Prikazivanje članaka po tagu Vlada Srbije

* Drugi sastanak Pregovaračkog tima za pregovore o mininalnoj ceni rada za 2023. godinu održan je juče (petak 19. avgust) u Palati Srbija od 12 do 13 časova. U ime UGS NEZAVISNOST učestvovali su Dejan Titović, potpredsednik UGS-a, Miloš Miljković, izvršni sekretar UGS-a i Zoran Ristić, viši savetnik ovog reprezentativnog sindikata u Srbiji

Na sastanku nije postignut dogovor o iznosu minimalne cene rada za 2023. godinu. Izneti su inače, konkretniji stavovi i predlozi u odnosu na prethodni (prvi ovogodišnji) sastanak, održan pre pet dana.

Predstavnici Vlade su i dalje insistirali da povećanje minimalne cene rada za 2023. godinu bude na nivou od 14% uz povećanje neoporezivog iznosa zarade na 12% što bi bilo nešto iznad 21.700,00 dinara i smanjenja doprinosa na teret poslodavaca.

Članovi pregovaračkog tima UGS NEZAVISNOST su zahtevali da ukoliko postoji želja da bude obezbeđeno pokriće minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom, onda bi predlog sindikata mogao da bude, da ona iznosi 258,62 dinara (neto) po radnom času, bez poreza i doprinosa, odnosno 45.000 dinara na mesečnom nivou (računato prosečno za 174 radna časa), a što bi značilo povećanje minimalne cene rada od 28,52% u odnosu na sadašnji nivo a njeno učešće u prosečnoj neto zaradi obračunatoj u aprilu 2022. godine (73.012 dinara) iznosilo bi 61,63%.

Ukoliko bi bio prihvaćen stav da minimalna zarada treba da bude na nivou minimalne potrošačke korpe (za mesec za koji postoje poslednje zvanično objavljeni podaci - april 2022), onda bi predlog sindikata mogao da bude da ona iznosi 248,27 dinara (neto) po radnom času, bez poreza i doprinosa, odnosno 43.199 dinara dinara na mesečnom nivou (računato prosečno za 174 radna časa), a što bi značilo povećanje minimalne cene rada od 23,38% u odnosu na sadašnji nivo, i njeno učešće u u prosečnoj neto zaradi obračunatoj u aprilu 2022. godine (73.012 dinara) iznosilo bi 59,17%.

Kao zaključak sastanka može se reći da su se poslodavci saglasili sa Vladinim predlogom, dok se sindikati sa njim nisu saglasili i insistariju nadalje da iznos mimalne cene rada ne sme biti niži od iznosa minimalne potošačke korpe.

Novi Radio Sombor će dalje pratiti dešavanja u vezi sa jednim od najvažnijih pitanja od interesa za bolji životni standard svih građana, zaposlenih kao i svih radno sposobnih ljudi a minimalna cena rada i njeno podizanje sledstveno je logičan osnov pitanja u vezi sa temeljnim potrebama za dostojanstvenim životom građana i uravnoteženim zaradama.

Prvu ovogodišnju rubriku podsećamo, u vezi sa ovom ponovo - u žiži opšte javnosti, aktuelnom temom, objavili smo na portalu u utorak 16. avgusta ’22, pod naslovom „Počeli pregovori o minimalnoj ceni rada za 2023. godinu“, na linku:

https://www.noviradiosombor.com/vesti/sindikat/item/7290-poceli-pregovori-o-minimalnoj-ceni-rada-za-2023-godinu

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg medijskog projekta "Svi smo jedno-višejezično, vaš Novi Radio Sombor" sufinansiranog iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju ostavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

Objavljeno u Sindikat

* Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija objavilo je da je Vlada Srbije na svojoj sednici poslednjeg julskog četvrtka usvojila novo ograničenje visine cena brašna, svinjskog i pilećeg mesa, šećera, ulja koje će važiti do 31. avgusta, a produžena je i važnost ograničenja cene derivata nafte

Uredbom o ograničenju cena osnovnih životnih namirnica ograničena je maksimalna maloprodajna cena brašna tip T-400 glatko, u pakovanjima do pet kilograma, koja ne sme prelaziti 84,7 dinara po kilogramu. Maksimalna proizvođačka cena brašna ne sme prelaziti 70 dinara po kilogramu.

Marža obračunata na neto fakturnu cenu tog brašna umanjena za rabate i popuste od strane dobavljača, ograničena je na maksimalnih 10 procenata. Ograničena je i cena brašna tip T-500 u pakovanjima do pet kilograma, uključujući i pet kilograma, pa ne sme prelaziti 78,65 dinara po kilogramu, dok maksimalna proizvođačka cena ne sme biti viša od 65 dinara po kilogramu. Marža obračunata na neto fakturnu cenu tog brašna umanjena za rabate i popuste od strane dobavljača, iznosi maksimalno 10 procenata.

Za svinjski but bez kostiju, plećku bez kostiju, vrat sa kostima i slabinu sa kostima, ograničene su maksimalne maloprodajne cene i maksimalne proizvođačke cene. Ograničene su i maksimalne maloprodajna i proizvođačka cena svežeg pilećeg trupa.

Uredbom je predviđeno da marža na neto fakturnu cenu svežeg svinjskog mesa, umanjenu za rabate i popuste od strane dobavljača, iznosi maksimalno 10 procenata. Ukupna stopa marže na svinjsko meso koje je originalno upakovano i deklarisano od strane proizvođača, ne sme biti veća od osam procenata.

Marža na neto fakturnu cenu svežeg pilećeg trupa, umanjenu za rabate i popuste od strane dobavljača, iznosi maksimalno pet posto. Uredbom se ograničavaju proizvođačke cene, kao i cene u trgovanju, jestivog suncokretovog ulja u pakovanju od litra na one koji su važile 15. novembra prošle godine.

Ograničena je i maksimalna maloprodajna cena UHT mleka sa 2,8 procenta mlečne masti u pakovanju od jednog litra na 113,99 dinara. Maksimalna maloprodajna cena belog kristal šećera, po kilogramu, u svim pakovanjima, ne sme prelaziti 96,99 dinara.

Maksimalna proizvođačka cena belog kristal šećera, u pakovanjima od jednog kilograma, pet kilograma i deset kilograma, ne sme prelaziti 80 dinara po kilogramu. Maksimalna proizvođačka cena iste vrste šećera za sva ostala pakovanja ne sme prelaziti 88 dinara po kilogramu. Izmenom Uredbe je produženo važenje Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte do 31. avgusta.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

Objavljeno u Prva vest

* Poseban kolektivni ugovor za ustanove kulture objavljen je u „Službenom glasniku“ 13. januara 2021. i zvanično je danas stupio na snagu

PKU je zaključen na period od tri godine i primenjuje se neposredno na sve zaposlene u ustanovama kulture na teritoriji Srbije. Njime su bliže uređena prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, kao i međusobni odnosi učesnika ugovora.

Vlada Srbije je, na sednici održanoj 29. decembra 2021. godine, donela zaključak kojim se prihvata tekst Posebnog kolektivnog ugovora (PKU) za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave i ovlastila ministarku kulture Maju Gojković da u ime Vlade potpiše PKU sa predstavnicima reprezentativnih sindikata.

Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost” koji je potpisao predsednik ovog granskog sindikata Darko Šper, Samostalni sindikat kulture Srbije čija je potpisnica Dragana Đorđević i Konfederacija slobodnih sindikata - Povereništvo za kulturu u čije ime je potpisala Smiljana Stokić, zaključili su podsetimo, potkraj protekle godine, 30. decembra 2021, sa resornom ministarkom ovaj suštinski važan akt, Poseban kolektivni ugovor!

-----------------------

- Promene u novom Posebnom kolektivnom ugovoru za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave -

Poslodavac je dužan da objavi mesečni raspored za probe, predstave, koncerte, snimanja i gostovanja najkasnije 10 dana pre početka meseca na koji se odnosi, a nedeljni raspored da objavi u tekućoj nedelji za narednu nedelju, u skladu sa Zakonom. 

Što se godišnjeg odmora tiče, dužinu trajanja godišnjeg odmora zaposlenog određuje poslodavac - rešenjem, na osnovu kriterijuma utvrđenih zakonom, ugovorom i opštim aktom poslodavca. Dužina godišnjeg odmora zaposlenog utvrđuje se tako što se zakonom utvrđeni minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu sledećih kriterijuma: radnog iskustva, i to najmanje jedan radni dan za svakih navršenih pet godina vremena provedenog u radnom odnosu, uključujući staž osiguranja s uvećanim trajanjem, zatim obrazovanja, i to na ove načine: zaposlenom, za visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (osnovne akademske studije, specijalističke akademske studije ili specijalističke strukovne studije) i na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine - umesto do sad četiri radna dana, od sada 5 radnih dana; zaposlenom, za visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske, odnosno strukovne studije), studijama u trajanju od tri godine, obrazovanje i specijalističko obrazovanje nakon srednjeg obrazovanja - sada 4 umesto do sada tri dana; zaposlenom, sa srednjim obrazovanjem - bilo je dva radna dana a po novom, 3 radna dana; zaposlenom, koji ima niži stepen od srednjeg obrazovanja - umesto jedan radni dan, sada je omogućeno 2 radna dana.

Pozitivne promene u vezi sa uslovima rada, su da za rad na radnim mestima sa povećanim rizikom umesto tri radna dana, sada radnik dobija 4 radna dana, a iz doprinosa na radu umesto do pet radnih dana - sada i ovde, dan više.

Zatim, rešeni su i drugi kriterijumi, i to umesto tri radna dana, sada  4 radna dana: zaposlenom s invaliditetom, u skladu sa zakonom, samohranom roditelju sa detetom starosti do 15 godina života, zaposlenom sa troje ili više dece mlađih od 15 godina, zaposlenom koji ima dete sa smetnjama u psihofizičkom razvoju.

Godišnji odmor po starim kriterijumima nije mogao da bude utvrđen u trajanju dužem od 30 radnih dana. Tako je dakle bilo do sada - a od sada, najduže trajanje godišnjeg odmora iznosi 35 radnih dana. 

Jedan član novog PKU je potpuno nov (čl. 27) koji je zamenio član 26a iz prethodnog PKU. U starom PKU je svako ko je oboleo od KOVID-a imao pravo na 100% plate. Sada pravo na 100% plate ima samo zaposleni koji se vakcinisao. Sada su nevakcinisani u gorem položaju nego pre, ali u ovom slučaju sindikati nisu imali saglasje od strane Vlade.

Kada je reč o solidarnoj pomoći proširene su povoljnosti za radnike, i to da zaposleni ima pravo na isplatu solidarne pomoći u slučaju duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice ili teže povrede zaposlenog, za koji je potreban oporavak u trajanju od najmanje 30 dana neprekidno = novo, nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice, ukoliko ona nisu obezbeđena u skladu sa posebnim zakonom; zdravstvene rehabilitacije zaposlenog, ukoliko ona nije ostvarena u istoj kalendarskoj godini, u skladu s posebnim propisima - ovo je brisano, pa je finansiranje rehabilitacije sada ipak olakšano!; nastanka teže invalidnosti zaposlenog; nabavke lekova za zaposlenog ili člana njegove uže porodice; pomoći maloletnoj deci zaposlenog za slučaj smrti zaposlenog roditelja; mesečne stipendije tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog koji je preminuo u toku obavljanja poslova radnog mesta na koje je raspoređen - do visine prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, bez pripadajućih poreza i doprinosa; pomoć za rođenje deteta zaposlenog, odnosno usvojenja, u visini jedne plate iz stava 1. tačke 1) podtačka (7) ovog člana; štete nastale usled elementarnih nepogoda ili nesrećnim slučajem (požar, poplava, bujica, klizište i sl.) u porodičnom domaćinstvu u kome živi zaposleni, ako šteta nije nadoknađena iz odgovarajućeg osiguranja, do visine prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, bez pripadajučih poreza i doprinosa = ovo, takođe boldovano, je isto tako novina.

Pozitivno promene su nastale i u pitanju jubilarnih nagrada, za 10 godina rada provedenog u radnom odnosu, jedna plata; za 20 godina rada provedenog u radnom odnosu, dve plate; za 30 godina rada provedenog u radnom odnosu, tri plate, za 35 godina rada provedenog u radnom odnosu, tri i po plate; za 40 godina rada provedenog u radnom odnosu, kao i prethodno.

Izuzetno, zaposleni koji u kalendarskoj godini ostvari pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju ne može ostvariti pravo na jubilarnu nagradu, što je novo. Platom ovog člana smatra se prosečna mesečna plata zaposlenog, odnosno zaposlenih u ustanovi, odnosno prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, u prethodnih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem se isplaćuje jubilarna nagrada, u zavisnosti šta je za zaposlenog povoljnije.

Visina pomoći u toku godine, u pojedinim slučajevima priznaje se na osnovu uredne dokumentacije, a najviše do visine dva neoporezovana iznosa predviđena Zakonom o porezu na dohodak građana.

Uvedeno je i “novo pravo” povodom Osmog marta. Citiramo: “Poslodavac može zaposlenim ženama da obezbedi prigodan poklon za 8. mart, u vrednosti do 5.000,00 dinara, bez poreza i doprinosa, a u skladu s finansijskim mogućnostima.”

Dalje, poslodavac se obavezuje da jednom u dve godine obezbedi sistematski pregled. 

Najzad, novosti u PKU su i one koje se odnose se na komisiju - formiranu od predstavnika sindikata i ministarstva, a koja prati primenu i tumači sporna pitanja u vezi sa Posebnim kolektivnim ugovorom. Jer, do sada je ova komisija imala po dva predstavnika svakog potpisnika PKU, a sada će imati po tri. Dakle - ukupno 12.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

BORSKI SINDIKATI KINESKE KOMPANIJE ZIĐIN (BIVŠI GIGANT RTB BOR) DOBILI PRVU RUNDU: BITKA/PREGOVORI SA VLADOM I POSLODAVCEM NASTAVLJAJU SE; ODBIJEN NOVI PRAVILNIK PREDLOŽEN OD KOMPANIJE, USVOJEN NOVI, IDENTIČAN KOLEKTIVNOM UGOVORU OD PRE 3 GODINE KOJI ODGOVARA SINDIKATIMA; PREGOVORI SVE DO OSTVARENJA RADNO-KLASNIH PRAVA U BORBI ZA USVAJANJE KOLEKTIVNOG UGOVORA KOJI ĆE ODGOVARATI SVIM ZAPOSLENIMA

* U istom danu, poslednjeg junskog petka (25. jun 2021 - datum koji će ostati značajno zabeležen u novijoj srpskoj istoriji zaštitom najvažnijih radno-klasnih prava), dogodio se u skorije vreme gotovo nezapamćen preokret: Najpre su reprezentativni sindikati tokom jutarnjih sati nedvosmisleno putem javnog Saopštenja potvrdili već prethodnog dana najavljeno: proteste na koje pozivaju svoje članstvo i sve zaposlene u kineskoj Kompaniji Ziđin u Boru (nekadašnji jugoslovenski i srpski industrijski gigant RTB Bor), svakodnevne proteste, počev od ponedeljka, 28. juna, od 15 do 17 časova ispred generalne direkcije Kompanije (kako su istakli i na plakatu - početak protesta nezadovoljnih radnika - na Vidovdan), da bi tako-reći nekoliko sati posle toga, reprezentativni sindikati Kompanije objavili novo obaveštenje jer, kako u njemu napominju (a objavljujemo gu u formi naslovne fotografije ovog teksta) nakon njihove reakcije o najavljenim obustavama rada, u Beogradu, takođe u petak 25. juna, postigli su sporazum sa resornim ministarstvom navodeći pritom zahvalnost predstavnicima Ministarstva rudarstva i energetike i kako napominju, „naročito potpredsednici Vlade Republike Srbije Zorani Mihajlović na uloženim naporima“.

Sporan u svemu tome je, podsetimo, Kolektivni ugovor u kineskoj Kompaniji Ziđin u Boru, zbog kojeg su prethodili teški šestomesečni pregovori sindikata sa poslovodstvom Kompanije Ziđin Copper Serbia. Pregovori o zaključenju Kolektivnog ugovora nisu uspevali, decidno su kao glavni problem naveli i kako smo takođe izvestili na stranicama našeg portala, pre tri dana (22. juna), u zajedničkom saopštenju predstavnici svih šest sindikalnih organizacija borskog metalurškog kompleksa.

Oni su održali su pritom i konferenciju za novinare ispred zgrade Generalne direkcije kompanije u Boru, na kojoj su saopštiti razloge neuspešnih pregovora. Istovremeno su objavili i odluku o zajedničkim protestima, ističući da je menadžment Kompanije Ziđin Copper Serbia, vlasnik nekadašnjeg privrednog lidera RTB Bor (od kraja 2018. godine), predložio novi Kolektivni ugovor, koji su sindikati ocenili veoma nepovoljnim po radnike.

Sindikati su upozorili da se predlogom novog Kolektivnog ugovora predviđaju kršenja svih osnovnih radno-klasnih prava radnika: smanjenje iznosa za topli obrok, smenski rad, regres, minuli rad, kao i iznosi za solidarnu pomoć kod smrtnog slučaja člana porodice, za rođenje deteta, te da se uskraćuju uslovi rada sindikalnih organizacija u Kompaniji. Jednako, sindikati nisu bili zadovoljni ni predloženim novim Pravilnikom o radu od strane poslovodstva Kompanije.

Nakon samo dakle tri dana, i izričito neodustajućih sindikalnih zahteva, predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike, Kompanije Serbia ZiJin Cooper doo Bor uz prisustvo predstavnika sindikata postigli su u Beogradu u petak, 25. juna sporazum u vezi sa nastalim problemima u pregovorima za zaključenje Kolektivnog ugovora. Poslodavac se obavezuje da Pravilnik o radu (broj 6711 od 23. juna 2021) stavi van snage i objavi drugi Pravilnik.

Tekst novog Pravilnika o radu je identičan tekstu Kiolektivnog ugovora od 21. juna 2018. godine i važiće do zaključenja novog Kolektivnog ugovora! Pregovori se nastavljaju u ponedeljak, 28. juna (opet na Vidovdan) uz prisustvo predstavnika zainteresovanih ministarstava.

U znak dobre volje trenutno se obustavljaju aktivnosti na zakazanim protestima za 28. jun 2021 - stoji u najaktuelnim zajedničkom Obaveštenju reprezentativnih sindikata borske Kompanije (naslovna fotografija) uz, na kraju obaveštenja (već gore u podnaslovu teksta citiranu) zahvalnost resornom ministarstvu i potpredsednici Vlade Srbije Zorani Mihajlović.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

Umesto “iz helikoptera” pomoć deliti selektivno

* Da bi uspešno ublažila ekonomske posledice virusne pandemije Vlada Srbije treba ciljano da pomogne najpogođenijim sektorima privrede i najugroženijim građanima, umesto što novac deli “iz helikoptera” svima. Javnosti treba da bude jasno da se finansijska pomoć svim punoletnim građanima obezbeđuje iz stranih kredita koje će morati da vraćaju svi poreski obveznici, ukazuju stručnjaci u tekstu objavljenom na portalu UGS Nezavisnost

Treći paket ekonomskih mera Vlade Srbije za pomoć građanima i privredi u uslovima pandemije vredan 249 milijardi dinara, trebalo bi da počne da se realizuje 8. aprila isplatom prve polovine minimalne zarade za zaposlene, dok će naredne isplate uslediti u maju i junu.

Direktnu podršku države od jednog i po minimalca dobiće milion i po preduzetnika i zaposlenih, a paket dodatno uključuje i novčanu pomoć građanima i nezaposlenima, što je, po ocenama stručnjaka, i dalje na tragu prošlogodišnjih prolećnih i letnjih mera. Doduše, ovog puta nešto selektivnije.

Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko kaže da je treći paket u osnovi zadržao pristup prethodnih, odnosno da se pomoć dodeljuje za plate zaposlenih i “helikopterski”, kao jednokratna pomoć svim odraslim stanovnicima na skoro univerzalnoj osnovi. Dodata je i pomoć zaposlenima u velikim preduzećima, što treći paket čini obuhvatnijim.

Treći paket pomoći ima elemente i direktne zaštite ugroženih radnih mesta, kroz dodatni krug targetirane pomoći, gde se daju veće subvencije za plate zaposlenih, ili direktne subvencije firmama na primer po hotelskom krevetu, putničkom autobusu i slično. Ipak, primećuje Arandarenko, Vlada i dalje smatra važnijom indirektnu zaštitu, kroz stimulativno upumpavanje novca u celu privredu i u stanovništvo kako bi se održala investiciona i potrošačka tražnja i podstakla optimistička očekivanja.

- Taj pristup je dao rezultate prošle godine, ali ako se zdravstvena kriza produži on može da postane preskup. Segmenti privrede koji su duboko pogođeni nisu preveliki i bilo bi neophodno dodatno ih podržati u slučaju prelivanja nepovoljnog razvoja u drugu polovinu 2021. i posebno u 2022. godinu. Ako se kriza produži na sledeću godinu, tada će verovatno doći na red i zamrzavanje plata u javnom sektoru i druge solidarističke mere koje smo već videli tokom fiskalne konsolidacije - upozorava profesor Arandarenko.

Ekonomska novinarka NIN-a Petrica Đaković, autorka analize “Ekonomske mere za ublažavanje posledica pandemije”, smatra da su lanjski i ovogodišnji paketi ekonomskih mera slični, s tim što je novi manje vredan od prethodnih.

Ona ocenjuje da je iz ugla opravdanosti svih mera pomoći najgora podela novca svim punoletnim građanima, jer iziskuje ozbiljan novac iz budžeta, odnosno iz kredita koje će u narednom periodu vraćati svi poreski obveznici. Uz to, taj novac po njenom mišljenju ne doprinosi povećanju potrošnje a time ni privrednom rastu, a čime vlast pravda tu pomoć.

- Iskustvo Srbije, odnosno malih, otvorenih ekonomija, dokazuje da takvi podsticaji jako malo doprinose privrednom rastu, ali zato utiču negativno na spoljnotrgovinski jaz, jer se višak novca obično troši na uvoznu a ne na domaću robu - kazala je Đaković.

Nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada za Srbiju Jovan Protić nema dilemu da je Srbija među onim evropskim državama koje su uvele najmanji mogući nivo protiv-pandemijskih restrikcija kretanja i zatvaranja privrede, upravo zato što je donosiocima odluka veoma stalo da nacionalni privredni rezultati budu što manje pogođeni pandemijom.

- Neselektivna podela pomoći, tzv. ‘novac iz helikoptera’, morala je da bude zamenjena ciljanim merama podršku isključivo najpogođenijim pod-sektorima privrede, umesto raspodele novca čak i onim sektorima na koje pandemija nije uticala ili im je čak povećala tražnju i poslovanje. Osim toga, iako je prvobitna novčana pomoć od 100 eura po punoletnom stanovniku Srbije u drugom kvartalu 2020. godine dala kratkoročni rezultat po smanjenje siromaštva, podela dva puta po 30 eura u ovom trenutku neće ostvariti praktično nikakav uticaj na smanjenje siromaštva, ali će predstavljati veliki izdatak po državni budžet - smatra Protić.

Dejan Titović, predsednik Granskog sindikata prehrane, ugostiteljstva i turizma "Nezavisnost" ističe da su turizam i ugostiteljstvo među najpogođenijim delatnostima i da je zato dobro što će zaposleni u tom sektoru dobiti tri polovine minimalca i još jednu celu minimalnu zaradu. Međutim, on napominje da je ostao neispunjen jedan veoma važan zahtev sindikata.

- Treba otpisati doprinose i poreze na isplaćene zarade u periodu dok je privreda bila u ograničenim uslovima funkcionisanja. To je lako utvrditi i sprovesti, i sigurno bi bila značajnija pomoć najugroženijim sektorima - zaključuje Titović za portal UGS Nezavisnost.

Izvor: UGS "Nezavisnost" / Sažeo: novinar Svetozar Raković

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Reprezentativni sindikati železničkih radnika pozvali su danas sve zaposlene u železničkim kompanijama da se zbog izuzetno lošeg materijalnog stanja okupe 15. aprila na protestu ispred zgrade Vlade Srbije i ispred poslovne zgrade Železnica Srbije u Beogradu, objavio je portal UGS Nezavisnost

“Dođite da se zajedničkim snagama izborimo za veće zarade, bolje uslove za rad, kao i za mnogo bolji status železnice i železničara, navodi se u zajedničkom pozivu Sindikata železničkog saobraćaja Srbije Nezavisnost, Saveza sindikata železničara Srbije, Sindikata Srbija Kargo, Nezavisnog sindikata železničara Srbije i Regionalno-granskog sindikata železnice Srbije.         

Sindikati kao razloge za protest navode da 40 odsto zaposlenih dobija minimalnu zaradu, da se njihova primanja obračunavaju na osnovu nezakonite cene radnog sata, da se železničarima isplaćuju najniže nadoknade za topli obrok i regres u odnosu na sva javna preduzeća u Srbiji.

Kao razloge nezadovoljstva navode i loše kolektivne ugovore zbog kojih sve više zaposlenih podnosi tužbe koje prete da parališu železničke firme. Ukazuju i da za štete od više milijardi dinara niko nije odgovarao, da je ugrožena bezbednost zaposlenih i urednost železničkog saobraćaja, da se ne poštuju propisi o železnici…

Protest železničkih radnika prvobitno je bio zakazan za 23. mart ali je odložen, kako je tada objašnjeno, “zbog sve lošije epidemiološke situacije”.

Beleži: Svetozar Raković

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
Strana 1 od 5

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svako ko želi, može da postane saradnik Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast koja vam je bliska, pošaljite vest, informaciju, fotografije, istražite.

Postanite dopisnik, iz svog mesta gde trenutno ili trajno boravite, svoje države. 

Dobrodošli saradnici u marketingu, menadžmentu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefoni: +381-65-8-675-445

+381 25 510-1641

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…