Prikazivanje članaka po tagu klimatske promene

Najveće zaštićeno rečno područje u Evropi koje je u sredu, 15. septembra UNESCO proglasio prvim na svetu petodržavnim rezervatom biosfere Mura-Drava-Dunav, međunarodni je primer sinergije zaštite prirode i održivog razvoja

Zagreb/Ljubljana/Beograd, 15. septembra  2021. godine - Dok se svet suočava s klimatskom krizom i degradacijom prirode, današnje proglašenje Petodržavnog rezervata Mura-Drava-Dunav od strane UNESCO-a u Abudži, Nigeriji, istorijski je korak prema novom dobu za prirodu i ljude.

Rezervat biosfere, koji se proteže Austrijom, Slovenijom, Hrvatskom, Mađarskom i Srbijom na gotovo milion hektara i 700 kilometara rečnog toka, proglašenjem je službeno postao najveće zaštićeno rečno područje u Evropi i predstavlja međunarodni primer sinergije zaštite prirode, klimatske otpornosti i održivog razvoja. Zbog jedinstvenih staništa i brojnih retkih vrsta, rezervat biosfere takođe je poznat i kao Evropski Amazon.

- Proglašenje od strane UNESCO-a važan je pokazatelj međunarodne saradnje i zajedničke zelene vizije, značajan korak napred u očuvanju prirodnog i kulturnog blaga regiona i snažan primer ujedinjenja zemalja sa zajedničkim ciljem očuvanja prirode. Ovo je i važan doprinos implementaciji Strategije EU-a za zaštitu biodiverziteta, čiji je cilj da se do 2030. godine obnovi 25.000 kilometara reka i zaštiti 30 odsto kopna Evropske unije. To je samo još jedna potvrda mandata svih pet zemalja da zajednički krenu sa obnovom i zaštitom predela Mure, Drave i Dunava - rekla je Nataša Kalauz, direktorka WWF Adrije, svetske organizacije za zaštitu prirode koja je od samoga početka deo ove inicijative.

Iako ideja o petodržavnom UNESCO rezervatu biosfere Mura-Drava-Dunav datira s kraja prošlog veka, rad institucija na njegovom uspostavljanju je službeno započeo 2011. godine. Područje rezervata biosfere obiluje retkim staništima poput velikih poplavnih šuma, peščanih i šljunčanih sprudova, strmih obala, rukavaca i mrtvaja. Upravo su ona dom najveće populacije orla belorepana u Evropi i gnezdilište mnogih ugroženih vrsta ptica poput bregunica, male čigre i crne rode, staništa dabra i vidre i riba poput kečige.

Ne samo da brojne vrste zavise od Mure, Drave i Dunava, već i gotovo milion ljudi čije su živote oblikovale reke. Netaknute poplavne nizine čuvaju naselja od poplava, reke nam omogućavaju pitku vodu, plodno zemljište, ublažavaju posledice klimatske krize, a isto su tako zone rekreacije i inspiracije i mogu biti pokretač održivog razvoja.

- U vreme klimatske krize i velikog izumiranja vrsta, zaštita prirode postaje pitanje preživljavanja. Proglašenje rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav važan je korak prema zelenoj i održivoj budućnosti u kojoj nema više prostora za negativne prakse poput novih projekata izgradnje hidroelektrana, nepotrebne regulacije reka ili vađenja sedimenta. Europski Amazon stoga vidimo kao dobar primer suživota ljudi i prirode - dodala je Kalauz.

Vrednost zaštite ovog područja prepoznala je i Evropska unija koja je kroz svoje programe podrške sufinansirala projekte u vrednosti većoj od 20 miliona evra, a koji doprinose zaštiti prirode i razvoju ovog područja.

- Uprkos velikom iskoraku koji smo napravili ovim proglašenjem za očuvanje reka Mure, Drave i Dunava za sve buduće generacije, pred nama je puno posla. Neophodna je veća predanost ključnih donosilaca odluka, kao i privrednika sa ciljem podsticanja održivog razvoja Evropskog Amazona, kako on ne bi ostao samo „park na papiru“. Očekujemo nastavak dobre saradnje, rezervat biosfere u kojem se priroda istinski obnavlja, podstiče inovacija i u kojem su lokalne zajednice pokretači promena - zaključio je projektni saradnik u WWF Adriji Nikola Matović.

- U slajd-dodatku, fotografije: 1) Ušće Drave u Dunav, foto Ante Grgić, 2) Važna područja u okviru Specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje u Srbiji, foto J. Pap, 3) Mural u Somboru, na zidu Osnovne škole Bratstvo Jedinstvo, oslikan povodom Dana Evropskog Amazona, foto Zdravko Dulović, 4) Zone zaštite, 5) Glavne prekretnice - 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Prva vest

MEĐUNARODNI DAN MLADIH

* Povodom Međunarodnog dana mladih, polaznici projekta „Na mladima klima ostaje”, omladinske inicijative WWF-a, pripremili su poruku javnosti o problemu klimatskih promena i njihovom uticaju da našu budućnost

Beograd, 12. avgust 2021. - U okviru saradnje sa mladima u Srbiji, WWF, svetska organizacija za zaštitu prirode, zajedno sa učesnicima projekta „Na mladima klima ostaje”, pripremila je video poruku o klimatskim promenama i njihovom uticaju na budućnost mladih. Nakon objavljivanja Izveštaja Međuvladinog panela UN o klimatskim promenama (IPCC), koji je još jednom upozorio na važnost hitnog i odlučnog reagovanja, mladi u Srbiji poručuju da moramo „da zajedno zaustavimo apokalipsu” i „hitno da se pokrenemo jer sve zavisi od nas”.

Projekat „Na mladima klima ostaje” omogućava mladima da pokrenu inicijative za ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama. U okviru projekta, učesnici su imali priliku da steknu znanja iz oblasti razvoja građanskih inicijativa, komunikacija, javnog zagovaranja, angažovanja zajednice i razvoja politika kroz prizmu klimatskih promena u Srbiji. Po završetku treninga, započeli su sopstvene inicijative koje će na jesen predstaviti na Omladinskom klimatskom forumu u organizaciji WWF-a na nacionalnom i regionalnom nivou.

Mladi će kreirati inicijative koje će raditi na podizanju svesti o uticaju klimatskih promena na biološku raznovrsnost, promociju korišćenja obnovljivih izvora energije, obrazovanje i uključivanje vršnjaka u borbi protiv klimatskih promena, društveno odgovorna rešenja za odlaganje otpada i bacanje hrane, kao i promovisanje održivih ekoloških navika sa ciljem smanjenja emisija ugljenika.

- U projektu je do sada učestvovalo 15 mladih lidera i liderki uzrasta od 15-24 godine iz čitave Srbije. Videli smo na delu njihov polet i želju da se uključe, da doprinesu i da se angažuju, ali i njihovu sposobnost da samostalno sprovode aktivnosti uz našu podršku. Njihove generacije će osetiti razorne posledice klimatskih promena. Stoga je sve važnije uključiti, osnažiti i podržati mlade koji žele svojim aktivnostima da se uključe u pitanja zaštite životne sredine, i tako osigurati budućnost naše planete, našeg doma. Ovo je sam početak saradnje i međusobne podrške mladih i WWF-a i radujemo se da vidimo šta će nam još doneti - ističe Mina Mirić, koordinatorka projekta „Na mladima klima ostaje” iz WWF Adrije.

WWF poziva građane i da pogledaju video poruku mladih  i podele je sa svojim bližnjima, kao i da prate dalje vesti o njihovim omladinskim inicijativama. Omladina u Srbiji je svesna problema koji klimatske promene predstavljaju. Na današnji Dan mladih, poslušajmo šta nam govore, na linku:

https://www.youtube.com/watch?v=Yj2Va-tSNzU&t=8s

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Mladi

Beograd, 6. jun 2021. – WWF, svetska organizacija za zaštitu prirode, poziva mlade ljude širom Srbije da se prijave na konkurs „Mladi protiv klimatskih promena” u okviru kog će moći da kroz sopstvene omladinske inicijative rade na suzbijanju posledica i pronalaženju rešenja za klimatske promene

Konkurs je otvoren u okviru projekta „Na mladima klima ostaje”, na kojem će mladi moći da nauče više o razvoju građanskih inicijativa, komunikacijskim aktivnostima, javnom zagovaranju, angažovanju zajednice i razvoju politika kroz prizmu klimatskih promena u Srbiji. Nakon obuke moći će da primene naučeno sprovođenjem sopstvenih inicijativa za podizanje svesti, ublažavanje posledica i prilagođavanje klimatskim promenama, uz podršku i mentorstvo stručnjaka iz WWF-a. Rezultate svojih inicijativa, mladi će moći da predstave široj javnosti na jesen, na prvom Omladinskom klimatskom forumu u organizaciji WWF-a na nacionalnom i regionalnom nivou.

 „Današnja omladina biće suočena sa posledicama neodrživog razvoja, prema tome u pitanju su njihova sadašnjost i budućnost. Zauzvrat, mladi ljudi postaju sve glasniji i aktivniji, traže hitne i odlučne promene i drže odgovornim donosioce odluka, posebno za rešavanje klimatske krize. U WWF-u mlade ljude vidimo kao ključnu pokretačku silu, ne samo zato što su oni ti na kojima klima ostaje, već iz razloga što poseduju veštine i stavove neophodne kako bi se dovelo do potrebnih, značajnih promena. Ovaj projekat uključiće mlade različitih interesovanja i veština ali sa jednim zajedničkim ciljem, da ukažu na klimatske promene i postanu katalizatori pozitivnih akcija na različitim nivoima, od svojih zajednica pa do nacionalnih i regionalnih platformi. Radujemo se da uključimo mlade ljude i pomognemo im da nastave da predlažu najkreativnija i inovativnija rešenja za izazove održivosti”, ističe Mina Mirić, koordinatorka projekta „Na mladima klima ostaje” iz WWF Adrije.

WWF poziva mlade ljude uzrasta od 15-24 godine koji su strastveni po pitanju klimatskih promena i žele da se uključe, proaktivno deluju, podižu svest o ovoj temi i rade na pronalaženju rešenja da se prijave na konkurs „Mladi protiv klimatskih promena” koji je otvoren do 20. juna i da postanu mladi klimatski lideri i liderke u Srbiji i regionu. Mladi mogu da se prijave kao pojedinci ili kao članovi već postojećeg omladinskog udruženja.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Mladi

* Svetska organizacija za prirodu (WWF)* organizuje obuku novinara o istraživačkom novinarstvu kako bi unapredili kvalitet i pouzdanost izveštavanja o klimatskim promenama i zaštiti životne sredine

Beograd, 20. avgust 2020. - Svetska organizacija za prirodu (WWF), u saradnji sa Centrom za istraživačko novinarstvo (CINS), poziva sve novinarke i novinare, kao i studente novinarstva da se do 31. avgusta prijave na obuku o istraživačkom novinarstvu koja će biti održana krajem septembra 2020. godine putem online nastave. Nakon četvorodnevnih predavanja, obuka se nastavlja kroz saradnju učesnika sa mentorima koji će ih nekoliko meseci voditi u istraživanju odabranih tema. Izbor tema je vezan sa EU poglavljem 27: žaštita životne sredine i klimatske promene i UN ciljevima održivog razvoja. Istraživački tekstovi će biti objavljeni uz podršku WWF i CINS.

Obrazovani, pouzdani i vični zanatu istraživački novinari i novinarke su veoma značajni za podizanje svesti građana kako o tome šta je dužna činiti država i privatni sektor povodom klimatskih promena, tako i o tome kako sami građani svojim ponašanjem i načinom života mogu doprineti očuvanju prirode u našoj zemlji.

Republika Srbija se obavezala na primenu međunarodno usvojenih instrumenata za ublažavanje i prilagođavanje na klimatske promene. Osnova svega je uporan i svestran rad na pouzdanom informisanju i prosvećivanju građana, koji treba da postanu aktivno uključeni i da imaju uticaj na centre finansijske i političke moći. Čitavo društvo očekuje da se odgovorno sprovode usvojene politike i strategije usmerene na zaštitu životne sredine, ublažavanje posledica klimatskih promena i na održivi razvoj.

- Često smo skloni da previdimo jednostavnu istinu da bez zdrave prirode nema zdravog i uspešnog društva. Sva istraživanja ukazuju na to da će, ukoliko se ne preduzmu ozbiljne mere protiv emisije CO2 i ostalih uzroka klimatskih i prirodnih promena, doći do kritičnog rasta siromaštva u Srbiji, što će ugroziti svaku perspektivu ekonomskog i društvenog blagostanja. Većina građana Srbije još uvek nije svesna ozbiljnosti ovog planetarnog problema i zbog toga je važno da, između ostalih, osposobimo i one koji nam prenose informacije - medije - da razumeju problem, da znaju da ga predstave široj javnosti sa fokusom na naukom potkrepljene činjenice. Na taj način oni mogu da podstaknu građane na proaktivan odnos u rešavanju ovog globalnog problemaističe Duška Dimović, koordinatorka projekta u WWF kancelariji u Srbiji.

Obuka o istraživačkom novinarstvu je jedna od više komponenti projekta ’Da nam klima štima’  koji WWF sprovodi u Srbiji, uz podršku Vlade Švedske. Tri glavne komponente projekta - obrazovanje, informisanje javnosti i rad sa privatnim sektorom - koncipirane su tako da povežu različite aktere u društvu, interesne grupe, profesionalna i stručna udruženja, mlade i zainteresovane građane da bi se podigao opšti društveni i pojedinačni nivo razumevanja uzroka i značaja klimatskih promena.

* Svetska organizacija za prirodu (WWF) je jedna od najvećih, širom sveta priznatih, nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i da stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje. Više informacija na: www.wwfadria.org/sr

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Ekologija

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…