Prikazivanje članaka po tagu Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost

* Pandemija virusa korona bila je veliko, neprijatno iznenađenje za sve, ali su zaposleni u pošti, železnici, saobraćaju i Telekomu, uprkos visokom riziku, radili punim kapacitetom, rekao je Aleksandar Titović u razgovoru za Zrenjaninski socijalni forum

U videu koji objavljujemo Titović, zadužen za javni sektor u Sindikatu "Nezavisnost" govori i o partijskom kadrovanju u JP Pošta, nezadovoljstvu i protestima poštanskih radnika, sindikalnim podelama i potrebi političkog organizovanja milion i po radnika u Srbiji.

Video možete pogledati na linku:

https://www.youtube.com/watch?v=MXtb3seDf-8&t=3s

Izvor: Zrenjaninski socijalni forum 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava zaštićena i zadržana!)

Objavljeno u Sindikat
* Zaposleni u pogonu za proizvodnju košulja „Đuzepe Leva“ u Knjaževcu obustavili su rad zbog plata od 20.000 do 25.000 dinara. Stručnjaci kažu da su plate niže od “minimalca” nezakonite ali i savetuju knjaževačkim tekstilcima da se sindikalno organizuju i da štrajk organizuju u skladu sa zakonom da ne bi trpeli sankcije
 
Grupa radnika knjaževačkog pogona “Đuzepe Leva“ obratila se medijima jer, kažu, državni organi ne čine ništa kako bi se okončalo njihovo obespravljivanje.
 
- U ponedeljak smo jednostavno rekli: ‘Dosta je više!’ i obustavili proizvodnju. Vlasnik nije došao iz Beograda, gde mu je sedište firme, već nas je sve redom zvao i pretio otkazima. Naterao nas je da potpišemo rešenje o korišćenju šest dana starog godišnjeg odmora. Pitanje je šta će biti sa nama nakon isteka tog roka - izjavili su za agenciju Beta zaposleni koji su zatražili da im se ne objavljuju imena jer strahuju za sopstvenu bezbednost.
 
Radnici zahtevaju da im vlasnik firme „Đuzepe Leva“ Rado Simikić isplaćuje makar propisanu minimalnu zaradu koja je u aprilu iznosila nešto više od 32.000 dinara.
 
Tim pre što rade i svake subote.
 
Zahtevaju i redovnu isplatu nadoknada za vreme bolovanja, što je, takođe, zakonska obaveza poslodavca.
 
Prema rečima radnika, niko od onih koji su bili na bolovanju, od februara nisu dobili ni jedan dinar. Navode i da nikakvu nadoknadu od firme nema ni radnica koja obolela od karcinoma i koja ovih dana treba da bude operisana. Nadoknada nije isplaćena ni radnici koja je pola meseca bila na bolovanju zbog korone.
 
Radnici kažu i da je krajem prošle godine vlasnik firme iz „bizarnih“ razloga otpustio 12 zaposlenih: - Otpustio je koleginicu samo zato što ga je pitala kada ćemo primiti platu, a drugu zato što je nosila kapuljaču u pogonu jer joj je bilo hladno - navode sagovornici Bete.
 
Žalbe inspekcijama u Knjaževcu i u Beogradu do danas nisu imale nikakvog efekta: - Prolazili su inspektori i zatekli radnice koje nisu bile prijavljene, ali ništa povodom toga nije urađeno, kao ni povodom toga što ne primamo platu kada smo na bolovanju i što primamo zarade manje od minimalnih - rekli su zaposleni.
 
Povodom štrajka knjaževačkih tekstilaca šefica pravne službe UGS Nezavisnost Slađana Kiković izjavila je da se iz informacije o obustavi rada ne vidi da li je štrajk zakonito organizovan, što je veoma važno kako radnici ne bi trpeli sankcije od poslodavca. Osim toga, skreće pažnju da je direktor, odnosno poslodavac, a ne vlasnik firme “prava adresa” za postupanje nezadovoljnih radnika.
 
Kiković u izjavi za portal UGS Nezavisnost savetuje radnicima knjaževačkog pogona da poslodavcu jasno istaknu svoje zahteve i da formiraju štrajkački odbor koji će ih zastupati i pregovarati sa poslodavcem.
 
Stefan Aleksić, koordinator međunarodne mreže Klin klouz Kempejn, koja se bavi pravima radnika u tekstilnoj industriji izjavio je da su ovakvi postupci „nedopustivi, veoma često i nezakoniti ali i da su relativno česti u ovoj grani u kojoj su uslovi tradicionalno loši“, preneo je portal Mašina.rs.
 
Prema njegovim rečima, radnice se retko usuđuju da sa takvim informacijama izađu u javnost ili stupe u obustave rada jer su u nezavidnoj socijalnoj poziciji.
 
- Plata na nivou minimalca, ispod nivoa minimalca, neplaćanje prekovremenog rada i pritisci na radnike su redovna pojava. Ali, iako su ove prakse protivzakonite, radnici često nisu u mogućnosti da se bore za svoja prava zbog toga što su ucenjeni od strane poslodavca. I najbolji način da se radnici za svoja prava izbore je da se sindikalno organizuju - izjavio je Aleksić.
 
Vlasnik firme „Đuzepe Leva“ Rado Simikić nije odgovorio na pitanja koju mu je elektronskom poštoma uputila agencija Beta, a na internet stranici firme stoji pogrešan broj kontakt telefona.
 
Inače, poslodavci koji isplaćuju niže zarade od minimalne cene rada skloni su da to pravdaju neispunjenjem radne norme ili “standardnog učinka”, što inspekcije rada ponekad uvažavaju kao opravdan razlog. Pravni stručnjaci, međutim, ukazuju da je takva praksa nezakonita.
 
Povodom jednog takvog slučaja, Mario Reljanović sa beogradskog Instituta za uporedno pravo rekao je da inspektori rada uglavnom utvrđuju da je prekršen zakon kada se umanjuje minimalna zarada.
 
- Nigde ne piše da se sme smanjiti osnovna zarada na osnovu radnog učinka jer osnovna zarada ne zavisi od radnog učinka. Zarada za radni učinak je dodatak na osnovnu zaradu - objasnio je Reljanović za portal Radnik.rs.
 
Naveo je da ukoliko neko od radnika ne ispunjava ni 50 % norme na radnom mestu može:
da dobije upozorenje, dodatnu obuku ili, na kraju krajeva, otkaz, ali ne i smanjenje plate ispod minimalne.
 
Izvor: UGS Nezavisnost, Sveta Raković 
 
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
 
(Sva autorska prava na objavljivanje zaštićena i zadržana!)
Objavljeno u Sindikat

* Svet se suočava sa masovnom depresijom u vreme kada je narušen društveni ugovor u velikom broju država, gde su radnici ostavljeni bez temeljnih prava, socijalne zaštite ili dostojanstvenog rada. A veliki broj vlada nije ni reagovao ili su izvršile direktan napad na radnička prava, plate i uslove rada

Svet se suočava sa približavanjem kriza, a međunarodne institucije, formirane da podržavaju i jačaju prava, jednakost, inkluzivni rast i globalnu stabilnost, su urušene. Moraju biti ojačane i usmeriti svoju pažnju na potrebe ljudi i planete.

SZO (Svetska zdravstvena organizacija) je pokazala potrebu svog postojanja u globalnom odgovoru na COVID-19, ali i dalje nauka mora biti osnov za upravljanje zdravstvenim rizicima i osiguranje univerzalnog pristupa lečenju, bez političkih kompromisa.

SZO predvodi globalni model poslovanja koji je izneverio i ljude i njihovu okolinu.

A institucije Bretton Woods (MMF i Svetska banka) su se udaljile od svojih mandata promocijom neoliberalnih strukturnih reformi i štednje, interesa dominantnih država i korporativne pohlepe. Ovo se mora promeniti.

MOR (Međunarodna organizacija rada), sa svojom jedinstvenim tripartitnim sistemom (vlada, poslodavci, sindikati), potreban je danas isto tako kao što je bio potreban i kada je pripremao društveni ugovor. Ali, njegove članice moraju biti posvećene globalnoj osnovi prava i podeljenom prosperitetu, onako kako su to bili njegovi osnivači 1919. godine, a potvrđeno u Deklaraciji iz Filadelfije 1944. godine.

Dok je 60 % globalne radne snage u neformalnom sektoru, bez prava, minimalne plate i socijalne zaštite, a neizvestan rad zabrinjava gotovo 40 % onih u formalnom zaposlenju, jasno je da je društveni ugovor razbijen u deliće. Dostojanstven rad za sve radnike mora biti osnov za plan oporavka. A finansiranje Ciljeva održivog razvoja ostaje najbolji okvir za jačanje otpornosti, što uključuje dostojanstven rad, javne usluge, socijalnu zaštitu, jednakost i klimatsku pravdu.

GLOBALNI EKONOMSKI MODEL JE IZNEVERIO RADNE LJUDE I NJIHOVE PORODICE

Čak i pre COVID-19 pandemije, masovna nejednakost - dohodak, rasna nepravda i rodna diskriminacija - prouzrokovala je eru ljutnje praćenu građanskim nemirima i nepoverenjem u demokratiju. Zajedno sa uništavanjima koja su bila rezultat vremenskih neprilika uzrokovana klimatskim promenama, bili su jasni rizici po ekonomije i društva. Osim toga, sada se suočavamo sa izborima najboljih i najgorih uticaja tehnologije, jer ona ne sadrži osnov prava.

Sa pandemijom COVID-19, zdravstvena kriza doprinosi ekonomskim poremećajima i nezaposlenosti u meri koja je pre samo nekoliko meseci bila nezamisliva.

POSLOVANJE NA UOBIČAJENI NAČIN NIJE PRIHVATLJIVO

Moramo pripremiti oporavak koji obnavlja društveni ugovor između vlade i društva zajedno sa temeljom otpornosti, kako bi se odbranili od daljih šokova. Ovo se može ostvariti samo ako su ljudi i planeta u istoj ravni sa ekonomijom. Globalni sindikalni pokret poziva vlade da pripreme planove za oporavak i otpornost, koji će sadržavati:

Radna mesta, sigurno zapošljavanje, prava, sigurnost, socijalnu zaštitu

Zaštita radnih mesta i otvaranje radnih mesta.

Zaštita prihoda, minimalne plate za dostojanstven život i osnovni prihod za one u neformalnoj ekonomiji, bolesne i nezaposlene.

Univerzalna prava na slobodu udruživanja i kolektivno pregovaranje.

Zaštita zdravlja i sigurnosti na radu, uključujući globalne standarde i uslove za sigurna radna mesta, kao temeljno pravo. Jednakost i inkluzija.

Jednako ekonomsko učešće žena, svih rasnih grupa, radnika migranata, mladih radnika i zaštita svih od diskriminacije.

Univerzalna socijalna zaštita za jačanje otpornosti, uključujući za radnike u neformalnom radu.

Adekvatno finansirano univerzalno javno zdravlje, obrazovanje i nega.

Pravedna tranzicija za klimu i tehnologiju.

Regulisanje ekonomske moći

Javna/državna podrška preduzećima mora biti uslovljena. Ovi uslovi moraju biti sastavni deo ugovora o javnim nabavkama države:

Zabrana korišćenja poreskih oaza ili otkupa deonica.

Temeljna prava uključujući slobodu udruživanja i pravo na kolektivno pregovaranje.

Minimalna plata za dostojanstven život.

Garancije zaštite zdravlja i sigurnosti na radu.

Obavezna detaljna analiza za standarde ljudskih prava i zaštite okoline.

Socijalni dijalog i mere pravedne tranzicije, dogovorene sa radnicima i njihovim sindikatima.

Ovo zahteva nacionalno i globalno finansiranje oporavka i otpornosti, koje se može pokrenuti i održati obnovom poverenje u demokratije i masovnom reformom multilateralizma.

Finansiranje oporavka ne sme biti na teret radnika ili javnih usluga

Oporavak zahteva značajna ulaganja u radna mesta: radna mesta u oblasti infrastrukture; industrijskih politika za klimatsku tranziciju; javnog zdravlja, obrazovanja i nege; javnog transporta; jačanju i obnovi eko sistema i održive poljoprivrede, kao i digitalno povezivanje za sve.

Ali, takođe, zahteva globalnu solidarnost čime bi se osiguralo da ugrožene države imaju fiskalni prostor i direktnu finansijsku podršku da oblikuju bolju budućnost za sve.

Solidarnost

Produženje olakšica za dug za najsiromašnije i najugroženije države za dve godine, uz jedini uslov da se ulaže u Održive razvojne ciljeve.

Sporazum o širem obimu Posebnih prava na povlačenje (SDR) sa zamenom likvidnosti za razvoj usaglašen sa Održivim razvojnim ciljevima.

Globalni fond socijalne zaštite sa garancijom od pet godina za najsiromašnije države u svrhu izbegavanja siromaštva, otvaranja radnih mesta i osiguranja otpornosti.

Mere podsticaja za radna mesta i pravednu tranziciju

Potrebne su sveobuhvatne i održive mere podsticaja, a za to je potreban usmeren srednji – do dugoročnog pristupa ulaganjima, zajedno sa srednjim – do dugoročnim pristupom dugu.

Takođe je potrebno korigovati i obnoviti sisteme oporezivanja da se omogući ulaganje u radna mesta u javnim uslugama i industriji, sa industrijskim politikama za inkluzivan i održiv razvoj.

Potrebne su mere oporezivanja koje omogućuju minimalne granice korporativnog poreza i ukidanje poreskih oaza i nedozvoljenih trgovačkih tokova; zajedno sa ovim, potrebni su novi mehanizmi, uključujući dugoočekivani porez na finansijske transakcije, digitalni porez i porez na bogatstvo.

Ukidanje korupcije sa vladavinom prava, u koju se veruje, je ključno.

Ove mere zahtevaju reforme i regulisanje agencija za određivanje rejtinga, reviziju mandata međunarodnih finansijskih institucija kako bi se osigurali razvoj, socijalna prava i inkluzija, te reviziju mandata centralnih banaka kako bi se zaustavio nesklad između stabilnosti cena i ključne odgovornosti za zapošljavanje i klimatsku akciju.

Izuzetno je važna akcija na okviru za oporavak - oporavak koji jača otpornost i u istu ravan dovodi ljude i planetu sa ekonomijom. Tek tada se može obnoviti poverenje u demokratije i otvoriti put za novi društveni ugovor.

Sindikati će organizovati radna mesta koja odgovaraju klimi i zapošljavanju, a nacionalne sindikalne konfederacije će lobirati kod vlada da održavaju i unapređuju uslove za radnike i njihove porodice tokom krizne faze pandemije i da unapređuju radna mesta, plate i socijalnu zaštitu. Na međunarodnom planu MKS i Sindikalni savjetodavni komitet (TUAC) će raditi na reformi multilateralizma, globalne povezanosti i solidarnosti, te novim ojačanim globalnim pravilima i standardima.

Izvor: MKS/UGS Nezavisnost 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Ministar finansija Siniša Mali rekao je da će Vlada Srbije do do kraja naredne nedelje izaći sa predlogom o visini minimalne zarade za 2021. godinu. Mali je istakao da će se tražiti kompromisno rešenje kojim će, u trenutnoj krizi izazvanom koronavirusom, biti zadovoljni i radnici i poslodavci

Siniša Mali je rekao za srpsku novinsku agenciju Tanjug da je povećanje minimalca pitanje kompromisa, jer, kako navodi, sindikati traže veće povećanje minimalne zarade, a s druge strane poslodavci gledaju šta je za njih realno.

- Pogotovo sada, imajući u vidu da smo mi danas u jednoj velikoj ekonomskoj krizi, ne samo Srbija, već cela ekonomija globalno. Zbog toga moramo biti oprezni i pametni. Radimo analize, Vlada Srbije će do kraja naredne nedelje izaći sa predlogom minimalne zarade, pa ćemo na kraju sesti i sa poslodavcima i sindikatima da nađemo kompromis - rekao je Mali.

Dopunjuje da minimalna zarada u glavi građana Srbije znači da se životni standard poboljšava, a s druge strane, kaže, treba imati u vidu i interese poslodavaca, jer preveliko povećanje minimalca vodi u sivu zonu i otpuštanje radnika.

- Zbog toga je balans veoma važan. Ja se minimalnom zaradom bavim poslednje dve godine, uvek smo nalazili dobro i kompromisno rešenje, tako da nemam sumnju da ćemo naći i ove godine - naveo je ministar Mali.

Podseća da je prošle godine minimalna zarada povećana za najveći apsolutni iznos od 3.000 dinara, i da sada iznosi 30.022 dinara.

Mali je podsetio i da su pregovori oko minimalca za 2021. godinu već počeli i da su i sindikati (oba reprezentativna srpska sindikata - Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" i Savez samostalnih sindikata Srbije) i poslodavci izneli svoje stavove.

Članovi Socijalno-ekonomskog saveta zvanično su u utorak, 25. avgusta kao što smo već izvestili, počeli pregovore u vezi sa visinom minimalne zarade za 2021. i na sastanku su sindikati zatražili da minimalna zarada bude u iznosu minimalne potrošačke korpe od 37.500 dinara, a poslodavci da rast minimalca ne padne na teret privrede.

Na sastanku su bili pregovarački timovi Saveza samostalnih sindikata Srbije, UGS Nezavisnost, Unije poslodavaca Srbije, kao i Ministarstva za rad i Ministarstva finansija.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…