Prikazivanje članaka po tagu Zapadni Balkan

nedelja, 10 oktobar 2021 01:14

Samit EU - Zapadni Balkan

* Ciljevi koji definisu našu budućnost: od političkih deklaracija prema konkretnim akcionim planovima za dekarbonizaciju do sredine veka (Saopštenje za javnost, koje je pristiglo u našu redakciju)

Samit EU - Zapadni Balkan predstavlja još jednu priliku da se potvrde predanost integraciji u Evropsku Uniju, i postavi plan za sprovođenje nedavno potpisane Sofijske deklaracije. Krajnji je momenat da države pretvore svoja politička obećanja u konkretne postupke, postavljajući jasne ciljeve za postepeno ukidanje uglja do 2030. godine, u okviru pravovremenih politika i mera koje će omogućiti dekarbonizaciju regiona do 2050. godine.

Brisel, 6. oktobar 2021. - Evropska Mreža za klimatsku akciju (Climate Action Network Europe) pozdravlja novo usvojenu Brdo Deklaraciju na samitu lidera Evropske Unije i Zapadnog Balkana, održanom danas u Sloveniji. Ovo je prilika za jačanje partnerstva, ali i prilika da se pozovu evropski lideri i regionalni državnici da povećaju svoje napore kako bi realizovali konkretne planove za dekarbonizaciju regiona do sredine veka. Zbog toga je veoma važno da se najavljena ulaganja od oko 30 milijardi EUR, u region od strane EU, pažljivo upotrebe za povećanje energetske efikasnosti, podsticanje obnovljivih izvora energije kao što su solarna i energija vetra, za međusobnu povezanost, umrežavanje i liberalizaciju tržišta.

U protekle dve godine, naime od potpisivanja Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za zapadni Balkan u novembru 2019, svedočimo nedostatak konkretnih postupaka od strane regionalnih vlada. Akcioni plan za sprovođenje Zelene agende koji je prihvaćen na ovom samitu, nažalost, ne ispunjava samozadate ciljeve, i ne daje konkretne aktivnosti, vremenske rokove, odgovornost niti šemu finansiranja kako bi osigurali klimatski neutralan region do 2050. godine – što je glavni cilj Zelene agende za Zapadni Balkan. U istom periodu, svedoci smo nezapamćenog stepena zagađenja vahduha, što ozbiljno narušava javno zdravlje u regionu i susdenim zemljama EU, kao i snažnih uticaja klimatskih promena koje zahtevaju hitne mere adaptacije i mitigacije.

Posebno je potrebno da se definišu aktivnosti koje će podržati ambiciozne ciljeve smanjenja emisija gasova staklene bašte do 2030. godine. Revizija planiranih ulaganja u gasnu infrastrukturu u regionu neophodna je kako bi izbegli prelaz s jednog fosilnog goriva na drugo, jer bi to moglo kočiti razvoj obnovljivih izvora energije. Isto tako, napori da se uvedu politike koje će odrediti cenu uglja, kao što je Mehanizam obeštećenja za povećanu emisiju ugljen-dioksida (CBAM- Carbon Border Adjustment Mechanism) i politika trgovanja emisijama, bitni su alati koji će osigurati sigurno i postepeno smanjenje upotrebe uglja.

Za kraj je važno naglasiti da politike određivanja cene uglja moraju osigurati i društvenu dobrobit. Zato bi, na primer, prihode od mehanizma kao što je CBAM trebalo usmeriti ka obezbeđivanju   pravedne tranzicije i pomoći najugroženijem delu stanovništva, posebno unutar zajednica pogođenim ugljem. Tako bi i Sporazum o energetskoj zajednici za jugoistočnu Evropu bio efikasnije primenjen i dodatno olakšao prelaz na čistu energiju.

- Deklaracija potpisana danas na Brdu u Sloveniji obnavlja potencijal Zelene agende za Zapadni Balkan. Ako se pametno upotrebi, s jasnim akcionim planovima za postizanje dekarbonizacije do 2050. godine, u skladu s Pariskim sporazumom, i uz blisku saradnju Zapadnog Balkana i EU, ovaj dogovor bi mogao podstaći potrebne klimatske i energetske reforme u regionu. Time bi se utabao put za pravedan prelaz sa uglja na obnovljive izvore energije, a istovremeno izgradile bliže institucionalne i političke veze s EU i pomogao proces pristupanja - rekla je Kristina Naunova iz Evropske Mreže za klimatsku akciju.

Medijska pažnja, podrška i pratnja: Novi Radio Sombor
 
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

* Posle prošlonedeljnog apela Marka Čadeža, predsednika Komorskog investicionog foruma zapadnobalkanske šestorke, predsednici Evropskog parlamenta i evropskim komesarima za trgovinu i proširenje da se Zapadni Balkan uključi u sisteme zelenih koridora za transport i zajedničke nabavke medicinske i zaštitne opreme, inicijativa da se našem regionu omogući uvoz zaštitne opreme iz Evropske unije bez prethodne autorizacije država članica, dobija sve širu podršku evropskih parlamentaraca

Pismom Filu Hoganu, evropskom komesaru za trgovinu, tim zahtevom obratili su se u petak, 3. aprila i članovi Komiteta za međunarodnu trgovinu na čelu sa Berndom Langeom, predsedavajućim uticajnom odboru Evropskog parlamenta.

Uz razumevanje okolnosti i ciljeva zbog kojih je Evropska komisija donela odluku i stav da ona mora biti privremena, članovi Komiteta za međunarodnu trgovinu ukazuju da vitalni interesi i moralna odgovornost EU ne prestaju na granicama Evropske unije i da u susedstvu postoje važni partneri lancima snabdevanja povezani sa EU i Unija sa njima, kao što je Zapadni Balkan, čije se potrebe moraju uvažiti.

- Zato što COVID-19 lako prelazi granice, zato naš uspeh u borbi protiv ove bolesti zavisi i od uspeha naših partnera, posebno onih sa kojima delimo granice, predlažemo da se šest zemalja Zapadnog Balkana izuzmu iz odluke o prethodnoj autorizaciji i pozovu da se pridruže mehanizmu zajedničke nabavke zaštitne opreme, kao i akcijama nabavke respiratora i druge medicinske opreme - kaže se u pismu parlamentaraca. 

COVID19 će, upozorili su članovi Komiteta, ozbiljno uticati na zemlje u razvoju sa slabijim javnim zdravljem koje će još teže izdržati pritiske virusa nego evropski sistemi, zbog čega se mora izbeći da doneta mera negativno utiče na ekonomski najslabije države sveta i na njihove građane. 

Pozvali su Komisiju i države članice da imaju na umu da bi opremu trebalo da dobijaju i oni kojima je najviše potrebna, a ne samo oni koji sebi mogu da priušte da plate najvišu cenu i da to hitno omoguće.

- U trenutku kada su ove odluke bukvalno pitanje života i smrti, moramo da osiguramo da se odluke o odobrenju izvoza donose brzo - apeluju u pismu članovi članovi Komiteta za međunarodnu trgovinu Evropskog parlamenta.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* U organizaciji Međunarodne organizacije rada, a uz podršku Evropske unije, u glavnom gradu Albanije Tirani je, 10. i 11. oktobra, održana dvodnevna tripartitna radionica na temu „Dizajniranje politike zapošljavanja na Zapadnom Balkanu“. U radu radionice učestvovali su predstavnici reprezentativnih sindikalnih i poslodavačkih organizacija, kao i predstavnici Ministarstva rada i Ministarstva finansija iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Albanije i sa Kosova

Cilj radionice bio je da ostvari napredak u praksi socijalnog dijaloga u oblasti politike zapošljavanja, posebno sa aspekta nedostajuće međuresorske saradnje unutar samih nacionalnih vlada između ministarstava u okviru kojih se dizajnira strategija zapošljavanja i ministarstava zaduženih za programiranje strateških pravaca ukupnog ekonomskog razvoja. S obzirom da zemlje Zapadnog Balkana dele zajednički problem neusklađenosti nacionalnih prioriteta u ovim oblastima, prisustvo predstavnika iz ministarstava finansija bilo je ključno za rad radionice.

Eksperti Međunarodne organizacije rada govorili su o osnovama kreiranja politike zapošljavanja u kontekstu procesa ekonomskih reformi na Zapadnom Balkanu, insistirajući na neophodnosti povezivanja makroekonomskih politika, kreiranja novih radnih mesta i inkluzivnog rasta. Učesnici radionice imali su priliku da, vežbom na konkretnim primerima, unaprede sopstvena znanja o metodološkim izazovima sa kojima se susrećemo prilikom tumačenja podataka u vezi sa nacionalnim tržištima rada, kao i o tehnikama analize situacije u oblasti zapošljavanja i posledične identifikacije najznačajnijih prioriteta za kreiranje javnih politika.

Poslednji blok radionice činila je diskusija na temu potrebe usklađivanja obrazovnog sistema sa potrebama tržišta rada, pri čemu su učesnici istakli neophodnost sticanja i razvoja veština, posebno kod mladih osoba koje napuštaju obrazovni sistem.

Za našu zemlju karakteristrično je odusutvo objektivnog tumačenja pokazatelja tržišta rada, sporo donošenje Nacionalnog okvira kvalifikacija, izostanak socijalnog dijaloga prilikom pripreme Zakona o dualnom obrazovanju, kao i generalno nizak nivo međuresorske saradanje između različitih nadležnih ministarstva što kumulativno vodi brojnim poteškoćama u usklađivanju reformske ekonomske politike i politike zapošljavanja.

Izvor: Ugs Nezavisnost / S. S.

Objavljeno u Sindikat

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…