Prikazivanje članaka po tagu briga

* Briga za socijalno ugroženo stanovništvo na teritoriji Grada Sombora sprovodi se kako u gradu, tako i u naseljenim mestima, a u utorak, 13. oktobra krenula je isporuka pete tranše prehrambenih paketa za socijalno ugrožena lica u naseljenim mestima i salašima

Tim povodom gradonačelnik Sombora Antonio Ratković posetio je Gradsku organizaciju Crvenog krsta, odakle i počinje distribucija prehrambenih paketa.

Gradonačelnik je ovom prilikom istakao da će se već na narednoj sednici Gradskog veća naći i predlog za nabavu paketa podrške korisnicima novčane socijalne pomoći sa dvoje ili više dece koja pohađaju obavezni pripremni predškolski program, ili sa dvoje i više dece koja su učenici osnovne škole.

- Nastavljamo danas sa petom tranšom podele prehtambenih paketa za socijalno najugroženije porodice, kako u naseljenim mestima tako i u salašarskim naseljima. Kao je u prethodnim tranšama sadržaj paketa ostao isti, broj je 550 paketa i ono što bih naglasio jeste da, do kraja nedelje na Gradskom veću treba da usvojimo dodatnu podršku za socijalno ugrožene porodice sa dvoje ili više dece čija deca pohađaju pripremno predškolski program ili su osnovci, tako da ćemo i njima pružiti jedan vid podrške, u vidu prehrambenih paketa. Nastavljamo brigu o socijalno najugroženijim porodicama i, kao što sam prethodni put rekao, za narednu godinu kada Centar za socijalni rad uradi reviziju svih spiskova planiramo da taj broj i povećamo - poručio je gradonačelnik.

U okviru pete tranše biće isporučeno 550 prehrambenih paketa, koji se sastoje od po tri kilograma pirinča i šećera, četiri kilograma pasulja, tri litra ulja, testenine, konzervisanog povrća i drugih prehrambenih potrepština.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
(Piše: Vojislava Crnjanski Spasojević)

*****

* DVADESET ili pedeset hiljada penzija - njima je svejedno kada su u pitanju deca ili unuci
Uvek će naći neki dinar da im gurnu u džep: za ispit, za kafu, za zimnicu, da se nađe... Više od 60 odsto penzionera finansijski pomaže svoje najvoljenije, iako je prosečna penzija 27.775 dinara, i mada milion njih, od ukupno 1,7 miliona umirovljenika, ima mesečna primanja ispod proseka.

Ovo potvrđuje Miloš Grabundžija, glavni poverenik Sindikata penzionera "Nezavisnost", a na osnovu istraživanja koje su radili prošle godine u dvadesetak gradova. Podaci se poklapaju i sa tvrdnjama ekonomista da bezmalo 1,8 miliona penzionera izdržava oko tri miliona stanovnika Srbije i da trećina ukupne potrošnje dolazi upravo od njihovih primanja. Penzioneri su već dugo ekonomski stub srpske porodice.

Ali, ne pomažu oni svoju decu samo finansijski. Često čuvaju unuke, uče sa njima, mnogi kuvaju za porodice svojih sinova i kćeri, pa oni ili dođu s posla i iz škole kod mame i bake da jedu, ili neko od članova porodice dođe da odnese hranu.

Trećina starih čak živi u istom domaćinstvu sa svojom decom, i to češće jer je deci potreban krov nad glavom, a ne zato što o starima nema ko da brine. Dešava se i da se odluče na zajednički život da bi prodali dva stana za jedan veliki, ili da bi izdavali drugi i tako popunili rupe u kućnom budžetu.

"Briga o naslednicima produžava se do kraja života"

I sve ovo nikoga ne čudi jer Srbija pripada takozvanom mediteranskom krugu zemalja, u kojima se neguju snažni emotivni odnosi i intenzivne veze među članovima porodice do smrti.

- To su generacije koje su odrasle u periodu kada se iskreno verovalo da je porodica osnovna ćelija društva i da je prirodno odricati se zbog nje. Čak i kad imaju samo 20.000 dinara penziju, bar 2.000 će odvojiti za unuke. U anketi su nam često stizali odgovori: "Ako treba neću ja ručati, samo da dam detetu." To je pitanje i ljubavi, i vaspitanja, i nepostojanja pohlepe, tako karakteristične za današnje doba - kaže Grabundžija.

On dodaje da imaju i slučajeve mlađih penzionera koji za novac neguju starije, posebno teške bolesnike, da bi zaradili dodatni novac, da pomognu svojima. Na selu ima i onih koji, iako u penziji, i dalje rade na njivi za nadnicu. A ne bi morali, jer imaju mesečna primanja dovoljna za sebe. Posebno poražava činjenica da čak trećina anketiranih starijih od 65 bukvalno izdržava ostale ukućane, jer žive u zajednici, u kojoj je njihova penzija jedini izvor prihoda. Pritom, kako dodaje, broj onih sa velikim primanjima posle radnog veka je sve manji, jer biološki nestaje generacija nekadašnjih boraca i vojnih lica.

Psiholog i psihoterapeut Elena Kuzmanović slaže se da u Srbiji višegeneracijska domaćinstva i dalje nisu retkost, a najčešće ih možemo opravdati lošom ekonomskom situacijom i nemogućnošću da se mladi osamostale.

- Razlozi su, međutim, neretko kompleksniji i nemaju samo veze sa finansijskom situacijom, već i sa ukupnom klimom unutar porodice. Porodična umreženost je kod nas česta pojava, a individualizam nailazi na osudu porodice, jer osamostaljivanje predstavlja luksuz, i u finansijskom i u emotivnom smislu. Zbog negovanja međusobne zavisnosti, postoji i očekivanje dece da ih roditelji uvek podržavaju, pa čak i u penziji, kada im možda treba mirniji način života - kaže Kuzmanovićeva.

Ta pomoć se, slaže se, najčešće sastoji od pomaganja u domaćinstvu, čuvanja dece i finansijskog doprinosa, a to, opet, za starije znači nastavak požrtvovanja za porodicu i ne mnogo mirnu starost. Jer, briga o unucima ume da bude naporna i pored toga što je zadovoljstvo.

- Kod naših starijih ljudi roditeljstvo se produžava do kraja života, ne postoji period u kome se mogu posvetiti zaista sebi, kao što to rade penzioneri u zapadnim zemljama, osmišljavajući penziju kroz odmor, putovanja i druženja. Čini mi se da se kod nas do kraja života konstantno radi za porodicu, a da je tu i neka vrsta neosetljivosti i očekivanja dece da je dužnost baka i deka da brinu o unucima, ne vodeći računa o njihovom slobodnom vremenu. Roditelji prosto nastave da rade ono što su radili veći deo života - da brinu o svojoj deci, pa i kada ta deca imaju sopstvenu decu. Ni ne umeju drugačije, jer nema pauze u brizi - primećuje ova psihoterapeutkinja.

"Čuvaju najmlađe, uče sa njima, kuvaju za sve, ostavljaju im stanove"

Ona, ipak, upozorava koliko je važno razumeti da ljudi u trećem dobu možda više nemaju snage da kuvaju i sređuju, da ih je možda strah da brinu o podmlatku, jer nemaju istu pokretljivost i pažnju kao kad su bili mlađi, pa im je briga ujedno i teret:

- Njima u izvesnoj meri može da predstavlja zadovoljstvo da učestvuju u životu svoje dece i unuka, ali to ne treba da bude obaveza, već isključivo druženje i uživanje.

/NE OSTAJE IM ZA CIPELE/

KADA plate račune, lekove i finansijski pomognu decu i unuke, penzionerima ne ostaje mnogo za svakodnevni život. O tome svedoči i podatak udruženja "Emiti", da samo trećina žena starijih od 65 godina sebi može da priušti dva para obuće godišnje, iako je dobra obuća presudna za one koji hodaju sa štapom ili na bolnim nogama.

Izvor: novosti.rs

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Ekonomija

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…