Prikazivanje članaka po tagu emocije

* Zdravko Borojević, slikar, pisac, pesnik, predsednik Udruženja likovih stvaralaca Likovna grupa 76, u lepom ambijentu Galerije u pasažu na glavnoj somborskoj ulici u sredu, 15. septembra priredio je već 16. samostalnu izložbu "Mrtva priroda", u prisustvu brojnih prijatelja i atmosferi spajanja, poruke mira i nadasve lepote novih susreta za bolja nam i lepša sutra, kako ovi umetnici entuzijasti to umeju da čine dobro

- Dozvolite da vas sve skupa lepo pozdravim, u ime Likovne grupe 76, u moje vlastitio ime, hvala vam svima koji ste došli - rekao je na samom početku okupljenima u dvorište-jednom novom pravom umetničko-stvaralačkom jezgru u samom srcu Sombora na glavnoj ulici u pasažu "preko puta stare robne kuće" - Hvala vam svima koji ste donijeli poklon, neću reći da nije trebalo, ali moglo je i bez toga, hvala vam, hvala i onima koji nisu donijeli, i oni su svi normalno, dobro došli (već na početku bio je na svoj prepoznatljivo duhovit način, raspoložen naš domaćin Zdravko), evo vidite, naše Udruženje se tu smjestilo, radimo već drugu godinu, uz svako udruženje postojeći su neki problemi, nekada nema novaca, nekad nema ovoga-nekad nema onoga, ali vidite da funkcionišemo... radimo stalno izložbe i iz tih razloga ja iimam moju drugu zarerdom samostalnu izbložbu, doista obe su tematske, ono su bili duborezi, a ovo je mrtva priroda.

Borojević je odmah potom naglasaio da je malo zamislio i ovo otvaranje, da bude nešto drugačije. - Znate, svi mi imamo naše dobre poznanike, kolege u ovoj branši, u onoj branši, prijatelje... a ja imam prijatelja iz rodnog kraja, mog prijatelja kojeg sam stekao u ratu, a takva prijateljstva i drugarstva su nepokvarljiva i neprocenljiva. I moja je želja bila... on jedino što voli lepu sliku videti, a moja je želja bila da on meni otvori izložbu - nije mogao odbiti jer me nije znao odbiti, i ne bih mu dozvolio da odbije, zato će moj Vasilije, da otvori izložbu a ja pre nego što on otvori izložbu, ja ću nešto pročitati vezano i zbog našeg prijateljstva, neku, lepu, jednu malu pesmu... iz našeg kraja.

Grije li krajiško Sunce

Virove sunje plave

Nabrčkasmo se u vodi

Sanjasmo dečačke snove.

Grije li krajiško Sunce

Vrhove Šamarice, Čavić brda

Gdje proživjesmo, opstasmo uvek

U neka vremena kuda.

Grije li krajiško Sunce

Vjetrove što huče Unom

Dok teče ledena i zelena

Našom pitomom dolinom.

Grije li krajiško Sunce

Rijeku Glinu, njena sela

Što se saviše oko toka njena

Prazna, zarasla, opustjela.

Grije li krajiško Sunce

Zarasle grmove na Kupi

Gdje prve poljupce razmjenismo

Na staroj drvenoj klupi.

Grije li krajiško Sunce

Kako to toplo grejaše nekada

Dok hodasmo prašinom bosi

Grije li tako dobro i sad....

- Neću ovu ovu drugu pročitati sad, ajde ipak hoću, gde se vežem direktno na moju poslednju Baniju:

Banijo

Skupljenih prstiju

Čuvam grumen zemlje

Osjećam da zavičaj živi

Tvoja brda pitoma, blaga

Doline prosječene rijekom

Šume hrastove, bukve, grabove

Koji pitomi jušici, vrbaci

Nebo slobodno plave.

Šamaricom Sunja žubori

Sitna, brza, blaga, mala

Uvek hladna a tako topla

Kupeći sve usputne potočiće

Narastajući rijeku ljeti pregrađenih virova.

Mi mali skačući s daske

Crvenih bridućih grudi

Na tebi naučismo prve vodene korake.

Danas smo negde daleko

Ostale puste, zarasle doline

Ne vide si rijeke na obalama vrbe

Ne čuje se dječja graja.

Da li je nebo slobodno plavo

Ne ostavljam te drugima

Naćiću te unucima svojim.

(usledio je dug, spontani aplauz prisutnih)

Posle toga i ovih od strane autora stihova Zdravka, publici se obratio Vasilije Roknić koji je na poziv svog prijatelja i otvorio izložbu, ali, najpre je rekao: - Dame i gospodo, ja nisam mogao da vas ne pozdravim, drago mi je što sam ovdje, nisam mogao moga druga da odbijem iz više razloga. Zato što mi je drug, zato što mi je zemljak, emotivno me je sada podstakao, tako da mi nije baš lako govoriti uz ove stihove. Nisam ga mogao odbiti i čast mi je da mogu sa vama umjetnicima ovu lepotu podijeliti jer smatram kad bismo se mi pitali, da nikad ne bi bilo u svijetu ni rata, ni nekih problema kao što su bili.

Ja bih se sada malo samo osvrnuo da kažem da smo se ja i Zdravko sreli u nekim jako teškim vremenima, i da sam ga upoznao kao čovjeka koji je svojom kreativnošću, svojom sposobnošću, mnoge stvari rješavao. Mi smo tada sastavaljali nešto što je bilo jako pokidano, odnosno pokušali smo organizovati život u tim našim krajevima dakle u ratu bezi struje, bez osnovnih uslova za život, vratili se tamo gdje se negdje bilo pre jedno sto godina, tako da je Zdravko kad sam ga upoznao imao dobre ideje, uvijek ih je ostvarivao u praksi, bio je dosljedan sebi, da ga sad previše ne hvalim, bio je i na funkcijama, kad se to sve uhodalo i krenulo nekim normalnim životnim tokom

Roknić je nastavio: - Zdravko je bio što se meni posebno svidjelo kod njega, u pozciji da nije kad je krenuo nekakav biznis, impresioniralo me kod njega na neki način, to što nije bavio kao mnogi takozvanim prekograničnim biznisom, i to mi je još više produbilo moje prijateljstvo sa njim. Tad sam ga upoznao ne kao slikara, kao pjesnika, ni kao duboresca, nego sam ga upoznao kao čovjeka kao privrednika koji je sve što je naumio, zamislio, to je i ostvario. Sve se to raspršilo te ’95. godine i mi se rasuli. Pošto se moja Petrova Gora i njegova Šamarica dogledaju na neki način, mi se raspršismo po bijelom svijetu, odnosno po kugli Zemaljskoj, po čitavoj planeti Zemlji...

- Ja sam otišao u Metohiju, i nisam očekivao da ću ikada vidjeti Zdravka ponovo, međutim... (malo je na trenutak zastala knedla u grlu)... jednoga dana, kad sam selio u Bačku plodorodnu i blagorodnu, tad je neko zakucao na moj prozor, i... pojavio se Zdravko. To mi je bilo posebno drago, i tad sam ga ustvari upoznao kao slikara i kao pjesnika i duboresca. Tad se naše prijateljstvo produbilo i proširilo i posebno me impresionirala njegova zadnja izložba duboreza, zašto me impresionirala, zato što sam ja po struci šumar pa čim je nešto od drveta i čim se spomene šuma to me nešto emotivno veže i pogađa, tako da ću evo sada iskoristiti priliku da predložim Zdravku da krene sa mnom jednoga dana i da slika šumu i da slika pejzaže. Šuma je jako lijepa i kad u proleće sve kreće vegetacija, jako lijepa i u jesen kad je u njoj koriv boja, jako je lijepa kad je uspavana u magli, jako je lijepa kad odolijeva olujama pa bih pozvao moga druga Zdravka da jedan krene i da počne da slika pejzaže.

Možda se nisam dobro izrazio - dopunio je Vasilije - pošto nisam iz umjetničke branše, ali evo to je neka moja želja. Što se tiče same izložbe slika, ja bih to prepustio vama, jer ja ne vidim nijanse, ja vidim sliku, meni je slika jako lijepa, vi ćete svoj sud, svoje ocjene, svoje kritike naravno dati, ja vas više ne bih zamarao, niti dužio, ja proglašavam izložbu otvorenom. Hvala na pažnji (dug aplauz)

No junak ove priče, naš Zdravko, nije "izdržao" a da ne nadoveže na upravo prethodne reči svog prijatelja Vasilija još ponešto kada je reč o šumi, pa evo i zašto... - Ja bih još par riječi na kraju, ja nisam znao šta ćeš pričati, pa hvala ti na lijepim rečima, hvala ti na onome što si me podsjetio što smo mi radili zajedno, tako da...  a on mene sad zove da ja idem u šumu kada sam je ostavio, kad više ne mogu stignut’ zeca (smeh), nije me zvao kad sam ja mogao trčat’ za zecom, sad me zove. Hvala ti Vaso, tako da... izvolite, još jednom svima hvala što ste došli, hvala što svraćate u ovo dvorište i posle moje izložbe već znamo čija će biti, bićete opet uredno pozvani, voleo bih da se opet vidimo u lepom broju, malo imamo mi problema sa ovom našom koronom, neko drži u džepu, neko nema, tu masku, čuvajmo se i Bog će nas čuvati. Izvolite, prijatno, poslužite se... (i još jednom, najduži aplauz)

A prigodno posluženje pripremile su članice Likovne grupe 76 Zdravikove koleginice kao i prijateljice iz Gradskog udruženja penzionera Sombor čiji je Zdravko takođe član i vođa Likovne sekcije, no naravno, nije izostao ni onaj najbolji lek, domaća - iz rodnoga kraja...

- U dodatku odmah ispod teksta, pogledajte još niz fotografija kao i umetničkih slika sa otvaranja ove posebne izložbe -

Fotografije: Dragan Knežević

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Prva vest

* Pratili smo još jednu posebnu somborsku priču ispunjenu emocijama, dobrotom, međurazumevanjem, iskrenošću - kakav je i on bio, primarijus, doktor Zoran Parčetić...

Zamenik gradonačelnice Antonio Ratković otvorio dečije igralište „Prim. dr Zoran Parčetić“

Uz pesmu naših najmlađih sugrađana Somboraca, polaznika Predškolske ustanove "Vera Gucunja", poslednjeg septembarskog petka (27. septembr) je održana prigodna svečanost povodom otvaranja dečijeg igrališta „Prim. dr Zoran Parčetić“ u ulici Vukice Mitrović u Somboru. Tik uz roditeljsku kuću pokojnog, popularnog None, kako su ga sugrađani od milošte zvali, a koji su i ovom prilikom u velikom broju da izraze još jednom poštovanje prema jednom od najomiljenijih sugrađana koji se do poslednjeg časa borio za Somborce i svoj Sombor.

Uz recitaciju i pesmu najmlađih Somboraca i njihovih vaspitačica održana prigodna svečanost povodom otvaranja igrališta

- Ovo je drugo igralište koje će nositi ime nedavno preminulog predsednika Skupštine grada Sombora dr Zorana Parčetića - rekao je Antonio Ratković zamenik gradonačelnice Sombora . - Dečija igrališta nose ime dr Zorana Parčetića iz razloga što se on za života zalagao da svaka mesna zajednica u gradu Somboru dobije bar jedno dečije igralište. Ovu akciju pokrenuo je veoma uspešno a grad Sombor će nastaviti tu njegovu ideju - istakao je zamenik gradonačelnice Antonio Ratković otvarajući dečije igralište u ulici Vukice Mitrović, u gradskoj mesnoj zajednici Stara Selenča.

Dečica su u svom stilu dečje lepote odmah zaigrala na novim spravama

Otvaranju dečijeg igrališta prisustvovala je i majka preminulog dr Zorana Parčetića, gospođa Nada Parčetić, predsednica Skupštine grada Sombora Ljiljana Tica, gradska većnica za sport, decu i omladinu Antonija Nađ Kosanović, sekretarka SkupštineGrada  Vera Baljak, mnogi rukovodioci janih preduzeća i ustanova, Parčetićevi saradnici, mnogoborojni građani Sombora.

Dečija igralšta nose ime dr Zorana Parčetića iz razloga što se zalagao da svaka mesna zajednica u Gradu Somboru dobije bar jedno igralište

Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću i Novi Radio Sombor

Galerija:

S poštovanjem, dragi Zorane, Novi Radio Sombor, Udruženje Podium, Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost", hvala Ti na svakoj podršci!

Objavljeno u Prva vest

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…