Prikazivanje članaka po tagu kolega

* Treći Festival filantropije, koji je tokom šest dana proticao putem online platforme dobrocinitim.rs i Facebook i Instagram profila Dobročinitim, pratilo  je više od 170.000 građana iz svih krajeva Srbije

U Filantropskom kvizu kojim je otvoren Festival, znanje iz opšte i filantropske kulture pokazalo je 65 predstavnika kompanija, organizacija i medija. Učesnici Festivala imali su priliku i da se upoznaju sa biografijama dobročinitelja iz naše bogate istorije, uživaju u humanitarnom koncertu u organizaciji časopisa Mitzy Magazine i kreiraju Leksikon dobročinstva, ostavljajući komentare o dobročinstvu na društvenim mrežama. Prikupljanjem plastičnih čepova i deljenjem fotografija čepova na društvenim mrežama u okviru Akcije „Čep za hendikep“ građani su direktno pomogli da se skrene pažnja na mogućnost doniranja čepova kako bi se pomoglo osobama sa invaliditetom.

Tokom Festivala, posetioci su kroz 10 edukativnih videa virtuelno upoznali srpske zadužbine i zadužbinare, poput Galerije Matice srpske i Ilije Kolarca. Poslednjeg dana Festivala, građani su bili pozvani da se uključe u humanitarne akcije birajući aktivnost koju žele da podrže, i tako pojedinačno doprinesu tome da kultura davanja postane naša dobra navika. Festival je zaokružen prikazivanjem predstava za decu Kotorskog festivala pozorišta za decu i Puls teatra iz Lazarevca.

Svi sadržaji Festivala, osim pozorišnih predstava, i dalje su dostupni na filantropskoj platformi dobrocinitim.rs, kao i Dobročinitim Facebook i Instagram profilu.

Festival filantropije organizovan je u okviru Projekta za unapređenje okvira za davanje koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a realizuje ga Koalicija za dobročinstvo koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac. Koaliciju dodatno čine i Trag fondacija, Catalyst Balkans, SMART Kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije.

Značajan rezultat u Filantropskom kvizu ostvarila je i ekipa našeg medija, Novog Radio Sombora koju je predvodio kolega, novinar Srđan Ačanski; naš tim se takimičio u grupi medija, gde je u ukupnom plasmanu osvojila odlično 9. mesto od 19 učesnika, dok je iza sebe ostavila ekipu somborske Gimnazije „Veljko Petrović“, Zadužbinu Kolarac kao i mnoge druge uspešne kompanije iz regiona.

 

Tabela sa finalnim rezultatima

 Fotografiju koja je pobedila na takmičenju napravio je M.S. iz Vranja

Logo festivala filantropije 2020

 

Poruka Zorana Martinova

 

Pratio i učestvovao: dipl. turizmolog Srđan Ačanski

Medjiski partner Novi Radio Sombor

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu.

Objavljeno u Prva vest

In memoriam

Tibor Babić /12. februar 1963 - 20. maj 2018/

Nit' znam kako započeti, niti završiti. Sredine nema, nije fraza. Onako, znate, kad ste zbunjeni i sluđeni, a pamet se za slamku hvata, prvo što pomislite, šta je to što vredno. Život? Jedino to. U njegovom slučaju, i posle života jer nije ga baš, koliko sam god hteo da stignem da ga dovoljno upoznam - uvek mazio. A toliko je hteo da ga živi, baš isto što se veli, punim plućima, bez obzira na sve. I na sve, što mu se događalo ili nije događalo. I privatno i poslovno i svakako. 

Iz tih naših zajedničkih "dubioza" provedenih mahom na - zajedničkom radnom mestu, on s jedne strane (za pultom) a ja s druge, dakle ispred i iza stakla, najbolje smo se razumeli kada je bilo najgore. Sećam se, evo sada jedne od zgoda. kada me je uključujući uživo u program, taman da najavim i vodim najozbiljniju emisiju, "Somborska hronika" /nekad Novosti dana/, toliko zasmejao, da naravno nisam izdržao. Špica krenula, sve znači uživo, on sav ozbiljan sa druge strane stakla, dovoljno mi je bilo tek da ga pogledam, a on u svom tonu /stilu/ reče "pa kreni"... otvarajući usta a zna da nije morao da ih otvara "na nemo" i da će mene to zasmejati, da ne mogu da se "suzdržim" pa pošto je bio ubeđen da će to biti najzanimljivija Somborska hronika, nije ni tu pogrešio. Slušaoci su posle zvali telefonom u studio sada već odavno ugašenog starog radija, da se zahvaljuju, da čestitaju. Da je to bila najbolja inf. emisija koju su slušali. Uz sav moj /neizdrživ/ smeh koji se prožimao tokom svih informacija, najava zvučnih zapisa kolega, vesti, vremenske prognoze, do sportskog bloka, Time-outa. Petnaest minuta u vestima plus 5 minuta sporta, "ozbiljnosti" dvojca radio sombora, tamo dvehiljade osme... A da bi sve to s ove strane stakla to jest mikrofona, "ublažio", ubacivao je džnglove, efekte, komponovao na brzinu neke nejasne muzičke podloge i inserte iz drugih špica, pa je sve delovalo kao tužni Betoven, veseli Mozart i raspajoš Čajkovski, zajedno.

Mislite da mi je "lako" sad dok ovo pišem? Olakšavam sebi kao i svako sebi kad ode negde neko mu dovoljno dobar drag i znan. Olakšvam jer sam se setio namah, još jedne, tragikomične epizode. Razjarim se tako, baš u maju ko i sad, 2008, nakon prvih šest meseci "privatizacije" potom ugašenog radija, kao poverenik našeg granskog medijskog Sindikata Nezavisnost, nazovem fantomsku Agenciju za privatizaciju, odakle se nikad niko naravno ne javlja, legnem na direktoricin telefon u njenoj kancelariji, pa na svoj, pa redom... sve dok nekog ne dobijem... On sve to gleda, prati, ko da mi zaleđinu čuva. Onako opet u njegovom stilu, totalno neopaženo, a dovoljno rečito bez reči i sasvim vidljivo. Izgovaram sav "happy" - da se orilo hodnikom Gradske nam kuće, "idem sutra u Agenciju, pa šta bude bude, baš me briga, dosta nam je svega." A tek bio početak raspadanja. Sistema. Sveg. Gledam, dogovaram se nakratko po redakciji sa, od preostalih, ko bi možda, išao ujtru sa mnom za Beograd, ni na koga ne "vršim pritisak" /opet možda/, kad - javi se Babos: "Ej, Singe, evo ja sam ti obezbedio kola". Kakva kola? Gde su nam pare? Benzina treba. Ja i zaboravio na prevoz, ma i na tragačama ću. Kaže, smireno, "nećeš na tragačama, već sa Švrakom." Komšija mu, veli, pravi čova, ok... Dade mi drugarov broj, dobrica-debeljuca Švraka, dođe po mene pre vremena, da ne okasnimo u Agenciju. Super sve počelo. Neki otkazali put sa mnom/i s Švrakom, kad taman Švraka upalio svoj taxi, te javlja mi se Tibor telefonom: - E idem Singe, i ja s tobom. Al da budeš dobar tamo. Nema uzrujavanja. Sve moramo mirno, kaže. - O pa divno. I objašnjavam mu nepotrebno: - Ti si i tako, Tibi-kako sam ga najčešće zvao- predsednik Komisije za zdravlje i bezbednost u našem sindikatu. - Ma, *ebeš to, odgovara mi, ajde krećite po mene nazad u Čarnojevićevu, glavno da nisi sam tamo a znam šta ću s tobom ako se opet, "neplanski" Singe razjariš ko šta znaš. - Kad smo stigli u prestolnicu to jest u unakaženu u svakom smislu /samo ne "fizički" - jer ko da smo kod onog iz Dinastije ušli, Agenciju/, dočekaše nas važne face te nismo smeli ući u njihove odaje -po propisu- već nas smestiše na sred srede u "gonk" da svi koji bi, "zaposleni", njihovi, tuda prolazli, čuli šta se to zbiva sad iz jednog Sombora, a ja iskoristih, sasvim u početku "bilateralnog dijaloga" moje "pravilo" da se sve lepo glasno i jasno čuje. I tada dođe do tog najuzbudljivijeg trenutka. Naravno da sam se u jednom momentu izgubio, objašnjavajući tipu sa tašnom i mašnom iz same Agencije za priv. i Akcijskog im potom fonda, ovako: "ako ste vi takvi, i mi ćemo ostati ovakvi.." /uz mikrofoniju u grlu/. U tom momentu kad je došlo do te moje "mikrofonije" sa sve vikom, Tibos me tako očepio svojim pozamašnim stopalom ispod stola po nozi, da sam video sva lepa sazvežđa ovoga sveta. To je to. Zato smo i pobedili. Tu rundu. I to je Tibor. Eto za sada, samo dve kratke anegdote iz naših zajedničkih KARIJERA.

Onu krajnju pak rundu koju smo izgubili, proslavili smo na taj način što smo kao smo i umeli, složno rekli, odlučno potpisujemo te ugovore o otkazu o ugovoru o radu, bez obzira što smo na to bili naterani. A o trećoj anegdoti, koja mi u ovim mučnim trenucima dolazi iz svesti, biće reči i u drugim pričama... kada je Tibor došao u novu redakciju - tek novoosnovanog Novog Radio Sombora a na redovnu svoju smenu, od 6 ujutru i već eto ga tamo sat ranije, od 5 da sve dobro za voditeljku-voditelja pripremi, čak ne shvatajući da još nismo u tom samom startu imali ni miksetu ni mikrofon valjan, ni diktafon, ipak je on došao. Da radi. Svoj omiljeni jutarnji program. Nije dočekao da ga i nastavi ali je došao..... I ostaće zabeleženo da su Ružica i Tibos jedan od najuspešnijih i najpopularnijih radio tandema u hronologiji naše nam ovdašnje ravangradske medijske priče o prošlosti i sadašnjosti.

Za budućnost ne brinemo. Tako bi reko i On. "Samo se bre smiri. *ebeš ga, pa jedan je život..." Da jeste, jedan je. 

Tibose, čekamo te na još jednu našu ali našu, boemsku pametnu čašicu razgovora jer nikad nismo pravili cirkus, osim kad jesmo. Morali. I nikom nam na tome nije zamerio, tebi pogotovo.

Slava ti. Hvala, bez tačke 

Singe

/Ispraćaj Tibora Babića, tonskog snimatelja Radio Sombora, profesionalca tehnike, je sutra, u utorak, 22. maja 2018. u 15 časova iz kapele na Velikom Katoličkom groblju u Somboru/

Medijska pažnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…