Prikazivanje članaka po tagu dijalog

* Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić bila je sa svojim timom, danas u radnoj poseti Zapadnobačkom upravnom okrugu. Sastanak je organizovan na inicijativu ovog resornog ministarstva, a što je u skladu sa planom rada u njemu. Gordana Čomić susrela se najpre sa domaćinom, načelnikom Zapadnobačkog upravnog okruga Goranom Nonkovićem, a iz resornog ministarstva u radu su učestvovali još državni sekretari Olena Papuga, Ninoslav Jovanović, Mina Rolović Jočić, Aleksandra Rašković, šef kabineta, Nada Lazić, posebna savetnica za održivi razvoj, Vladimir Jovanović, posebni savetnik

Načelnik Okruga Goran Nonković potom je bio i uvodničar, u svečanoj sali zgrade Županije gde je upriličena konstruktivna interaktivna diskusija, u koju su se najpre uključili gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, kao i čelnici sve tri opštine Zapadnobačkog upravnog okruga, predsednica i predsednik opština Apatin i Kula, Dubravka Korać i Damjan Miljanić i zamenica predsednika opštine Odžaci Dejana Salaj

Bila je to prilika da se nakon njenog govora, sadržajno obrazlaganih interesnih tema, ministarki obrate i predstavnici naionalnih zajednica, manjina i saveta, aktivisti brojnih organizacija u oblasti civilnog sektora, kao i gradskih institucija i ustanova, Policijske uprave Sombor, Centra za socijalni rad, Sigurne kuće.

***

- Poseta Okrugu u svrsi je međusobne razmene informacija u omogućavanju jedinicama lokalnih samouprava da primene zakone iz zajedničke nadležnosti - rekla je najpre, u izjavama za javnost, u vezi sa ciljem i značajem kontinuiranog obilaska lokalnih samouprava i okruga u čitavoj državi, samim tim i određenim datumom, 8. junom za Zapadnobački upravni okrug, ministarka Gordana Čomić i konkretizovala:

- Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog od januara obilazi upravne okruge u Srbiji, danas smo devetnaesti put, sa domaćinima u Somboru i naša namera, cilj, svrha ovih obilazaka jeste da se potrudimo da dokažemo da je ministarstvo alat za primenu zakona iz naše nadležnosti na teritoriji lokalnih samouprava i upravnih okruga. Dakle sve ono što se tiče antidiskriminacije, ljudskih prava, manjinskiih prava, saradnje sa civilnim društvom i primene zakona o planskom sistemu uključujući neophodnosst lokalnih planova za održivi razvoj, jer je Srbija nepovrtano, odlukom o evropskim integracijama i istovremenoj odluci da uradi strategiju održivog razvoja do 2030. godine.

Bez lokalne samouprave to ne može, bez upravnih okruga ne može, i svi ti ljudi koji stvarno primenjuju zakon na lokalnom nivou ne mogu bez pomoći centralnih nivoa vlasti, notirala je Čomić i potvrdila: - To je cela ideja da se upoznamo i da im dokažemo da radimo ono što govorimo, da smo mi alat za promene u Srbiji.

* Koliko ste u dosadašnjem relativno vremenski kratkom mandatu u ovom sastavu Vlade Srbije uspeli, u Vašem zagovaranju da se kroz društveni dijalog ostvari interes i dogovor, s obzirom na dugotrajna ranija mišljenja pa i predrasude, da su suprotstavljene strane svađa, a ne pomanje da je dijalog suština dolaženja do kompromisa?

- Kultura kompromisa, zajedno sa kulturom ljudskih prava, manjinskih prava, izgradnje vladavine prava, je deo našeg razgovora u svim upravnim okruzima. Nažalost u Srbiji se kompromis često razume kao nešto da ti neko nešto uzme. Nešto, da ti si oduzme. Nije. Kompromis je najdalje od toga, kompromis je i da - nešto daš, i da nešto dobiješ zauzvrat, i da dvoje ljudi koji su u diijalogu tražeći rešenje za druge ljude u mestima gde žive, da nađu to rešenje tako da su mahom, oboje nezadovoljni rešenjem, ali su zadovoljni ljudi! Ljudi, za koje radimo i za koje smo plaćeni iz budžeta jer se kompromis i kultura kompromisa i kultura dijaloga pravi ne zato što se mi jedni drugima sviđamo, mi plaćeni iz budžeta, postavljeni, imenovani, izabrani, nego zato što smo dužni da brinemo o tome šta hoće ljudi, da im se reši kao problem.

Dakle, kultura kompromisa je da prestanemo da ogovaramo probleme i da ih rešavamo zajedno. Bez obzira na lične sklonosti - dopunila je ministarka.

* Zašto je u tom smislu važan civilni sektor kao partner, učesnik, kao predlagač?

- Neminovno je civilno društvo, zato tražimo da budu prisutni predstavnici civilnog društva na ovakvim sastancima, zato što je važno da budu uključeni u sve vrste odluka, definicija problema, predloga rešenja, jer oni rade sa onim delom društva do kojih izabrana, postavljena, imenovana lica ređe dopiru, odnosno dopiru samo do izbora.

I važni su zbog svog kritičkog stava, zbog svoje ekspertize, zbog znanja koje poseduju, moraju da budu deo dijaloga od samog početka, za svaki problem.

* Na pitanje kolege Nikole Živanovića (Somborske novine), da li je jedna od tema upotreba rodno senzibilnog jezika odnosno, da li postoji neko uputstvo u samom ministarstvu, ministarka Gordana Čomić je odgovorila:

- Rodno osetljivi jezik je gramatika srpskog jezika, koja kaže da se zanimanja za žene menjaju kao imenice po rodu, broju i padežu. S obzirom na reakciju, nekritičko mišljenje, mi smo se obratili svima onima koji smatraju da su zahvalni sa mišljenjima ali su veoma kritični kao što je Matica srpska, i svima onima koji kroz svoj otpor za senzibilizaciju jezika kao SANU, smatraju da je to nedovoljno dobro rešenje. Obratili smo se njima, da zajedno sa nama rade podzakonske akte, gde će na osnovu njihovog znanja i ekspertize i volje - da razumemo zajedno da je jezik živ, biti i uputstava kako u državnoj upravi da se koristi ženski rod.

- Istovemeno - dopunila je ministarka - biće i našeg pitanja za recimo, Maticu srpsku ili za SANU, zašto nema 40 posto žena u sastavu Srpske akademije nauka i umetnosti, mi ne možemo da verujemo - da nema žena naučnica, umetnica, zaslužnih da budu članice. Tako da će, mnoga dobra da se stvore, zbog toga što mi kažemo, znamo ko smo, znamo šta smo, mi smo žene, i naša zanimanja moraju da se pišu u obliku kako kaže gramatika srpskog jezika.

* Upitali smo još ministarku Čomić zaokružujući današnji susret, o njenom stavu o važnosti Zapadnobačkog upravnog okruga, prvenstveno sa stanovišta svog geostrategijskog položaja i kao polazne tačke kao teritorijalno-administrativne jedinice?

- Iz najmanje tri razloga. Prvi je tradicija u ovom Okrugu, sa dokazima da u mnogim oblastima promena u Srbiji su bili vodeći. Da li je u pitanju bila socijalna politika i socijalna zaštita, da li je u pitanju bila borba protiv nasilja, da li je bilo u pitanju samostvorena saradnja između na primer, ministarstva unutrašnjih poslova, lokalnih samouprava, civilnog društva, kada je u pitanju borba protiv nasilja u porodici. Da li je u pitanju bio jedan potpuno nov odnos prema deci bez socijalnog staranja, prema deci iz manjinskih zajednica, da li je u pitanju bio aktivizam žena sa sela, i odgovor lokalnih samouprava da su ih videli i da žele da budu deo donošenja odluka gde god hoćete, Apatin, Sombor, Kula, Odžaci, naći će se nešto - u čemu je ovaj Okrug bio za pola koraka ispred u odnosu na druge okruge u Srbiji.

Verovatno je do ljudi. Ako nije do vazduha i dobre vode, (i do žena, prim. aut. SS), jeste, jeste (smeh, Čomić). I onda samo želimo da kažemo, mi znamo te podatke i želimo da se nastavi ta tradicija, da zajedno vučemo sve druge koji su malo sporiji za nama, zajedno sa Vojvodinom u celini.

*****

Možete takođe, da slušate i tonski zapis o poseti Gordane Čomić Zapadnobačkom upravnom okrugu u programu našeg internet Novog Radio Sombora, na linku:

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

- Dodatak, fotografije u slajdu: Nikola Živanović - 

Objavljeno u Prva vest

* Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić gošća je u utorak, 8. juna Zapadnobačkom upravnom okrugu

Sastanak će biti organizovan na inicijativu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, a što je u skladu sa planom rada Ministarstva. Planirana poseta Okrugu jeste u svrsi da se u međusobnoj razmeni informacija omogući jedinicama lokalnih samouprava puna primena zakona iz zajedničke nadležnosti.

Ministarka Gordana Čomić sastaće se najpre sa predstavnicima Ministarstva u Okrugu, gde je zakazan razgovor sa načelnikom Zapadnobačkog upravnog okruga Goranom Nonkovićem.

Potom će se Čomić obratiti i javnosti, izajavama za medije. Preciznim protokolom radna poseta-sastanak, otpočeće temom Društvenog dijaloga i uvodnim predstavljanjem učesnika od strane načelnika Okruga Gorana Nonkovića, nakon čega odmah sledi obraćanje ministarke Gordane Čomić.

Prisutnima će biti upućen poziv da se uključe u interaktivnu diskusiju.

Takođe, predviđeno je i obraćanje gradonačelnika Sombora Antonija Ratkovića, kao i predsednika sve tri opštine Zapadnobačkog upravnog okruga, Apatina, Kule i Odžaka. Obraćanje će uslediti i od strane načelnika Policijske uprave, direktora Centra za socijalni rad, rukovodioca Sigurne kuće u Somboru, predstavnika nacionalnih manjina, kao i aktivista civilnog sektora.

*****

Među hronološki poslednjim dnevnim aktivnostima ministarke Gordane Čomić inače, bio je susret sa ministarkom bez portfelja Republike Slovenije, Helenom Kalič, zaduženom za odnose između Srbije i Slovenije i slovenačkih nacionalnih zajednica u susdenim državama. Na bilateralnom razgovoru, održanom prvog junskog četvrtka, objedinitelj teme bio je zajednička budućnost Srbije i Republike Slovenije u Evropskoj Uniji.

Nakon sastanka sa Jakličevom u Palati Srbija, Čomić je, u obraćanju novinarima istakla da su zajednički interesi Slovenije i Republike Srbije, kao i položaj slovenačke nacionalne manjine bili tema susreta.

'- Cilj nam je da zajedno radimo na upisu članova slovenačke nacionalne manjine u Poseban birački spisak, na objašnjavanju potrebe da učestvuju u popisu i da podržimo, ono što inače radimo, na zahtev slovenačkog nacionalnog saveta, a to je bolje predstavljanje u medijima Srbije, onoga što je identitet, i što je zajedničko nasleđe, a posebno nasleđe slovenačke nacionalne manjine u Srbiji - podvukla je Čomić.

'- Mi delimo mnogo od zajedničke istorije i nadam se da će slovenačka nacionalna manjina u Srbiji biti još jedan dodatni razlog da, kako smo delili mnogo od zajedničke istorije, tako ćemo podeliti i mnogo od zajedničke budućnosti u EU - podsetila je istom prilkom Gordana Čomić.

Čomić izražava iskrene želje za uspešan položaj Slovenije u EU i veruje u njihovo savezništvo, podršku i prijateljstvo u naporima kojim se Srbija reformski i evropski menja.

Jaklič je izjavila da Srbija dosta radi na izazovima sa kojima se nacionalne manjine susreću te da je ovo njena prva zvanična poseta Slovencima van domovine, čime se nastavlja dobra saradnja između slovenačke zajednice i Vlade Republike Srbije, a to će, kako je ocenila, rezultirati pozitivnim koracima u budućim odnosima. (Izvor: https://www.minljmpdd.gov.rs/)

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

GODIŠNJA KONFERENCIJA PLATFORME “ODRŽIVI RAZVOJ ZA SVE”: AGENDA 2030 - SRBIJA U SUSRET NOVIM IZAZOVIMA

*Platforma za uspostavljanje opštedruštvenog dijaloga “Održivi razvoj za sve” organizovala je 8. i 9. decembra godišnju o razvojnim izazovima i perspektivama Srbije u skladu sa Agendom održivog razvoja do 2030. Na ovoj online konferenciji predstavljao nas je Srđan Ačanski (Novi Radio Sombor)

Fokus konferencije je na radu i rezultatima Platforme “Održivi razvoj za sve” u toku proteklih 9 meseci od njenog pokretanja, kao i na njeno buduće delovanje u realizaciji ciljeva održivog razvoja u Srbiji. Posebna pažnja je posvećena stavljanju razvojnih pitanja i izazova u kontekst pandemije kovid 19.

Platforma se realizuje uz podršku vlada Švajcarske i Nemačke i deo je šireg projekta Reforma javnih finansija - Agenda 2030 koji sprovodi GIZ. Partneri na Platformi „Održivi razvoj za sve“ su 6 eminentnih domaćih organizacija civilnog društva: Fondacija Ana i Vlade Divac, Fondacija Centar za demokratiju, Centar za visoke ekonomske studije, Timočki omladinski centar, Beogradska otvorena škola i Beogradski fond za političku izuzetnost.

- Cilj Agende 2030 Ujedinjenih nacija je dostojanstven život za sve. Mi verujemo da su jake i sposobne institucije od ključnog značaja za održivi razvoj i zato se značajan deo naših razvojnih projekata odnosi na SDG 16: Mir, pravda i snažne institucije. Posebno smo posvećeni cilju 1 - smanjenju siromaštva, 10 - smanjenju nejednakosti i principu “leave no one behind”, kao i cilju 8 - dostojanstvenom radu i ekonomskom rastu - izjavio je u pozdravnom govoru ambasador Švajcarske u Srbiji, Urs Šmid.

- U vreme pandemije kovid 19 aktuelnost ciljeva održivog razvoja postaje važnija nego ikada. Pandemija posebno stavlja u prvi plan pojedine ciljeve, kao što je pristup zdravstvenom sistemu i briga o zdravlju. Nemačka je partner Srbiji u usvajanju ciljeva Agende 2030 i to će ostati u narednom periodu. Podrška Nemačke odnosi se na tri važne dimenzije - ekonomsku, socijalnu i dimenziju zaštite životne sredine - istakao je na otvaranju konferencije Tomas Šib, Ambasador Nemačke u Srbiji.

Stalna koordinatorka UN u Srbiji - Fransoaz Žakob je u svom pozdravnom govoru naglasila da „Ciljevi održivog razvoja mogu biti dostignuti samo ako svi akteri deluju zajedno - vlada, lokalne zajednice, privatni sektor i finansijske institucije. Privatni sektor igra neizmernu ulogu u postizanju ciljeva kroz stvaranje radnih mesta, inovacije i kroz odgovorne investicije. Ispunjavanje Agende 2030 može biti dostignuto samo kroz delovanje i odgovornost svakog od nas, za šta je posebno važna i politička volja u jednoj zemlji.“

- Šest nevladinih organizacija na čelu sa Fondacijom Ana i Vlade Divac, organizovale su odličnu konferenciju o temi ciljeva održivog razvoja. Ona je značajna za nas jer pokušavamo da planska dokumenta Vlade prilagodimo ciljevima Agende 2030. Ako govorimo o tome šta je to Srbija učinila od 2016. na planu implementacije Agende i koji su izazovi, rad u jedinicama lokalne samouprave ispostavlja se kao najveći izazov. Značaj ovakvih skupova je dijalog civilnog, korporativnog sektora, medija i međunarodnih organizacija koji stvara mrežu za sveobuhvatnost politika i razmenu iskustava na nacionalnom i lokalnom nivou. To su pokazala i pitanja učesnika i plodne diskusije - zaključila je Slavica Đukić Dejanović, specijalna savetnica premijerke za Agendu 2030.

Predstavnici svih segmenata društvenog života u Republici Srbiji - državnih institucija, civilnog društva, poslovnog sektora, akademske i istraživačke zajednice, profesionalnih udruženja, medija i drugih, kroz ovu konferenciju uključiće se u dijalog oko definisanja prioriteta i javnih politika za bolju budućnost uz održivi razvoj, na dobrobit svih građana.

Beograd 8. i 9. decembar 2020. godine 

srdjan acanski

novi radio sombor

divac fondacija 

(Rubrika je u okviru realizacije projekta "Sombor na dlanu" aplikanta, Udruženja Podium putem Novog Radio Sombora, koji se sufinansira iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

 

 

 

 

 

 

 

Objavljeno u Prva vest
 
?VLADA REPUBLIKE SRBIJE
Ana Brnabić, predsednica
?MINISTARSTVO ZDRAVLJA
ass. dr Zlatibor Lončar
?MINISTARSTVO ZA RAD, ZAPOŠLJAVANJE, BORAČKA I SOCIJALNA PITANJA
prof. dr Darija Kisić Tepavčević
?SINDIKATIMA
?GRAĐANIMA SRBIJE
 
Poštovani,
Granski sindikat zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost“ od izbijanja pandemije COVID-19, pa do danas, je kontinuirano svim nadležnim instancama uputio mnogobrojne sugestije i predloge a sa ciljem bržeg i adekvatnijeg suzbijanja navedene pošasti. Kao reprezentativan i društveno odgovoran sindikat odazvali smo se svim Vašim pozivima za sastanke i saradnju, baš kao što ćemo to i u buduće činiti, jer samo zajedničkim naporima možemo dostići neophodna rešenja za probleme na terenu.
Takođe, ne treba zaboraviti ni činjenicu da su zaposleni u sistemu zdravstva i socijalne zaštite od marta ove godine bez pauze u prvim borbenim redovima, nesebično dajući svoj maksimum u zbrinjavanju i lečenju svih obolelih građana Srbije.
Treći talas Korone, na žalost, pokazao se kao najteži po sve nas. I uz mnogo bolju organizaciju unutar sistema zdravstva i socijalne zaštite neophodni su dodatni, nadljudski napori zaposlenih, koji su ionako već na ivici snage.
Prema izveštajima povereništava GS ZSZ NEZAVISNOST stanje na terenu postaje alarmantno pre svega usled drastičnog skoka broja obolelih od COVID-19, te se javlja zabrinutost da kao sistemi nećemo biti u mogućnosti da prihvatimo i adekvatno zbrinemo sve kojima je lečenje potrebno.
Ako tome dodamo i znatno uvećan broj zaraženih među zaposlenima, što dodatno ugrožava naše sisteme, ne možemo da po ko zna koji put ne apelujemo na građane Srbije:
„BRINITE SE O NAMA KAKO BISMO I MI MOGLI DA BRINEMO O VAMA!“
APELUJEMO NA VAS DA SE PRIDRŽAVATE UPUTSTAVA KRIZNOG ŠTABA, NOSITE MASKE, PERITE RUKE I IZBEGAVAJTE SVE SUSRETE KOJI NISU NEOPHODNI.
TO JE JEDINI NAČIN DA ZAJEDNIČKI POBEDIMO OVU STRAŠNU BOLEST.
S druge strane, ako postoji i malo dobre namere, treba bar dok pandemija traje prestati sa svakim vidom međusobnih optužbi, sumnji i pretnji, jer nam iste trenutno bespotrebno troše svu dragocenu energiju.
Vlade zemalja, privatni poslodavci i sindikati u svetu pa i kod nas, nisu izmislili socijalni dijalog da bi on bio na papiru, već da se u međusobnom razgovoru, konsenzusom iznađu najbolja rešenja prihvatljiva za sve strane u dijalogu.
Zato pozivamo i Krizni štab i Vladu Republike Srbije na nastavak dijaloga sa predstavnicima sindikata, na učešće sindikata u kriznim štabovima na svim nivoima, posebno tamo gde ih još nema.
S poštovanjem,
Beograd, 03.12.2020. godine
GS ZSZ NEZAVISNOST
Zoran Ilić, predsednik s.r.
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Sindikat
ponedeljak, 23 novembar 2020 17:48

29 godina Nezavisnosti: Rođendan kao nijedan drugi

* Poštovane koleginice i kolege, dragi prijatelji

Danas je dvadeset deveti rođendan naše Nezavisnosti. Iako nijedan trenutak u našoj istoriji nije bio ni jednostavan ni lak, danas smo suočeni sa izazovima sa kojima se čovek i društvo, po pravilu, nikada ili retko sreću

Danas su, unutar planetarne krize podstaknute pandemijom korona virusom, u pitanju ne samo dostojanstvo rada, naši poslovi i zarade, nego bukvalno i bezbednost, zdravlje i životi.

Ništa danas nije važnije od postizanje balansa između brige za bezbednost i zdravlje ljudi i samopregornog napora da društvo i ekonomija ne stanu.

U ovakvim krizama uspravni ostaju samo oni odgovorni, jedinstveni, borbeni i solidarni.

Velike krize i veliki izazovi traže na duži rok i ozbiljna preispitivanja i provere sopstvenog identiteta, ciljeva i prioriteta. One zahtevaju od Nezavisnosti, ali i svakoga od nas pojedinačno, prikupljanje i sabiranje energije za promene, odnosno pobedu nad malodušnošću, apatijom ili padom u egoizam i gledanje samo svog interesa i posla.

Informatičkim jezikom rečeno ovakva vremena traže restartovanje svog programa i proveru u kojoj meri smo na tragu, koliko smo verni svojim osnovnim vrednostima i principima zbog kojih smo i nastali. Ali i njegovo resetovanje, odnosno nužno prilagođavanje radikalno izmenjenim okolnostima.

Opstaju i napreduju samo oni koji umeju da se menjaju u hodu ne gubeći pri tome svoj karakter, svoju društvenu “viziju i misiju”.

Primera radi, i unutar digitalizovanog i umreženog sveta zelene ekonomije i ekonomije znanja koji zahteva daleko složeniji i “personalizovaniji“ sindikalni pristup, naša vizija ostaje solidarniji svet usmeren ka javnom dobru, ka redukciji nejednakosti i ukidanju siromaštva i socijalne izopštenosti. Zahtevamo privredni i socijalni sistem koji će biti pravedniji ali i socijalno i ekološki otporniji i održiviji na duži rok, i garantovati svima pristup kvalitetnom obrazovanju, javne usluge i garantovani dohodak.

Posledično, organizacijska tradicija i prepoznatljivost - (1) Nezavisnost kao svoj(eglav)a, kritična i autonomna organizacija, koja dosledno zastupa radna i socijalna prava (i to ne samo aktuelno zaposlenih), ne prihvata političke i poslodavačke ucene i šira je društvena opozicija svakoj vlasti, traži da se harmonično spoji sa (2) pozitivnim odrednicama - reprezentativan, međunarodno priznati sindikat sa značajnim pregovaračkim kapacitetom i ljudskim resursima. Naredna odrednica je (3) demokratski i inovativno dizajnirana i ustrojena organizacija sa značajnim koalicionim potencijalom, pre svega na civilnodruštvenoj i sindikalnoj, ali i na političkoj, javnoj i medijskoj sceni. Posebna odrednica mora biti i (4) šampion zalaganja za socijalni dijalog i demokratsku transformaciju Srbije.

Osnovna pretpostavka za to je spremnost da se menjamo kroz argumentovani dijalog i svest da je interes Nezavisnosti iznad svih nas.

Budimo odgovorni, ali i ostanimo i više nego ikada ranije uspravni i solidarni.

Zoran Stojiljković

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Pre svakog komentara antikriznog paketa mera „teškog“ 5,1 milijardu evra, odnosno 11 odsto društvenog bruto proizvoda ili veličini približnoj čak polovini državnog budžeta, jedna napomena - situacija nalaže više odmerenosti i manje trijumfalizma i marketinškog isticanja svog poklona građanima - vlasti samo raspoređuju naš novac

Zadovoljni smo podrškom koju je dobio naš poziv na moratorijum na otpuštanja i smanjivanje zarada i radnih prava bar dok traje vanredno stanje.

Socijalnom klauzulom, odnosno rešenjem da sredstva pomoći i podrške dobiju samo poslodavci koji ne otpuste više od 10 odsto zaposlenih, bili bi zadovoljni ako ono uključuje i ugovorno angažovane.

Oko samog paketa mera inače nismo konsultovani. Nastojaćemo da se više ne pitaju samo krizni štabovi jer na pitanje čiji je to novac i preuzete obaveze odgovor je to je naš novac i naši sutrašnji dugovi. U suprotnom, logika vanrednog stanja može biti upotrebljena za nametanje rešenja kojima se ne može odupreti.

Celovitiju ocenu predloženih mera ne možemo dati pre juna kada se u međuvremenu vide prateći instrumenti, kompletiraju sredstva i vidi dinamika mera i izvrše nužna preciziranja.

Sporno nam je odmah što se sa tromesečnim isplatama „koronijskog minimalca” za oko 900.000 ljudi čeka kraj maja.

Neprihvatljiv nam je poklon paket od pola milijarde evra u kome je po 100 evra svakom punoletnom, čitaj glasaču. Zašto ne i deci? Po nama, sredstva pomoći nisu dovoljna za dovoljnu pomoć svima - i racionalno i pravedno je dodeliti je najugroženijima.

Poslodavcima paket nosi odlaganje poreza i doprinosa na zarade i poreza na dobit. Koje hoće ili neće biti. Dobro je što sadrži i kredite za likvidnost u iznosu od 2,2 milijarde evra, odnosno što prostor za zaduživanje i održivi deficit postoji.

Državne vlasti polažu ispit odgovornosti, sposobnosti i solidarnosti. Pored jednokratne podrške i odlaganja obaveza i privredi i građanima one moraju stvoriti strategiju i prostor i za produktivna ulaganja koja tek trajno obezbeđuju poslove i prihode.

Meni predložene mere širom sveta liče na iznuđeno korigovanje uobičajene neoliberalne neosetljivosti za sudbinu malih ljudi.

Pomoć države samo onima koji ne otpuštaju, malim i srednjim preduzetnicima umesto subvencija i olakšica već favorizovanom korporativnom kapitalu, svest da obimnije i šire osiguranje u slučaju nezaposlenosti, kao i bazični dohodak za osobe bez dovoljnih prihoda bi, međutim, morali da budu principi koji opstaju i nakon krize.

Sve govori da je, unutar dolazeće ozbiljne krize, iz logike vanrednog stanja lako preći u zlokobnu tišinu radnog logora u kome će poluzaposleni i dodatno osiromašeni i zaplašeni biti usmereni na golo preživljavanje. U koji će se na Balkan, bar na neko vreme, vratiti i oni koji su izgubili nesigurne radne aranžmane u zemljama Evropske unije.

Efekat za Srbiju je za stotine hiljada uvećan broj nezaposlenih. Uz one koji rade u sivoj ekonomiji slika će biti znatno drugačija od aktuelnog, prenašminkanog optimizma.

Prateće aktuelno suspendovanje demokratije može završiti u njenom dugoročnom simuliranju.

Zadatak sindikata danas je da zaštite zdravlje, položaj i interese svih zaposlenih i povremeno radno angažovanih. Naš cilj nije samo da odložimo, već i da na duži rok na najmanju moguću meru svedemo gubitak poslova, pad zarada i sprečimo narušavanja radnih prava. Polažemo ispit za koji nema dodatnog, popravnog roka.

Zoran Stojiljković, predsednik UGS NEZAVISNOST

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
Strana 1 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…