Prikazivanje članaka po tagu ekologija

* Na inicijativu Ministarstva zaštite životne sredine poslednjeg novembarskog petka održan je sastanak kojem su osim načelnika Zapadnobačkog upravnog okruga Gorana Nonkovića i predstavnika ministarstva prisustvovali i zamenica gradonačelnika Grada Sombora Ljiljana Tica, predsednik opštine Kula Damjan Miljević, predsednik opštine Odžaci Goran Nikolić, zamenik predsednice opštine Apatin Radovan Đukić i njihovi saradnici

Na sastanku su informisani o tome da Ministarstvo zaštite životne sredine uvodi sistem za ekološku inspekciju, analizu i kontrolu zagađivača koji je deo jedinstvenog Ekološkog informacionog sistema namenjen prikupljanju informacija o ekološkim problemima, zagađivačima, deponijama smeća i otpada, evidentiranju i praćenju rada službi za obezbeđenje opasnog otpada, reciklažu otpada, evidentiranju i praćenju rada službi za saniranje i otklanjanje ekoloških problema i za dvosmernu komunikaciju sa građanima u cilju informisanja o realizaciji projekta zaštite životne sredine, rešavanju ekoloških problema i podizanju svesti o ekologiji.

Sistem za ekološku inspekciju, analizu i kontrolu zagađivača (Ekološki IS) će obezbeđivati sledeći funkcionalni tok - putem jedinstvene mobilne i WEB aplikacije za čitavu teritoriju Srbije građani će moći da dostavljaju informacije i zahteve za rešavanje ekoloških problema koji su prisutni na lokalu, u obliku tekstualne/multimedijalne poruke. Sve te poruke prikupljaju se u jedinstvenom Operativnom centru koji automatizovano pravi naloge za rešavanje problema i prati realizaciju izvršenja tih naloga. Operativni centar je u on-line komunikaciji sa nadležnim institucijama (komunalne službe i institucije lokalne samouprave) kojima prosleđuje naloge za intervencije i od kojih očekuje da dobije izveštaje o realizaciji aktivnosti. 

Nakon dobijanja odgovora od nadležne institucije o saniranju/otklanjanju prijavljenog problema, radnici Operativnog centra obaveštavaju građane direktno preko mobilne aplikacije, SMS/MMS servisa ili putem vesti na WEB sajtu. Osim prosleđivanja personalizovanih odgovora ka građanima koji su prijavili problem, Operativni centar koristi ovu platformu komunikacije da daje obaveštenja o trenutnoj ekološkoj situaciji kako lokalno tako i za teritoriju čitave zemlje (kao što su stanje/zagađenost vazduha, reka, vode itd) ili da daje obaveštenja i upozorenja kako bi se sprečile velike ekološke štete.

Inspektori Ministarstva zaštite životne sredine, inspektori Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, Sektor inspekcije za zaštitu životne sredine i ekološki inspektori jedinica lokalne samouprave dobijaju od Operativnog centra radne naloge za kontrolu i proveru ekoloških problema na terenu putem specijalizovane mobilne aplikacije na mobilnim telefonima ili tabletima i prilikom realizacije svojih aktivnosti beleže sve podatke u pomenutoj aplikaciji kako bi sačinili izveštaj ili izdali rešenje za dalje aktivnosti na saniranju/uklanjanju ekološkog problema na terenu. U okviru Operativnog centra postojaće GIS sistem evidentiranja divljih deponija i zaštićenih zona i oblasti u cilju prevencije i kontrole delatnosti na tim područjima kako bi se inspekcijskim službama olakšao i unapredio proces kontrole i nadzora ekoloških problema i situacija.

U okviru Operativnog centra postojaće sistem nadzora divljih deponija preko sistema za video nadzor sa sistemom nadzora pristupa preko kojeg će se pratiti nelegalne aktivnosti na deponijama i davati nalozi za vanrednu kontrolu ili nadzor. Na osnovu skupljenih podataka o lokacijama, stanju, aktivnostima na saniranju/otklanjanju ekološќih problema, u okviru Management Information sistema biće rađen presek stanja i strategija rešavanja ekoloških problema sa modeliranjem i kreiranjem akcionih planova za realizaciju aktivnosti, projektovanju budžetskih sredstava za te namene kako na nivou Ministarstva tako i lokalnih samouprava. U okviru Operativnog centra postojaće i WEB server preko kjeg će javnost biti upoznata sa svim problemima i aktivnostima u ekološkoj sferi i preko kojeg treba da bude obezbeđen personalizovani kontakt sa građanima u smislu realizacije njihovih zahteva za saniranje/odstranjivanje ekoloških problema na lokalu.

U okviru ovog servisa treba obezbediti i platformu za „uzbunjivanje“ u slučaju problema u sferi ekologije na lokalu, po principu informisanja isključivo građana koji su u neposrednoj blizini tih problema. 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

Beograd, 17. novembar 2021. „Najskuplja stolica na svetu“ naziv je nove kampanje svetske organizacije za zaštitu prirode WWF, kojom se javnosti u Srbiji ukazuje na problem uništavanja prirodnih plavnih šuma u priobaljima reka u zemlji i regionu.

U fokusu kampanje je višedecenijsko uništavanje vojvođanskih aluvijalnih šuma u slivu reke Tise za potrebe drvne industrije. Umesto prirodnih plavnih šuma pretežno vrbe, crne i bele topole, na područjima uz reke sade se plantaže hibridnih topola, koje drvnoj industriji donose više građe u kraćem periodu. Zarad profita, već decenijama se žrtvuju prirodni ekosistemi, uništavaju staništa brojnih biljnih i životinjskih vrsta, i slabi prirodna odbrana obala od poplava.

- Hibridne topole samo brojem stabala mogu da zamene prirodne topole i vrbe, ali njihov ekološki potencijal je krajnje sveden. One ne pružaju odgovarajuće uslove za opstanak brojnih vrsta, kao što su crna roda, smuđ ili orao belorepan, i po ukupnoj raznovrsnosti živog sveta daleko zaostaju za prirodnim plavnim šumama. Takođe, plavna područja pružaju niz ekosistemskih usluga koje direktno doprinose boljem životu ljudi. Tu mislimo na bogate prirodne resurse, ali i ublažavanje poplava, ublažavanje posledica klimatskih promena, potencijale za rekreaciju i razvoj turizma. Uništavanje prirodnih staništa u ritovima i priobalju naših reka greška je koju ćemo svi skupo platiti - kaže Goran Sekulić iz WWF Adrije.

Centralni element kampanje je kitnjasta drvena stolica s naglašenim figurativnim prikazima delova tela onih životinja koje su ugrožene zbog krčenja šuma. Sredinom naslona i sedišta protiče krivudav tok reke Tise, a noge i rukohvati prikazuju posečene trupce autohtonih vrsta drveća. Stolica je oglašena na društvenim mrežama sa ciljem da što veći broj ljudi odvede na veb stranicu www.najskupljastolicanasvetu.rs, gde se nalaze brojni podaci važni za razumevanje problema uništavanja prirodnih šuma i bioraznovrsnoti u rečnim područjima.

Kampanja se temelji na podacima iz teksta „Zarada drvne industrije ispred prirodnih plavnih šuma“ mlade novinarke Mine Delić, polaznice novinarske škole Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Saradnja sa CINS i ova kampanja deo su projekta „Da nam klima štima“, koji WWF u Srbiji sprovodi uz podršku Vlade Švedske. Podrškom CINS-ovoj školi, WWF je podržao istraživačko novinarstvo u oblasti zaštite prirode i klimatskih promena.

Plavne šume su najugroženiji ekosistemi Evrope. Njihov značaj za ublažavanje posledica globalnog zagrevanja je velik, ali je još važniji njihov potencijal da zaštite područje oko reke od plavljena ili zagađenja vode.

Sertifikacijom šuma i primenom međunarodnih standarda za odgovorno upravljanje šumama napravljen je otklon od prakse pretvaranja prirodnih šuma u hibridne plantaže, ali na terenu obnova vodoplavnih šuma, odnosno vraćanje prirodnih zajednica, ide veoma sporo. Tako se problem ne samo ne rešava već se posledice usložnjavaju i postaju nepopravljive.

WWF se zalaže za izmene zakonskog okvira kojima bi se unapredila i jasnije definisala zaštita ovih staništa i omogućila njihova efikasna obnova na području cele Srbije. Ove izmene su neophodne i da bi Srbija uspela da ispuni obaveze koje je preuzela međunarodnim ugovorima, a koje sa novim globalnim politikama od ove godine postaju sve zahtevnije.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Ekologija
subota, 30 oktobar 2021 08:14

WWF o COP26: Sva obećanja moraju biti ispunjena

Uoči početka COP26 u Glazgovu, WWF poziva građane da se priključe kampanji #WeWontForget i pošalju zvaničnicima poruku da njihova obećanja o rešavanju klimatske krize neće biti zaboravljena

Beograd - Hitno sprovođenje efikasnih politika i mera, i ispunjavanje svih do sada datih obećanja o klimi dva su glavna zahteva koja WWF, svetska organizacija za zaštitu prirode, stavlja pred svetske lidere uoči početka konferencije o klimi COP26.

COP26 je ovogodišnja Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama i zakazana je u Glazgovu od 31. oktobra do 12. novembra. Na njoj se okupljaju predstavnici vlada iz čitavog sveta s ciljem da se definišu zajedničke politike i mere kao odgovor na klimatsku krizu, odnosno ispune obećanja s brojnih prethodnih sastanaka na vrhu, sažeta u Pariskom sporazumu iz 2015. godine.

- Pokretanjem efikasnih i ambicioznih akcija i usmeravanjem pregovora UN-a ka jednom cilju - ograničavanju globalnog zagrevanja na prosečnih 1,5°C - možemo da izbegnemo najrazornije uticaje klimatskih promena na ljude i prirodu. Okupljanje u Glazgovu možda je poslednja prilika da usporimo klimatske promene, da svetski lideri postignu dogovor i ispune sva dosadašnja obećanja vezana za klimatske promene - ističe izvršna direktorka WWF Adrije Nataša Kalauz.

WWF je formulisao pet glavnih obećanja čije ispunjenje hitno očekuje od okupljenih na COP26. To su ubrzano smanjenje emisija ugljen dioksida, primenjivanje rešenja zasnovanih na prirodi, hitna pomoć prirodi i ljudima da se prilagode, finansiranje budućnosti i efikasno sprovođenje politika i mera ublažavanja klimatskih promena.

Hitno delovanje vlada u regionu je neophodno. Balkan je poslednjih godina pod jakim uticajem globalnog otopljavanja i veoma je ranjiv na klimatske promene. Zabeležen je porast prosečne temperature od 1,2ºC, a očekuje se dalje zagrevanje od 1,7 do 4°C, u zavisnosti od lokalnih i međunarodnih mera za smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte u narednim godinama.

Uoči COP26, države su pozvane da podnesu poboljšane, ambicioznije nacionalno određene doprinose - NOD (eng. Nationally Determined Contributions). WWF-ova kontrolna lista NOD ima za cilj da osvetli njihov napredak, podstakne najbolje prakse, identifikuje teškoće i ukaže na one koji zaostaju. COP26 je važna prilika za vlade, kompanije i druge ključne igrače da pokažu da su već spremni da ispune sva data obećanja u vezi s klimom.

WWF zato poziva javnost u Srbiji da se priključi kampanji #WeWontForget i podseti i naše zvaničnike da ne zaboravljamo njihova obećanja o ciljevima i konkretnim merama ublažavanja i prilagođavanja u suočavanju s klimatskim promenama, kao i da je neophodno da oni budu usklađeni sa novim globalnim ambicijama.

Klimatske promene su najveći problem sa kojim se čovečanstvo suočava i da bismo ga rešili, neophodno je da svi zajedno radimo na tome. Upravo je to razlog zbog kojeg sam se i uključila u WWF-ove klimatske projekte. Međutim, vlade su te koje treba da povedu. Od COP26 očekujem konkretne mere, koje bi se u najskorijem roku primenile u većini država. Potrebni su nam i planovi, ali je mnogo važnija njihova primena, jer vremena više nemamokaže Minja Parabucki, predstavnica omladinskog pokreta WWF Adrije.

Da vremena više nemamo, moramo da podsetimo i donosioce odluka, što svako od nas može da učini već danas tako što će dati svoj glas za klimu. Svaki glas čini razliku:

https://www.wwfadria.org/sr/ukljuci_se/cop26_sva_obecanja_moraju_biti_ispunjena/

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Ekologija
četvrtak, 23 septembar 2021 01:21

Reagovanje na hapšenje ekoloških aktivista

* Našoj redakciji stigao je apel iz crnogorskog Bijelog Polja, naslovljen, Apel da se zaobiđe stara praksa, sledeće sadržine

Ispred NVO Bjelopoljski demokratski centar najoštrije osuđujemo privođenje naših kolega Milorada Mitrovića i Husejina Pajevića povodom javnog protesta i iskazivanja svoga stava.

Danas smo svjedočili neviđenom činu zastrašivanja slobodomislećih pojedinaca koji iskazuju svoj građanski bunt i protest povodom neslaganja sa javim politikama. Neshvatljivo je da se vrši pritisak na ljude koji iskazuju svoj stav i kritičko mišljenje povodom nekih značajnih tema. Dnevna politika nas je udaljila od izvornih vrijednosti, tema koje su esencionalno važne i značajne za život građana.

Razumijemo protest ekologa koji godinama pa i u najtežim vremenima kada su se "lomile" krupne teme, oni su iskazivali svoj protest i nijesu bili privođeni, hapšeni i proganjani. Ovi aktivisti su tada spasili rijeku Taru , suzu Evrope, spašavali mnoge prirodne rezervate, uticali da se zaustavi pustošenje nacionalnih dobara. Oni su za razliku od onih koji su iz udobnih fotelja pisali saopštenja na terenu se suprostavljali "lovcima na prirodne resurse" prilikom čega su njihovi životi bili ugroženi jer su sprečavali enormno bogaćenje pojedinaca.

Danas kada imamo novu vlast, dešavaju se iste stvari. Lako se je obrušiti na male organizacije, organizacije koje svoj glas upućuju zbog neslaganja sa realizacijom javnih politika. Oni žive u Pljevljima i na Žabljaku. Oni najbolje znaju kakva je životna sredina u odnosu na "vikendaše" i političare koji u svojim eskurzijama posjećuju ove gradove.

Moramo znati da vrednujemo prave, evropske, demokratske vrijednosti i da nam se ove i ovakve stvari više nikada ne dese. Vrijeme kao i ekologija ne može da čeka. Prošlo je trideset godina od uspostavljanja Crne Gore kao ekološke Države, a mi smo sada na početku. Krećemo od nule i ko zna da li ćemo i kada druge razvijenije demokratske zemlje stići - kaže se u apelu NVO Bjelpoljski demoratski centar.

U potpisu, Izvršni direktor Zdravko Janjušević

U Bijelom Polju, 19. septembra 2021.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)                                                                                 
Objavljeno u Crna Gora
* Ministarstvo zaštite životne sredine je zajedno sa evropskim partnerima obezbedilo sredstva za izgradnju osam novih regionalnih centara za upravljanje otpadom, od kojih će tri biti na teritoriji Vojvodine, izjavio je državni sekretar u tom ministarstviu Robert Jakša
 
- Ti centri će biti izgrađeni u Somboru, Inđiji i Sremskoj Mitrovici. Izgradnja reciklažnih centara daje nam neophodan preduslov za dalji razvoj funkcionalnog sistema upravljanja komunalnim otpadom. Ministarstvo je za ovu godinu izdvojilo 75 miliona dinara za uklanjanje divljih deponija, a njih u ovom trenutku u Srbiji ima 2.500 - rekao je Jakša.
 
Na konfernciji "Upravljanje komunalnim otpadom - izazovi i potencijali" u organizaciji Saveta za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Vojvodine i Inženjera za zaštitu životne sredine, on je dodao da je Strategija za upravljanje otpadom u izradi i da se očekuje da će ona potpuno definisati ovu oblast.
 
Pomoćnik pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine Nemanja Erceg je istakao da u Vojvodini postoji preko 400 divljih deponija.
 
- Prosečna godišnja produkcija otpada na teritoriji Vojvodine je oko 572.000 tona, a na deponije bez prethodne obrade se odlaže naveći deo komunalnog otpada. Reciklira se 3% komunalnog otpada. Sledeći preporuke nacionalne strategije upravljanja otpadom, u AP Vojvodini je formirano devet regionalnih deponija u Subotici, Somboru, Kikindi, Zrenjaninu, Inđiji, Pančevu, Vršcu, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici - rekao je Erceg.
 
Izvor: Tanjug | Sreda, 16.06.2021.| 15:29; portal eKapija.com
 
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

* Poštovane čitateljke i čitaoci ovih stranica, slušateljke i slušaoci Novog Radio Sombora, mišljenja smo da oblast zažtite životne sredine jeste trusna oblast u kojoj svaki pojedinac i organizacija ima nemerljivu vrednost ukoliko svi zajedno shvatimo njenu važnost, važnost zaštite životne sredine. Pogotovo u doba virusa, pošasti pandemije evo već drugu godinu, koja je nažalost okupirala čitavu planetu, ekologija u najširem spektru značenja ima presudan vitalan činilac u održanju sveopšteg poimanja zdravlja i zdravih navika i stilova života

Zato, budimo još jači u nastojanjima da nam svaki pedalj, svaka stopa kojom hodimo koliko već danas budu lepši nego juče. Nije stvar samo u lepoti, naravno. Ekologija jeste kultura, ona je svakodnevni obzir jednih prema drugima a isto tako i način da pokažemo temeljne civilizacijske potencijale i kvalitete. Srbija je zemlja koja se ubraja među najbogatije u svetu kada su reke u pitanju. Sve reke Srbije kao što znamo, pripadaju slivovima triju mora: Jadranskog, Egejskog i Crnog mora. Srbija ima čak 76 reka čija je dužina veća od 50 kilometara i koje spadaju geografski u grupu velikih reka. Neke pak reke, zbog istorijskih, tradicionalnih i topografskih razloga su izdvojene i opstaju kao samostalne reke: njih je u Srbiji šest, i po tome je Srbija takođe među vodećima u Evropi. Čak 64 reka Srbija ima kraćih od 50 kilometara dok je čak još 94 njih svrstano u grupu 'ostalih ali održivih reka'. Rukavaca je u Srbiji 5, takođe jedan od rariteta.

Zašto smo uzeli za primer reke? Osim ostalog, i zato što iz njih život nastaje. Po mnogim determinantama, takođe, život opstaje. Koliko smo spremni da upravo pomenutu održivost poštujemo? Onoliko koliko shvatimo važnost ne sutrašnjeg, već sadašnjeg trenutka. Da je svaka kapljica, važnija od svakog gigant-fabrikanta. Da je svaka kap najveća ekonomija. A reka najveća fabrika. Fabrika zdravlja, fabrika daljeg razvoja svih ekonomskih vrednosti, dajući ovom prilikom samo primer turizma. Dakle, naš dobročinitelj i naša nasušna potreba, njeno veličanstvo, Reka. 

Što se ostalih resursa koje nam je priroda podarila, jednako su naravno važni svi. Sombor je kao što su takođe relevantne činjenice, najezeleniji grad Evrope računajući broj stanovnika odnosno zelenilo rasprostro (raskošno) po kvadratnom metru površine grada, drugi najzeleniji grad u svetu, nakon Čikaga, kažu knjige. Somborci zato znaju zašto čuvaju svoje zelenilo. Zašto ga vole. Zašto ga hrane. Zato svaka bačena vrećica izvan mnogo postavljenih korpi za otpatke, svaki bačeni pikavac na tle, svaki pojedinačni bilo koji drugi sličan nemar nailazi na generalnu grdnju i opravdanu optužbu svakog Somborca. To je primer. Ekologije. Sveopšte.

Primera je puno za jedan tekst. Ovde smo dali smo dva. Reke u Srbiji, zelenilo u Somboru. Nastojaćemo da kroz oba naša medija dalje razvijamo medijsku promociju oblasti zaštite životne sredine. Kako u internet programu našeg radija (podsećamo na link: http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html), pripremajući i realizujući emisije posvećene ovoj oblasti, tako i na ovim stranicama portala, posvetićemo još više svakodnevne pažnje temi koja odvaja dobro od zla. Uostalom, zato smo od prvog dana našeg rada, u glavni meni portala i postavili posebno oblast: Ekologija (u okviru najvažnijih vesti grupisanih u opštem naslovu Novosti dana).

Vaš Novi Radio Sombor

***

Svetski dan zaštite životne sredine - 5. jun 2021. godine označiće početak Dekade obnove ekosistema (2021 - 2030.). Ujedinjene nacije su pozvale pojedince, grupe, vlade, kompanije i organizacije da udruže snage u globalnom pokretu Generacija obnove (eng. #GenerationRestoration), kako bi se zaustavila degradacija ekosistema i svima osigurala održiva budućnost.

Obeležavanje Svetskog dana zaštite životne sredine ove godine fokusira se na obnavljanje ekosistema, a glavna poruka je “Reimagine.Recreate.Restore”. UN program za životnu sredinu (UNEP) pripremio je priručnik za obnavljanje ekosistema kako bi pomogao svima koji su zainteresovani da se priključe pokretu Generacija obnove. Priručnik sadrži praktične savete za konkretne aktivnosti, promenu ličnih navika i širenje ideje obnove ekosistema u javnosti. (Izvor: https://balkangreenenergynews.com/rs)

***

Svetski dan zaštite životne sredine (ili okoline) je dan koji se obeležava u čitavom svetu svakog 5. juna kroz razne aktivnosti i kampanje, sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na brojne ekološke probleme i potrebu očuvanja životne sredine.

Datum 5. juni je odredila Generalna skupština UN jer je tog dana održana Konferencija o zaštiti životne sredine u Stokholmu 1972. godine. Na konferenciji se okupilo 113 država, koje su priredile zajedničku izjavu o potrebi međunarodne saradnje u cilju zaštite životne sredine. Program zaštite je nazvan UNEP. Predlog da se proslavlja 5. juni je dala delegacija Jugoslavije i prema nekim izvorima, ovo je postao centralni događaj Ujedinjenih nacija.

U svetu se na ovaj dan pokreću brojne aktivnosti u koje je uključena javnost, a koje propagiraju odgovorni odnos prema okruženju. (Izvor: Wikipedia)

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 3

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…