Prikazivanje članaka po tagu informisanje

* Savet za rodnu ravnopravnost Grada Sombora sproveo je u prethodnom periodu kampanju „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, u kojoj učestvuje 1.700 organizacija u više od 100 država sveta

Obeležavajući značajne datume tokom ovih 16 dana, među kojima su Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, Svetski dan borbe protiv AIDS-a, godišnjica Montrealskog masakra i Međunarodni dan ljudskih prava, realizovano je nekoliko različitih aktivnosti.

Zvanični početak kampanje obeležen je uličnom akcijom informisanja građana o samoj kampanji i njenom istorijatu, a u ulici Laze Kostića upriličena je i izložba „Znamenite žene somborske“, u saradnji sa Kulturnim centrom "Laza Kostić". Prvog decembra, volonteri Crvenog krsta Sombor takođe su uličnom akcijom, već tradicionalno, informisali mlade sugrađane o svim važnim informacijama u vezi sa AIDS-om i HIV. U saradnji sa Crvenim krstom Sombor, 3. decembra, organizovano je predavanje u Domu penzionera u Bezdanu. Predavač Nataša Todorović u ime Crvenog krsta Srbije govorila je o nasilju nad starim osobama, te načinima za njegovu prevenciju i prepoznavanje.

Aktivnostima su se priključile i Osnovna škola „22. Oktobar“ Bački Monoštor i Osnovna škola Bratstvo Jedinstvo Sombor. Potom, 6. decembra, na Dan sećanja na Montrealski masakr, u saradnji sa pedagoškinjama - Snežanom Stamatović i Editom Sakali, realizovane su radionice sa učenicima četvrtog, petog, sedmog i osmog razreda, kroz koje su deca upoznata sa pojmovima rod, pol i rodno zasnovano nasilje. U Somboru su organizovani i časovi samoodbrane za žene, u okviru programa besplatne rekreacije.

Tokom trajanja čitave kampanje, dekorativna rasveta na Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja, bila je u narandžastoj boji, koja je zaštitna boja ove kampanje, a simbolizuje svetlu budućnost devojčica i žena, te nadu i pozitivno gledište na svet bez nasil 

* Načelnik Zapadnobačkog upravnog okruga Goran Nonković održao je i tokom ove sedmice jedan od radnih sastanaka u nizu. Načelniku Okruga Nonkoviću se na poziv odazvao načelnik Regionalnog Centra ministarstva odbrane Novi Sad, pukovnik Miodrag Nadlački

Sastanak je, srednje julske srede (14. jul) održan u cilju informisanja odgovornih lica Zapadnobačkog upravnog okruga, gradonačelnika i predsednika jedinica lokalnih samouprava sa pravima i obavezama kao i dostignutim stepenom priprema za odbranu na teritoriji nadležnosti.

U kabinetu načelnika Okruga Gorana Nonkovića, sastanku osim načelnika Regionalnog Centra resornog ministarstva pukovnika Miodraga Nadlčkog prisustvovali i načelnik Centra Ministarstva odbrane Sombor major Slavko Đipalo, gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, zamenici gradonačelnika/predsednika sve četiri jedinice lokalnih samouprava Okruga.

Na sastanku su prezentovane obaveze jedinica lokalne samouprave u planiranju pripreme za odbranu, normativno pravno uređenje planiranja za odbranu, dostignuti nivo planiranja pripreme za odbranu na teritoriji nadležnosti, kao i primena Zakona o tajnosti podataka. Takođe, od strane načelnika, pukovnika Nadlačkog prisutni su dobili najnovije informacije u vezi sa predstojećim pripremama u slučaju stavljanja odluke van snage o obustavi služenja vojnog roka i civilne službe.

S tim u vezi kako je zaključeno, tokom naredna dva meseca, avgust/septembar će biti doneta Odluka o služenju vojnog roka. Vojni rok predviđeno je da traje 6 meseci:  3 meseca obuke i 3 meseca služenja u jedinici. Prvi regruti biće upućeni u jedinice već u septembru naredne godine.

- Dodatak, fotografija sa radnog sastanka u slajdu -

 * Pokrajinska vlada i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, kao osnivači Arhiva Vojvodine, veoma su ponosni na jubilej od 95 godina, od kada je zvanično počela sa radom ova ustanova od nacionalnog značaja - rekla je u sredu, 9. juna u Arhivu Vojvodine, čestitajući jubilej, pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Dragana Milošević

Sekretar Dragana Milošević je istakla da su arhivi nadragoceniji čuvari našeg identiteta, kulture i istorije. Ona je dodala da Arhiv Vojvodine, na ponos svih nas, ima arhivsku građu od preko osam hiljada metara u 566 arhivskih depoa i fondova, a činjenica da čuva i najstariji dokument iz XII veka, koji je bogoslužbeni zapis, govori o važnosti ove institucije za celu državu.

Miloševićeva je naglasila da način na koji je dr Dimitrije Kirilović čuvao arhivsku građu davne 1928. godine, na čijim temeljima je i osnovan Arhiv Vojvodine, služi svima nama na ponos. Stoga je izložba, kao i promocija knjige autorke Ljubice Budać od izuzetne važnosti i za generacije koje dolaze.

- Danas smo svedoci, više nego ikada, da je istina, koja se čuva u arhivskim spisima, dokumentima, pa i ličnim dokumentima, vrlo bitna u vremenima različitih državnih previranja. Istina se ne može sakriti i izbrisati. Ona se čuva i pohranjuje budućim generacijama, kako bi nastavile da tu istinu o našoj kulturi i identitetu nesebično čuvaju i idu stopama osnivača arhivistike dr Dimitrija Kirilovića - kazala je Miloševićeva.

Uoči otvaranja izložbe “Dr Dimitrije Kirilović - arhivist, bibliotekar i naučni radnik, život u službi zaštite kulturne baštine Vojvodine“, kao i na otvaranju tematske izložbe arhivskih dokumenata autorke Ljubice Budać, obratio se i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, koji je čestitajući jubilej apostrofirao da je arhiv sam po sebi riznica našeg naroda, koja čuva njegovu istinu, čuva priče i dokaze o vremenima u kojima su živeli, priče o ljudima i iskreni su čuvari istorijskih činjenica.

Reči zahvalnosti uputio je direktor Arhiva Vojvodine dr Nebojša Kuzmanović, ističući da je u Arhivu blago od nacionalnog značaja zapisano u 45 miliona dokumenata.

U ime predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, jubilej je čestitao savetnik za kulturu Dejan Savić, koji se ovom prilikom osvrnuo na značaj kulture za jednu državu, kao i na važnost čuvanja svakog dokumenta, kao svedoka istorije.

Osvrt na značaj, ulogu i samu knjigu o dr Dimitriju Kiriloviću izneli su predsednik Matice srpske dr Dragan Stanić, upravnik Biblioteke Matice srpske Selimir Radulović i autorka knjige i izložbe Ljubica Budać.

Izvor: http://www.kultura.vojvodina.gov.rs/

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!) 

- Dodatak, fotografije u slajdu -

* Pomoćnik gradonačelnice Sombora za oblast kulture i informisanja Branislav Svorcan učestvovao je 13. maja u programu radionice Projekta za odgovornu vlast u Beogradu na kojoj su, osim Sombora, učestvovali i funkcioneri i rukovodioci iz Šapca, Vranja, Raške, Sjenice, Dimitrovgrada, Vrnjačke Banje i predstavnici Transparentnosti Srbija; bilo je reči o Indeksu transparentnosti lokalnih vlasti. Prisustvovali su i pomoćnik administratora Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) za Evropu i Evroaziju, Brok Bierman i predstavnici misije USAID-a u Srbiji

Učesnici radionice su razgovarali o značaju podrške USAID Projekta za odgovornu vlast i uticaju saradnje između GAI i lokalnih samouprava u definisanim oblastima na poboljšanje rezultata Indeksa transparentnosti u narednim ciklusima sprovođenja ovog istraživanja. U te oblasti saradnje spadaju unapređenje internet prezentacija, transparentnost budžetskog procesa, uključenje građana u proces kreiranja lokalnih politika, razvoj, primena i praćenje lokalnih antikorupcijskih planova, unapređenje kvaliteta lokalnih usluga i transparentnost rada lokalnih javnih preduzeća i slično.

Grad Sombor u LTI ocenjivanju i rangiranju za 2019. godinu ima indeks 52 i deli 13. mesto sa još četiri jedinice lokalne samouprave. To je rezultat iznad proseka koji 2019. godine iznosi 40. Opštine i gradovi su rangirani po metodologiji koja podrazumeva prikupljanje podataka za 95 indikatora.

Tokom ovog istraživanja Sombor je najveći broj poena dobio u domenu direktne komunikacije, službenici u uslužnom centru su okarakterisani kao ljubazni i predusretljivi, u Informatoru na zvaničnoj internet prezentaciji grada su detaljno prikazane usluge koje Gradska uprava pruža, naveden je spisak propisa koji se odnosi na određenu grupu usluga, postoji opcija praćenja toka predmeta što je retkost, na naslovnoj stranici postoji baner „Prijavite korupciju bez straha“ i link ka stranici „Pištaljka“

Na naslovnoj strani gradskog portala grada Sombora takoše kako je istaknuto, postoji i stranica „Pitajte gradonačelnicu“ na kojoj se, odim prijavnog formulara, mogu pronaći pitanja građana i odgovori nadležne službe grada Sombora, postoji i posebna stranica za prijavu komunalnih problema; u okviru Informatora o radu postoji unutrašnja sistematizacija radnih mesta u Gradskoj upravi, izveštaji o javnim raspravama sadrže predloge građana i odgovore u vezi sa datim predlozima, na stranici Informacije/Javni uvid ima podataka i o pozivima na javne rasprave i o izveštajima o sprovedenim javnim raspravama.

U ovom istraživanju ocenjeno je svih 170 gradova, opština i gradskih opština, a rangirano je 145 opština i gradova.

Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Svorcan: Ljudi žele informacije koje se mogu dobiti odmah, zato je internet preuzeo medijsku moć! Novi Radio Sombor je prvi kao takav u gradu i zato je potrebna i logična uzajamna podrška Grada i ovog internet medija

*************************

Pretposlednjeg dana prošle, 2017. godine, u subotu, 30. decembra, gost-domaćin u studiju Novog Radio Sombora bio je Branislav Bane Svorcan, pomoćnik gradonačelnice za informisanje i kulturu. Istovremeno, potrudili smo se da dođemo do dosta informacija, ali i da novogodišnji razgovor protekne u tonu zanimljivih pa i šaljivih opaski i dosetki. Zadatak nam je bio lak, s obzirom na elokventnost i spremnost da tokom intervjua naš sagovornik odgovori na sva pitanja, kako službeno, tako i ona privatna. Intervju u trajanju od 45 minuta je emitovan navedenog dana u podne, uz nekoliko repriza na linku Novog Radio Sombora a sada ga u celosti prenosimo na stranicama našeg portala.

*************************

* Vi ste na linku, talasima – nekada bismo rekli, Novog Radio Sombora. S obzirom da je internet najmlađi, ali i medij koji je danas preuzeo moć, pa da zato i kažemo i u ovom intervjuu, vi ste na vašem i našem linku, poštovani slušaoci, tokom čitavog sveta, ponajpre naravno u tom Somboru. Ovoga puta ulaskom u drugu godinu našeg rada “kocka” ja bačena da novogodišnje-božićni intervju napravimo sa našim mladim prijateljem, kolegom mojim, a i predvodnikom jednog novog talasa mladih političara a i mladih ljudi Gradske uprave Grada Sombora koji evo, i za prvu godinu svog rada u tom delokrugu posla je dosta toga afirmisao. To je Branislav Svorcan, pomoćnik gradonačelnice Sombora Dušanke Golubović, za oblast kulture i informisanja. Bane, dobrodošao na link, pa i na portal, jer ćemo sve to što sada pričamo u programu, preneti rečju i na portal Novog Radio Sombora.

- Hvala lepo na pozivu i bolje vas našao.

* Da li si se ti uopšte nadao da će ti pripasti ova funkcija?

- Pa kada je krenula cela ta priča oko imenovanja tako da kažem, postavljanja na funkcije pošto ako možemo pričati otvoreno i slobodno (naravno, prim. aut), pošto te funkcije i jesu takve da se ljudi na njih postavljaju često bez neke poslovne i zavidne pozadine, iskreno rečeno nisam se nadao, pošto bilo je priče da se raspodeljuju na određena mesta ljudi ovi, ljudi oni... ali bila je u igri neka prča koja je bila vezana za informisanje jer imam već nekoliko godina iskustva u radu na informisanju i uopšte u tom sektoru medija i marketinga tako da, bilo je samo pitanje mesta i vremena kada će se poklopiti stvari, pa na taj način i završiti. Ovo je ustvari logična nadgradnja tog posla i proširenje i na oblast kulture.

* U januaru 2017. si postavljen na poslove pomoćnika, tako da možemo reći da je prva godina zaokružena. Kako možemo da je okarakterišemo?

- Da, još tri dana i to je to...

* Tokom poslednjih deset godina nesrećnih privatizacija, koja je uništila mnoge medije, da je apsurd veći, oni koji su imali regularnu regionalnu dozvolu za rad kao i mediji sa lokalnom frekvencijom, dok drugi koji je nisu imali, pa rade preko kabla i onda smo rekli, evo konačno Sombor, prvi je grad koji je dobio institucionalno, ličnost u Gradskoj upravi zaduženu baš za informisanje, uz kulturu. To je eto, zajednički smatramo ključnim i zašto je važno, da se nadomesti baš to što nema više ni u budžetu predviđeno direktno kao za korisnike poput drugih javnih ustanova, ili javnih komunalnih preduzeća, ali opet postoji ta oblast, evo pažnja, u ličnosti pomoćnika za informisanje i kulturu, što je iskreno i kao struku, nas obradovalo?

- Sama ideja o uređenju gradske uprave, odnosno njenog izvršnog dela jeste takva da članovi Gradskog veća dobijaju oblasti koje su od najvaćeg zanačaja za Grad, a pomoćnici dobijaju oblasti koje su, ne možemo reći od manjeg značaja za grad, ali one koje su na neki način ili manje primetne, ili manje popunjene, pod navodnicima.  Informisanje je svakako oblast koja je ranije bila zapostavljena, zato što ljudi jednostavno zbog drugih stvari, zbog celokušpne krize u društvu... politike, ekonomije i svih parametara koji su vezani za tu oblast, nisu imali toliko vremena da obraćaju pažnju na sam sektor informisanja.

 Naravno, pre proteklih nekoliko godina, posebno od 2000. godine pa nadalje, kako je internet postajao jedan izuzetno jak medij, moćan medij, kako je postajao dostupan sve većem i većem krugu ljudi i kako su televizije i radio stanice a kasnije i sami vidimo i sami izdavači knjiga, novina i magazina prelazili na internet, javila se potreba da se na neki način uđe i u tu oblast i da se ljudima pokaže da je ono što je na internetu, nije samo namenjeno igranju, da nije samo namenjeno pričanju, lajkovanju slika, gledanju video klipova na jutjubu, nego i obrazovanju i informisanju, jer danas je upravo situacija o kojoj smo ranije pričali, to da ljudi vole da čuju vesti pre nego što se te vesti dese. Tako da, štampani mediji, koji izlaze jednom nedeljno, ili jednom dnevno, jer već smo došli do toga da praktično vesti koje izlaze u dnevnim novinama postaju zastarele samo u momentu svog izlaska i prodaje na kiosku, one su već zastarele objavljuju informacije koje su na internetu izašle još sinoć. Ljudi žele informacije koje se mogu odmah dobiti, a to je način da se popularizuje internet medij. Novi Radio Sombor jeste jedan od takvih i prvi kao takav postoji u gradu Somboru, zanemario bih neke koji su postojali pa su imali neku drugu koncepciju rada, ali prvi ozbiljniji internet medij kome treba pružiti podršku zato što je, prvo ti Siniša a kasnije i tvoji saradnici su ljudi koji imaju iskustva u tome i znaće na koji način da proguraju i svoju viziju i ljude s kojima rade i neki svoj cilj da ostvare koji je ja verujem dugoročan i koji neće prestati za godinu, dve ili tri.

* Da, to najviše od nas zavisi, pa i od vas, jer praktično evo to što si rekao, podrška, logistička, koju smo sprva dobili u početku našeg rada pa zato je potrebna još jedna nova generacija mladih da se na primer pokrene ponovo, jer nestankom omladinskih glasila (novinskih najpre, tipa lista Student koji je u ranijoj državi bio kultni, pa sa lokalnog nivoa mesečnog omladinskog časopisa, somborskog Pokreta), te omladinskih emisija nestankom i „zemaljskih“ radio stanica, sad je ovo internet-šansa, zar ne?

- Jeste. Jer, pored same saradnje, između uopšteno Gradske uprave i Novog Radio Sombora, treba posebno obratiti pažnju i na Kancelariju za mlade koja može pružiti dobru podršku, pogotovo što je sad tu nova koleginica Bojana Nešović, koja je preuzela po mom mišljenju, sasvim (prilježno, pedantno, dodatak aut.), jeste, na odličan način taj rad, i sa druge strane, sama ideja Gradske uprave jeste da neke svoje aktivnosti u što većoj meri pebaci na internet, da ljudi tako dobiju što više informacija o radu i da se na neki način demistifuje rad gradske uprave, zato što se jednostavno poboljšavaju međusobni odnosi jer jesmo servisi građana te tu postojimo zbog njih i zato možemo i da im prvi pružimo informacije.

 Opet ću se nadovezati na ovo, govoreći da tu postoji neka vizija Vlade Republike Srbije da se reformiše javna uprava u smislu prelaska na e-upravu, od 1. januara konkretno još veći broj poreskih prijava može da se podnosi elektronskim putem; e-uprava kao portal omogućila je elektronsko plaćanje karticama što će opet omogućiti ljudima i lakše registraciju auta, izdavanje te famozne zdravstvene knjižice i nekih sličnih dokumenata i naravno i mi neka uputstva i smernice Vlade Republike Srbije kako da radimo i na koji način da se približimo građanima. A to znači i nastup na društvenim mrežama, poboljavanje sajta, osim sajta grada imamo i taj sajt kalendara manifestacija gde ćemo i za 2018. godinu da pokažemo i prikažemo našim sugrađanima a i šire, pošto tako sajt ima veću posećenost i van područja Sombora, sve značajnije manifestacije koje se dešavaju u gradu Somboru ali i u nekim okolnim opštinama i gradovima. Tako da, probamo da uvežemo i da prikažemo da je neophodan rad sa internet medijima i vaša podrška našem radu, ali i vaša podrška našem radu.

"Trojni pakt" ili bolje reći, sveto trojstvo: Novi Radio Sombor, Urdruženje Podium i UGS Nezavisnost na istoj adresi: Sombor, Venac Stepe Stepanović 9 - Branislav Svorcan za režijskim pultom dvostrukog elektronskog internet medija, Novog Radio Sombora

* Novi Radio Sombor po tvom mišljenju, evo, već si rekao i pre mog pitanja, što mi je posebno milo, šta sve možemo zajedno i u smislu javnih snimanja, da budemo što više ne samo čujni, već i vidljivi među građanima, primera, javne priredbe, promocije, tribine, okrugli stolovi, mladi, sela, sve to... javno?

- Pa sve to, sve to stoji, to je tačno, po nekoj samoj logici dešavanja najbolje bi bilo početi od nekih „sitnijih“ stvari, da li promocija knjige ili neke događaje u našoj biblioteci, na dečjem odeljenju, ili u čitaonici kad se dešava nešto, da li u određenom selu naći neku manifestaciju koja je bitna za to selo, koja podiže vidljivost sela i omogućava da ne samo stanovnici tog sela već i građani iz okolnih sela pa i samog grada dođu tamo, to su na primer dešavanja u Svetozaru Miletiću, u Bačkom Monoštoru, u Bezdanu kao jednom lepom primeru, u Kljajićevu, tako praktično svako selo ima neki svoj događaj koji vredi snimiti a osim toga, sama opet, već spomenuta Kancelarija za mlade u okviru Omladinskog kluba i Kulturnog centra „Laza Kostić“, ima dosta dešavanja koja bi bilo zanimljivo snimiti, zato što se to do sada nije radilo.

* A mi smo već počeli u prošlom projektu LAP za mlade, za 2017. godinu, omladinskom emisijom „Sve je lako kad si mlad“ – naslovom parafrazirajući čuveni muzički pop hit, što je naišlo na jedan primer da smo morali pokrenuti mlade koji su bili malo „začaureni“, ali malo-po malo, pa se eto javljaju za saradnju i rad. (Možemo i tamo, u Kancelariji za mlade, možemo i ovde u okviru naše redakcije, gde imaju otvoren prostor u našoj redakciji na adresi Venac Stepe Stepanovića 9), pa da prosto napravimo tu interakciju i sa mladima sa sela (pa i Dom učenika, osim ostalih, gde gravitiraju mladi za vreme svog školovanja u Somboru i iz drugih sredina, na primer).

- To između ostalog može, ne vidim nikakav problem u tome, samo treba volje i pomalo vremena. Potpuno podržavam. Stvar je u tome, da treba imati ideju, treba početi raditi na njoj a kad se počne raditi mora nešto i da usledi, jer čovek koliko god da radi i koliko god se njemu čini da nema rezultata usled toga što radi, rezultat dođe sam posle nekog vremena. Ideja, strpljenje i volja su tri najbitnije stvari, tako da ceo život ide generalno u nekim trojkama.

* Evo do sad si već puno toga rekao što me je obradovalo, ali sad i direktno pitanje, tvoje konkretno mišljenje o ovom našem dosadašnjem radu, o tome šta smo sve uradili i kakav je tvoj iskreno, stav i utisak?

- Pa koliko smo eto iz nekih naših ranijih razgovora pričali, tih nekih godinu dana koliko Novi Radio Sombor postoji reći ću u etru, mada je to sad već malo zastareo izraz, ali svi već znamo šta znači etar, dakle za tih godinu dana mislim da od samog početka, od tih samih trenutaka kada je puštena muzika, da se polako uvode emisije, primećujem da sada sve više i više dolazite na događaje koji se organizuju po gradu, da se to beleži, da se kasnije prikazuje što na portalu, što na radiju kroz vesti, kroz emisije, i to je neki put kojim treba ići. I naravno opet ću reći, strpljenje je bitno da se sve to izgura, da se samo doživi taj momenat da se ima i sredstava za sve. Ali podržavam rad zato što smatram da elektronski mediji, pa samim tim kao neka vrsta elektronskog medija, jeste internet radio, moraju imati podršku zajednice u kojoj funkcionišu, zato što oni jesu najbrži i najjednostavniji i u nekom smislu u današnje vreme i najlogičniji mediji. Jer možemo ga slušati što na telefonu, što u radiju, što kod kuće, pa i u kancelariji na poslu, zavisi ko kakav raspored ima... tako da treba, treba samo istrajati i kako vreme bude išlo ubacivati samo neke nove ideje, menjati koncept ukoliko nešto „zapne“, a opet mislim da jedan internet radio jeste radio koji ne okuplja puno ljudi. To je mala ekipa koja se međusobno razume i koja je fleksibilna i koja može u situaciji da se desi neki problem ako neka emisija recimo ne funcioniše, da možda ne ide, da pada slušanost, pa može lako da se promeni koncept radija, programska šema i da se krene na neki novi način, da se reaguje. Nema učaurenosti, nema intertnosti, lenjosti, ono što bi „ubijalo“ ceo posao. Ne samo ovde, nego generalno.

* Partnerstvo, to je ono što je najvažnije, naš moto, inače je, Samo pozitivno. Dakle, nismo forumaški medij, jer ako je reč cenzura nekada bila stroga, u nekim vremenima, ovde je „mora“ biti, ali u jednom drugom kontekstu, da li se slažeš s tim?

- Naravno. Jer cenzura je mnogo velika reč, ona je opasna, a sa druge strtane, lako se izigra. Zloupotrebi.

 * Jesi li svestan, da te pitam ovako... jer nećemo još završiti, ali da si ti Bane svestan, kada si rođen?

- U kom vremenu?

* Da u kom vremenu, ali hoćemo da čujemo, i u kom datumu, ne pitam bez razloga, znaš li kada si rođen?

- S jedne druge strane, mogu da kažem, rođen sam pre četiri države. A iz ovog grada, pomerio se ne. Tako da, u istom gradu gde sad radim tu sam i rođen a u međuvremenu je opet kroz nas prošlo četiri države i nebrojeno puno istorije i dešavanja...

* A sam datum, tvog rođenja? 23. septembar?

- Da, to je isti datum osnivanja jedne organizacija (kroz smeh)...

* Eh, odmah si shvatio šta sam želeo da pitam, rođenja i „jednog“ udruženja, a ja sam hteo da „ne shvatiš“, bar ne odmah, pa da za tebe bude to malo iznenađnje (smeh sada voditelja razg.), a čak je i Udruženje Podium kao osnivač Novog Radio Sombora rođeno istog datuma (2011. godine) kad i Novi Radio Sombor (23. septembra ali šest godina kasnije), dakle na tvoj rođendan, samo što si ti malo stariji? J

- Pa što bismo rekli, uradili smo domaći, pre nego što smo došli kod vas... J

* Eto, sve se sada „potrefilo“, koincidentno... Koji je tvoj hobi?

- Hobi je... iskoristiću naziv emisije vaših kolega sa jednog drugog radija, hobi bi bio, mentalno razgibavanje... dakle sve ono što doprinosi mentalnoj čistoći a to je fizička aktivnost, čitanje, putovanje, dakle nešto što je slobodno vreme koje daje produktivnost rezultata, a ne nešto što je vreme u kojem ću sedeti, neću ništa raditi, nego vreme koje će jednostavno, nešto da stvori: da li je to neki mir, da le je to opet želja za nekim stvarima, da li je to neka inspiracija za posao, za stvaranje, ima, ima...

* Kapiram da ti nikad nije dosadno?

- Uglavnom nije.

* Koju muziku slušaš?

- Hmm, omnibus svega... neke, neke stvari koje su iz osamdesetih ostale, bio bi to Queen, bio bi to Iron Maidon, od domaćih Yu grupa recimo, zanimljivo...

* E tu smo na istim talasima, odnosno linkovima...

- Verovatno je to - to što smo pominjali, rođendane, desilo se to pre tri decenije, i ostali su ti neki genetski usađeni elementi muzički.

* Gledajući tvoj horoskopski znak, vaga, inače osim ostalog poznat kao umetnički znak a ima li tu nešto, u tome, da „odvažeš“, na primer, na neki način?

- I više nego što treba, vagam.

* A podznak?

- Hmm, pa vodolija mislim...

* Odlučio si se za smer međunarodnih odnosa koji si završio na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a zašto si se odlučio baš za taj smer odnosno struku (ne na primer za pravo, ekonomiju, poput većine)? Osim toga, redak si bio Somborac, pretpostavljam, na univerzitetu u Begogradu, uopšte, u vreme studiranja u srpskoj prestonici?

- Išla je priča da u svakoj generaciji na fakultetu bude četovoro-petoro ljudi iz Sombora. U mojoj generaciji bilo nas je troje iz naše somborske gimnazije, pored toga da li je još neko, nisam siguran, ali znam da je nas troje bilo “sigurnih”, a jednostavno, ja sam hteo da idem u Beograd, na bilo koji način a pravo i ekonomija kao takvi me jednostavno nisu zanimali, već nešto drugačije, što je ipak malo životnije, što je dinamički pravo po sebi, a pravo pa je pravo, donose se zakoni, ali su svi na isti način, jednolični. Ekonomija opet tako, ko je jednom nešto napisao, takav sistem ostaje, dok je diplomatija tečna, ona se menja, ona pravila koja su važila u 18. veku ne važe danas, ono što je važilo juče ne važi danas, tako da to je jedno polje koje je promenljivo i koje u najvećoj meri zavisi od individua koje je vode. Jer danas svi znamo da svet prestaje biti bipolaran, da postaje ponovo multipolaran, kao što je bio do Prvog svetskog rata. Danas su predsednici mnogih svetskih velesila takvi da se međusobno ne vole a ustvari sarađuju i određuju sudbinu svih nas i onda treba u tom vremenu, u tom prostoru i u tom sistemu haosa naći svoje mesto. A da bi se našlo mesto, mora se razumeti taj sistem.

* Gde si sve putovao, koje ti je najomiljenije mesto gde si bio?

- Pa... mogu dva? :-)

* Može :-)

- Pošto mi je teško, odrediti jednu regiju... Na prvom mestu, svakako Amerika, kao država, kao nekako zemlja koja je danas vrhunac svih demokratija i bogatstava i načina funkcionisanja, to je neki sistem života kojem svi težimo, pa sam onda bio na Aljasci konkretno… a opet apsolutna suprotnost, jeste Švajcarska. To je zemlja u kojoj sam studirao postdiplomske studije, zemlja jako drugačija od Amerike, zemlja kontrasta i ali posle tog svog životnog iskustva, godinu dana i na jednom i na drugom mestu mogu reći, da su i jedni i drugi ljudi otvoreni.

* A koju bi zemlju ili grad voleo da posetiš, u nekom bližem periodu?

- Pa evo recimo na Istoku, odnosno istočnije od Đerdapa nikada nisam bio. No kao destinacija na koju već duže godina želim da odem, je totalno daleko i neostvarivo, barem za sada, bio bi Japan.

* Godišnji odmor: voliš li više leto, sunce, ili možda više zimovanje?

- Generalno više volim zimu. E u skladu sa tim, kad je reč o godišnjem, više bih voleo otići na neku planinu. Međutim, do sad nisam imao prilike, jer kad imam godišnji pa ne mogu da odem ili tome slično, pa je godišnji u Somboru... i okolini.

* Šta bi poručio, kao predstavnik-predvodnik nove generacije političara ('84. godište), mladima, u smislu da više živnu?

- Svako mora imati cilj ispred sebe. Neki životni, pogotovo u ovim našim godinama, i vremenima, jer kada se ima cilj onda se taj cilj može i ostvariti. Onda on često i opravdava sredstva.

* Jer svako selo, kao što si rekao, grada Sombora, je mala država.

- Da, jer mi smo specfična sredina. Sombor je treća po veličini administativna teritorijalna jedinica u državi, ima petnaest naseljenih mesta, u kojima žive veoma raznoliki stanovnici u smislu etničkog porekla i, to je nešto što drugi gradovi nemaju, a Sombor je Vojvodina u malom. Ali Vojvodina nema toliko šarolikosti kao što Sombor ima i to je ono što treba da se koristi i što se poslednjih godina postepeno koristi zato što ljudi vide da različitosti treba pokazati jer one jesu nešto što nas spaja. Mi svi ovde imamo taj neki gen, urođen, da uvek je neko drugačiji i jednostavno, svi ljudi koji se rađaju ovde, zbnaju kako da se ponašaju. I nikada tu nije bilo ni problema, ni incidenata, jednostavno, saradnja je ono što nas povezuje i na tom treba insistirati i dalje.

* Koja ti je omiljena boja?

- Žuta.

* Zašto?

- Ne znam, živa je. Nije, nije, tamna, ima neku energiju, svetlo.

* Gde najrađe izađeš u slobodno vreme u Somboru, ili van Sombora?

- Pa, prema raspoloženju. U Apatinu ima nekoliko dobrih mesta, ovde u gradu ima u poslednje vreme nekoliko novih mesta, eto taj potez na kanalu, od jednog do drugog mosta gore, tu ima par dobrih restorana… pa radi trčanja, rekreacije, imamo u planu i širenje tog poteza, pa evo sada prilike i da ih malo pohvalim, od strane Gradske uprave, a generalno govoreći, Tromeđa je uređena - pre nekih mesec dana završeno je njeno uređenje, kupališta, i to je bio rezultat ovog participativnog budžetiranja, iz prethodne godine, gde su građani glasali za predloge odnosno za ono što su želeli da se finansira iz gradskog budžeta iz 2016. godine, Tromeđa je bila prvoplasirana, pa će potpuni sjaj imati naravno na proleće, kada sve ozeleni, čitav taj potez od Apatinskog mosta do tromeđe da bi se napravila ta celina.

 Jer to je ono što Somboru po mom mišljenju fali, ajde da upotrebim taj izraz koji se u poslednje vreme često koristi, da se spusti na vodu. Da imamo kanal, mi nemamo neku reku, mi nemamo Dunav kao što ima Apatin, nemamo Savu kao što ima Sremska Mitrovica, pa treba da iskoristimo to što imamo a to je ovaj naš kanal, da se spusti grad na njega, da se spuste dešavanja, jer tako se otvara novi prostor koji do sada nije bio. Ista situacija je sa Trgom Koste Trifkovića, do Svetog trojstva, taj prostor između biblioteke, pogotovo sa ovim novogodišnjim akcijama je taj prostor oživeo i prosto ljudi znaju za njega, to je novi prostor koji se otvara. Ja nekad volim u šali da kažem, mi ćemo postaviti hardver, pa ćemo da damo udruženjima građana i ljudima da instaliraju softver na koji žele, jer to i jeste posao uprave i javne vlasti da omogući ljudima mesto na kojem će da provode vreme i da ostvare nešto svoje, ideju, svoj projekat  u slučaju udruženja građana... takođe neke prostore kojih imamo u gradu a na kojima ljudi nisu ni mislili da nešto može da se desi, a zašto da ne, park na Novoj Selenči, pijaca u lancima, stari park kod železničke stanice...

* Da te pitam sad, kako je sarađivati sa gradonačelnicom? Kao jednom harizmatičnom ličnošću a i Sombor da posle duže vremena ima ženu za gradonačelnika?

- Sama ta činjenica da imamo gradonačelnicu, jeste nešto što otvara mnoga vrata i šire i ljudima je drago da vide ženu koja je energična, koja je mlada pre svega, koja ima jasan cilj ispred sebe, šta želi da ostvari, i koja oko sebe pokuša da okuplja tim ljudi koji prate tu njenu viziju. Saradnja je što se mene lično tiče i uopšte, kako ja vidim kroz rad uprave i tih pratećih nivoa vlasti jeste odlična jer postoji iskustvo. Gradonačelnica je pre stupanja na ovu dužnost radila u Upravi maltene deset godinai i ona jako dobro zna sistem rada što uprave, što javnih preduzeća što celokupnog Grada kao velike zajednice, pa smatram da je to njeno postavljanje na ovo mesto, jednostavno nadgradnja svega onoga što je od ranije radila i da je na pravo mesto u pravo vreme to urađeno jer može da svojim poznanstvima, na višim nivoima sasvim lepo da ostvari stvari koje u Somboru ranije ne bi bilo moguće da budu realizovane. To se već videlo tokom 2017. godine, jer to je praktično tek prva cela godina ovog saziva, njenog i njene ekipe da tako kažem hiper; već za prvu godinu urađeno je dosta u gradu a i veliki su planovi za naredne dve, dve i po godine, tako da što se mene tiče to je pun pogodak i biće to sve dobro na kraju.

* Šta te još nisam pitao? Jesi li zadovoljan ovim razgovorom? J

- Pa da, izuzetno iscrpno i zanimljivo i ajde da kažem, šareno…Od svega po-malo. A to jeste poenta, to i jeste stvar, tako ljudi i treba da shvate, jer mi nismo nedodirljivi, kao prvo, pošto ljudi imaju tendenciju da stvari koje ne razumeju zakomplikuju. I kada se kaže, ne mora to sve biti funkcija, to je jednostavno neka procedura, kao dokumenta kad se vade, nešto bilo šta, što je nerazumljivo, što je pisano čudnim jezikom, da je to neostvariv kontakt a ustvari nije. Zato kažem, celokupna uprava, svako može ako ima neki problem slobodno da dođe da se obrati što opet direktno, što pismeno, tu je i pisarnica… ili telefonom ili mejlom, opet kažem, nisam “milenijalac”, ali ljudi s kojima sarađujem volim da budu na mejlu, da budu na telefonu, jednostavno ne postoji taj način da se do nekoga ne može doći. Tako da, jednostavno svi smo mi dostipuni ljudima i građanima i to jeste naš zadatak da se ceo ovaj grad poboljša.

* Šta bi ti mene pitao?

- Pa jedna ovako stvar koja je više prirode posla. Raniji rad u Radio Somboru, u medijima pre toga, ajd da kažem onda je bio analogan. Sam si rekao da posao koji si radio je bio striktno taj, za druge stvari si se oslanjao na kolege pre svega tehničare, odnosno ljude koji su održavali tehniku, mikrofone, releje, prenosnike, sve .. a danas je sve digitalno, danas je “sve u jedan”. Samo taj prelaz, ta razlika, to me zanima na koji se način ljudi prilagode, evo pričao sam s tvojim kolegom  Dejanom kada je reč o tehnici, na koji način se ljudi prilagode tom prelasku? U tvom slučaju imao si dosta godina, ali recimo da je to bilo danas za sutra?

* Da, možda to i tebe čudi, kako se sad odjednom moglo preći s jednog na drugo, verovatno smatraš ne lako, ali sa druge strane uglavnom uspešno, hvala ti na tom pšitanju, inače ja možda bolje znam da pitam nego da odgovaram prirodom (novinarskog) posla, ali u svakom slučaju mislim da je kao što si i sam malo pre rekao, pre svega, ljubav. Iz koje potiče sve, vera i nada; mislio sam u početku da li će sve to uspeti, hoćemo li preživeti mesec dana, koji je najteži kao prvi slično kao i prva godina, pa sam ja zaboravio da uplatim interenet “tog i tog datuma” – o roku, pa smo na dan bili isključeni, onda je kod mene nastala mala panika, nastaje nervoza, gledam, slušam, ne radi. Odmah, idi, trči, uplati, tako da smo naravno odmah i nastavili. Jednostavno, ta samo malo trka, borba s vremenom, dinamičnost, svakodnevna, koja iziskuje još više tog trka po Somboru i okolini, nekako gura vas i vraća vas, ta energija, ljubav prema Somboru i, eto ako dobro odgovaram na pitanje, mislim da su zaista zastareli dosadašnji mediji: da evo, kao što kažeš, opada tiraž i dnevnih novina i lokalnih i periodičnih izdanja, časopisa, vidimo da su trafike sve više natrpane novinama, a televizija, ne znam koliko mladi prate recimo dnevnik danas, ali uglavnom ono što čujete u pola osam uveče, to smo mi smo već objavili odavno. I to je mene poteralo da se dignem eto iz tog stanja letargije kada ostanete bez posla, pa onda ste na scenu stupili opet vi mladi nekako uz mene, puno su mi pomogli uvek volim naglasiti, moji sportisti, uvek to kažem, naravno naši sportisti, pre svega ljudski borci, prijatelji i naši, moram reći, heroji sa sela, jer eto tu je pre svih “dotrčao” (iz Stanišića gde je do tada živeo) kolega kojeg si i pomenuo (Dejan Horvat, dod. aut.), koji je taj tehničarski - “tri u jedan” pa sam ga imenovao šefom tehnike. I naravno uz logističku podršku Grada odmah sprva, u pripremama za Novi Radio Sombor u junu prošle godine, počev od gradonačelnice, vas okupljenih u tim a naravno sve to uz podršku Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost – GS KUM (granski sindikat kulture, umetnosti, medija), gde sam godinama aktivista. Eto i to još jedno sveto trojstvo, civilni sektor, granki sindikati, lokalna vlas i, mediji koji svakodnevno prate rad, mislim da možemo ovako zajedno.

- Pa i jeste poenta da budemo zajedno, da ne bi radili odvojeno, jer kao što ima ona izreka, treba se držati zajedno, da ne bi visili odvojeno.

* I šta bi poručio za slušaoce Novog Radio Sombora, koji nas slušaju ne samo u Somboru nego mogu da nas slušaju i u čitavome svetu… i da nas čitaju ovde na portalu?

- Kratko, jedna stvar jeste, da ovo vam je odlična slika ulaska u naš grad, pogotovo za ljude koji su otišli odavde, a pošto sam dosta godina bio u inostranstvu znam kako hoće nekad nostalgija da se probudi, tako da ti ljudi koji su inostranstvu treba da slušaju, steći će pravu sliku o dešavanjima, a za domaće slušaoce, treba da prate ovo i da se što više prilagode novim medijima, da koriste internet za pametnije stvari i da se potrude još više, jer naša osnovna težnja u gradu kao gradskoj upravi a to Siniša i ti kao naš saradnik, spoljni, da tako kažem znaš, da što više ljudi sazna šta se dešava u gradu.

* Mi često imamo problem da neke stvari koje organizujemo, muzičke koncerte, predstave, da ljudi jednostavno ne znaju, ali ne zbog toga što ne postoji nigde objavljeno, već zbog toga što ne znaju da se informišu. Ljudi su naučili da se informišu jednom nedeljno, da se informišu jednom dnevno, samo iz određenih ovih štampanih medija, da li i iz televizijskih medija, a stvari koje se danas dešavaju prelaze mnogo kraći put između organizatora i onoga ko konzumira taj sadržaj. Tako da je potrebno samo malo promeniti navike, jer internet je jednostavno moćan alat koji može da posluži za edukaciju, za informisanje, za poboljšavanje života, ne samo za – grubo će zvučati, gubljenje vremena. I što više podsticati rad sa mladima i s decom. Oni će malo drugačije naučiti, oni će svoje roditelje da podstaknu, da misle drugačije, tako da tu bih se ja zadržao.

* I uz ono naše geslo, Svi smo jedno

- Svi smo jedno.

* Živeo, puno zdravlja, sreće, koja je često najpotrebnija, podseti samo na preostale sadržaje na našem terenu u preostalim prazničnim danima.

- Program Zimske čarolije u Somboru traje do subote, 6. januara uz dvadesetak radionica za decu. A za 6. januar, uveče u 21 bi trebalo da bude koncert grupe Valentino. Kao neki kraj novogodišnjih programa. Naravno, šestog januara pre podne će biti na Trgu svetog Đorđa organizovano paljenje Badnjaka, Ideja je bila da se dvadesetak manifestacija ustvari objedini i da se uz klizalište koje je ovom prilikom postavljeno po prvi put na Trgu Svetog Trojstva, ponudi građanima sve na jednom mestu. Tu ideju ćemo slediti i na leto, kada dođe na red manifestacija Somborsko leto, tako da opet sve bude objedinjeno, da se neki događaji ne bi preklapali, pa će naši sugrađani dobiti ono što im je potrebno kako tokom zime tako i tokom leta, a i da gosti iz drugih gradova i sredina mogu da dođu kod nas i mi odemo kod njih.

* Koju imaš muzičku želju?

- Bio bi recimo, Living On The Prayer (Bon Jovi)

_________________________________________

Branislav Svorcan – pomoćnik gradonačelnice za oblast kulture i informisanja /sa linka Gradskog sajta Grada Sombora/ https://www.sombor.rs/?script=lat

Razgovarao: Siniša Stričević

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor