Prikazivanje članaka po tagu kompanije

* Više od 400 poslodavaca za svega četiri dana od početka konkursa oglasilo je više od 1.000 radnih mesta u okviru programa podrške „Moja prva plata“, što jasno pokazuje koliko je interesovanje privrede, rekao je juče Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize i internacionalizaciju Privredne komore Srbije

Kako u Privrednoj komori Srbije takođe navode, Vesović je sa ministrom finansija Sinišom Malim posetio novosadsku kompaniju Energy net, koja od početka učestvuje u programu “Moja prva plata”, a zaposlila je za stalno čak 85 odsto polaznika programa. Istakao je da je imperativ ovakvih kompanija da ulažu u mlade ljude i imaju kvalitetne kadrove. U prvom i drugom ciklusu programa prijavilo se po 5.000 poslodavaca, a prema prvim rezultatima ta cifra će biti premašena, dopunio je Vesović.

Ministar finansija Siniša Mali podseća da je za dve godine od početka realizacije „Moje prve plate“ više od 17.000 mladih koji su završili srednju školu ili studije, dobilo priliku da stekne prvo radno iskustvo, ali i prvo zaposlenje. - Nakon razgovora sa predstavnicima studentskih organizacija omogućili smo da za ovaj program u trećem ciklusu konkurišu i studenti završnih godina - dodao je ministar i napomenuo da bi čak 90 procenata mladih učešće u „Mojoj prvoj plati“ preporučilo svojim prijateljima, a više od 80 odsto ostalo bi da radi kod poslodavca gde su stekli prvo radno iskustvo.

U Energy net-u su i ovom prilikom, u okviru trećeg ciklusa, konkurisali i oglasili prve pozicije za koje traže kandidate.

Javni poziv je otvoren do 22. septembra tako da svi preduzetnici, predstavnici mikro, malih, srednjih i velikih preduzeća koji žele da ojačaju i podmlade svoje timove imaju priliku da konkurišu za program „Moja prva plata“ i ostvare benefite koje nudi.

- Jedno od osnovnih vrednosti, na kojem se zasniva uspešnost poslovanja Energy net grupe, već više od trideset godina, jeste upravo stalno ulaganje u znanje. Zahvaljujući znanju i iskustvu uspešno stvaramo bolju atmosferu kroz rešenja za efikasno korišćenje energije i uređenje prostora, a istovremeo doprinosimo zajednici u kojoj poslujemo. Ponosni smo na veliki broj eksperata iz različitih oblasti koji čini deo našeg tima sa više od 200 zaposlenih, kao i na aktivnosti Energy net akademije kroz čije obuke prolazi veliki broj instalatera i servisera širom Srbije i tako se osposobljavaju za licence kojima unapređuju kvalitet rada i usklađuju se sa merama zaštite životne sredine. Program ,,Moja prva plata“ jedna je od važnih aktivnosti, kojima mi kao kompanija doprinosimo širenju znanja i nastavljamo sa praksom koju smo ustanovili još pre 20 godina, a to je zapošljavanje mladih ljudi bez iskustva. Nadamo se da će i treći ciklus programa biti prilika za mlade ljude na pragu svoje profesionalne karijere da u dobroj atmosferi grade svoja profesionalna znanja i veštine - ističe Goran Jevtić, direktor Energy net grupe.

Elena Herbut, master inženjer mašinstva, bila je učesnik programa “Moja prva plata”, postala je deo tima Energy net-a gde je, kako ističe, počela profesionalnu karijeru u struci za koju se opredelila tokom školovanja. - Zahvaljujući programu ,,Moja prva plata“ imala sam mogućnost da, nakon završenih studija mašinstva na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, radim upravo u kompaniji Energy net, koja među studentima mašinstva, profesorima i inženjerima važi za mesto gde jedan mladi inženjer može da nauči posao na pravi način, i da od iskusnih profesionalaca radeći na veoma složenim projektima stekne iskustvo za rad u okviru industrije. Dosta mi je značio i rad u timu, u kojem se gaji dobra atmosfera, i u kojem sam od starijih kolega imala stalnu podršku i učila kako kompanija i tržište funkcionišu - rekla je Herbut.

Kompanija Energy net kreira najsavremija, energetski efikasna inovativna rešenja za klimatizaciju, grejanje, hlađenje, (KGH), kao i za uređenje stambenih i poslovnih prostora. Imaju razgranatu maloprodajnu mrežu širom Srbije, a izvoze i na tržišta regiona, zemlje Evropske unije, Švajcarske. U okviru grupacije posluje sedam kompanija, a sarađuju sa više od 1.000 domaćih i stranih partnera. Kompanija je akreditovana i za sprovođenje modela dualnog obrazovanja za obrazovni profil serviser termičkih i rashladnih uređaja.

Nacionalna služba za zapošljavanje raspisala je 22. avgusta Javni poziv za treći ciklus programa „Moja prva plata“, kao što smo preneli, koji se realizuje uz podršku PKS, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva finansija i Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu. Ministarstvo finansija povećalo je za 15 procenata iznos naknade tako da će oni sa završenom srednjom školom primati 25.000 dinara mesečno, a sa završenim visokim obrazovanjem 30.000,00 dinara. Sredstva se isplaćuju direktno preko Nacionalne službe za zapošljavanje, a poslodavci mogu korisnicima da isplate i dodatna sredstva.

Program obuhvata mlade bez radnog iskustva do 30 godina starosti.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Ekonomija

* Više od 38 miliona zaposlenih građana Evrope ne može sebi da priušti nedeljni odmor, pokazalo je najnovije istraživanje Evropske konfederacije sindikata (EKS)

Rastući troškovi života povećavaju pritisak na zaposlene među kojima kontinuirano raste broj onih koji prijavljuju da sve teže sastavljaju kraj s krajem i da ne mogu da priušte ni odmor od sedam dana, navodi su u saopštenju koje je preneo portal Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost.

Udeo stanovništva koji iz finansijskih razloga sebi nije mogao da priušti odmor porastao je od 2019. godine u više od polovine zemalja članica Evropske unije, dok se broj zaposlenih koji to nisu mogli porastao u 11 zemalja.

Najviše radnika koji ne mogu da “pobegnu” nedelju dana od posla je u Italiji - 8 miliona, zatim u Španiji - 4,6 miliona, Francuskoj - 4,1 miliona, Rumuniji - 3,9 miliona i Grčkoj - 1,6 miliona.

Stav EKS je da se ova sumorna statistika poklapa sa porastom profita evropskih kompanija, što znači da su rukovodioci i akcionari prisvajali više novca na štetu radnika. Istraživanje je zasnovano na analizi koju je Evropski sindikalni institut uradio koristeći „mikropodatke“ Eurostata (biro za statistiku EU) koji nisu javno dostupni.

Iz EKS ocenjuju da je “velika verovatnoća da će siromaštvo na odmoru postati još gore zbog rasta troškova života i inflacije”. Zato najveća evropska sindikalna centrala naglašava potrebu da radnici širom Evrope ovog leta dobiju pristojno povećanje plata. Komentarišući nalaze istraživanja, zamenica generalnog sekretara EKS Ester Linč je rekla da je milionima zaposlenih teško zbog činjenice da ne mogu sebi priuštiti godišnji odmor sa svojim porodicama.

- Godišnji odmor ne bi trebalo da bude luksuz, već važan deo brige o zdravlju radnika, koji nije ostvarljiv za mnoge ljude koji se bore da obezbede hranu i plate stanarine. Istovremeno, život je plaža za gazde koji su iskoristili pandemiju da u džep sklone još više profita koji im obezbeđuje njihova radna snaga. Rastuća nejednakost u korišćenju odmora pokazuje da evropska ekonomija ne radi u interesu zaposlenih ljudi - ocenila je Linč.

EKS smatra da je na EU i nacionalnim vladama odgovornost zaštite i jačanja kolektivnog pregovaranja jer je to najbolji način da zaposleni dobiju svoj pravičan udeo kako bi mogli da uživaju u životu umesto što bukvalno preživljavaju.

- Bez pravičnog povećanja plata, poslodavci i političari će se nakon povratka sa svojih letnjih odmora na jesen suočiti sa ozbiljnim nezadovoljstvom radnika - zaključila je Ester Linč u izjavi koju je preneo portal Nezavisnost.org.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Najveće evropske platformske kompanije, kao što su Uber i Delivero, ispunjavaju većinu kriterijuma Evropske unije zbog čega ih nesumnjivo treba smatrati poslodavcem sa svim obavezama prema svojim radnicima, umesto da ih tretiraju kao samozaposlene, pokazala je analiza Evropske konferencije sindikata (EKS)

Direktiva o radu digitalne platforme koju je Evropska komisija objavila u decembru prošle godine uključuje listu kriterijuma za utvrđivanje da li su radnici koje takva kompanija angažuje stvarno u radnom odnosu. Kompanija se smatra poslodavcem ako ispunjava najmanje dva od pet kriterijuma utvrđenih direktivom EU. Kako navodi EKS, ovi kriterijumi bi mogli bi da ponište poentu “pretpostavke” statusa zaposlenja koju je obećala Evropska komisija, kao i da otvore nove rupe u propisima koje bi platformske kompanije mogle da koriste kako bi nastavile da izbegavaju svoje obaveze prema radno angažovanim ljudima.

Analiza EKS je pokazala da su velike platforme Uber i Delivero među kompanijama koje ispunjavaju više od dva testa i koje bi zato trebalo da budu klasifikovane kao poslodavci sa svim obavezama prema svojim zaposllenima. Povodom rezultata sprovedene analize sekretar EKS Ludovik Voet izjavio je da će platformske kompanije naporno raditi i potrošiti veliki novac u nastojanju da pokušaju da prevare testove koje im je postavila EU kako bi zadržale poslovni model zasnovan na eksploataciji ljudi.

- Ne može biti jasnije da najveće evropske platformske kompanije treba smatrati poslodavcima. Ako se predložena direktiva EU na kraju ne bude primenjivala na velike platforme koje jasno funkcionišu kao poslodavci, koja bi bila svrha te direktive? - ocenjuje Voet. EKS ukazuje da „poslanici Evropskog parlamenta i ministri treba da zatvore “rupe u nacrtu zakona” kako bi osigurali da platforme ne mogu nastaviti da varaju radnike i preduzeća koja posluju po pravilima.

- Najbolja stvar koju platforme mogu da urade je da se konačno okupe za stolom sa sindikatima i pregovaraju o pristojnim platama i radnim uslovima za svoje radnike - zaključuje EKS, najveća sindikalna centrala u Evropi.

Novinar: Svetozar Raković

Izvor: EKS/UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

Beograd, 14. septembar 2021. godine - U okviru nacionalne kampanje „Spasimo hranu, spasimo humanost“, danas (utorak, 14. septembar 2021) su na događaju „Medijska humanitarna kuhinja“ predstavnici medija, zajedno sa poznatim kuvarima i nutricionistima, javnim ličnostima i predstavnicima kompanija koje podržavaju kampanju, pripremili više od 135 obroka koje su donirali ugroženim građanima

- Kampanja „Spasimo hranu, spasimo humanost“ direktno ukazuje na problem prekomernog bacanja hrane i nedovoljnih donacija hrane za ugrožene građane, a ovim događajem smo želeli da pokažemo da kada se svi ujedinimo možemo da doprinesemo rešavanju ovog problema - rekla je Ana Košel, direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac.

Zajedno sa predstavnicima 12 medijskih kuća, jela su pripremale i poznate nutricionistkinje Tatjana Popović (totallywellness.rs) i Zvezdana Ljubenković (zvezdanaljubenkovic.com), glumci Ljubomir Bulajić i Ivan Mihailović, književnik Ivan Tokin, voditelj Stefan Popović, kuvar Bojan Stanimirović, predstavnici kompanija Delez Srbija i Lidl Srbija koje su donirale namirnice za kuvanje, predstavnici Koalicije za dobročinstvo, i dvoje građana koji su pobedili na konkursima na Facebooku i Instagramu i dali najkreativnije predloge kako kod kuće smanjiti bacanje hrane. Obroci su donirani ugroženim sugrađanima u saradnji sa organizacijama ADRA Srbija (Adventistički razvojni i humanitarni rad) i Lice ulice.

- Zajedno smo jači, i zajedno možemo da doprinesemo da se manje hrane baca a više donira onima kojima je to potrebno. Ovaj događaj pokazuje moć jedinstva aktera iz različitih sektora koji udruženi pokazuju šta humanost znači na delu - rekao je Veran Matić, direktor Srpskog filantropskog foruma.

Dok je današnja humanitarna akcija bila namenjana ugroženima u Beogradu, svi građani i kompanije se mogu ukčljučiti u kampanju i Nacionalni dan davanja, kroz koji će biti obezbeđene donacije hrane za ugrožene u najmanje razvijenim krajevima naše zemlje. Za više informacija posetite: www.spasimohranu.rs 

U Srbiji, na granici apsolutnog siromaštva živi sedam odsto stanovništva, odnosno, gotovo pola miliona ljudi, dok se prema procenama u Srbiji dnevno baca dva miliona kilograma hrane. Kampanjom „Spasimo hranu, spasimo humanost“, Koalicija za dobročinstvo se trudi da poveća svest građana o problemu bacanja hrane i nedovoljnih donacija hrane, ali i da doprinese unapređenju praksi koje će podstaći povećanje donacija hrane.

Do sada su kampanju „Spasimo hranu, spasimo humanost“ podržale kompanije Lidl Srbija, Delez Srbija, DM, Nestle, Američka privredna komora u Srbiji (AmCham), Hemofarm fondacija, Eurobanka, Erste banka, advokatska kancelarija Živković-Samardžić, advokatska kancelarija Gecić Law, BlackRock, Elixir Group, FoodScaleHub, NALED, Carnex i MK grupa, a očekuje se podrška još većeg broja kompanija i organizacija.

Kampanja „Spasimo hranu, spasimo humanost“ se realizuje u sklopu Projekta za unapređenje okvira za davanje koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi Koalicija za dobročinstvo, koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac. Ostali članovi Koalicije su Trag fondacija, Catalyst Balkans, SMART Kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije.

Za više informacija o kampanji i načinima za uključivanje možete da posetite veb sajt: http://spasimohranu.rs/

- Dodatak: fotogalerija -

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Prva vest
* DANISH BOARD OF DISTRICT HEATING i POSLOVNO UDRUŽENJE "TOPLANE SRBIJE" organizatori su ovoga vikenda u Novom Sadu seminara na temu daljinskog grejanja u Srbiji. Ovom osmom po redu zajedničkom skupu prisustvuje i u radu učestvuje Đurađ Milanović, direktor somborskog Javnog komunalnog preduzeća ENERGANA
 
- Danske kompanije koje se bave poslovima na daljinskom grejanju, predstavile su se članovima sprskog Udruženja. Na redovnoj sednici Poslovnog udruženja toplana razmatrane su novine u novom setu zakona o energetici - istakao je na društvenim mrežama o ključnim prvim utiscima čelni rukovodilac somborske Energane Đurađ Milanović.
 
Najvažniji zadaci dansko - srpskog tima su unapređenje kapaciteta Toplana Srbije, počev od neophodnosti merenja i efikasnog korišćenja toplotne energije, primene obnovljivih izvora energije i primene novih koncepata i tenhologija.
 
Danska je sa centralnim grejanjem inače otpočela još u 19. veku kada je energiju dobijala iz spaljivanja otpada. Danas je skoro dve trećine ove zemlje priključeno na sistem centralnog grejanja i hlađenja, a Danska se ponosi najnaprednijom tehnologijom i znanjem iz ove oblasti.

 

Poslovno udruženje "Toplane Srbije" osnovano je 4. aprila 1997.godine, na Skupštini održanoj u Kraljevu. Osnivački akt potpisali su tada predstavnici 14 toplana.

Udruženje je osnovano radi unapređenja međusobne saradnje, usaglašavanja planova rada toplana, razmene stručnih iskustava, usaglašavanja cene grejanja preko zajedničkih kriterijuma, zajedničkog nastupa prema ministarstvima, komorama, udruženjima i drugim institucijama. 

Javno komunalno preduzeće ENERGANA Sombor član je Upravnog odbora od 2001. godine

do danas.

U daljim rubrikama pratićemo detalje sa ovog seminara kao i sve aktivnosti ovog somborskog

javnog komunalnog preduzeća.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava na objavljivanje su zaštićena i zadržana!)

- U slajd-dodatku ispod teksta pogledajte još nekoliko aktuelnih fotografija sa sovog seminara -

Objavljeno u Prva vest

* Kompanijama koje grubo eksploatišu radnike i krše osnovna međunarodno priznata prava zaposlenih ne bi trebalo da bude dozvoljeno da se takmiče na jedinstvenom tržištu Evropske unije, saopšteno je iz Evropske konfederacije sindikata 

Povodom namere Evropske komisije da donese uredbu o stranim subvencijama, Evropska konfederacija sindikata (EKS) je ocenila da prisilan rad, eksloatacija dece i nepoštovanje osnovnih prava, kao što je pravo na organizovanje radnika, predstavljaju nelojalnu konkurentsku prednost na jedinstvenom tržištu Evropske unije.

- Evropska komisija mora široko da gleda na strane subvencije. Moraju postojati jasna pravila za identifikovanje preduzeća koja subvencionišu države i koja će ih sprečiti da koriste nepravednu prednost, uključujući grubo iskorišćavanje radnika i životne sredine - izjavila je Izabela Šuman, konfederalna sekretarka EKS.

„Pravila EU o nelojalnoj konkurenciji za preduzeća sa prostora EU daleko su od savršenih, ali bar postoje. Ta pravila ne važe unutar EU za državne subvencije kompanijama iz zemalja koje nisu članice EU. EKS nije protiv stranih državnih preduzeća, ali jeste protiv korišćenja subvencija iz zemalja koje nisu članice EU na način koji narušava konkurenciju na unutrašnjem tržištu, uključujući i subvencije zasnovane na bruto eksploataciji. Kompanije koje koriste prisilni ili dečji rad ili ilegalno smanjuju zarade ne bi trebalo da budu u mogućnosti da koriste svoju nemoralnu dobit ulaganjem ili kupovinom kompanija iz EU ili dobijanjem javnih ugovora. Konkurentnost se nikada ne sme graditi na lošim ekološkim i socijalnim standardima“, navodi se u saopštenju EKS - najveće sindikalne asocijacije u Evropi.  

EKS smatra da “strane subvencije ne smeju ugroziti autonomiju evropskih industrija i pristojne poslove“. U saopštenju se navodi da je u 2016. godini 35 odsto ukupne imovine i 16 miliona radnih mesta u EU bilo u kompanijama koje su u vlasništvu ili pod kontrolom investitora koji nisu iz Evropske Unije. Poslednjih godina raste i udeo stranih preduzeća u državnom vlasništvu i investitora iz tzv. poreskih oaza.

Evropska komisija je 5. maja predložila uredbu za rešavanje negativnih efekata stranih subvencija na jedinstvenom tržištu. Cilj predložene uredbe je da popuni regulatornu prazninu jedinstvenog tržišta EU, odnosno da spreči zloupotrebe subvencija koje dodeljuju vlade država koje nisu članice EU i koje uglavnom prolaze nekontrolisano, dok subvencije koje dodeljuju države članice podležu pažljivom nadzoru. Nova uredba treba da onemogući strane subvencije koje remete jednake uslove na jedinstvenom tržištu. Namera EK je da ovom uredbom u okviru ažurirane industrijske strategije EU, koja je takođe usvojena istog dana, “promoviše pošteno i konkurentsko jedinstveno tržište, čime se postavljaju pravni uslovi za napredak evropske industrije”, objašnjeno je na službenom sajtu EK.

Izvršna potpredsednica EK Margaret Vestager izjavila je da je u 2019. godini vrednost stranih direktnih investicija bila veća od 7.000 milijardi evra. 

- Otvorenost jedinstvenog tržišta je naša najveća prednost, ali ta otvorenost zahteva pravičnost. Već više od 60 godina imamo sistem kontrole državne pomoći kako bismo sprečili trke subvencija između naših država članica. I danas usvajamo predlog za borbu protiv distorzivnih subvencija koje dodeljuju zemlje koje nisu članice Evropske Unije. U tim izazovnim vremenima je utoliko važnije osigurati jednake uslove za podršku oporavku ekonomije EU - podvukla je Vestager

Izvršni potpredsednik EK Valdis Dombrovskis rekao je da su nelojalne prednosti subvencija dugo bile pošast međunarodne konkurencije, i da je zato suzbijanje nepoštenih praksi prioritet EK. 

Komesar za unutrašnje tržište EU Tijeri Breton rekao je da je jedinstveno tržište izuzetno konkurentno i atraktivno za strane investitore i kompanije. 

- Ali otvorenost prema svetu podrazumeva da svi koji su aktivni na jedinstvenom tržištu, ulažu u Evropu ili konkurišu za javno finansirane projekte, igraju po našim pravilima. Danas smanjujemo prazninu u našim pravilima kako bismo bili sigurni da se sve kompanije ravnopravno takmiče i da se stranim subvencijama ne mogu podrivati jednaki uslovi i evropska konkurentnost - izjavio je komesar Breton

Evropski parlament i države članice će u roku od 8 nedelja raspravljati o predloženoj uredbi nakon čega će se pristupiti njenom usvajanju.

Beleži: novinar Svetozar Raković

Izvor: UGS Nezavisnost (https://nezavisnost.org/)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
Strana 1 od 2

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svako ko želi, može da postane saradnik Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast koja vam je bliska, pošaljite vest, informaciju, fotografije, istražite.

Postanite dopisnik, iz svog mesta gde trenutno ili trajno boravite, svoje države. 

Dobrodošli saradnici u marketingu, menadžmentu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefoni: +381-65-8-675-445

+381 25 510-1641

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…