Prikazivanje članaka po tagu minimalna zarada

RADNICI NOVU GODINU DOČEKALI PRAZNIH DŽEPOVA

* Minimalna zarada od 1. januara 2022. godine povećana je za 9,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu i iznosi 35.012 dinara. Osim povećanja takozvanog minimalca za radnike, uvedene su i olakšice za privrednike, pa je tako neoporezivi iznos zarade povećan sa 18.300 na 19.300 dinara, dok je stopa doprinosa za PIO smanjena za 0,5 odsto. Prema odluci Vlade Srbije, minimalna cena rada povećana je sa 183,93 na 201,22 dinara (neto) po radnom času

Shodno tome, u zavisnosti od broja radnih sati, minimalna zarada će u 2022. godini iznositi:

• Za mesec sa 160 radnih sati - 32.195,20 dinara

• Za mesec sa 168 radnih sati - 33.804,96 dinara

• Za mesec sa 176 radnih sati - 35.414,72 dinara

• Za mesec sa 184 radna sata - 37.024,48 dinara

Iako se poslednjih nekoliko godina dosta polemiše oko broja zaposlenih koji primaju minimalnu zaradu, predsednica Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ Čedanka Andrić za uticajni portal Biznis.rs kaže da se taj broj kreće između 400.000 i 600.000 ljudi, dok je zvaničan podatak 350.000. - Neverovatno je da taj podatak figurira nekih pet-šest godina i da se ne pomera. Mi mislimo da je on ipak veći. Ako uzmete u obzir da polovina zaposlenih ne može da zaradi više od 50.000 dinara, koliko je medijalna zarada, onda je jasno da su radnici Novu godinu dočekali prilično praznih džepova, imajući u vidu šta su sve morali da obezbede za svoje porodice, a koliko novca imaju na raspolaganju - ističe Andrić.

Ona napominje da su sindikati tražili povećanje od 22 odsto, a da iako se to u avgustu činilo kao veliki iznos, evidentno je da povećanje od 9,4 odsto nije dovoljno za pristojan život. - Mi smo na prošloj sednici Socijalno-ekonomskog saveta Vlade Srbije otvorili tu priču i najverovatnije da ćemo na proleće ili pre toga, pokušati da to pitanje pokrenemo kako bi se taj iznos revidirao zbog svih parametara koji će se promeniti. Struja za privredu je već poskupela, a to znači da će poskupeti proizvodi i da će se to prelomiti preko leđa radnika. Sa druge strane, činjenica je da trenutno neće doći do poskupljenja struje za građanstvo, ali pitanje je do kada. Tako da su sve to elementi koji umanjuju sve ono što je postignuto prošle godine - kaže Andrić.

Da minimalna zarada treba da pokrije egzistencijalni minimum, koji ne može bude ispod minimalne potrošačke korpe, smatra i viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja UGS “Nezavisnost” Zoran Ristić. Najava odlaganja izjednačavanja minimalne zarade i potrošačke korpe do 2024. godine je problematično kaže Ristić jer će do tada svi oni koji rade za minimalac pitanja svoje egzistencije morati da rešavaju na neki drugi način - kroz duplo radno angažovanje i razne druge oblike angažovanja u sivoj zoni.

Kada je reč o povećanju neoporezivog dela zarade, on ocenjuje da je to nešto što treba da brine kreatore monetarno fiskalne politike jer je reč o porezima kojima se puni budžet. - Ono što su sindikati naglasili prilikom pregovora o minimalnoj zaradi i deo koji brine zaposlene je konstantno insistiranje poslodavaca na umanjenju doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Sindikati smatraju da smanjenje doprinosa treba bazirati na analizama koje će da potvrde da ovi fondovi mogu efikasno i samostalno da funkcionišu bez dotacija iz budžeta ili nekih drugih izvora - navodi Ristić.

Prema njegovim rečima, ako ovi fondovi ne mogu da se finansiraju u celini iz sopstvenih prihoda, onda je umanjenje stopa doprinosa nešto što predstavlja problem. - Ovo je na neki način izlazak u susret zahtevima poslodavaca da se teret povećanja minimalne zarade prevali na državu i to nije prvi put da se dešava prilikom utvrđivanja minimalne zarade. To je postala praksa. Prema podacima ankete o radnoj snazi, za oko 2.800.000 radno angažovanih lica poslodavci imaju određene olakšice. Ako sa jedne strane stavimo te olakšice, koje će poslodavci dobiti sa početkom ove godine, u odnos sa povećanjem minimalne zarade, rekao bih da su poslodavci na dobitku jer u ukupnom zbiru imaju manje opterećenje u odnosu na prethodne godine.

Zbog povećanja najnižih zarada poslodavci smanjuju ostale plate. Kada se uporede cene osnovnih životnih namirnica danas i pre godinu dana, deinitivno je da povećanje minimalne zarade ne odražava realno bolji standard onih građana koji za tu platu rade. Sa druge strane, kako napominje Ristić, ono što se nastavilo kao praksa kod mnogih poslodavaca, uključujući i multinacionalne kompanije to je da su ukupne mase za zarade fiksirane i da bez obzira na to kolika je minimalna zarada u odnosu na tu fiksiranu masu za zarade u 2022. godini, raspodeljuju se zarade po mesecima, tako da to povećanje minimalne zarade za mnoge zaposlene znači umanjenje određenih zarada za one koji su imali nešto više zarade, da bi se oni koji su imali ispod minimalne zarade sada uskladili sa novom minimalnom zaradom.

- Jednostavnije rečeno, mnogi poslodavci zbog povećanja minimalne zarade i obaveze da povećaju te najniže zarade smanjuju zarade drugom delu zaposlenih da bi ostali u okviru projektovane mase za zarade i to je nešto što nije praksa samo manjih poslodavaca. To je praksa i mnogo većih kompanija, da ne kažem onih koji zapošljavaju više od 1.000 radnika u Srbiji - zaključuje Ristić.

Autor: Marija Jovanović

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Usvajanje izmena Zakona o sistemu plata u javnom sektoru kao i seta zakona kojima se uređuju primanja i status zaposlenih u javnom sektoru u sindikatu NEZAVISNOST, iako očekivano, izazvalo je određeno razočaranje. Ovo pre svega što predstavnici Vlade RS u svojstvu poslodavca o ovim pitanjima nisu zatražili mišljenje reprezentativnih sindikata

Izmene zakona koje predviđaju još jedno odlaganje početka primene važnih i sistemskih propisa od velikog su značaja za status i materijalni položaj oko 500 hiljada službenika i zaposlenih u javnoj upravi. Sam Zakon o sistemu plata koji je jedan od rekih propisa donet u okviru socijalnog dijaloga i prošao procedure u okviru Socijalno-ekonomskog saveta ovoga puta se menja bez javne rasprave. Izjava zvaničnika da su izmene odobrene od strane Međunarodnog monetarnog fonda zaista degradira bilo kakav sindikalni angažman u Republici Srbiji.

Jedan od najznačajnih propisa iz oblasti radnih odnosa osim što se ne primenjuje u praksi zaslužuje da bude stavljen pred članove SES-a Republike Srbije. Ovo pre svega iz razloga što odlaganje njegove primene ima izuzetno velike posledice na materijalni položaj velikog broja zaposlenih u javnom sektoru. Očekivanja sindikata da će kroz primenu ovog akta konačno moći da se pristupi pregovorima o visini iznosa pripadajućeg toplog obroka i regresa ovim odlaganjem se prevode u veliku neizvesnost.

Za veliki broj zaposlenih čija su primanja vrlo blizu minimalnoj zaradi pitanje toplog obroka i regresa je od prvorazrednog značaja. Trend u kome se primanja zaposlenih približavaju minimalnoj zaradi je veoma zabrinjavajući. Isplatom troškova za topli obrok i regres u iznosu koji je 10.000,00 din. primanja svih zaposlenih sa srednjom stručnom spremom, a kojih je i najviše u javnom sektoru, bi bila značajno poboljšana. Sa druge strane obezbedilo bi se da postoji jasna razlika između minimalne zarade i plata javnih službenika.

Sindikat NEZAVISNOST sa velikom rezervom prihvata najavu rasta prosečne zarade na nivo od 900 eura u 2025. godini. Bez primene platnih razreda i poštovanja prava koja su utvrđena Zakonom o sistemu plata u javnom sektoru i kolektivnim ugovorima nemoguće je očekivati toliki rast plata. Po svemu sudeći „beli medvedi“ (kako su okarakterisani zaposleni u javnoj upravi 2014. godine) postaju „beli miševi“ nad kojima se vrše eksperimenti izdržljivosti i preživljavanja sa platama na nivou minimalne potrošačke korpe čiji se iznos nije menjao od 2017. godine.

U Beogradu, 8.12.2021, GS UPOIP NEZAVISNOST, Dragan Čabrić, predsednik

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* "Podizanje minimalne cene rada može da znači promenu od borbe za večeru do borbe za bolje društvo." - Galeb Nikačević, Agelast podcast

- Učlanite se u sindikat i pomozite da stvari iz korena menjamo kako bismo svima obezbedili dostojanstven život - poručuju reprezentativni srpski sindikati, Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost", u nastavku zajedničke kampanje "Diži minimalac".

#DižiMinimalac 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat

* Ministarstvo finansija Srbije je na pregovorima o povećanju minimalne mesečne zarade za 2022. godinu predložilo da ona iznosi 35.012 dinara, rekao je danas, posle druge runde pregovora socijalnih partnera, Vlade Srbije, sindikata i poslodavaca, predstavnik sindikata, Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" dr Zoran Ristić

On je za Betu rekao da su predstavnici Ministarstva finanisja predložili da se minimalna mesečna zarada sa sadašnjih 30.900 dinara poveća na 35.012 dinara, odnosno za 9,4 odsto, ali bez konkretnih predloga za poresko rasterećenje koje su tražili poslodavci.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić još pre mesec dana rekao je da će minimalna zarada za sledeću godinu iznositi 35.012 dinara.

- Predstavnici Ministarstva finanisija su predložili da minimalna mesečna zarada za sledeću godinu iznosi 35.012 dinara, ali nisu imali predloge za konkretna poreska rasterećenja koja traže poslodavci - rekao je Ristić.

Sindikati, UGS "Nezavisnost i Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) su, kako je rekao, saglasni da se poveća neoporeziva osnovica koja ove godine iznosi 18.300 dinara, ali ne i da se umanje doprinosi za zdravstveno i socijalno osiguranje jer bi se na taj način smanjili i prilivi u te fondove i ugrozilo njihovo funkcionisanje.

Ristić je rekao da poslodavci odbijaju da prihvate bilo kakvo povećanje minimalne zarade ukoliko se to ne kompenzuje smanjenjem poreskih nameta, odnosno da taj trošak snosi država.

Poslodavci su ranije pedlagali da povećanje minimalne zarade iznosi oko šest odsto, koliko se očekuje da bude privredni rast uz odgovarajuće poresko rasterećenje, a sindikati su tražili da minimalna zarada bude 39.000 dinara, koliko se očekuje da bude vrednost minimalne potrošačke korpe.

Pregovori se nastavljaju u petak 27. avgusta nakon čega se biti održana sednica Socijalno-ekonomskog saveta i konstatovati da li je i kakva saglasnost postignuta. 

Ove godine minimalna zarada iznosi 30.900 dinara.

Vojni sindikat Srbije koji je u martu ove godine stekao reprezentativnost, ali ne učestvuje u pregovorima, saopštio je pre nekoliko dana da predlaže da minimalna zarada iznosi 42.000 dinara.

Ukoliko o povećanju minimalne zarade ne postignu saglasnost socijalni partneri, konačnu odluku prema Zakonu o radu doneće Vlada Srbije, do 15. septembra.

Procenjuje se da minimalnu zaradu u Srbiji prima oko 400.000 radnika.
 
Izvor: Beta
 
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest
ponedeljak, 23 avgust 2021 12:02

Nikola Rakočević, glumac: DIŽI MINIMALAC!

"Podizanje minimalca bi trebalo da bude zajednički interes svih, a ne predmet sukoba. Povećanje minimalne zarade donosi sigurnost, povećava samopouzdanje a sa tim i produktivnost i kreativnost."- Nikola Rakočević, glumac

---------------

Podržite sindikate! #DižiMinimalac

Oba reprezentativna srpska sindikata, Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" i Savez samostalnih sindikata Srbije i Centar za politike emancipacije pozvali su prvi put zajedničkim saopštenjem za javnost, objavljenim u svim medijima, 14. jula ove godine, na solidarnost u kampanji DIŽI MINIMALAC: 
 
 
Kampanja u kojoj učestvuju brojne javne ličnosti osim ostalih, nastavljena je, a zvaničan početak pregovora između Vlade Srbije, Unije poslodavaca i reprezentativnih srpskih sindikata "Nezavisnost" i SSSS o minimalnoj zaradi za narednu godinu zakazan je za danas, ponedeljak, 23. avgust.
 
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat

* Socijalno-ekonomski savet (SES) još nije zauzeo stav o minimalnoj ceni rada, izjavio je predsedavajući tog tela Miloš Nenezić i dodao da bi timovi koji o tome pregovaraju ponovo trebalo da se sastanu u ponedeljak, 23. avgusta

Nenezić, koji je i predsednik Unije poslodavaca Srbije, rekao je da to republičko telo još dobija predloge i mišljenja sa lokala od sindikalnih i poslodavačkih organizacija.

To znači da SES postaje telo koje pospešuje socijalni dijalog, rekao je Nenezić.

- Ono što je sigurno je da povoljni indikatori u našoj zemlji pokazuju da se može povećati minimalna cena rada - rekla je nakon sastanka Saveta ministarka za rad Darija Kisić Tepavčević. Istakla je da očekuje da se u narednom periodu postigne dogovor oko toga.

Članovi Saveta napomenuli su da se mora promeniti nešto kada su u pitanju kolektivni ugovori, a apelovali su i na Skupštinu da savet ima stolicu u parlamentu.

- Postoji nejednaka ravnoteža moći između zaposlenih i poslodavaca jer ne postoje kolektivni ugovori - rekao je predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Zoran Stojiljković. Čelnik ovog reprezentativnog srpskog sindikata je takođe, podsetio da su još pre tri godine tražili da se minimalna zarada i potrošačka korpa izjednače.

- Ono što mi očekujemo jeste da Vlada u liku Ministarstva finansija kaže da li je ono što je predsednik Vučić, pre svih, izvan procedure, rekao - da li je to zadnja ponuda ili može biti i više. Po nama iz sindikata to je nedovoljno jer samo prolongira trenutno stanje. A mi stvarno ne znamo šta bismo radili kada bismo pristali na manje od onogo što tražimo. Pre tri godine smo tražili da se minimalna zarada i minimalna potrošačka korpa izjednače, tri godine su prošle i to je nešto više od 39 hiljada dinara - zaključuje Stojiljković.

Izvor: FoNet, Marija Komazec

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat
Strana 1 od 4

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…