Prikazivanje članaka po tagu hrana

* Život na selu je najbolje mesto za uspostavljanje odnosa između prirode i zemlje. Selo je mesto u kom možemo videti prirodu u njenom punom sjaju!

Mnogi ljudi misle da je nemoguće živeti u nerazvijenim ruralnim područjima, dok savremeni gradski život može čoveku pružiti gotovo sve što se može zamisliti. Međutim, takav aktivan i stresan način života koji zahteva život u velikom gradu, često nije za svakoga. Mnogi ljudi ne teže postizanju velikog uspeha i luksuznog života i žele da njihovi životi budu jednostavni i manje stresni.

Jednostavnost i ujednačenost seoskog života

Selo je idealno mesto za život ako tražite harmoniju sa prirodom. Priznaćete da je u gradu to mnogo teže ostvarljivo.

Ljudi na selu jednostavnije zadovoljavaju svoje životne potrebe i uvek imaju zalihe svežeg voća, povrća, mesa, ribe, vode i čistog vazduha. Jednostavnost, prirodne lepote i mir čine život na selu jedinstvenim. Takođe, život u određenoj gradskoj “džungli” može biti stresan i može vas izložiti riziku od depresije.

Sela čuvaju naše nacionalne običaje i tradiciju. Stanovnici sela obično organizuju razne festivale, sajmove (kupusijade, slaninijade, roštiljijade…) na kojima predstavljaju bogatstvo naše kulture, dobre hrane i gostoprimstva.

Život na selu je jedinstvena bliskost između starije i mlađe generacije. Na selu je život u porodičnoj zajednici gde nekoliko generacija živi i radi zajedno u jednom domaćinstvu, i dalje vrlo zastupljen. Mladi se sa velikim poštovanjem odnose prema roditeljima i starijim generacijama i slede njihove vredne savete. U selu (https://www.pressserbia.com/se svi poznaju, pomažu jedni drugima i takođe, dele i radosti i tuge. Zahvaljujući takvim kontaktima, ljudi nisu stranci. Svaka osoba zna mnogo o svojim komšijama, njihovim aktivnostima, preferencijama i stavovima.

Kada živimo u gradu mnogo manje bliskosti ima među ljudima. Ljudi u gradovima se ne poznaju, često ne poznajemo ni sve ljude koji žive u istoj zgradi ili u istom naselju. Sa druge strane, život na selu je ujednačen i jasan. Seljani vode jednostavan život, obrađuju zemlju i uzgajaju životinje. Poljoprivreda im je primarno zanimanje.

Životni standard u selu je niži nego u gradu zbog ograničenih načina zarade. Međutim, treba uzeti u obzir i da su troškovi života manji u selu nego u gradu.

Prednosti sela u odnosu na grad

Život na selu ima nekoliko prednosti u odnosu na grad:

Ljudi sa sela mogu uživati u pravoj lepoti prirode. Ono što u gradu zbog guste naseljenosti i visokih zgrada ne možemo videti, na selu je raj za oči i dušu. Prostranstvo, sloboda, prelepi zalasci sunca, šetnja kroz šume je nešto što selo bezuslovno pruža svima.

Život na selu je zdraviji u poređenju sa životom u gradu. Hrana je zdravija jer ljudi na selu uglavnom uzgajaju svoje povrće i voće, tako da uvek imaju pristup svežim namirnicama.

Seoski vazduh je zdraviji. U selima je manje zagađenje vazduha, nema smoga, velikih zagađivača kao što su fabrike i manje je izduvnih gasova.

Ljudi sa sela ne oklevaju da pomognu drugima. Komšiluk je uvek spreman da pomogne u bilo koje doba dana. Ljudi su prijateljski nastrojeni.

Gustina naseljenosti nije toliko velika u ruralnim područjima. Manji broj ljudi u jednom području omogućava i da se svi upoznaju, i da pomažu jedni drugima. Takođe omogućava i veću bliskost i povezanost među ljudima, ne zanemarujući da su često pored prijateljskih tu prisutne i rodbinske veze.

Ljudi sa sela su zdraviji u poređenju sa ljudima koji žive u gradovima. Način života koji je mirniji, usporeniji, sa manje briga utiče na to da ljudi sa sela manje oboljevaju od bolesti savremenog doba za koje je glavni okidač stres (https://samoobrazovanje.rs). Takođe ljudi sa sela ne mogu sve i da hoće, da izbegnu fizičku aktivnost. Njihov posao nije sedenje u kancelariji ili u autu, već često pored mnogih koraka pređenih u toku dana, zahteva i težak napor pri obavljanju određenih aktivnosti.

Ljudi sa sela uglavnom su svestrani, pa pored svojih osnovnih zanimanja, često poznaju i mnoge zanate, kako bi njihovo domaćinstvo moglo nesmetano da živi i da se razvija.

Selo ima manje buke i žurbe. Manje je vozila, lakše se stiže od tačke A do tačke B, pa često nema potrebe za žurbom, nema saobraćajne gužve i manje je i saobraćajnih nesreća.

Troškovi života su na selu manji. Delimično zato što se određene životne potrebe u vidu namirnica zadovoljavaju direktno na imanju, i takođe ponegde je još uvek zastupljena trampa robe između domaćinstava. Mada i nepristupačnost određene robe koju ne možete nabaviti na selu, u ovom slučaju ne mora isključivo biti nedostatak. Ljudi sa sela uglavnom ne teže luksuzu i ne kupuju luksuznu robu. Njihova garderoba je jednostavnija, kao i enterijer njihovih domova.

Ljudi na selu su generalno srećniji. Da li je razlog tome opušteniji život, realniji pogled na svet, manja ambicija, ili sve zajedno? Možda nije ni važno. Ali kada pogledate ljude koji žive na selu ili još bolje kada razgovarate sa njima, primetićete osmeh, druželjubivost, gostoprimstvo i obavezno određenu dozu optimizma.

Život na selu je sigurniji. Stopa kriminala je manja. Takođe, to što se ljudi međusobno poznaju omogućava im i da se osećaju sigurnije i zaštićenije u svojoj okolini.

Zašto se sve više mladih odlučuje za život na selu?

Sve češće čujemo da se mladi okreću svojim korenima, da obnavljaju porodična domaćinstva i da se vraćaju životu na selu.

Zdravlje na prvom mestu

Svima nam je potrebna priroda! Ona nam daje slobodu i mogućnost da živimo zdravije. Istraživanja pokazuju da život na selu, gde su zelene, otvorene površine i zdravija hrana lako dostupni, može da smanji rizik od nastanka određenih bolesti za čak 60%.

Takođe, sve više mladih smatra da život u zajednici mogu da ostvare tek kada se udalje od urbanih i ubrzanih gradskih sredina i kada ostvare pristup prirodi.

Zdravija hrana, voda i vazduh

Priroda je ta koja nam obezbeđuje najzdraviju hranu na svetu. Sve je više mladih koji se doseljavaju na seoska imanja i tu otpočinju svoj život, među zdravim, neretko organskim voćem i povrćem koje nije tretirano opasnim hemikalijama.

Zapaža se i činjenica da mnogi mladi nakon školovanja biraju da se vrate u svoja rodna sela kako bi primenili stečena znanja i unapredili uzgoj žitarica, proširili voćnjake i vinograde, ili obnovili farme svojih predaka.

Povratak na selo u ljudima probudi prirodnu povezanost sa životinjama, zemljom i prirodom. Rodi se i ekološka svest u njima i više pažnje posvećuju očuvanju prirodne sredine, vode i vazduha.

Ljudi u gradovima postaju svesni koliko je zdravlje važno i počinju više da vode računa i o hrani koju unose, pa često posežu za organskom hranom. Proizvodnja organske hrane postaje grana poljoprivrede koja je unosna i koja ljudima sa sela donosi zaradu i obezbeđuje normalan i miran život od svog rada.

Takođe sve više se obraća pažnja i na kozmetičke preparate koji se koriste, pa se sve više ljudi odlučuje za prirodne proizvode.

Biljna kozmetika (https://www.ovotaris.com/) se zasniva na kvalitetnim sastojcima biljnog porekla koji potiču direktno iz prirode, bez hemikalija koje mogu štetiti zdravlju. Proizvodnja lekovitog bilja, takođe postaje sve unosnija, tako da se ljudi na selu odlučuju da umesto konvencionalnih namirnica, uzgajaju lekovito bilje.

Više fizičke aktivnosti ali i opušteniji način života

Većina mladih koji se odluče za život na selu, odluče se da žive i rade u domaćinstvima, da budu vlasnici zemlje, da obrađuju njive ili gaje stoku. Veliko je povećanje u broju registrovanih domaćinstava čiji su vlasnici mladi ljudi - dakle, mladi se ne plaše rada.

Život na selu često podrazumeva odricanja i mukotrpni rad u fizičkom smislu, a iako su danas dostupne brojne mašine koje bi pomogle poljoprivrednicima, rad oko useva i stoke neizbežno dolazi sa potrebom da se ruke “zaprljaju” i leđa umore.

Poboljšanje sopstvenog materijalnog položaja, iskorišćavanje edukativnih potencijala i opušteniji način života jesu najbitniji mladima koji za sebe i svoju porodicu i dalje žele rad, posao i zaradu, ali i da od toga žive lepo i mirno.

- U fotogaleriji ispod teksta pogledajte i sledeće interesantne ilustrativne slajdove koji najbolje simbolizuju prednosti života na selu i svojim tekstualnim opisom: 1) Polje-selo-livada; 2) Selo-jagnjad-čovek; 3) Život na selu, polja -

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

Objavljeno u Prva vest

* Gosti iz inostranstva Srbiju prepoznaju po dobroj hrani. I zato treba da sačuvamo domaća semena i sopstvenu proizvodnju - objavila je juče na popularnim društvenim mrežama uspomenu na svoj raniji zapis Branka Jevtić, direktorka Televizije Valjevo Plus

- Sve sa ove fotografije - dopunila je koleginica Branka Jevtić - koju sam poslala su proizveli i sami napravili učenici i profesori Poljoprivredne škole u Valjevu. I to koriste za sopstvene potrebe u Domu učenika u školi. I pre devet godina bilo je jasno šta je najveće bogatstvo Srbije - zdrava hrana. A nje neće biti, ako bude rudnika litijuma i borata...

Izvor: Branka Jevtić, fejsbuk profil

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Turistička organizacija grada Sombora u subotu, 4. decembra u terminu od 12 do 20 časova priređuje tradicionalni Wine Fest

Prostor Kabarea (prolaz između Dečjeg odeljenja gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ i Narodnog pozorišta Sombor), između Trga Koste Trifkovića i Trga cara Lazara, ovogodišnje je stecište popularne manifestacije, Ravangrad Wine Fest. Početak je u 12 časova.

U zabavnom delu programa predstaviće se Duo kumovi, Gitar art plus, The Hat Matters, Đuvegije. Prateći program predviđen je od 15:30, polučasovnom promocijom firme ATP IRRIGATION DOO iz Beograda koja će prezentovati načine protivgradne zaštite, protivgradne mreže koje štite vinograde od grada, insekata, ptica, mraza. U 16 časova je planirana radionica pod simboličnom nazivom U TOM SOMBORU a vodiće je mr Mirjana Maksimović, predsednica Udruženja Žene i vino.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Fondacija za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje ( FRD ) promovisala je značaj Dana Jednog zdravlja (3. novembar), i naglasila važnost podizanja svesti o konceptu jednog zdravlja!

Promocija Jednog zdravlja ima za cilj da poveća svest o pristupu jednog zdravlja među veterinarima, lekarima, biolozima, ekolozima kao i građanima da razumeju i promovišu očuvanje ličnog zdravlja i ekosisteme. Jedno zdravlje je kolaborativni, multisektorski i transdisciplinarni pristup, koji treba da radi na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i globalnom nivou, kako bi se postigli optimalni rezultati zdravlja i dobrobiti prepoznajući međusobne veze između ljudi, životinja, biljaka i njihovog zajedničkog okruženja.

Šta obuhvata Jedno zdravlje

Nekoliko je oblasti kojima je hitno potrebno da se pristupi u oblasti jednog zdravlja, na svim nivoima, akademske zajednice, vlade, industrije, politike i istraživanja, zbog neraskidive međusobne povezanosti zdravlja životinja, životne sredine, ljudi, biljaka i životne sredine - planete:

• Poljoprivredna proizvodnja i korišćenje zemljišta • Životinje kao stražari za identifikaciju i reagovanje agenasa životne sredine i zagađivača • Smanjenje otpornosti na antimikrobne lekove • Biodiverzitet / Medicina očuvanja • Klimatske promene i uticaji klime na zdravlje životinja, ekosistema i ljudi • Potrebe kliničke medicine za međuodnosom zdravstvenih profesija • Komunikacije i domet • Komparativna medicina: zajedništvo bolesti među ljudima i životinjama kao što su rak, gojaznost i dijabetes • Pripremljenost i odgovor na katastrofe • Nadzor, prevencija i odgovor na bolesti, kako zaraznih (zoonoza) tako i hroničnih bolesti • Zdravstvene zaštite životne sredine • Bezbednost i bezbednost hrane • Globalna trgovina, trgovina i bezbednost • Ekonomija / složeni sistemi, civilno društvo • Čovek – životinja veza • Očuvanje prirodnih resursa • Rizici za zdravlje na radu • Zdravlje biljaka / zemljišta • Stručno obrazovanje i obuka sledeće generacije stručnjaka jednog zdravstva • Javna politika i regulativa • Istraživanja, osnovna i translativna • Bezbednost i bezbednost vode • Dobrobit / Dobrobit životinja, ljudi, ekosistema i planete.

Cilj Jednog dana zdravlja je da skrene pažnju širom sveta na potrebu za interakcijom jednog zdravlja i da to svet „vidi na delu“

Reference: https://www.onehealthcommission.org/; https://onehealthday.com/

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Оrgаnizаciја zа hrаnu i pоljоprivrеdu (FAO) оbеlеžаvа svаке gоdinе 16. окtоbаr - Svеtsкi dаn hrаnе, dаn каdа је оvа оrgаnizаciја i оsnоvаnа 1945. gоdinе. U Srbiјi sе 16. окtоbаr - Svеtsкi dаn hrаnе оbеlеžаvа оd 2001. gоdinе, uz pоdršкu Ministаrstvа zdrаvljа Rеpubliке Srbiје. Оvе gоdinе, Svеtsкi dаn hrаnе, 16. окtоbаr, оbеlеžаvа sе pоd slоgаnоm: „Nаšе акtivnоsti nаšа su budućnоst - bоljа prоizvоdnjа, bоljа ishrаnа, bоljе окružеnjе i bоlji živоt”  

Budućnоst hrаnе је u nаšim ruкаmа 

Оdrživ sistеm prоizvоdnjе hrаnе оbеzbеđuје dоvоljnе коličinе zdrаvstvеnо bеzbеdnе hrаnе zа rаznоvrsnu ishrаnu pо pristupаčnim cеnаmа. Nаčin nа којi sе hrаnа prоizvоdi, коnzumirа i bаcа imа nеgаtivnе pоslеdicе nа prirоdnе rеsursе, živоtnu srеdinu i кlimu. Prаvilnа ishrаnа niје dоstupnа zа čак tri miliјаrdе ljudi nа plаnеti, а istоvrеmеnо rаstе brој prекоmеrnо uhrаnjеnih i gојаznih оsоbа širоm svеtа.

Pаndеmiја bоlеsti COVID-19 dоdаtnо pružа dокаzе dа su prоmеnе u prоizvоdnji hrаnе nеоphоdnе. Pоljоprivrеdni prоizvоđаči којi sе vеć bоrе sа кlimаtsкim prоmеnаmа primоrаni su dа pо nisкој cеni prоdајu svоје prinоsе, а uslеd rаstućеg sirоmаštvа svе је višе коrisniка nаrоdnih кuhinjа u urbаnim srеdinаmа. Pоtrеbni su оdrživi sistеmi prоizvоdnjе hrаnе spоsоbni dа nаhrаnе 10 miliјаrdi ljudi dо 2050. gоdinе. 

Оdrživi sistеmi prоizvоdnjе hrаnе nе ugrоžаvaјu екоnоmiјu, кlimu i živоtnu srеdinu i istоvrеmеnо оbеzbеđuјu dоvоljnе коličinе zdrаvstvеnо bеzbеdnе hrаnе zа budućе gеnеrаciје. Оni vоdе bоljој prоizvоdnji, bоljој ishrаni, bоljеm окružеnju i bоljеm živоtu zа svе.

Кljučnе činjеnicе:

  • Višе оd tri miliјаrdе ljudi nе mоžе dа priušti prаvilnu ishrаnu (40% svеtsке pоpulаciје) 
  • Sкоrо dvе miliјаrdе ljudi imа prекоmеrnu tеžinu ili je gојаzno zbоg lоšе ishrаnе i sеdеntаrnоg nаčinа živоtа
  • 20% višе žеnа nеgо mušкаrаcа u uzrаstu 25-34 gоdinе živоtа živi u екstrеmnоm sirоmаštvu
  • U svеtu sе 14% hrаnе izgubi zbоg nеаdекvаtnе bеrbе, ruкоvаnjа, sкlаdištеnjа i trаnspоrtа, а 17% hrаnе sе bаci

Pоziv nа акciјu

Svеtsкi dаn hrаnе pоzivа nа glоbаlnu sоlidаrnоst, pоsеbnо u cilju pоmоći nајugrоžеniјim pоpulаciјаmа dа sе оpоrаvе оd кrizе. Cilj је dа sе pоvеćа оtpоrnоst sistеmа zа prоizvоdnju hrаnе nа rаstućе izаzоvе uкljučuјući кlimаtsке prоmеnе, dа sе оmоgući dоstupnоst i pristupаčnоst zdrаvstvеnо bеzbеdnе hrаnе оdgоvаrајućе hrаnljivе vrеdnоsti, као i dа sе оbеzbеdi dоstојаnstvеn živоt rаdnicimа zаpоslеnim u prоizvоdnji hrаnе.

Dаnаšnjе акtivnоsti su nаšа budućnоst

Držаvnе instituciје, privаtni sекtоr i civilnо društvо trеbа zајеdnо dа rаdе nа оbеzbеđivаnju prоizvоdnjе dоvоljnih коličinа rаznоvrsnе, zdrаvstvеnо bеzbеdnе hrаnе u cilju оdržаnjа živоtа nа plаnеti Zеmlji.

Zајеdničке акtivnоsti u 150 držаvа svеtа činе dа Svеtsкi dаn hrаnе budе јеdаn оd nајčеšćе оbеlеžаvаnih dаtumа u Kаlеndаru јаvnоg zdrаvljа. Zајеdničкim snаgаmа vlаdе držаvа, prеduzеćа, nеvlаdinе оrgаnizаciје i mеdiјi оrgаnizuјu rаzličitе mаnifеstаciје u cilju zаgоvаrаnjа širе јаvnоsti dа sе pоmоgnе glаdnimа i dа sе оbеzbеdе uslоvi zа prаvilnu ishrаnu zа svе.

Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut” sа mrеžоm окružnih institutа/zаvоdа zа јаvnо zdrаvljе svаке gоdinе оbеlеžаvа Svеtsкi dаn hrаnе, 16. окtоbаr i каmpаnju Окtоbаr - mеsеc prаvilnе ishrаnе, pоdsеćајući nа оsnоvnе principе prаvilnе ishrаnе nеоphоdnе zа dоbrо zdrаvljе.

Оvе gоdinе pоvоdоm Svеtsкоg dаnа hrаnе Institut је rаspisао коnкurs zа izbоr nајbоljih liкоvnih i litеrаrnih rаdоvа zа dеcu prеdšкоlsкih ustаnоvа i učеniке оsnоvih šкоlа nа tеmu „Birаm pаmеtniје, hrаnim sе zdrаviје” sа ciljеm pоdsticаnjа zdrаvstvеnоvаspitnоg rаdа u prеdšкоlsкim ustаnоvаmа i šкоlаmа nа tеmu prаvilnе ishrаnе.

Višе infоrmаciја nа:

http://www.fao.org/world-food-day/en

https://www.batut.org.rs/index.php?content=240u

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Zdravstvo

* U svojim prostorijama u ulici Stevana Sinđelića u Somboru Udruženje za proizvodnju organske hrane "ECO ENERGY" iz Sombora, danas je obeležilo 16. oktobar Međunarodni dan hrane

Održana je i prodajna izložba, kao i predavanja dr Ljiljane Kiridžić na temu “Vega i vegetarijanski program” i Jovice Kelića, predsednika Udruženja, sa temom “Organska poljoprivreda”. Prostorije Udruženja su bile premale da prime sve zainteresovane građane.

Svetski dan hrane je međunarodni dan koji se širom sveta obeležava svake godine 16. oktobra u znak sećanja na datum osnivanja Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu 1945. godine.

Dan obeležavaju i mnoge druge organizacije koje se bave glađu i sigurnošću hrane, uključujući tu Svetski program za hranu, Svetsku zdravstvenu organizaciju i Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede. WFP je dobio Nobelovu nagradu za mir za 2020. godine zbog svojih napora u borbi protiv gladi, doprinosu miru u područjima sukoba i odigravanju vodeće uloge u zaustavljanju upotrebe gladi u obliku oružja za rat i sukobe.

Tema Svetskog dana hrane za 2014, podetimo, bila je Porodična poljoprivreda: "Hraniti svet, brinuti se za zemlju"; 2015. godine bilo je to „Socijalna zaštita i poljoprivreda: Prekidanje ciklusa ruralnog siromaštva“; u 2016. to su Klimatske promene: "Klima se menja, hrana i poljoprivreda takođe moraju".

Lanjska tema bila je “Rastite, hranite, održavajte, zajedno, naše akcije su naša budućnost”

Galerija

Beleži, fotografiše i još ponešto....

Srđan Ačanski, dipl.turizm.

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 6

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…