Prikazivanje članaka po tagu izloacija

* (Uvod: Pišem sinoć jedan članak, pobrkam Čonoplju i Kljajićevo, zatim pišem drugi članak, pa pobrkam Bački Breg i Bezdan (dešavanja, u oba slučaja). Ustanem jutros, ne znam jesam li spavao u kući ili u stanu. Malo li je?)

Sretnem tako pre nekoliko dana, među brojnim poznanicima pred somborskom ekspoziturom Vojvođanske banke – OTP, komšiju a poduži red, svi uredno na propisnom odstojanju i sa maskama i u rukavicama (nije Sombor džaba svrstan među primerne gradove u doba korone), komšiju, druga kuća do mene, pa kad smo se pozdravili, pitam ga, otkud on u redu, nema pravo na penziju. Ili podižeš penziju uz nečije ovlašćenje? (Pitam onako ozbiljno jer je jako lepo kad se tako pomažemo međusobno i kad smo najsolidarniji, kad god treba). Ma nee, odgovori odmah dobri komšija, to sam učinio juče za tetku što se penzije tiče, a sada želim da podignem nešto od ušteđevine, od ranije... da se ima, ono, ovih dana, za ne daj Bože... S obzirom da mi nije preostalo još puno vremena do kraja roka do nove izolacije a i sam imam još nekolio obaveza prema starijim komšinicama i da uzmem sebi viršle jer ne znam bogznašta veliko da spremim, pozdravismo se još jednom i produžih dalje.

Hmm, ušteđevinu? Možda ju je čuvao za nešto drugo, bolje za daj Bože, a ne za ne daj? Ko zna otkada je čuva, štedi, možda dugoročno? Da li ju je oročio ko nekada recmo, sav normalan svet? Tako mi se nametnulo razmišljanje, pomalo zbunjenom.

A šta će biti kad sve ovo - prođe? Hoće li ostati nešto od ušteđevine? Znam da je govorio pre šest-sedam godina, kako valja krov obnoviti. Nije jefitna baš investicija ta. A starije su već kuće, u Kosančićevoj, Miletićevoj, Radišićevoj, Toplicinoj, dok su bašte velike. Šta pre? Setio sam se namah, da sam kao klinac govorio baki, kako bih voleo u toj velikoj bašti da napravim staklenik. A baka bi se nasmejala, tih dobrih kasnih šezdesetih, „pa dobro dete, moraćeš onda sam da radiš po stakleniku, kad bake ne bude bilo...“ :-)

Odustao sam tako o razmišljankama naspram staklenika (gde bih verovatno sadio visibabe koje najviše volim jer kao vatreni obožavalac leta, iako vodolija, one me nekako najviše asociraju na lepo vreme), pa dođu na red sedamdesete... kada sam svaki prvi zarađeni dinar a bili smo jako zaposlena deca, od recimo honorara, već prvih novinarskih u to vreme i-ha-haj, trošio na putovanja. Makarska, kod drugarice u Francusku, pre toga London kod deda-strica, prvi put, zimovanje na Bovecu u našoj lepoj Sloveniji, pa drugo zimovanje, u Poljskoj sa Gimnazijom. Osamdesete, još jedan London, pa Istanbul, Prag, možda i najlepša po meni, metropola Evrope, opet više puta Makarska, pa i drugi turistički centri duž najlepše nam, jadranske na svetu obale. Nisam mogao da se setim svih svojih destinacija dok sam tako zbunjen i zamišljen jurio do kuće da stignem pre javnog opominjanja na početak i strogo pridržavanje izolacije. A da, nijedan dinar nikad nisam uzeo od mojih kad bih nekud putovao, sve sam to zaradio sam, uvek. Od opet kažem sebi, tada, honorara... te od onih kod školske drugarice Đakovićke u radionici njenog tate čuvenog privatnika kad smo pravili i slagali prelepe elemente za geometriju za đake osnovce, u Bačkoj ulici... Uvek sam još od najranijeg detinjstva cenio putovanja kao veoma važne rekao bih danas čak, institucije.

Devedesete. Taman dođoh u autoistorijskoj vrtešci do njih, kad stigoh do kuće. Petljajući ko i obično po svežnju ključeva na privesku od „Bane Sekulića“ (nekadašnjeg somborskog giganta-fabrike) koje čuvam kao uspomenu koju mi je dao tadašnji tehnički direktor a moj dobri komšija (ne ovaj što je čekao u redu) Aca Subotić, presekoh misli o mojim dekadama i putovanjima unutar njih.

Zašto o njima pričam sad i kakve veze ima uvod (brkanja pomenutih naših lepih sela), te komšija što je čekao u redu u Vojvođanskoj OTP banci da podigne deo ušteđevine koju nije planirao da podigne sad nego za krov, valjda kad nakupi dovoljno a kako sam se, siguran sam, definitivno setio i zaključio, sa mojim navedenim putovanjima u minulim desetlećima? Pitam se i sam, ne znam. 'Em li ga, pa jednom mi je i Kulić (Goran) moj dobri kolega, u starom radiju (Radio Sombor, prim.aut - kojeg više nema), dok smo imali zajedničku šihtu, on za tonskim velikim pultom vrednim oko 25 hiljada evra što je nakon propale privatizacije od 2007. godine netragom nestao, a ja za mikrofonom, vodeći jedan od 85 tročasovnih Sportskih ponedeljaka, rekao u jednom momentu preko signalizacije meni u slušalice u studiju, „Pa samo ti Siniša možeš da spojiš u jednoj emisiji kuglanje, rukomet i umetničko klizanje..“, šeretski se šaleći na moj račun... a eto i sada spajam da li, nespojivo? I da li je "spajanje" sad i onda, isto - moguće?

I elem, dočeka me prvo moj mačak Žuti na terasi koji sa petnaest godina i dalje dobro zna koje granule voli a koje ne, pa prvo što sam uradio njega nahranih, potom sedoh na terasu i popih kafu - ostatak, od jutros kad sam žurio da sve postignem u tih nekoliko dnevnih sati, dozvoljenih spolja. Ostadosmo mačak i ja sami. Izolovani. Opet, ko i brojni drugi.

Mac, mac... što me tako gledaš? E imali smo i mi ušteđevinu, pa smo kupili dva kompjutera i pokrenuli Novi Radio Sombor, aha. Itd... što je trebalo, za početak. A tvoj novi gazda (ja) nakon odlaska tvog pravog gazde (mog tate i tvog vršnjaka) u večnost u decembru prošle godine, sinoć pobrkao lonce dok je članke kucao. Članke za život? Da bismo zaradili i imali za isti taj život. Pa da, proćiće Žuti i ovo. Hajmo da radimo. Da nastavimo ono što znamo, a da manje grešimo i brkamo, ko sinoć. Jer sve je pitanje koncentracije, ovih dana. Uglavnom, verovatno. I izolatorno, kako god, sva slova ostaće na svom mestu. 

Vaš urednik

U tom Somboru, 12. aprila, prestupne 2020.

Objavljeno u Prva vest

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…