naučne talente, njihovu ulogu u društvu, kao i da pruži podršku  njihovom  daljem usponu u svetu nauke. Istovremeno, kroz podršku naučnicama, cilj programa je da ohrabri što veći broj žena da se bave naučno-istraživačkim radom i pokaže da veća zastupljenost žena u nauci doprinosi njenom razvoju kao i rešavanju izazova sa kojima se svet danas suočava. 

Ovaj program sprovodi se u više od 50 zemalja, a u Srbiji je pokrenut 2010. godine i realizuje se u partnerstvu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Nacionalne Komisije za UNESCO i kompanije L'Oréal Balkan.

Program „Za žene u nauci“ predstavlja jedinstvenu platformu koja ženama koje se bave naukom pruža mogućnost daljeg naučnog i profesionalnog usavršavanja i podršku da, u trenutku koji je možda preloman za njihovu naučnu karijeru, unaprede svoj rad i nastave da se bave naukom u Srbiji. Osim toga, učešćem u programu, našim talentovanim i posvećenim ženama, omogućen je i pristup međunarodnoj zajednici žena u nauci, dok sam projekat doprinosi afirmaciji naših naučnica i nauke, van granica naše zemlje.

Kroz lokalni program „Za žene u nauci“ u Srbiji je do sada za svoj izuzetan naučno-istraživački rad nagrađeno čak 29 srpskih naučnica, u ukupnom iznosu koji prevazilazi 15 miliona dinara. Pod parolom „Svetu je potrebna nauka, a nauci su potrebne žene“, L'Oréal Balkan, zajedno sa partnerima u ovom programu poziva mlade naučnice u Srbiji, da se i ove godine prijave na konkurs i postanu deo zajednice žena koje svojom izuzetnošću menjaju svet.

Sve informacije o načinu prijavljivanja, kao i o samom programu, uključujući i prijavni formular i opšta pravila konkursa za 2021. godinu, dostupne su na veb-sajtu:

www.zeneunauci.co.rs.

O svetskom programu

„Za žene u nauci“                                                                                             

Samo 28% istraživača u svetu su žene (Izveštaj UNESCO o nauci do 2030, iz 2015. godine), a manje od 3% su dobitnice Nobelove nagrade iz oblasti nauke.

L’Oréal-UNESCO „Za žene u nauci“ je jedinstveni, svetski poznat program kreiran da promoviše i ohrabri žene koje daju svoj doprinos naučnom napretku u svetu. Postoji od 1998. godine kada su ustanovljene Nagrade „Za žene u nauci“, koju godišnje dobija pet najuspešnijih naučnica u svetu. Danas ovaj program, sem nagrada, obuhvata i inicijativu „Internacionalne zvezde u usponu“ (International Rising Talents), kao i regionalne i nacionalne stipendije „Za žene u nauci“ koje se svake godine dodeljuju mladim naučnicama širom sveta. Inicijativa „Za žene u nauci“ postala je referentna tačka za međunarodna naučna dostignuća, vrsta javnog foruma i neprocenjiv izvor motivacije, podrške i inspiracije ženama u oblasti nauke.

------------

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
Tagovano

KONKURS ZA STIPENDIJE ZA MLADE NAUČNICE

* Mlade žene koje se bave naučnim istraživanjima u oblasti prirodnih nauka i ove godine mogu da konkurišu za Nacionalne stipendije u okviru svetski poznatog programa L’Oréal-UNESCO “Za žene u nauci” (L’Oréal - UNESCOFor Women in Science). Konkurs za 2021. godinu je u toku i prijave su otvorene do 30. aprila ove godine. U okviru jedanaestog ciklusa ovog programa u Srbiji, najtalentovanijim mladim naučnicama biće dodeljene tri stipendije, svaka u iznosu od po pet hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti

Za stipendije „Za žene u nauci“ mogu da konkurišu naučnice koje se bave naučno-istraživačkim radom u oblasti prirodnih nauka, imaju do 35 godina i završene ili upisane doktorske studije. Prijave se podnose elektronskim putem, a na vebsajtu:

www.zeneunauci.co.rs

moguće je naći više informacija o samom programu i načinu prijavljivanja, uključujući i prijavni formular i opšta pravila konkursa za 2021. godinu.

Program Nacionalnih stipendija deo je velikog globalnog programa L’Oréal - UNESCO „Za žene u nauci“ koji kroz različite vidove podrške nastoji da promoviše talentovane žene u svetu nauke, njihovu ulogu u društvu, kao i doprinos naučnom napretku. Trenutno program postoji u više od 50 zemalja, a u Srbiji je pokrenut 2010. godine i realizuje se u partnerstvu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Nacionalne Komisije za UNESCO i kompanije L'Oréal Balkan.

Svake godine stipendije se dodeljuju sa ciljem daljeg naučnog i profesionalnog usavršavanja mladih naučnica, pružajući im podršku da, u trenutku koji je možda preloman za njihovu naučnu karijeru, unaprede svoj rad i nastave da se bave naukom u Srbiji. Učešćem u programu, ovim talentovanim i posvećenim ženama, omogućen je i pristup međunarodnoj zajednici žena u nauci.

Kroz lokalni program „Za žene u nauci“ u Srbiji je do sada za svoj izuzetan naučno-istraživački rad nagrađeno čak 29 srpskih naučnica, u ukupnom iznosu koji prevazilazi 15 miliona dinara. Pod parolom „Svetu je potrebna nauka, a nauci su potrebne žene“,L'Oréal Balkan, zajedno sa partnerima u ovom programu poziva mlade naučnice u Srbiji, da se i ove godine prijave na konkurs i postanu deo zajednice žena koje svojom izuzetnošću menjaju svet.

O svetskom programu "Za žene u nauci"                                                                                   

Samo 28% istraživača u svetu su žene (Izveštaj UNESCO o nauci do 2030, iz 2015. godine), a manje od 3% su dobitnice Nobelove nagrade iz oblasti nauke.

L’Oréal-UNESCO „Za žene u nauci“ je jedinstveni, svetski poznat program kreiran da promoviše i ohrabri žene koje daju svoj doprinos naučnom napretku u svetu. Postoji od 1998. godine kada su ustanovljene Nagrade „Za žene u nauci“, koju godišnje dobija pet najuspešnijih naučnica u svetu. Danas ovaj program, pored nagrada, obuhvata i inicijativu „Internacionalne zvezde u usponu“ (International Rising Tallents), kao i regionalne i nacionalne stipendije „Za žene u nauci“ koje se svake godine dodeljuju mladim naučnicama širom sveta. Inicijativa „Za žene u nauci“ postala je referentna tačka za međunarodna naučna dostignuća, vrsta javnog foruma i neprocenjiv izvor motivacije, podrške i inspiracije ženama u oblasti nauke.

www.forwomeninscience.comwww.facebook.com/forwomeninscience

www.twitter.com/4womeninsciencewww.youtube.com/forwomeninscience

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Rodna ravnopravnost

* Grad Sombor zajedno sa projektnim partnerima iz zemalja Dunavskog sliva učestvuje u Projektu „RESPONSIBLE GREEN DESTINATION AMAZON OF EUROPE, akronim Amazing AoE“, koji se realizuje u okviru Dunavskog transnacionalnog programa

Projekat sprovodi konzorcijum od 29 partnera, koje čine lokalne samouprave, ministarstava, turističke organizacije, kao i organizacije civilnog sektora iz Austrije, Slovenije, Srbije, Hrvatske i Mađarske, na čelu sa Institutom za razvoj lokalnih potencijala „Iskriva“ iz Slovenije.

Cilj projekta je da unapredi zeleni turizam zasnovan na prepoznatljivom prirodnom i kulturnom nasleđu u zemljama koje su povezane UNESCO prekograničnim rezervatom biosfere Mura-Drava-Dunav, poznatom i pod nazivom Amazonija Evrope.

U okviru projekta radiće se na određivanju, umrežavanju i promociji zelenih lokacija sa turističkim potencijalom, među kojima su i lokacije na teritoriji Grada Sombora.

Projekat „Amazing AoE“ doneće mogućnosti održivog razvoja za upravljanje različitim prirodnim i kulturnim resursima u okviru Evropskog Amazona, sa lokalnog na transnacionalni nivo, istovremeno otvarajući vrata za međunarodne posetioce.

Glavna aktivnost Grada Sombora u okviru projekta je nabavka digitalne opreme za prikaz vodećih turističkih proizvoda iz oblasti turizma i kulturnog nasleđa, koja će doprineti unapređenju održivog regionalnog razvoja ekoturizma, i to dve digitalne interaktivne info table i deset setova virtuelne realnosti za posetioce.

Takođe, u okviru projekta biće razvijen model uticaja turizma na okolinu RGD TIM (Responsible Green Destination Tourism Impact Model) kao i studija sa zajedničkim indikatorima za merenje osetljivosti ekosistema na razvoj turizma, uz prisustvo svih ekonomskih i socijalnih aspekata.

Grad Sombor će biti domaćin jednog od sastanaka Odbora za menadžment i kvalitet sprovođenja aktivnosti na projektu, kao i studijske posete i radionice ostalih partnera u projektu.

Ukupno trajanje projekta je 30 meseci, od 1. jula 2020. do 31. decembra 2022. godine. Ukupna vrednost projekta je 2.411.290,00 evra, a Budžet Grada Sombora u projektu je 106.480,00 evra.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Projekat „Sombor na dlanu“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Objavljeno u Turizam

* Posetili smo poslednjeg oktobarskog vikenda Bački Monoštor. Obišli smo osmi po redu Sajam torti, kolača i poljoprivrednih proizvoda, održan u subotu, 26. oktobra u Domu kulture. Posetioci su imali priliku da probaju najbolje domaće torte, kolače, pekmeze, med i proizvode od meda, kao i kulen od divljači, ribe, domaću slaninu, najbolju mlevenu papriku i još mnogo toga od stare tradicije što za pamćenje ostaje

Ako ste za romantiku - Bački Monoštor i nju vam pruža

Osnovni cilj organizatora manifestacije, Udruženja građana "Podunav" i Mesne zajednice Bački Monoštor, je promocija domaće radinosti, malih proizvođača i Monoštora kao turističke destinacije.

U saradnji sa JP Vojvodinašume, pre početka sajma, za goste Monoštora, organizovana je i promo šetnja Rezervatom, šetnjom stazom Štrbac.

.................

Selo na 7 Dunava, UNESCO Rezervat Biosfere

Centar čuvenog Monoštorskog rita

Bački Monoštor se nalazi 15 km severozapadno od Sombora, sa njegove zapadne strane prostire se složena ravan, Dunava, Monoštorski rit koji je nastao 1902. godine skretanjem korita Dunava, koji je tekao pored samog sela, a sada je od sela udaljen 3-5 kilometara.

Monoštor je tako postao centar Monoštorskog rita, bogat jelenskom i drugom divljači, zaštićenim i retkim vrstama ptica i starim šumama hrasta, topole, vrbe. 

Selo na sedam Dunava

Monoštor je ostrvce, okruženo dunavskim rukavcima i kanalima na koje se stiže jedino prelaskom preko mostova pa odatle i naziv "Selo na 7 Dunava"; sa svih strana, selo je okruženo vodom i šumama UNESCO Rezervata Biosfere "Bačko Podunavlje".

One su deo Specijalnog Rezervata prirode „Gornje Podunavlje”, koji je 2017. godine, postao i deo Rezervata Biosfere „Bačko Podunavlje”, pod zaštitom UNESKO-a (Međunarodni koordinacioni savet UNESCO programa „Čovek i biosfera“ je doneo odluku o upisu „Bačkog Podunavlja“ na Svetsku listu rezervata biosfere, na 21. Sednici koja je održana u Parizu 2017. godine.

Drugi rezervat biosfere u Republici Srbiji

Nominacija je poslata 2016. godine od strane Nacionalne Komisije za saradnju sa UNESCO, a Stalna delegacija Republike Srbije pri UNESCO je uspela da nominaciju uspešno obrani pred Savetom.

Nominaciju je predložio Pokrajinski zavod za zaštitu prirode uz veliku podršku Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva odbrane, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, Grada Sombora, opština Apatin, Bač, Bačka Palanka i Odžaci, korisnika JP „Vojvodinavode“, upravljača zaštićenih područja i civilnog sektora, posebno Svetske unije za zaštitu prirode - WWF. Zahvaljujući aktivnom učestvovanju svih u procesu, danas imamo drugi rezervat biosfere u Srbiji prvi je bio Golija-Studenica, zaštićen 2001. godine.

Dobrodošli u Rezervat prirode Gornje Podunavlje

Kako je UNESCO potvrdio vrednosti „Bačkog Podunavlja“, ono je postalo deo Mreže rezervata biosfere, koja obuhvata 669 područja iz 120 zemalja).

Za one koji ne znaju, rezervat biosfere je područje od vanrednog ekološkog i istorijskog značaja, koje je međunarodno priznato unutar UNESCO-vog programa za prikazivanje uravnoteženog odnosa između ljudi i prirode.

Područje vanrednog ekološkog ali i istorijskog značaja

Zanimljivu priču pričaju i monoštorski mostovi

Jedan most je postavljen na ulazu u selo iz pravca Sombora, koji je iznad Velikog bačkog kanala, drugi je na ulazu u selo sa bezdanske strane - pontonski most, takođe preko Velikog bačkog kanala i treći sa jugozapadne strane sela preko Kanala Dunav-Tisa-Dunav, koji spaja Monoštor sa njegovim šumama i vikend naseljima.

Popularni, čudesni monoštorski mostovi

U prošlosti, Monoštor je imao pristanište za takozvane dunavske dereglije i manje brodove međutim, uređenjem korita reke Dunav, izgradnjom nasipa za odbranu od poplava, selu je oduzet glavni tok Dunava, tzv. živi Dunav, koji je sada nešto udaljeniji od sela, ali su ipak ostali njegovi rukavci.

Ovde je vrlo često u lov dolazio Josip Broz Tito, doživotni predsednik Jugoslavije, kao i mnogi domaći i strani državnici. Sada su gosti domaći i strani turisti, koji dolaze u "Lovačku vila Štrbac" smeštenu pored samog Starog kanala, na ivici šume.

Idealan geografsko-stratefijski položaj i značaj

U neposrednoj blizini je i kanal Dunav Tisa Dunav, jednim delom prokopan koritom starog Dunava, tako da je Monoštor sa svih strana okružen vodom, a samo naselje nalazi se u srcu Specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje

Zaštićen 2001. godine, rezervat je stanište ritskog jelena, srndaća, divlje svinje, lisice, kune, jazavca, orla belorepana, crne rode i drugih životinjskih vrsta. Ovi plavni tereni predstavljaju idealno mrestilište svih vrsta dunavske ribe.

Pogledi pucaju i na nepreglednu bačku ravnicu

Gornje Podunavlje se zbog izuzetnog bogatstva ornitofaune nalazi na listi IBA (Important bird area) a predstavlja područje od međunarodnog značaja za boravak ptica, što inače podstiče inicijativu svetskog nivoa koja teži prepoznavanju i stvaranju mreže sačinjene od ključnih područja za zaštitu ptica na svetskom nivou. Obuhvata istraživanje prirodnih područja, upravljanje staništima, monitoring, zastupanje, obrazovanje, nacionalnu i međunarodnu pravnu zaštitu.

~ . ~ . ~ . ~

U sklopu posete Monoštoru i pravljena reportaže o selu, posetili smo i tradicionalno domaćinstvo „Mali Bodrog“

Tom prilikom razgovarali sa domaćicom kuće, gospođom Eržikom, od koje smo dobili zanimljive podatke - u pitanju je porodična kuća stara više od sto godina, pokrivena trskom, sa podovima od zemlje.

Ukrašena je molerajem, zemljanim podovima prekrivenim krparama, prekrivačem od dunja.

Tu je i cvetna bašta a dvorištem sa bunarom, gde se nalazi veliki orah, pa sedeći na balama slame, najbolje se degustiraju domaći specijaliteti.

U ovom domaćinstvu sve je uređeno tako da predstavlja život kakav je ovde bio početkom 20. veka.

Domaćinstvo može da primi i pedesetoro gostiju. 

Uz popularne cene u ovom pitomom, prijatnom ambijentu, organizuju razne događaje, druženja proslave do 80 ljudi i sve to naravno, uz domaće specijalitete, vino i rakiju.

~ . ~ . ~ . ~

(U dodatku ove naše priče o Bačkom Monoštoru u Galeriji uživajte u još jednom setu fotografija domaćinstva vrednih ruku)

******

Značajan kulturno-istorijski spomenik u selu je Crkva Svetih Apostola Petra i Pavla. Podignuta je 1752. godine na mestu starije drvene crkve, a sadašnji izgled dobija proširenjem koje je urađeno 1806. godine.

Crkva svetih apostola Petra i Pavla

Na listu spomenika kulture u kategoriji nepokretnih kulturnih dobara od velikog značaja stavljena je 50-tih godina 20. veka. Crkva ma četiri oltarske slike, jedna je rad Ilije Lončarevića i nalazi se pod zaštitom države, kao i kip Žalosne gospe, dva stara oltara i propovedaonicu sa klasicističkom rezbarijom. Konzervatorsko-restauratorski radovi izvedeni su 1977. i 1990. godine

Manifestacije koje su tradicija u Monoštoru su Bodrog fest (od 2005. godine, drugog vikenda avgusta, okuplja veliki broj posetilaca iz svih krajeva regiona), Regeneracija Dunava (ekološko-muzički festival koji protiče od 2008. godine u Bačkom Monoštoru, povodom obeležavanja Svetskog Dana Dunava) i SFRJ rakijada (okuplja lokalne i gostujuće proizvođače rakije).

Novinar, dipl. turizmolog Srđan Ačanski 

......................

Dodatak - Galerija (Domaćinstvo "Mali Bodrog"):

~ . ~

~ . ~

~ . ~

~ . ~

~ . ~

~ . ~

~ . ~

(Nastaviće se...)

***********

Napomena: Novi Radio Sombor uskoro počinje da objavljuje i na šokačkom narečju. Kako rubrike na stranicama portala, tako i tonske zapise u našem internet radiju, u okviru realizacije ovogodšnjeg gradskog medijskog projekta "Novosti dana: Svi jezici jedno blago - multikulturalni Novi Radio Sombor". S obzirom da projekat smatramo održivim, saradnja sa autorima na šokačkom narečju biće nastavljena i nadalje, narednih godina.

Projekat „Novosti dana: Svi jezici jedno blago - multikulturalni Novi Radio Sombor“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Objavljeno u Prva vest

WWF: Izuzetan rečni predeo Mure, Drave i Dunava, koji se proteže na 930.000 hektara od Austrije do Srbije, nakon potvrde UNESCO-a postaće prvi na svetu rezervat biosfere koji se prostire u pet država

 RB Mura-Drava-Dunav: hronologija

* Zajednička nominacija Austrije, Slovenije, Hrvatske, Mađarske i Srbije, poslata je UNESCO-u 30. septembra, što je poslednji deo slagalice za proglašenje rezervata biosfere “Mura-Drava-Dunav” prvog na svetu u pet država. Potvrda UNESCO-a očekuje se u junu 2020. godine.

- Izuzetno mi je drago da će rezervat biosfere "Bačko Podunavlje" koji se prostire na teritoriji pet opština - Sombor, Apatin, Odžaci, Bač i Bačka Palanka, postati integralni deo prekograničnog rezervata biosfere. Ovoj zajedničkoj "zelenoj vizijii" značajno su doprineli Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Komisija Republike Srbije za saradnju sa Uneskom - napominje Duška Dimović iz WWF Adria-Srbija.

Gornja Podunavlje - Srbija, Foto: Jaroslav Pap

Reke Mura, Drava i Dunav, koje teku kroz pet zemalja, formiraju zeleni pojas dug 700 kilometara i povezuju preko 930.000 hektara jedinstvenog područja sa značajnom prirodnom i kulturnom baštinom, čineći tzv. Evropski Amazon.

- Prekogranična nominacija je snažan pokazatelj jačanja regionalne saradnje i ujedinjenja zemalja s jedinstvenim ciljem zaštite prirode. Rad na zajedničkoj nominaciji je primer međudržavne saradnje na ovako važnom pitanju - ističe direktorka programa zaštite prirode WWF Adrije Petra Remeta.

Podsećamo da je rad na uspostavljanju rezervata biosfere “Mura-Drava-Dunav” u pet država zvanično počeo 2011. godine, kada su ministri zaštite životne sredine svih pet zemalja potpisali deklaraciju o uspostavljanju prekograničnog rezervata biosfere. Hrvatska i Mađarska su 2012. zaštitile svoj rečni predeo, a slede ih Srbija (2017), Slovenija (2018) i Austrija (2019). Zajednička nominacija povezala je pet celina u jedinstveno zaštićeno područje.

Živopisnost reke Mure napretek

Centralno i zaštitno područje rezervata biosfere proteže se na 280.000 hektara i uključuje 13 zaštićenih područja, a okruženo je sa 650.000 hektara prelaznog područja. Retke plavne šume, peščani i šljunkoviti sprudovi, rečna ostrva i mrtvaje čine jedinstveni rečni i kulturni predeo. Evropski Amazon je stanište najveće populacije orla belorepana u Evropi, sa čak 140 parova, kao i drugih ugroženih vrsta poput malih čigri, crnih roda, vidri, dabrova i jesetri, ali i važno područje za više od 250.000 migratornih ptica.

Osim toga što predstavlja dom brojnim biljnim i životinjskim vrstama, gotovo 900.000 stanovnika zavisi od Mure, Drave i Dunava. Poplavna područja štite naselja od poplava i osiguravaju snabdevanje pijaćom vodom, dok izuzetni rečni predeli povećavaju potencijal za razvoj održivog turizma.

Proglašenje rezervata biosfere važan je odmak od štetnih projekata poput izgradnje novih hidroelektrana ili eksploatacije sedimenata. Održivi suživot ljudi i prirode je smer u kojem moramo ići ako želimo ublažiti neizbežne posledice klimatskih promena, koje već sada itekako osećamo - povlači Ivana Korn Varga iz WWF Adrije.

Dodatna podrška upravljanju rezervatom biosfere u pet država su i projekti ukupne vrednosti 14 miliona evra, sufinansirani od strane Evropske unije, a doprinose i zaštiti prirode i razvoju čitavog područja. Tako je u sklopu ove inicijative uspostavljena saradnja zaštićenih područja svih pet zemalja, sa ciljem prekograničnog upravljanja, dok je fokus projekta “Biciklističke staze Evropskog Amazona” uspostavljanje modela održivog cikloturizma. S druge strane, konkretne mere revitalizacije reka sprovode se kroz druge projekte, kako bi se stvorila nova staništa i rekreativne zone duž reka.

Zajednička nominacija rezultat je rada ministarstava i javnih ustanova za zaštitu prirode Austrije, Slovenije, Hrvatske, Mađarske i Srbije, sekretarijata UNESCO programa Čovek i biosfera, kao i napora WWF-a, EuroNatura i mnogih drugih organizacija za zaštitu prirode u svih pet zemalja.

O WWF-u:

WWF je jedna od najvećih, širom sveta priznatih, nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i da stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje. Više informacija na:

wwf.rs

Izvori: Milena Dragović (wwfadria.org) / Zdenka Mitić (UG "Podunav" Bački Monoštor)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Region
Strana 1 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…