Prikazivanje članaka po tagu mediji

* Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“ odraži su u Novom Sadu konferenciju za medije povodom Svetskog danas slobode medija, koji se u čitavom svetu obeležava 3. maja. Konferencija za medije održana je danas (utorak, 3. maja), u simboličnih 5 do 12, u protorijama NDNV-a na SPENS-u. Novinarima su se obratiti: predsednica NDNV-a Slađana Gluščević, predsednik GS KUM Nezavisnost Darko Šper koji je ujedno i moderirao, i član radne grupe za bezbednost novinara, advokat, dipl. pravnik Veljko Milić

Neposredno pred koneferenciju za medije članovi NDNV-a i GS KUM Nezavisnost su na platou SPENS-a građanima delili ovogodišnji proglas Granskog sindikata Kulture, umetnosti, medija "Nezavisnost" i Koalicije za slobodu medija, u kojem se ostalog (kompletan tekst proglasa donećemo u našoj narednoj rubrici), kaže:

Bez slobode medija i nezavisne novinarske profesije nije moguće da se čuje glas obespravljenih, niti onih koji su izloženi pritiscima ili represiji. Kada imamo medijski mrak, sva ljudska prava su ugrožena i niko ne može da se oseća bezbedno. Ukoliko se građani odreknu slobodnih medija, više neće biti nikog da ih obavesti da su postali podanici. Jer, neprijatelji slobode medija su nepriijatelji slobodnih građana.

Nezavisno društvo novinara Vojvodine i GS KUM Nezavisnost

***

Uvodničar, Darko Šper, je najpre odgovorio na jedno od pitanja - pitanja, da li uopšte može da se čestita Svetski dan slobode medija? - Ako ništa drugo, današnji Dan slobode medija treba da se čestita svim medijiskim radnicima koji časno obavljaju svoju profesiju i to je njihov dan i ne treba da ga stide. Trebaju da ga stide njihovi poslodavci koji dozvoljavaju da njihovi zaposleni budu nezadovoljni i da rade u prekarnom položaju, i da nemaju često pravo sindikalno da se organizuju, i da razgovaraju sa poslodavcem o svojim platama. Ovdašnja vlast voli da se hvali da smo najbolje naoružana nacija u bivšoj Jugoslaviji, ja bih voleo da smo najbolje naoružani olovkama i oštrim perima i da smo prvi na toj listi slobode medija, nažalost živimo u okruženju u kojem neke suštinske stvari ni iz prošlosti nismo rasčistili.

U GS KUM kojem predsedava može da se nađe prostor za poboljšanje medijske situacije, podvukao je Šper i nastavio: - Već sam pomenuo da u nekim medijskim kućama već dugo dugo, imamo sindikalne organizacije i zaposleni u tim medijima mogu da se pohvale da imaju kolektivne ugovore, da imaju jasna pravila poslovanja odnosno da onoliko koliko rade mogu i da zarade. To je jako bitno u današnjem trenutku kada u mnogim medijima ljudi ne rade pod ugovorima, medijski radnici u tim kućama nemaju ni sindikalno organizovanje, tako da ja bih ohrabio te medijske radnike da se obrate sindikatima, da se organizuju jer sigurno, može da im bude samo bolje, jer gore od ovoga sigurno im neće biti odnosno, može da im bude i gore, ukoliko ne počnu samo o sebi da razmišljaju.

Na naše pitanje, zašto je važno ohrabriti mlade da suzbiju u sebi upravo taj postojeći strah, čelnik ovog granskog sindikata UGS "Nezavisnost" je rekao: - Mlade je važno ohrabriti iz prostog razloga što ako mlade ne ohrabrimo, mi ćemo ostati bez naše profesije vrlo brzo. I to je vrlo kratak i jasan odgovor. Dakle, na mladima ostaju mediji u Srbiji, i ako se mladi ne izbore da im bude bolje, nestaće i mediji u Srbiji.

* A gde naći tu osnovu pošto nam je privreda urušena, osim na konkursima koji su i dalje kako se čulo i ovde danas na konferenciji, usvajanjem nove medijske regulative, no i dalje je u disproporciji sa onim što ulažu recimo, portali i oni koji su dvostruki elektronski mediji, u odnosnu na tabloide, koji dobijaju mnogo veće pare? Na koji način je moguće promeniti tu višegodišnju situaciju: - Tako što ćemo preko radnih grupa u kojima imamo pravo da učestvujemo, naterati nosioce vlasti da se dozovu pameti i da novac daju samo profesionalcima a ne onima koji će o njima da pišu bajke a usput da napadaju one koji profesionalno obavljaju svoj posao - rekao je Darko Šper, dopunjujući: - To ruži sliku dodatno o medijima u Srbiji i zato smo na svim tim skalama na poslednjem mestu u regionu.

Slađana Gluščević, u svom obraćanju medijima, time i javnosti, najpre je istakla da "ovaj dan dočekujemo sa istim problemom kao i prethodnih godina, umnogome je taj problem složeniji, otežavajući u odnosu na prethodni period."

- To nije samo utisak novinara i naših udruženja, to imamo i dokumentovano kroz razne izveštaje međunarodnih organizacija koje se bave tim pitanjem i koje ukazuju na tu katastrofalnu sliku - nastavila je Gluščević, precizirajući: - Imamo niz problema, ja prosto ne znam odakle da krenem i šta bih izdvojila kao gorući problem u medijima pošto je to jedno kompleksno pitanje. To je jedan složen mehanizam djelovanja, mehanizam iza kojeg stoji država, koji čini sve da dodatno stvori takve uslove za urušavanje i stropoštavanje medija. Počev od toga da država odnosno tužilaštvo, policija, MUP, ne radi svoj posao kako treba, ne procesuira sve slučajeve pretnji, zastrašivanja novinara, dalje od toga, da se targetiraju mediji koji profesionalno obavljaju svoj posao, i drže se Kodeksa novinara Srbije, do velikog, ozbiljnog problema ekonomske prirode, dakle mediji su u zaista lošoj ekonomskoj situaciji.

Mnogi su okrenuti baš projektnom načinu opstanka - mnogima je - naročito lokalnim medijima jedini izvor finansiranja projektno finansiranje, odnosno sufinansiranje medijskog sadržaja, međutim taj novac ne odlazi medijima koji se profesionalno bave svojim poslom i novac odlazi, apostofirala je Gluščević, stranicama koje su zapravo propagandne stranice političkih elita i lokalnih moćnika - smatra potpredsednica NDNV-a.

Gde je rešenje? - Ako pogledamo broj lokalnih medija i uopšte broj medija u Srbiji, dakle imamo podatak iz prošle godine da je u Srbiji upisano oko 2.500 registrovanih medija, evo imamo podatak da ih je samo u Novom Sadu registrovano više od 300. To zapravo ne daje realnu sliku, taj podatak iz Registra medija APR-a bi zapravo ukazivao na podatak kao da mi imamo medijske slobode, ukazivao bi na to da mi imamo plurazlizam u medijima, zapravo ga nemamo. Zato što upravo novac ne odlazi pravim medijima, u takvoj situaciji se urušavaju lokalni mediji, i oni su posebno u velikom problemu.

* Kako prevazići/preživeti taj period dok i namenjeni novac - a i tako umanjen medijima koji profesionalno rade, nakon tromesečnog odlučivanja komisija po raspisivanju konkursa, pa dodatnih produženih rokova (pravo na žalbe, revizije), pa to već bude jul-avgust-septembar, taj dakle još teži period od prvih pola godine pogotovo u ovako katastrofalnom stanju privrede?

- Bilo bi najbolje za medije da konkursno - ne bude jedini izvor finansiranja - precizira predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine: - Dakle, poželjno je i potrebno da se i mediji modernizuju. Zaista imamo situaciju da i mediji nekako nisu u korak sa savremenim vremenom, sa vremenom novih tehnologija, dakle moraju razmišljati u pravcu preduzetništva, u pravcu projektnog mendadžmenta, moraju voditi neke nove diversifikovane sadržaje, moraju diversifikovati proizvodnju svog medijskog sadžaja, i sve svoje aktivnosti kako bi novac stigao i sa drugih strana, a ne osloniti se samo na taj, da kažem skrnav proces sufinansiranja iz budžeta države.

* Da li je podkast, recimo, jedan od tih modela? - Jeste podkast, da, naravno - potvrđuje Slađana Gluščević. - Mora se više voditi računa, podkast jeste jedan model, model je proizvodnja recimo, njusletera, nekog premijum sadržaja na njusleteru, model je naplaćivanje sadržaja, naša publika naravno nije navikla na to da treba da plati jedan medijski sadržaj, ali to je jedan dugotrajan proces na kojem svi zajedno moramo raditi, i radimo, kao Nezavisno udruženje novinara Vojvodine, i kao izdavač medija - Voice Autonomija i tako dalje, mi pronalazimo i druge načine, i to su ti potrebni, zahtevni modeli.  -

Pretnje novinarima su praktično postala tradicija u ovom društvu jer se godinama podgreva takva atmosfera da je sasvim normalno pretiti novinarima, zapaža kolega iz RTV Vojvodine, navodeći primer Dinka Grunjojića.

- Dinko Gruhonjić je vrlo često meta takih napada i jako retko se zapavo dešava da budu pronađeni počinioci - potvrđuje advokat Veljko Milić, član Radne grupe za bezbednost novinara. - Time se takođe šalje poruka da takva ponašanja nisu kažnjiva i da se može slobodno tako nastaviti. To je pogrešno i to je ono što se u budućnosti pod hitno mora menjati, jer možda čak i pre socio-ekonomskog položaja, novinarima je bitno da njihova fizička bezbednost bude na zadovoljavajućem nivou kako bi mogli slobodno obavljati svoju profesiju. Napadi na novinare su svakojaki i dolaze iz svih strana društva, zapravo, mislim da je najveći razlog za napade na novinare nerazumevanje toga - šta je uloga novinara u društvu. Napadi na novinare se dešavaju i sa strane vlasti, i sa stane opozicije, i od strane levičara, i od strane desničara jer jednostavno kako novinar napiše nešto što nekoj društvenoj grupi ne odgovara, tako ga ta društvena grupa napada, onda ga proglašava za fašistu, za plaćenika... što sve naravno nije dozvoljeno, i novinare odvraća od bavljenja svojim poslom.

Kada imate situaciju da neko radi za male pare, dopunjuje Milić, da mu stalno prete, onda takva osoba naravno osim ako nema neki drugi unutrašnji pokretač da se bavi tom profesijom onda se i neće baviti tom profesijom. Važno je da svaki novinar - svaki pritisak prijavi.

- Najvažnije je da novinar pretnju prijavi jer ako je ne prijavi onda zaista neće povodom toga biti ništa, nakon toga najvažnija je adekvatna reakcija državnih organa a ukoliko ona izostane onda je medijski pritisak ono o čemu treba posebno pribeći, i to se do sada pokazalo kao vrlo efikasno - precizira Veljko Milić.

* Razlika između formalnog i stvarnog jedna od suštinski bitnih pretpostavki kako u okviru ostvarivanja slobode medija tako i ekonomskog položaja novinara koji je na najnižim granama. Kako pomiriti te dve činjenice i ima li posle današnjeg vrlo uspešno organizovanog skupa, više nade?

- Nažalost, ja nisam preveliki optimista, slobodi izražavanja se u ovom društvu pridaje samo deklarativni značaj, jer kao što napominjem svim zvaničnicima su puna usta slobode izražavanja, pa onda kada ta sloboda izražavanja treba da se primeni u praksi i novinari dolaze u problem, počevši od tih stalnih pretnji, uslovljanja uređivačke politike, pristupu novca od konkursnog finansiranja, kada imate podobne i nepodobne medije, kada nepodobni mediji ne mogu da pristupe tom novcu, koji je namenjen za konkursno sufinansiranje a takvih primera ima jako mnogo - tvrdi Milić.

* Ima li mogućnosti da se to isproverava, jer u pitanju su prilično praktični razlozi, mediji koji zapravo jesu upisani u Agenciji za privredne registre u Registar medija a dobijaju znatno manja sredstva?

- Medijska strategija je usvojena, usvojen je i Akcioni plan i jedan i drugi dokument su vrlo kvalitetni. Ono što preostaje jeste da se rešenja koja su tamo predviđena implementiraju u zakonima. Zakon o javnom informisanju i medijima koji bi delimično trebalo da reši tu oblast je gotovo napisan, i dalje nije usvojen, ja se nadam da će biti usvojen ove godine, ne mislim u prvoj polovini ali u drugoj polovini godine bi on mogao biti usvojen, a nakon toga treba menjati i druge medijske zakone i dokumenta koja će da prate medijske zakone pa između ostalog da se uredi i to konkursno sufinansiranje na drugačiji način - zaključuje Veljko Milić.

(Kompletan, integralni snimak sa konferencije za medije možete da slušate i u našem drugom mediju, internet programu Novog Radio Sombora, na linku:

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html)

Pratila ekipa Novog Radio Sombora (Siniša Stričević, gl.odg.urednik, Srđan Ačanski, fotografije, snimci)

Dodatak: Galerija slika

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Grad Sombor raspisao je Konkurs za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Sombora u 2022. godini

Konkursom će biti sufinansirana proizvodnja medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja koji doprinose istinitom, nepristrasnom, pravovremenom i potpunom informisanju svih građana Sombora, podizanju kvaliteta informisanja osoba sa invaliditetom i pripadnika drugih manjinskih grupa, zaštiti i razvoju ljudskih prava i demokratije, unapređivanju pravne i socijalne države, slobodnom razvoju ličnosti i zaštiti dece i razvoju kulturnog i umetničkog stvaralaštva, razvoju obrazovanja, uključujući i medijsku pismenost kao deo obrazovnog sistema, razvoju nauke, sporta i fizičke kulture, zaštiti životne sredine i zdravlja ljudi, unapređivanju medijskog i novinarskog profesionalizma i ostalih medijskih sadržaja koji doprinose zadovoljavanju potreba građana Sombora za informacijama i sadržajima iz svih oblasti života.

Za ovaj konkurs Grad Sombor je opredelio sredstva u ukupnom iznosu od 18.000.000,00 dinara. Tekst konkursa, uslove i način prijave možete da pogledate na sledećem linku:

https://www.sombor.rs/aktuelnosti/konkursi/konkurs-za-sufinansiranje-projekata-proizvodnje-medijskih-sadrzaja-iz-oblasti-javnog-informisanja-na-teritoriji-grada-sombora-u-2022-godini/

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Gradsko veće grada Sombora danas je održalo 88. sednicu kojom je predsedavao gradonačelnik Antonio Ratković, na čijem dnevnom redu se našlo sedam tačaka. Između ostalog, članovi Gradskog veća prihvatili su predlog za raspisivanje Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Sombora za 2022. godinu

Za ovo opredeljenje u gradskom budžetu obezbeđen je ukupan iznos od 18.000.000,00 dinara. Konkurs će biti objavljen u petak, 26. februara, na zvaničnom sajtu Grada Sombora i u „Somborskim novinama“.

U okviru finansijskih pitanja, Gradsko veće odobrilo je sufinansiranje projekata „Obrazovni krug“ i „Kros serije RTS-a“, čime se petu godinu zaredom nastavlja podrška i učešće Grada Sombora u najvećoj sportsko-obrazovnoj manifestaciji u ovom delu Evrope, u okviru koje će deca i omladina imati priliku da se upoznaju sa nemačkim i francuskim jezikom i kulturom, kao i da učestvuju u kros takmičenju koje će biti priređeno u kategoriji predškolaca, osnovaca, srednjoškolaca i seniora.

Na 88. sednici Gradsko veće prihvatilo je predlog da se pristupi rehabilitaciji nekoliko nekategorisanih atarskih puteva na teritoriji Stanišića, a za sredstva će se konkutisati na Konkursu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Fondacija Ana i Vlade Divac uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju, raspisala je konkurs za lokalna udruženja i medije u okviru projekta „Povezivanje: ka većoj vidljivosti organizacija civilnog društva i većem učešću građana“ koji ima za cilj da osnaži lokalne organizacije civilnog društva i medijske organizacije da se udruže i zajednički angažuju u dopiranju do građana i uključe ih u različite faze i aspekte njihovog rada

Kroz ovaj konkurs želimo da pružimo organizacijama civilnog društva: finansijsku podršku, priliku da se udruže sa lokalnim medijima, povećamo kapacitete za sprovođenje kampanja i obezbedimo veću vidljivost projekata u lokalnim zajednicama, napominju u Fondaciji.

Na konkurs koji je trajao do 31. januara 2022. godine je stiglo 172 prijave. Nakon završenog konkursa, komisija vredno radi na evaluaciji pristiglih prijava, a rezultate konkursa možete očekivati do kraja meseca.

Ukupan raspoloživi fond za podršku udruženjima i medijima iznosi 2.150.000 dinara. 

 

 

 

 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

piše i fotografiše: Srđan Ačanski, dipl.turizm.

Objavljeno u Prva vest

U sredu, 29. decembra, u predviđeno vreme, u 12 časova u holu Pokrajinske vlade, resorna sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Dragana Milošević, održala je tradicionalni novogodišnji prijem za urednike i novinare vojvođanskih medija, i tom prilkom izjavila sledeće:

- Nastavićemo iskreno da podržavamo rad medija u našoj pokrajini. A u našem radu ostajemo transparentni i uvek smo otvoreni za sva vaša pitanja -  poručila je Miloševićeva izrazivši očekivanje da će 2022. godina biti uspešnija i u pogledu podrške medijskim kućama, jer je nedavno usvojeni novi budžet Pokrajine znatno uvećan u tom delu.

Od 2016. godine, kada je izabrana nova Pokrajinska vlada na čelu sa njenim predsednikom Igorom Mirovićem, davana je značajna finansijska podrška medijskim kućama. - Budžet za 22 lista na osam manjinskih jezika tada je iznosio 264 miliona dinara dok je za iduću godinu planiran na čak 390 miliona - rekla je resorna pokrajinska sekretarka i napomenula da ukupan budžet namenjen javnom informisanju za 2022. godinu iznosi 460 miliona dinara.

Na tradicionalnom novogodišnjem prijemu za istaknute medije u Autnomnoj pokrajini Vojvodini na poziv Pokrajinske vlade, prisutan je bio i Novi Radio Sombor, sa svojim predstavnikom Srđanom Ačanskim, novinarom-fotoreporterom.

 

Pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Dragana Milošević

Galerija

Prati, piše i fotografiše, prisutan na događaju: Srđan Ačanski, dipl.turizm.

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja:

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* U ponedeljak 27. decembra u Velikoj sali Gradske kuće, održana je konferencija za medije na kojoj su članovi grupe Van Gogh na čelu sa svojim frontmenom Đuletom najavili koncert za doček Nove godine u Somboru. Koncert je i ovoga puta na Trgu Svetog Trojstva sa početkom u 23 časa

Doček Nove godine protećiće pod pokroviteljstvom Grada Sombora a u organizaciji Turističke organizacije grada Sombora.

~ . ~

Istorijat grupe

Van Gog (u originalu: Van Gogh) je rok grupa koja je nastala 1986. i najveću popularnost doživela u drugoj polovini 1990-ih. Grupa je osnovana u januaru 1986. godine. Osnivač grupe je gitarista Zvonimir Đukić - Đule. Grupu su u prvoj postavi činili gitarista Zvonimir Đukić - Đule, pevač Goran Milisavljević, klavijaturista Đorđe Petrović, basista Predrag Popović i bubnjar Srboljub Radivojević. U februaru 1986. su objavili promotivni singl sa pesmom „Tragovi prošlosti“. Krajem iste godine izašao je i prvi album benda, „Van Gogh“.

Aktuelni članovi grupe su Zvonimir Đukić Đule, Srboljub Radivojević Srba i Dragan Ivanović.

Diskografija

Albumi

• Van Gogh (PGP RTB, 1986)
• Svet je moj (PGP RTB, 1991)
• Strast (PGP RTS, 1993)
• Tragovi prošlosti (kompilacija; PGP RTS, 1995)
• Hodi (PGP RTS, 1996)
• No Comment Live CD (koncertni; Metropolis, 1997)
• Opasan ples (Metropolis, 1999)
• Happy New Ear Live CD - multimedijalni album (koncertni; Metropolis, 2001)
• Van Gogh - reizdanje prvog albuma (2001)
• Rani radovi - reizdanje drugog albuma (2001)
• DrUnder (Hi-Fi Centar, 2002)
• VAN GOGH - BEST OF (2004)
• Kolo (PGP RTS, 2006)
• Beogradska arena - Live - DVD (2007)
• Srećno novo - Live kompilacija (Uživo) (2007)
• Lavirint (Power Music, 2009)
• Total - CD,DVD kompilacija (2011)
• Neumeren u svemu (Croatia Records, 2013)
• Ako stanemo, gubimo sve (Exepro Produkcija, 2016)
• More bez obala (Exepro Produkcija, 2019)
• Rođendanski "Acoustic & Electric" LIVE - DVD (2016)

Singlovi

• Tragovi prošlosti/Samo san (PGP RTB, 1986)
• Tvoj smeh/Kako zove se (PGP RTB, 1987)
• Gubiš me/Tvojim imenom (PGP RTB, 1990)
• Zemlja čuda/Besnilo (Mega MA mix; PGP RTS, 1994)
• Qu'hier que demain (Metropolis 1998)
• Nešto vuče me dole (2013)

piše  i prati Srđan Ačanski, dipl.turizm.

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 5

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svako ko želi, može da postane saradnik Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast koja vam je bliska, pošaljite vest, informaciju, fotografije, istražite.

Postanite dopisnik, iz svog mesta gde trenutno ili trajno boravite, svoje države. 

Dobrodošli saradnici u marketingu, menadžmentu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefoni: +381-65-8-675-445

+381 25 510-1641

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…