Prikazivanje članaka po tagu karijera

View Promo - Pogledaj promo / poslušajte = u naslovnoj fotografiji, kliknite na foto-strelicu / Ekskluzivno, Josh Cumbee (Džoš Kambi), poznati američki producent, izvođač, kantautor, tekstopisac, aranžer, poslao nam je danas (9. XI '21) mejlom svoj najnoviji hit-singl 'Dancing, Just Disctancing' kojim osvaja svetsko muzičko tržište / U originalu, u tekstu ispod - na engleskom jeziku: najvažniji detalji iz dosadašnje njegove karijere, uz prevod na srpski. Takođe, uskoro i u programu Novog Radio Sombora

-----------

* American singer song-writer Josh Cumbee who is known for his production involvement in various hit singles by artist such as Madonna, Chris Brown, Janet Jackson, Olivia Rodrigo, Kygo, and Rita Ora to name a few, started off his singing career as the featured singer on the big hit “Sunny Days” by the Dutch producer/DJ Armin van Buuren. He released his solo debut single “Sound Of Your Name” in February 2020. The track was later remixed by Dutch DJ duo Zonderling, and scored heavy spins from multiple world class DJs such as Martin Garrix, Dimitri Vegas & Like Mike and R3HAB

In May 2021, he released a collaboration single with the popular Japanese singer songwriter, Vicke Blanka. The track made Spotify Japanʼs “Track Velocity Chart” playlist twice, as well as the “New Music Friday” in total of 9 countries.

The new single "Dancing, Just Distancing" is based on a theme which came about as the result of the complex emotional experience of 2020 and beyond. Josh describes it as "the world felt like it was spinning in circles - choreographed chaos - and yet in all that movement we all felt so personally still and distant".

-----------

* Američki kantautor Džoš Kambi koji je poznat po svom producentskom angažmanu u raznim hit singlovima izvođača kao što su Madona, Kris Braun, Dženet Džekson, Olivija Rodrigo, Kigo i Rita Ora, da spomenemo samo neke, započeo je svoju pevačku karijeru kao pevač na velikom hitu "Sunny Days" holandskog producenta DJ Armin Van Buuren. Objavio je svoj solo debitantski singl „Sound Of Your Name” u februaru 2020. Pesmu je kasnije remiksovao holandski DJ duo Zonderling, a obradili su je više svetskih DJ-eva kao što su Martin Garrix, Dimitri Vegas & Like Mike i R3HAB

U maju 2021. objavio je singl u saradnji sa popularnom japanskom kantautorkom Vicke Blanka. Pesma je dva puta dospela na japansku plejlistu „Track Velociti Chart“, kao i na „New Music Friday” u ukupno 9 zemalja.

Novi singl "Dancing, Just Distancing" zasnovan je na temi koja je nastala kao rezultat kompleksnog emocionalnog iskustva 2020. Džoš to opisuje kao „svet se tako vrteo u krug - koreografski haos - a ipak smo se u svom tom pokretu svi osećali tako mirni i udaljeni“. (Prevod: Mirjana Perić)

------------

Follow Josh:

Facebook: https://www.facebook.com/JoshCumbeeMusic/

Instagram: https://www.instagram.com/joshcumbeemusic/

Twitter: https://twitter.com/joshcumbee

Official website: https://joshcumbee.com/

------------

- Promo foto, ispod - u galeriji slika u okviru rubrike -

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Nataša je vlasnica preduzeća i marketinški profesionalac čija je karijera duža od 20 godina povezala preduzetništvo, marketinško savetovanje i izvršni menadžment kako bi ostvarila uspeh i vrednost kako za klijente tako i za kupce

Ona je osnivač i kreativni direktor Davidov London Jewellery - luksuznog brenda modnog nakita po meri, napravljenog od najkvalitetnijih prirodnih materijala, bisera, dragog kamenja i plemenitih metala. Osim svakodnevnog profesionalnog zanimanja, Nataša je strastveni filantrop i aktivno je angažovana u Rejmon Nikole Trastu.

Ako ste znatiželjni da naučite kako da iz temelja izgradite luksuzni brend nakit, kao i da naučite kako da se dodatno angažujete sa Natašom, saslušajte ovu epizodu, na linku:

https://www.youtube.com/watch?v=Utl5ae7cmes

English version:

Our guest in this fourth episode the RNT Podcast is Natasha Davidov

Natasha is a business owner and marketing professional whose 20+ years career has woven entrepreneurship, marketing consultancy and executive management together to deliver success and value for clients and customers alike. She is a Founder and Creative Director of Davidov London Jewellery - luxury bespoke fashion jewellery brand made of the highest quality natural materials, pearls, gemstones and precious metals. Aside her daily professional occupation, Natasha is a passionate philanthropist and is actively engaged in the Raymond Nicolet Trust.

If you are curious to learn how to build a luxury jewellery brand from the ground up as well as learn how to engage further with Natasha, you need to listen to this episode.

https://www.youtube.com/watch?v=Utl5ae7cmes

-----------------

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima) 
Objavljeno u Prva vest

* Skoro šest decenija njena karijera traje. Duboki naklon. Uvek svoja, posebna, ista a drugačija. Nesporediva, Beti ĐORĐEVIĆ. Počastila je brojne Somborce svojim veličanstvenim dvočasovnim koncertom u samom srcu Sombora, na otvorenoj sceni pred ispunjenim Trgom svetog Georgija. Kod klupe i kuće u kojoj je živeo Laza Kostić - sve nekako tako, simbolično. U obilju drhtaja, od salvi strasti do titraja onih najtananijih žica u kućištu violine svačijeg srca. Neka srca kuca jače, poput jednog od njenih trajnih hitova, ostavila, svima nam duboku emociju te prelepe subotnje večeri, 7. avgusta. Razgalila ne samo već decenijama poznatim glasovnim mogućnostima održanim jednakim intenzitetom svih ovih godina, već jednako tome udostojila duše od nostalgije da prodišu kao što voli da kaže samo pozitivno, "naterala" parove na poljupce a bogami, stečena su i neka nova prijateljstva, možda čak i više od toga. Sve je to Beti, Beti, svih naših dana. Ovi redovi u razgovoru sa poštovanom, kako od publike, jednako i od kritičara, jugoslovenskom i srpskom muzičkom zvezdom neka bude samo delić njene izuzetno bogate i zanimljive životne biografije. Jer, tek smo počeli. Njenim prvim dolaskom u Sombor. A kako nam je odmah napomenula..."da i ja konačno dođem u taj lepi večni od kulture, za mene neobjašnjivo čudesni Sombor grad i super što ste među retkima koji ste sačuvali svoje jezgro, tu kulturu, svaka čast". A Sombor joj uzvratio masovno, ljubavlju. Uz pokliče, Beti, kada ćete nam ponovo doći? Bio je to vruhunac mnogoborjnih događanja ovog kulturnog leta u Somboru gospodnje 2021, a pod okriljem Grada Sombora, odnosno Kulturnog centra "Laza Kostić", pa koncert Beti Đorđević ostaje krunom sveg ovoletnjeg kvaliteta što se na ravangradskom tlu dešavalo, kao što smo već u najavama izveštavali, ukomponovan najvišeg ranga resital Beti s muzičarima najvišeg dometa, kvartetom big benda a nakon dobre uvertire, nastupima uličnih svirača sa 10 somborskih balkona.

Intervju smu uradili u polutami dvorišta Gradske kuće a druženje uz osveženje, nastavili u lepo obnovljenom prostoru Gradske kafane. Intervju smo emitovali premijerno u nedelju, 8. avgusta od 20 časova u programu našeg internet radija u okviru dvostrukog elektronskog medija, Novog Radio Sombora, a ako niste, možete da ga poslušate u daljim ponavljanjima u programu, na linku:

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html

******

* Za vaš i naš Novi Radio Sombor, moram prvi put u nekoj mojoj novinarskoj karijeri da priznam, da mi se ostvarila do sad jedna od neostvarivih želja, a to je pre svega, susret, ljudski susret, pa tek onda intervju sa našom Blagicom Beti Đorđević. Beti, dobrodošla još jednom, prvi put u Sombor!

- Hvala Siniša, eto puno mi znače ovako spontane i ljudske izjave i zaista sam dirnuta i hvala ti puno na dobrodošlici. Nadam se, pošto sada već razgovaramo posle koncerta, da je bilo uspešno i da je bilo o-kej i da je bilo dobro... jer to je i bila poenta mog dolaska ovde i biće mi drago ako je to bilo uspešno a nadam se da jeste...

* Po rezultatima, ovacijama, po reagovanju publike Vi ste mogli da nekako svojim iskustvom, „skrenirate sa scene atmosferu dok ste pevali, mogli ste to i da uočite, pun pogodak... Srećni, zadovoljni?

- Pa jesam i nisam kao što kažete, skenirala, ja sam više bila fokusirana na svojoj interpretaciji, na svoj nastup na sceni, ali dobro, volim kad reakcija bude pozitivna, pa na kraju krajeva to je poenta celog poziva ovog, baviti se estradom.

* Ja sam ljude pitao u međuvremenu na trenutke, dok ste pevali, u jednoj međuanketi o doživljaju, svačiji odgovor je bio, „jao, ja sam se naježila, dirnut sam... suze mi kanule...“ izazvali ste emociju. Kako to namah izbija iz Vas, ima li tu uopšte objašnjenja, jer Vi volite pesmu a pesma voli Vas, je li u tome tajna?

- Tako, tako, to jedno s drugim ide (šarmantan osmeh, prim.aut), prosto tako se čovek rodi za nešto i pogotovo u takvom, šou biznisu i u mom poslu stvarno se mora sve poklopiti, tih dosta činilaca, nije tu samo jedna stvar u pitanju, nego tu ima više okolnosti, koje čovek mora da ima i više nekih gena koje mora da poseduje... i personaliti i, pre svega vokal i talenat, zaista raznih elemenata ima. Nije to samo tako jednostavno.

* Sam rad, vežbanje, prati sve to što ste pobrojali. Vi ste vrlo rano počeli - zapravo da radite, učite, iz rodnog Kumanova, provodeći prve dane detinjstva u jednom živopisnom seocetu makedonsko Matejče (Matejić), pa ste krenuli u svet. Moram opet jednu emociju da vežem s obzirom da imam jednu od najlepših godina u životu, provedenih u Makedoniji...

- Stvarno? Jaoo (iznenađeno-radosno, Beti)

...za vreme služenja vojnog roka, ’86/87. godine...

- Gde, gde? (Beti)

... Skoplje, kasarna „Maršal Tito“, a posle obuke, sedam meseci kao vojnik-novinar lista pod nazivom „Za pobedu“ Treće armijske oblasti JNA. Redakcija je bila u ulici Đuro Đaković koja ulazi na glavnu, Partizanski odredi u novom delu Skoplja, sigurno znate i taj kraj Skoplja...

- Jao, dušo divno, ja sum bila (na tren je Beti „okrenula“ na makedonski), bila sam vrlo kratko, zapravo dve godine, s obzirom da sam u mom selu završila osmogodišnju školu i već su tu nastavnici, učitelji, procenili moj talenat i naravno da su odmah predložili da ja mogu nastaviti samo u srednju muzičku školu, a ja nisam imala nižu i onda sam u Skoplju završila dve pripremne, to jest završila sam gradivo za celu nižu muzičku škole za dve godine, jer bez toga se ne može upisati srednja muzička škola, nego naravno morate da imate najpre te pripremne razrede, pa onda niže muzičke škole kako je u muzici nazvano formalno obrazovanje kao što znamo, pa onda tek ide srednja muzička škola. Tako da sam te dve godine boravila u Skoplju, onda sam došla u srednju u Beograd, živela kod tetke, upisala čuvenu srednju muzičku školu "Stanković" i tu sam i ostala... a dalje je, što bi rekli Ameri, history, sve poznato (opet blagi osmeh)...

* Da dalje je sve poznato, ispočetka, ali Vi ste ustvari prva, neću reći pevačica, nego umetnica, koja je sa ovih prostora - iz Jugoslavije, bivše velike države, zapravo počela karijeru, iz inostranstva. U to vreme je to bio, opšti šok. Da krenete iz Nemačke, iz jedne tada velesile muzičke industrije. Kako to da ste se tako brzo snašli?

- Ali ne Nemačka samo, ja sam tamo pevala u američkim klubovima, u Zapadnoj Nemačkoj. Tamo se specijalan repertoar tražio, nije to ta Nemačka - pa vas na neke šlagere pozivamo nego, to je bilo vreme Arete Frenklin, Džemsa Brauna, Vilsona Piketsa, i drugih velikana soula, džeza, tako da tu nije bilo jednostavno pevati, to se moralo sve dobro pratiti, top lista njihova, to su takozvani NCO klabovi, to su oficirski klubovi, bilo je fantastično i nije bilo dugo radno vreme, a i pevala sam muziku, tako da sam ja tamo počela baš sa muzikom koju ja stvarno od malena gajim... ja, dok sam prvi put čula nešto sa radija, odmah sam volela da slušam recimo Net King Kola, i Elu Ficdžerald, baš tu, tu vrstu muzike. Mene automatski odmalena nije uopšte privlačila, tako da kađem, neka druga vrsta muzike. Nego sam, odmah volela ono, ono pravo, čime se i danas bavim.

* Nikada odustajali niste, ostali ste svoji, čak ste dobijali i ponude da pevate novokomponovane pesme, ali komercijala nije Vas zanimala... (’Siniša, hajde da pređemo „na ti“, ovo je i ovako sve spontano, lepo’-predlog, Beti).... hvala Ti (sa velikim „T“), dakle Beti, Ela Ficdžerald, je boraveći u Jugoslaviji, zapazila, i rekla, „Jao, ko je ovo, moram da slušam ovu šarmantnu i prvu belkinju sa crnim glasom...“, dok si pevala u klubu sa Slobodanom...

- Da, sa Bobom pokojinim (suprug s kojim je započela karijeru, prim.aut), zapravo, velika Ela je imala te večeri spektakularan koncert u beogradskom Domu sindikata, bilo je to druge polovine sedamdesetih godina, a ja sam znala da je ona tu negde, ali ni na kraj pameti mi nije padalo da će ona doći, tu gde sam ja - jer ja sam tada pevala u hotelu „Jugoslavija“, jedno dve godine, što je sam povratak iz inostranstva, iz tamošnjih klubova, to je bio moj prvi angažman, božanstveno mesto, kultno, i uopšte baš bilo je ono, „haj“- mesto u čitavoj onoj bivšoj Jugoslaviji, a kamoli u Beogradu. Tu je dolazilo, sve što je bilo iz sveta diplomatije, estrade, razni predsednici, koji su dolazili na večere, gde su ih dočekivali ovi naši... i onda sam ja, odjednom čula, ona je tu negde... posle koncerta, madam Ela je naravno došla na večeru...

Kad sam ja nju videla, ja mislim da sam se ja oduzela, potpuno, ja nisam znala ni kako se zovem, i ja kažem muzičarima, haaa, pa kako ću ja sada, pa ne znam, ne mogu da ustanem od stola, odsekle su mi se noge i sve... takvo uzbuđenje u meni je nastalo jer, to su takve veličine za mene, kao da sam videla samog Boga sa neba, joj baš Ela da mi dođe, prva zvezda sveta koju sam odmalena obožavala i tako sam, nekako, na jedvite jade krenula... malo smo neku muziku improvizovali... malo smo krenuli sa Serđom Mendezom, ovamo - onamo i onda nastavili... imali smo jednu božanstvenu numeru koju smo ja i Bob pokojni izvodili, koja se zove "They Can't Take That Away from Me", koju pevaju Ela i Luj Armstrong u duetu, i to je toliko lepa kompozicija. Bob je naravno vrlo dobro umeo da imitira Armstronga, i kad smo mi njoj to otpevali, tu smo je kupili... ona je ostala sa nama, ja imam slike kući, znaš koliko... i tako da je eto ostala sa nama do dugo u noć, tu smo i plesali, i svega, svačega je bilo, jedan fantastičan momenat u mom životu. Jedna epizoda koju ću zapamtiti za ceo život.

* Ela te je potom pozvala u Ameriku. Ostala si, ipak verna tako da kažem, državi.

- Aaa da, i... publici, pre svega, tu sam zatim počela da se kućim, i kupila stan, i tako već znaš kako to ide u životu.

* Da, nekad se teško odvojiti od onog od čega pomislimo, „pa Bože moj, gde ću baš sad daleko od kuće“ a u suštini, planeta je mala a muzika je sve. A baš - ti si dokaz - da recimo od Splitskog festivala, jer tamo je retko ko van dalmatinskog područja uspevao iako je to, jedno poduže vreme, bio vodeći jugoslovenski festival u vreme kada su festivali bili najuticajnija forma za kasnije plasmane i uspehe u plasiranju nove pesme. Ali, ipak usudila si se, ti, recimo Miki Jevremović, Maja (Odžaklievska), iz ovih drugih "vandalmatinskih" krajeva, i tako-reći niko drugi, do Splita. I imali ste veliki aplauz. Na Prokurativama u Splitu, i nije baš lako, dobiti aplauz?

- Nije, nije.. nije. To je fantastično bilo iskustvo, potrudila sam se da opevam u dalmatinskom maniru pesmu "Sklopi stare žaluzine", i od Splita sam eto, dobila aplauz dugi. Onda je isto bilo božanstveno ovo - ja dva nastupa imam u Opatiji, koji je naš najstariji festival zabavne muzike, a odande, u to vreme sedamdesetih, išla je naša pesma za Evroviziju. Ja sam bila te jedne godine u najužem izboru za Pesmu Evrovizije, međutim, to je bilo one godine kada je otišao Kovač (Kornelije, pesma „Moja generacija“, ’74. prim.aut), a ja sam pevala „Neka srce kuca jače“ i posle je ta pesma postala hit.

* I onda, posle jednog dugog niza godina kada već spominjemo Evroviziju, došlo je do spoja-nespojivog, sa Rambo Amadeusom, pre tri godine, u ovom primeru na domaćem izboru na Beoviziji, za predstavnicu pesme Srbije. Svi smo zanemeli, kao svedoci jednog dueta džez-bluza i repa. On je tebe zapravo potražio, isto tako spontano kao kolega s poštovanjem prema tebi kao dami-umetnici, u svhu tog nastupa?

(Kroz opet blagi smeh): Što je vama svima čudno to, ta saradnja, Rambo je takav entuzijasta, fanatik, on je zabljubljenik u muziku (intelektualac, pre svega - upadica aut.) - to bez daljnjeg.., ali ovo je specifično što volimo tu istu vrstu muzike, to je autentična džez muzika.

* Ali kako ste se ukopili tako skladno, šteta što naši (žiri) nisu razumeli ali mislim da biste sa pesmom „Nema te“ pokorili Evropu vas dvoje.

- Je l da lepa pesma? Dobro, ali eto, šta vredi, nema veze, idemo dalje.. E sada... ja sam ostala u kontaktu sa Rambom od onda, i sada imam da ti kažem jednu lepu novost (sada već kroz još više raspoloženi izraz lica dok ovo nam otrkiva i njen prepoznatljivo osvajajući smeh), ekskluziva! Snimam novi CD, za Croatia Records, i tu će Rambo biti producent toga svega. Već sam snimila neke numere, nove, i imam još jedno, dve pesme da snimim. To ću uraditi sad u septembru, i onda tu negde s jeseni izlazi CD, ali to će biti onako, baš-baš, kompilacija - dupli zapravo, CD. Tu će biti postojeći ovi moji šlageri, iz PGP-a, tako da će to biti kao jedna jugoslovenska priča. Ovo iz današnjeg vremena, ove nove šlagere, koje ću plasirati, a i biće i ovi šlageri postojeći, dugovečni, ta divna kompilacija će biti rađena u jednom luksuznom izdanju, tako da će to ostati kao jedan dokument čime sam se bavila u životu. Jako se radujem tome.

* I mi. I ja lično, naravno, priznajem rado.

- Ja verovala nisam, ja nisam... znaš šta, ja retko slušam sebe (opet, „he-he...:-) ) I sada, imam jednu numeru koja se zove „Dolazi duga“. I ja sad... šta ću.. dolazi jedan mlad dečko, on mi je pravio jednu pesmu, takođe će se naći na ovom izdanju, isto jedna nova pesma, jako je dobro ispalo, on je dečko... Milan Stanković, poznat i kao Sevdah Bejbe, on je i disk džokej a istovremeno i peva malo, i sada, uradila sam i tu pesmu. I, on mi znaš, kaže, Beti, mnogo mi se dopala ta, „Dolazi duga“. I ja obratim pažnju, poslušam, kad vidim ja tamo (youtobe), 93-4 hiljade pregleda a ja sam mislila to nema ni petsto, ni 200, ono (pljesak rukama), iznenadila sam se. Stvarno je dobra numera...

******

I neka ovde bude kraj ali samo prvog nastavka susreta sa Beti svih naših generacija, jer dok je prethodne noći pevala Aretu, Net King Kola, Elu ili Bili Holidej, raskošom svog glas koji je odjekivao Somborom u strasti njenog temperamenta, energije, očuvane kondicije i spontano u ritmu muzike praćene laganim plesom u čemu su je ljudi pratili, krišom sam zapažao zaljubljene a to je - moj bi bio jedan od zaključaka na njena umeća i sasvim spontana a magnetno privlačna davanja publici emocija kroz poruke ljubavi u svakoj ispevanoj noti, te se jedan bračni par „srednjih godina“ zagrlio, dok se pre toga oboje poput više od hiljade ljudi na glavnom gradskom somborskom trgu, ona svojim a on njegovim, mobilnim, snimali i slikali Beti sa scene, pa ih je Beti prosto „naterala“ svojom interpretacijom i nastupom na otvorenoj sceni, na taj zagrljaj - ali, i poljubac „bez srama“, onako javno... drugi opet, mlađi par verovatno tek pri veridbi, opet u svom stilu se zagrlio ali nekako magično „bočno“, pa se njihali njih ugrljeni jedno pored drugog dvoje lepih mladih zaljbuljenih pevajući zajedno sa Beti... zatim, dok je predsednica Gradskog udruženja penzionera Sombor gospođa Irena (Živanović), manirom ushićene poletne devojčice, samo radosno prostrujala sa fotoaparatom i rekla mi, „Siniša ja ovo moram da snimim, dobićeš sliku“... idemo dalje... bakica koja je dovela unučicu nije mogla a da ne sakrije suzicu od nje koja ju je upitala, bako zašto plačeš, ali je baki petogodišnja curica potom rekla samo, „bako, ovo je tako lepo....“

Da, misija ljubavi Beti Đorđević koja evo traje od zlatnih šezdesetih pa sve do danas i naravno sav taj „Slučaj Beti“ - za sva naša sutra, za sva naša poput jednog od njenih najvećih klasika, da svi otpočenemo ako smo negde „i zapeli“, ljubav ispočetka. Vrhunac iznenađenja koje nam je svma pred kućom gde je živeo najljubavniji srpski pesnik Laza Kostić i velikim pravoslavnim hramom Svetog Georgija, Beti svih naših dana, smislila i rekla, „A sad, da vas čujem, ajmo svi u ljubavnom plesu, idemo ali isključivo baš svi - ovo što sada sledi, a to je.... „Tiho su šaputale ruže.... te čuvene somborske ruže, koje svaki Somborac ima u svom dvorištu - Somborcima sada, od Beti na dar.

U svakoj pesmi prekidana aplauzima na u tom velikom otvorenom klubu - sceni, uz pokliče 'Bravo' nakon svake numere, ispraćena je ovacijama a ljudi kojima je čitava dva sata držala jednako pažnju što polazi za umećem i rukom samo najuticajnijimn umetncima, ispratili su je dugim, dugim aplauzom uz poruke, vrati nam se Beti, uskoro.

Rođene su tako, te prelepe subotnje večeri, 7. avgusta, dve nove ljubavi. Sombor voli Beti, Beti voli Sombor.

Beti, hvala Ti.

Siniša Stričević, gl.odg.ur (i ekipa) Novog Radio Sombora

Dodaci:

Antrafile, 1 Pojedine izjave publike: Ganuti smo, nas dvoje odmah smo se poljubili, moja unučica pita, bako kada će Beti opet u Sombor

- Ja sam se naježila. Neverovatna je Beti, kako godinu idu, ona sve jača / A ja sam odmah poljubio moju ženu pred svima jer Beti je rekla da budemo zaljubljeni, pa nisam izdržao (somborski par lepog  i cenjenog bračnog staža)

- Došla sam iz Novog Sada na koncert. Sa svojim društvom, dvoje automobila. Da li nam je bilo teško doputovati, pitate? Zbog ovakve muzike i Beti, sve je lako. Skoro i peške bismo došli u Sombor zbog ovog doživljaja. Radujem se kolega i, što smo se zahvaljujući Beti, i upoznali (novosadska novinarka Marina Bogdanović) / radovanje naravano, obostrano a saradnja nova, tek počela (opet zahvaljujući Beti)

- Jako sam ganuta. Pustila sam suzu. A moja unuka koju sam svesno dovela da konačno doživi u ovom postojećem sveopštem muzičkom šarenilu, pravu umetnost, već posle druge pesme koju je otpevala Beti, od nezaboravne Merilin Monro, pitala me je: Bako, kada će ova ekstra pevačica ponovo doći u Sombor?

Antrafile, 2 S Beti smo nastavili kampanju Međunarodni dan prijateljstva

S obzirom na veoma dobar prijem naših sugrađana, kako u gradu, tako i u naseljenim mestima i salaškim naseljima, na sam datum: 30. jul - Međunarodni dan prijateljstva, odlučili smo da kontinuirano nastavimo sa simboličnim deljenjem knjiga - knjige kao najboljeg prijatelja, druga, tako da ovaj potez preraste u našu stalnu kampanju imenovanu u množini, Međunarodni dani prijateljstva (ideja i sva dalja realizacija: Novi Radio Sombor, naš izdavač Udruženje "PODIUM" i Granski sindikat KUM-Kultura, umetnost, mediji "Nezavisnost"), u cilju da pozitivne vrednosti u simbolu darivanja knjige pojedincima svih uzrasta, profesija, socijalnih slojeva, i na ovaj način budu oplemenjene vidljivim i trajnim akcijama. Tako smo, radosni što smo prijatno iznenadili i samu Beti Đorđević kojoj smo pre samog nastupa na njenom prvom somborskom solističkom koncertu poklonili jednu knjigu simbolično, iz našeg stalnog Bibliotečko-humanitarnog fonda knjiga. Time je popularna umetnica postala i sastavni deo ovog našeg projekta koji nastavljamo dan za danom.

Fotografije - u slajdovima, ispod rubrike: 1) Vladarka scene, Beti, sa svojim vrsnim pratećim bendom; 2 - 7) Zanimljivi momenti sa koncerta Beti Đorđević u Somboru uz njene muzičare, atmosfera prepunog glavnog gradskog trga u Somboru /fotografije: Kulturni centar "Laza Kostić"/; 8 i 9) Beti je postala deo priče Međunarodnih dana prijateljstva zajedno sa Novim Radio Somborom, Udruženjem "PODIUM" i GS KUM "Nezavisnost" /fotografije: Aleksej Ignjatov , muzičar - uoči koncerta; 10) Više od intervjua, u lepo uređenom dvorištu Gradske kuće /fotografija: Uroš Terzija - posle koncerta.

---------------

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest
nedelja, 14 februar 2021 18:38

300. gren slem pobeda Novaka u karijeri!

* Na radost svih Novakovih navijača, povreda koju je zadobio u meču trećeg kola protiv Tejlora Frica nije bila toliko ozbiljna da bi dovela u pitanje nastup srpskog tenisera u nastavku turnira u Melburnu

Novak je u osmini finala Australijen Opena pokazao odličan tenis i nadigrao 14. nosioca Miloša Raonića rezultatom 3:1, po setovima 7:6 (7:4), 4:6, 6:1, 6:4.

- Nisam se mnogo pripremao za ovaj meč. Tokom prethodna dva dana sam se najviše odmarao i trudio se da se maksimalno oporavim za duel protiv Miloša. Par sati pred meč sam se zagrevao i shvatio da mogu da igram. Da nisam bio u stanju, povukao bih se. Miloš je jedan od najboljih servera na svetu. Odgovaralo mi je što nismo igrali duge poene. Promašio je neke servise u četvrtom setu i ja sam to iskoristio. U narednih 48 sati moj glavni prioritet biće da se oporavim što više za četvrtfinale - izjavio je Novak posle meča četvrtog kola.

Dva časa i 56 minuta bilo je potrebno braniocu titule da dođe do 300. gren slem pobede u karijeri.

Novak je tokom prvog seta u nekoliko navrata imao brejk lopte, ali je kanadski teniser svaki put bio na visini zadatka kada ih je trebalo spasavati. Sa druge strane, Raonić tokom prvih dvanaest gemova meča nije uspeo da dođe do ijedne prilike za brejk. Novak je u taj-brejku bio koncentrisaniji i posle 56 minuta došao do 7:6 (7:4).

Trenutak slabosti Novaka u petom gemu drugog seta Raonić je kaznio oduzimanjem servisa, koji mu je posle 49 minuta igre doneo izjednačenje u setovima.

Srpski teniser je pokazao izuzetnu igru u trećem setu. Najpre je u četvrtom gemu došao do prvog brejka u duelu, a zatim isti duplirao u poslednjem za velikih 6:1.

Čekao je Novak svoju priliku u četvrtom setu i dočekao je u devetom gemu. Brejk koji je stekao potvrdio je na svoj servis gem u sledećem gemu i došao do dvanaeste pobede u karijeri protiv Raonića u isto toliko duela.

Statistika: as poeni (10-26), dvostruke servis greške (3-3), direktni poeni (41-50), neiznuđene greške (25-35), broj osvojenih poena (130-114).

Protivnik najboljeg tenisera sveta u četvrtfinalu Otvorenog prvenstva Australije u utorak, 16. februara biće 6. nosilac Nemac Aleksander Zverev koji je eliminisao našeg tenisera Dušana Lajovića (6:4, 7:6, 6:3).

Biće to njihov osmi međusobni susret. Novak je bio uspešniji do sada, 5-2.

Poslednji put Novak i Aleksander su se sastali u Round Robin fazi nedavno završenog ATP kupa kada je pobeda pripala našem igraču.

Izvor: portal Novaka Đokovića (https://novakdjokovic.com/)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Nikola Furtula (23) postao nova akvizicija Fudbalskog kluba Spartak - Subotica, srećno u daljoj karijeri!

Rukovodstvo Spartak Ždrepčeve krvi pojačava redove za nastavak sezone. Iako prelazni rok još nije zvanično počeo u "plavo-beli" složni tim stigao je Nikola Furtula, a ugovor sa subotičkim superligašem, jednim od klubova koji imaju najdužu tradiciju na prostorima kako bivše Jugoslavije tako i Srbije, sredinu koja je podarila mnoga poznata reprezentativna imena, potpisao je na tri i po godine. Time su i po našem mišljenju ljudi u subotičkom sportskom kolektivu napravili pravi potez i mi im takođe želimo puno daljih takmičarskih uspeha.

- Bilo je još ponuda ali od samog početka predstavnici kluba sa severa Bačke su bili korektni i najprecizniji i to je presudilo - kaže za Novi Radio Sombor Furtula. - Od 12. januara 2021. stičem pravo da igram. Jedva čekam.

Tako kreće nova profi epizoda za već dokazano talentovanog Furtulu, koja će ubeđeni smo, svakako doprineti njegovoj već zasluženoj punoj afirmaciji.

Nikola Furtula (rođen 11. septembra 1997. u Somboru) igra podsetimo, na poziciji napadača, a u Spartak dolazi iz srpskoligaša Hajduka iz Kule gde je u protekoloj polusezoni postigao 18 golova i bio ubedljivo najefikasniji strelac Lige.

- Ovo je veliki iskorak u mojoj dosadašnjoj karijeri jer je Spartak veliki klub koji se bori da bude u vrhu našeg fudbala i bori se za izlazak u Evropu. Na meni je da se borim i iskoristim svaku šansu koja mi se ukaže - rekao je Furtula na konferenciji za novinare prvog decembarskog vikenda.

Novajlije, osim Furtule, u Spatak Ždrepčevu krv stigao je i devetnaestogodišnji Andrija Rajović, je predstavio i poželeo im dobrodošlicu sportski direktor Ljubiša Dunđerski.

Pogledajte detalje sa konferencije za medije, na linku:

https://www.youtube.com/watch?v=pW8uh8Up30Q

*****

* O Nikoli Furtuli već smo s dobrim povodima pisali. Ovaj rođeni fudbalski talenat već je dobijao pozive saveznih selektora za mlađe selekcije nacionalnog fudbalskog tima Srbije. Ove nove, jesenje sezone takmičarske 2020/21. godine obreo se i u Fudbalskom klubu Hajduk 1912 iz Kule koji mu je tokom prelaznog roka ponudio i najbolje uslove - Prethodno sam dao izjavu da idem na 15 golova ove polusezone, tako da je cilj isti... Ne letim, nastavljam dalje, samo Bože zdravlja i sve je dostižno. Drago mi je što pobeđujemo jer smo potcenjeni kao ekipa, a sad mislim da drugačije svi razmišljaju o nama. (objavili smo 26. avgusta) - Nikola je svoje obećanje ispunio, čak "prebacio normu" i postigao i 3 gola više od sebi zadatkog cilja, postigao čak 18! A tek samo manje od dva i po meseca pre toga (14. jula ove godine), pisali smo (pa u ovom kratkom podsetniku zabeležimo), i sledeće:

- To je moj toliko željeni povratak fudbalu (reč je o, pre toga dresu u Bečeju) - kada je otvorio još jednu svoju zanimljivu sportsku priču Nikola Furtula. - Imao sam lepe fudbalske snove, ali su me povrede sprečile da ih pretvorim u javu. Talenat me prvo je iz rodnog Sombora doveo u Novi Sad, gde sam prošao kompletnu fudbalsku školu superligaša Vojvodine i završio srednjoškolsko obrazovanje, a onda sve posvetio fudbalu. Bio sam kratko vreme u prvoligašima ČSK iz Čelareva i BSK iz Borče, a onda stigao do mladog tima Sampdorije, gde me je zadesila teška povreda prednjih ukrštenih ligamenata. Oporavio sam se i zaigrao u rodnom gradu, ali me je isti peh ponovo stigao. Ukupno sam dve godine i par meseci proveo na rehabilitaciji. Bio sam vraški uporan i oporavio se, te na samo četiri utakmice za Radički 1912 postigao devet golova. Usledio je dolazak u Bečej, a onda pauza - zbog pandemije. Valjda ću sad imati kontinuitet i biti na visini zadatka, što bi moglo da mi bude odskočna daska za željenu afirmaciju na fudbalskom nebu...

.... I eto tako, stasiti Nikola (inače visok 194 cm) ostvaruje svoje želje, više nego zasluženo.

*****

/Pogledajte i fotografije ispod teksta u okviru slajdova:

1) Fudbalski klub Hajduk iz Kule svom najboljem strelcu je posvetio pažnju i na društvenim mrežama

2) Karakterističan pozdrav Nikole nakon postignutog gola

3) Momenat sa konferencije za javnost FK Spartak Ždrepčeva krv

4) Rubrika o Nikoli u sportskom dnevnom listu "Žurnal", od 3. decembra ove godine/

*****

Nikola Furtula je kao što je poznato, itekako imao od koga da nasledi istinske sportske gene: majka, pok. Slađana Dronić bila je vrhunska rukometašica, nezaboravni idol mnogih generacija, dva puta proglašavana za najbolju klupsku igračicu Evrope kao kapiten slavne bečke Hipobanke, da bi u somborskom superligašu Sombor Dunav Osiguranju (osim drugih vodećih domaćih i najboljih inostranih klubova u kojima je bila prvi strelac ili igrač), ostavila i kao reprezentatvika prvorazredan trag u jednoj od najboljih ekipa somborskog ženskog rukometa, devedesetih godina, tada vicešampionu Kupa evropskih pobednica kupova, prvaku domaće Super lige, dok je otac Goran Furtula zabeležio vredne pojedinačne i klupske rezultate u džudou (Džudo klub Omladinac, Sombor) i borilačkim sportovima. A posebnu podršku Nikoli daje i sestra Aleksandra (dodatak, S. Stričević)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

(Rubrika je u okviru realizacije projekta "Sombor na dlanu" aplikanta, Udruženja Podium putem Novog Radio Sombora, koji se sufinansira iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

Objavljeno u Modeling

* Kostić (Božo) Zlatko-Kole - rođen 26. januara 1954. u Jajcu (BiH, FNRJ)

Sa rukomentom loptom počeo je druženje još u Osnovnoj školi Bratstvo Jedinstvo u Jajcu. 1969. S 15 godina kao izraziti talenat, počinje da igra za Rukometni klub „Jajce“ koji se takmičio u tada veoma respektabilnoj, Republičkoj ligi Bosne i Hercegovine. Igrao je odmah u bekovskoj liniji.

Kao talentovani igrač posle izvesnog vremena prelazi da igra za RK „Iskra“ iz Bugojna, 1972. Posle dve godine odlazi u JNA, kasarnu „Marsal Tito“ u Skoplju. Tamo se odmah pridružuje sportskoj četi i sa rukometnom ekipom igra zapaženu ulogu na Armijskom takmičenju u Kumanovu, 1974, da bi 1975. godine na Svearmijskom prvenstvu koje je održano u Ohridu, donosio bronzane medalje.

Nakon prekomande u Bitolj vodi sportsku četu i sa ekipom Garnizona obilazi sve ekipe igrajući utakmice po čitavnoj Makedoniji. Po povratku iz JNA nastavlja sa rukometom, u rodnom Jajcu. Sledi 1979. kada sa porodicom prelazi da živi u Vojvodinu, mesto Obrovac (pored Bačke Palanke). Odmah se pridružuje cenjenoj prvoligaškoj ekipi Rukometnog kluba „Sintelon“. Klub je tada bio u ekspanziji i imao je dosta dobrih igrača gde je od starijih bilo njih baš poprilično većiskusnih kao što su: Žubori, Glumac, Tubić, Zorić, Novakov, Miškov uz plejadu vrlo mladih, perspektivnih igrača.

Rukomet u Bačkoj Palanci bio je najpopularniji sport gde je stadion Partizana uvek nedeljom pre podne bio dupke pun navijačima kada je RK „Sintelon“ igrao kao domaćin. Kole  je, kako su ga iz milošte zvali tada bio prepoznatljiv po veoma jakom i ubojitom skok-šutu. Specijalnost mu je bila u igri šut kroz zonu, popularna „žabica“. A u "Sintelonu" ostaju jedna od najsvetlijih tačaka, saradnja sa trenerima kao što su veličina u imenima Zeljkovića, Elezovića i Isakovića.

U Obrovcu 1980. pravi ekipe za seosku Olimpijadu i u ženskoj kao i u muškoj konkurenciji na opštinskom nivou. Sa ženskom ekipom je osvojio prvo mesto, a sa muškom drugo, u veoma jakoj konkurenciji. Posle toga na jednom od treninga povređuje skočni zglob leve noge i doživljava težu povredu ligamenata. Po oporavku 1981. godine sa nekolicinom igrača iz druge postave „Sintelona“ prelazi u RK “Hercegovac“ iz Gajdobre na njihovu molbu, da im pomogne da uđu u viši rang takmičenja Kvalitetnu rukometnu ligu Vojvodine, u čemu su i uspeli.

Po završetku tog dela karijere prelazi u ekipu RK „Mladost“ Bač, takođe na njihovu molbu, da i u ovoj sredini pomogne u prelasku u viši stepen. Iz Opštinske, u Bačku ligu. Naravno, i sa njima uspešno zavrašava ovaj "posao".

*****

Po završetku igračke karijere, Kostić odlučuje se da 1984. polaže za zvanje rukometnog sudije u Somboru. Sa suđenjem u paru, kreće sa Novom Rađenovićem. - U to vreme je bilo teško suditi jer je mnogo "vrućih terena" pravilo problem i mnoge kolege nisu bile istrajne u deljenju pravde - rado se danas seća Zlatko Kostić Kole. - Jedino su opstali hrabri i uporni. 1990. godine uspešno polažem za saveznu kategoriju u Slavonskom Brodu, u paru sa Goce Ristovskim iz Crvenke. Tada su u komisiji bili najeminentnije međunarodne sudije Jugoslavije: Jug-Jeglič i Alivojvodić.

Posle uspešno položenog ispita sudi Drugu saveznu ligu u kojoj je tada igrao i Sintelon. Svojim umećem i hrabrim pristupom svakoj utakmici kada su muške ekipe bile u pitanju, te poštenim suđenjem uspešno je privodio utakmice kraju i nikada nije imao prekinut susret. Važio je za korektnog i poštenog delioca pravde na rukometnim terenima. Tih godina sa svojim kolegama koji su se menjali da bi sudili sa njim u paru na tim vrućim terenima po čitavoj Vojvodini i gotovo najčešće u Sremu, a naročito gde je gostovao Sintelon, u cilju zaštite ekipe i rukometne igre.

Između ostalih sudio je i sa kolegama Stanojevićem, Višekrunom u paru koji su tada važili značajnim za pojedine ekipe i zaštitu rukometne igre. Samim tim Kole  je bio značajna karika u tom lancu zbivanja. Sudijsku karijeru završava 2000. godine sa kolegom Slobodanom Miškovim. Da naglasimo i to, da su njih dvojica bili nekoliko godina najbolje ocenjeni rukometni sudijski par. Nisu mogli napredovati u viši rang, tj. Prvu ligu samo zbog tada krutih propisa - godina starosti jer je u to vreme uveden limit na godine života da bi se pristupilo podmlađivanju sudijskog kadra.

Odmah zatim Kostić polaže za zvanje saveznog delegata-kontrolora za ocenjivanje sudijskih parova te njihovu edukaciju. U ulozi kontrolora, nastavio je da izražava svoju inače urođenu solidarnost, prevashodno time što je redovno mlađim sudijskim parovima pomagao svojim znanjem i iskustvom u njihovom napredovanju, gde više njih i sada sudi derbije Super ligi Srbije. Podsećamo takođe, bio je od 1980. u dva mandata i predsednik Rukometnog zbora Bačka Palanka. Uvek je bio angažovan u vezi sa organizacijom utakmica koje su igrane u Bačkoj Palanci, kada je reč o vođenju zapisnika i rada na semaforu.

Svoje utakmice igrao je Sintelon i u KUP-u, u okviru različitih popularnih i visokokotiranih takmičenja međunarodnog karaktera. Posle njih, tu su i RK „Lavovi“, RK „Bačka Palanka“ i ŽRK „Nopal“. Moramo da naglasimo i da je popularan kako među igračicama i igračima, tako i među kolegama a i rukometom potkovanom i ne baš "blakonaklonom" publikom kada su sudije u pitanju, Kole  bio i ostao poštovan, aktivan ali, no to važi ravnopravno kada je reč o malom fudbalu.

Redovno i uspešno je delio pravdu na tradicionalnom turniru Sv. Pantelejmona u Obrovcu od 2000-2010. Toliko za sada u našoj prvoj priči o Koletu, koji zaokružuje redak sportski jubilej, 50 godina posvećenih ljubavi prema rukometu i sportu i koji je uvek rado viđen na svim sporstkim terenima pre svega kao čovek pa iskreni sportski radnik u čitavom Sremu, Vojvodini, Srbiji...

Kole bi i danas, kaže, ponovio sve ovo isto. Posle ovolike vremenske distance i svega što je dao rukometu, nema za čim da tuguje. Naprotiv. Svuda poštovan igrač, sudija, delegat-kontrolor, rukometni radnik. Iza njega je jedna retka, sadržajna, bogata i veoma lepa rukometna životna priča. Sve ovo je postigao zahvaljujući velikoj ljubavi prema ovom sportu i ponajpre kako voli da podvuče - podršci njegove porodice.

Priču dopunjujemo fotografijama u galeriji slika, odmah ispod teksta, koje svedoče o lepotama rukometnog, armijskog i životnog puta Zlatka Kostića - Koleta.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor (Siniša Stričević)

Objavljeno u Sport
Strana 1 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…