Prikazivanje članaka po tagu WWF

SAOPŠTENJE ZA MEDIJE, 21. maj 2022.

UOČI MEĐUNARODNOG DANA BIOLOŠKE RAZNOVRSNOSTI

BEOGRAD - Ovogodišnji Međunarodni dan biološke raznovrsnosti obeležava se ove nedelje pod sloganom „Gradimo zajedničku budućnost za sve što živi”. Imajući u vidu zabrinjavajuće podatke koji ukazuju da biodiverzitet gubimo alarmantnom brzinom, njeno očuvanje mora postati prioritet svakog pojedinca.  

Bioraznovrsnost podrazumeva sav život na Zemlji, uključujući životinje, biljke, gljive, mikroorganizme, pa i nas, ljude. Svaka vrsta važna je nit u mreži koja održava prirodnu ravnotežu i pruža nam resurse neophodne za život - hranu, pitku vodu, čist vazduh i mesto za stanovanje. Poslednji Izvještaj o životu na planeti svetske organizacije za zaštitu prirode WWF pokazuje da smo od 1970. godine izgubili 68% populacija sisara, ptica, gmizavaca, vodozemaca i riba.

Neodrživim praksama dovodimo našu planetu, a samim tim i sebe, u opasnost. Zagađivanjem sredine uništavamo prostor za život sebi i drugim živim bićima, krčenjem šuma direktno utičemo na smanjenje biološke raznovrsnosti i narušavamo sklad između ljudi i životinja, preteranim izlovljavanjem pustošimo okeane, a regulacijom reka dovodimo brojne vrste do ivice izumiranja.

Nataša Kalauz, izvršna direktorka WWF Adrije, poručuje: „Ljudski pritisak na planetu i njene resurse raste. Danas gotovo svakih sat vremena izgubimo jednu vrstu. Iako to zvuči zastrašujuće, pozitivno je da smo sada svesni svog uticaja na planetu i znamo da to možemo promeniti. Znamo da bez prirode ne možemo, ali pitanje je šta ćemo preduzeti da je očuvamo.”

Naš region je bogat bioraznovrsnošću, o čemu puno govori i podatak da od čak 20.000 vrsta pčela u svetu, kod nas živi čak 1000. Zanimljivo je da samo sedam od njih pripada medonosnim pčelama, dok su sve ostale solitarne pčele. Iako se veruje da je njihova najvažnija ekonomska vrednost pravljenje meda, to je zapravo - oprašivanje. Jedna solitarna pčela tokom svog života opraši onoliko biljaka koliko čak 120 medonosnih pčela. One su odgovorne za svaki naš treći zalogaj, zbog čega od njih zavisi i sigurnost hrane, a samim tim i naša budućnost. 

„Svako od nas ima važnu ulogu u očuvanju bioraznovrsnosti. Pčelama možemo pomoći vrlo lako - tako što ćemo saditi medonosno i začinsko bilje u svojim baštama i na terasama, ili izgradnjom naseobina od bambusa ili trske za solitarne pčele. I ostalim vrstama na planeti možemo da pomognemo održivijim korišćenjem resursa koje nam priroda svakodnevno pruža. Ako uzmemo samo ono što nam treba, dajemo prirodi vremena da se obnovi. Iskoristimo sutrašnji Međunarodni dan biološke raznovrsnosti kao početak naše održivije budućnosti”, zaključuje Kalauz.

...

O WWF-u: WWF je jedna od najvećih nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom, putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje. Više informacija na: www.wwfadria.org/sr

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest
Tagovano
ponedeljak, 09 maj 2022 09:24

WWF - Weekly round up 8th may

AMAZON OF EUROPE

Have you heard of the Amazon of Europe? It spans five countries and is home to incredible nature! Today, we’re zooming in on the village of Bački Monoštor in Serbia. 

HOW CHIMPANZEE MUMS MIRROR US

The more we learn about an endangered species, the more we understand how we can properly conserve them. And new research into chimpanzee motherhood gives us a look into their inner lives like never before

BROWN BEARS BOUNCE BACK

Some good news: Brown bear numbers in the Pyrenees are at a record high in a century. The species was on the brink of extinction in the Pyrenees before conservation efforts started to boost numbers – and their return is a much-needed success story

BROWN BEARS BOUNCE BACK

Some good news: Brown bear numbers in the Pyrenees are at a record high in a century. The species was on the brink of extinction in the Pyrenees before conservation efforts started to boost numbers – and their return is a much-needed success story

THE VALUE OF FRESHWATER

Even though freshwater habitats only cover about 2% of our planet’s surface, a new study suggests they have the highest animal species richness per area. For humans and animals alike, protecting freshwater is a must

Media attention and coverage: Novi Radio Sombor

(All copyrights of any further publication of this section and its entire content posted on the portal of Novi Radio Sombor without the request and permission of any party or individual are protected and retained by all relevant legal mechanisms)

pictures edit

accompanied by: Srdjan Acanski, B.Sc.

Objavljeno u Prva vest

* Povodom današnjeg Svetskog dana divljih vrsta, WWF naglašava važnost zaštite biljnih i životinjskih vrsta za očuvanje planete

Beograd - Dok je svet u globalnoj krizi, a naše misli s unesrećenima i žrtvama, svetska organizacija za zaštitu prirode WWF na Svetski dan divljih vrsta podseća na važnost očuvanja sveta u kojem živimo u svim njegovim segmentima, uključujući prirodni svet, bez kojeg ni mi, ljudi, ne možemo preživeti. Šume, mora, okeani, reke i zemljište obezbeđuju nam kiseonik koji udišemo, hranu koju jedemo i vodu koja nam je neophodna za život.

Bez njih, ne bismo mogli da živimo onako kako je to moguće danas. Prirodni kapital, što je zajednički naziv za sve prirodne resurse, godišnje na globalnom nivou iznosi više od 110 milijardi evra i vrlo je važan za razvoj privrede i društva.

- Biodiverzitet je deo složenog sistema u kome živimo i važno ga je očuvati. Srbija je prepoznata kao centar biološke raznovrsnosti sa velikim brojem endemskih vrsta i karakterističnih staništa. Uzroci smanjenja biodiverziteta su mnogobrojni i uključuju degradaciju prirodnih staništa, prekomerno korišćenje prirodnih resursa, klimatske promene i nezakonitu trgovinu i ubijanje divljih vrsta. Poslednji WWF-ov Izveštaj o životu na planeti nam pokazuje da su u poslednjih pedeset godina populacije sisara, ptica, riba, vodozemaca i gmizavaca smanjene za čak 68%. U prirodi je sve povezano i nestanak jedne vrste imao bi ogroman negativan uticaj na druge vrste ali i na život ljudi. Stoga je važno da brinemo o divljem svetu i njihovim staništima odnosno da živimo u skladu sa prirodom - poručuje Iva Svilar iz WWF Adrije.

Jedna od najvećih pretnji divljim vrstama su svakako zločini protiv prirode, koji uključuju nezakonit lov i ribolov, ubijanje zaštićenih vrsta, nezakonitu trgovinu i krijumčarenje, i nezakonito hvatanje i posedovanje divljih vrsta. Naš region često je ciljno tržište i mesto tranzita divljih vrsta. Lokalne i strane vrste ugrožene su zbog ljudskih aktivnosti. Pravi primer je nedavni slučaj odbeglog mladunca lava u Budvi, koji je danima bio izgubljen u šumama Crne Gore.

Uz to, pre nekoliko meseci smo svedočili nezakonitom transportu odraslog tigra trajektom u Hrvatskoj u uslovima neprihvatljivim za držanje i prevoz divlje životinje. Sve to pokazuje da su zločini protiv divljih vrsta češći i prisutniji nego što mislimo. Kažnjiva dela protiv divljih vrsta su među najunosnijim aktivnostima organizovanog kriminala u svetu, uz trgovinu ljudima, drogom i oružjem.

WWF kroz projekat „Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi” (LIFE SWiPE) radi na obeshrabrivanju, i na kraju smanjenju broja kažnjivih dela protiv divljih vrsta kroz poboljšanu saradnju relevantnih institucija i bolje sprovođenje nacionalnih i međunarodnih propisa o zaštiti životne sredine. Na ovaj način, projekat doprinosi i oporavku ugroženih evropskih vrsta i poboljšanju zdravlja ekosistema.

Zajedničkim snagama možemo preokrenuti ovaj negativni trend i očuvati bogatstvo i lepotu sveta oko nas. U vremenu velikih podela i konflikata, ne smemo da zaboravimo da svi delimo ovu planetu i njene dobrobiti i da moramo da brinemo o njoj zajedno.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Ekologija

* Slučaj mladunca lava koji je pobegao s privatnog imanja u Budvi upozorava na mnogo veći problem - nezakonitu trgovinu divljim vrstama u Evropi

Beograd - Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF zabrinuta je zbog vesti o odbeglom mladuncu lava koji poslednjih nekoliko dana luta šumama Crne Gore. Lav je navodno u privatnom vlasništvu stranog državljanina smeštenog u Budvi, ali ne postoje podaci o njegovom uvozu, što ukazuje na to da je u zemlju najverovatnije ušao nezakonitim putem. Agencija za zaštitu životne sredine Crne Gore objavila je javni poziv za volontere koji će danas učestvovati u potrazi za mladim lavom.

U WWF-u ističu da lavovi nisu kućni ljubimci, a pri zatočeništvu lavova u opravdanim i zakonitim slučajevima potrebno je zadovoljiti brojne uslove za njihovo držanje u prostoru što sličnijem njihovom prirodnom staništu. Osim etičkih dilema, mnogo rasprostranjeniji problem je nezakonita trgovina divljim životinjama, jedna od najunosnijih kriminalnih aktivnosti koja, prema podacima Europola, godišnje generiše preko 4,4 milijarde evra na svetskom nivou. Krijumčarenje divljih vrsta ima katastrofalne posledice po biološku raznovrsnost i mnoge vrste dovodi do ivice izumiranja.

- Iako postoje brojni zakoni kojima se kažnjiva dela protiv divljih vrsta regulišu, često u praksi ovakvi slučajevi prođu ispod radara zbog manjka kapaciteta i nedovoljne saradnje institucija. Važno je uspostaviti efikasnu i trajnu saradnju između nadležnih institucija, povećati broj stručnjaka koji će se baviti isključivo ovom vrstom kažnjivih dela, ali i edukovati javnost o njihovoj ozbiljnosti i štetnosti. Dužnost svih nas je da prijavljujemo kažnjiva dela protiv životne sredine, uključujući krijumčarenje, krivolov i trovanje životinja, koji su često međusobno povezani - kaže Snježana Malić-Limari iz WWF Adrije.

Evropske zemlje su često ciljna tržišta i područja tranzita velikih mačaka poput lava i tigra. Osim što se uvoze mladunci ili mrtvi lavovi kao trofeji, evropske zemlje su tranzitni putevi za prenos lavljih kostiju, zuba ili kandži iz Afrike u Aziju, gde se koriste u alternativnoj medicini i kao nakit. Iako ne dođu uvek pred oči javnosti, takvi slučajevi nisu retki, a nezakonita trgovina najčešće uključuje i slonovaču, rogove nosoroga, vodozemce poput kornjača i ptice.

Shvatajući raširenost ovakvih zločina u Evropi, WWF Adria u regionu sprovodi projekat „Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi” (LIFE SWiPE), kojim nastoji da obeshrabri zločine protiv zaštićenih divljih životinja i smanji nezakonite radnje kroz uspostavljanje uspešne saradnje između relevantih institucija i podizanje svesti javnosti o važnosti i raširenosti problema zločina protiv divljih vrsta.

Slučajevi poput ovog jasno potvrđuju da su zločini protiv divljih vrsta ozbiljan problem i u našoj regiji. Rad WWF-a usmeren je na očuvanje prirode i divljih vrsta, ali je neophodno uključiti i javnost i institucije da bismo ugroženim životinjama poput ove velike mačke osigurali budućnost. Ovaj lavić nas sve upozorava da moramo hitno da delamo jer su sistemska rešenja dugotrajan proces, a ugrožene vrste nemaju mnogo vremena.

Pogledajte i video zapis WWW Srbija 'Zločini protiv živih bića su zločini protiv života', na linku:

https://youtube.com/watch?v=jrQWeR060c4

- Dodatak, fotogalerija -

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Region
Tagovano

* Povodom Svetskog dana vlažnih staništa, WWF upozorava da ulaganjem u obnovu reka, jezera, močvara i tresetišta, ulažemo u klimatski otpornu budućnost

BEOGRAD - Od reka do jezera, preko močvara i laguna, vlažna staništa su kritična za opstanak ljudi i prirode. Ipak, prema Izveštaju o životu na planeti svetske organizacije za zaštitu prirode WWF, dozvolili smo da od 1970. godine izgubimo trećinu svetskih vlažnih staništa, koja nestaju tri puta brže nego šume. Uz slogan “Ceni, čuvaj, obnovi - voli”, ovogodišnji Svetski dan vlažnih staništa upozorava na važnost vlažnih staništa i poziva lidere na hitnu zaštitu, očuvanje i obnovu jezera, reka, močvara i tresetišta. Eksploatisanje, devastacija i ustaljen način upravljanja rekama, ulaganje u štetne projekte i kontinuirana primena već utvrđeno štetnih praksi moraju da postanu prošlost, kako bi se otvorila vrata za primenu rešenja zasnovnih na prirodi.

- Moramo da očuvamo i obnovimo ključna slatkovodna staništa širom regiona. Velik uspeh je postignut prošle godine kada je UNESCO proglasio 5-državni rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav, Evropski Amazon na čijem smo proglašenju radili sa brojnim partnerskim organizacijama i institucijama više od dve decenije. Ipak, istinski ćemo ga zaštititi samo ako napustimo neodržive prakse i povećamo ulaganja u obnovu slatkovodnih sistema, koji su nam ključni saveznici u borbi protiv klimatskih promena - ističe Zoran Mateljak iz WWF Adrije.

UN je prošle godine proglasio početak Dekade obnove ekosistema. Reč je o globalnoj inicijativi sprečavanja, zaustavljanja i uklanjanja štete nanete ekosistemima, ali i poziv svima da budu deo generacije obnove i glasovi za zaštitu staništa koja nam pružaju izvor pitke vode, hrane, ali i podršku u aktivnostima bitnim za rast i razvoj zajednica koje su u suživotu sa njima.

Prvi Svetski dan vlažnih staništa obeležen je potpisivanjem Ramsarske konvencije 1971. godine, u istoimenom gradu u Iranu. Tada je više od 160 država potpisalo Konvenciju o zaštiti močvarnih područja od međunarodnog značaja, naročito kao staništa ptica močvarica. Sam Dan Ramsara obeležava se od 1997. godine, a Srbija je jedna od zemalja potpisnica Konvencije i u njoj se nalazi 11 ramsarskih područja.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Ekologija

* Pod okriljem WWF-a, inicijativa mladih u borbi protiv klimatske krize postavila je prvi Zajednički frižider u Srbiji ispred Dorćol Platz-a

Beograd, 12. januar 2022. - Od ove srede, ispred beogradskog Dorćol Platz-a stoji Zajednički frižider čiji je cilj da se smanji bacanje hrane i pomogne onima kojima je to najpotrebnije. Prvi ovakav frižider u Srbiji postavile su Tamara Stojković i Emilija Bojić u okviru istoimene omladinske inicijative koju su pokrenule kroz projekat svetske organizacije za zaštitu prirode WWF-a posvećen osnaživanju mladih u Srbiji u pronalaženju i sprovođenju rešenja za uzroke i posledice klimatske krize. Sam frižider je donirala organizacija 28. jun.

- Bila je prava čast i zadovoljstvo u proteklih šest meseci sarađivati sa devojkama iz inicijative Zajednički frižider. One su izuzetno posvećene i njihov entuzijazam i želja za promenom ni u jednom trenutku nisu posustali. Ono što ovu ideju čini posebnom jeste da ne samo da smanjuje otpad hrane već ima i humanitarnu komponentu koja iskazuje želju da se pomogne onima kojima hrana često nije dostupna - ističe Mina Mirić, WWF Adria. Prostor za frižider je ustupio Dorćol Platz, pa će na ovoj lokaciji biti dostupan onima kojima je najpotrebniji, a organizatorke inicijative i tim volontera koji su okupile će se brinuti za njegovo održavanje.

Frižider je oslikao ulični umetnik Andrej Kolosov, a inicijativu podržava i Banka hrane Beograd koja će da snabdeva frižider hranom. - Čim su nas Tamara i Emilija kontaktirale, odmah smo prihvatili da se uključimo, posebno jer ovako nešto ne postoji u našoj zemlji... Snabdevaćemo frižider svežim voćem i povrćem zahvaljujući donacijama koje svakodnevno dobijamo od velikog prehrambenog lanca u Srbiji, a trudićemo se da obezbeđujemo i druge osnovne namirnice uz pomoć brojnih kompanija koje nas podržavaju. Ovakav frižider obezbeđuje lakši i direktniji pristup krajnjim korisnicima, ali omogućava i svim građanima da se lično uključe. Pozivam sve one koji mogu da se pridruže da prošetaju do frižidera ili do našeg magacina, doniraju višak namirnica i podrže ovu inicijativu - ističe Katarina Žigić Blagojević, Banka hrane Beograd.

Inicijativa je dobila podršku velikog broja organizacija i pojedinaca i puno je onih koji su zainteresovani za njen dalji razvoj. Osim neophodnog održavanja Zajedničkog frižidera, Tamara i Emilija planiraju i naredne korake. Pored uobičajenih adolescentskih briga, one brinu i za čitavu planetu i sve ljude na njoj, a posebno one kojima je pomoć najpotrebnija.

- Morale smo da prevaziđemo puno izazova i verujemo da je baš zato inicijativa tako dobro razrađena. Zahvalne smo svima koji su nas podržali i nadamo se da će ova akcija zaista pomoći onima kojima je to najpotrebnije, i podstaći druge da se pokrenu za lepšu budućnost za sve nas. Emilija i ja hoćemo da postavimo i Zajednički ormar, da smanjimo bacanje garderobe koje isto doprinosi klimatskoj krizi, ali i da nastavimo da se bavimo problemom bacanja hrane, da podižemo svest o ovom problemu i podstičemo pozitivne promene na sistemskom, zakonskom i individualnom nivou - kaže Tamara Stojković, Zajednički frižider.

Pozivamo građane da se priključe i pomognu da prvi Zajednički frižider u Srbiji bude fantastičan uspeh i da podrže ove sjajne mlade devojke u njihovim budućim aktivnostima.

Mi sa naše medijske strane uz maksimalnu podršku, aplaudiramo uz pozdrav: Svaka čast, veličanstvene devojke!

Za dodatne informacije o ovoj inicijativi, možete ih pratiti na Instagramu, a obavezno posetite i Zajednički frižider na Dorćol Platz-u i recite i vi #NEbacanjuhrane! 

Inicijativa „Zajednički frižider”:

https://www.instagram.com/zajednickifrizider/

WWF: „NE bacanju hrane!”:

https://www.wwfadria.org/sr/ukljuci_se/ne_bacanju_hrane/

O projektu: „Na mladima klima ostaje” (Climate Heroes: Youth Voices for Sustainable Living) je projekat koji u Srbiji sprovodi WWF sa ciljem osnaživanja mladih od 15-24 godine, koji žele da pokrenu inicijative protiv klimatskih promena. Projekat je deo Evropske klimatske inicijative (EUKI) Federalnog ministarstva za okolinu, zaštitu prirode i nuklearnu sigurnost Nemačke (BMU) i podržan je od strane Britanske ambasade u Beogradu.

Inicijativu podržali: (foto 4 u slajdu galerija fotografija)

.........................

O WWF-u (ukratko, podsetnik):

WWF je jedna od najvećih nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom, putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje. Više informacija na:

www.wwfadria.org/sr

- U galeriji ispod teksta pogledajte i: 1) Emilija Bojić i Tamara Stojković, Zajednički frižider; 2) Sa današnje konferencije za medije; 3) Katarina Žigić Blagojević, BHB, Emilija i Tamara, Zajednički frižider, Mina Mirić, WWF; 4) Logoi šest svetskih i domaćih asocijacija koje su podržale inicijativu "Zajednički frižider" -

Fotografije: Sara Đuka

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 3

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…