Prikazivanje članaka po tagu ministarka

* Razgovor o predstojećem ustavnom referendumu je neophodan, jer građani imaju pravo da znaju šta ih čeka kada Srbija odluči hoće li ili neće prihvatiti promenu Ustava u oblasti pravosuđa, izjavila je prvih radan dana u Novoj, 2022. godini ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić na tematskom društvenom dijalogu “Pravosuđe, državna uprava i lokalna samouprava i zaštita ljudskih prava i ravnopravnost polova - ishod referenduma” u Skupštini AP Vojvodine u Novom Sadu

Kako je navela, ovako zamišljen društveni dijalog bitan je s aspekta informisanja građana o ishodima referenduma, odnosno o tome šta se menja u zaštiti prava građana ako budu prihvaćene ustavne promene, a šta će biti u slučaju njegovog neuspeha. Prvi društveni dijalog smo imali 29. decembra u Beogradu, danas smo u Novom Sadu, a 12. januara bićemo u Kragujevcu. Želimo da svako jasno razume šta donosi odluka Narodne skupštine da se politika povlači iz pravosuđa i kako to dobro ili loše utiče na zaštitu ljudskih prava, što je ključni ishod referenduma, naglasila je Čomić.

Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor ocenio je da sa tim ustavnim promenama neće biti odmah razrešena sva pitanja i sporovi koji su opterećivali prethodne decenije, ali da su oni bitni, jer se Srbija obavezala da primeni pravne tekovine. To su vrednosti kojima se stremi i mislim da na ovaj način stvaramo jedan ambijent u kome činimo dodatni korak ka tom cilju, rekao je Pastor i pozvao sve građane koji imaju pravo glasa da 16. januara izađu na referendum i donesu odluku u skladu sa svojim ubeđenjem. To su vrednosti kojima se stremi i mislim da na ovaj način stvaramo jedan ambijent u kome činimo dodatni korak ka tom cilju, rekao je Pastor i pozvao sve građane koji imaju pravo glasa da 16. januara izađu na referendum i donesu odluku u skladu sa svojim ubeđenjem.

- Hteli smo široko da postavimo ovaj razgovor, da uključimo predstavnike državnih organa i institucija, javne ličnosti iz različitih segmenata društvenog života, predstavnike civilnog društva i verskih zajednica, nacionalnih zajednica, predstavnike akademske zajednice i medija, te prevashodno stručnjake iz oblasti pravosuđa. Svrha ovog dijaloga jeste da sve građanke i svi građani Republike Srbije budu potpuno informisani o predstojećem referendumu - poručio je potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine - nacionalne zajednice Žolt Sakalaš

Pogledajte detaljnije i donesene zajedničke zaključke: Učesnici društvenog dijaloga, na kraju sastanka, usaglasali su zaključke prema tematskim celinama po kojima se odvijao dijalog.

~. ~

Donosimo i kompletne Zaključke sa društvenog dijaloga „Pravosuđe, državna uprava i lokalna samouprava i zaštita ljudskih prava i ravnopravnost polova - ishodi referenduma“

Učesnici tematskog društvenog dijaloga „Pravosuđe, državna uprava i lokalna samouprava i zaštita ljudskih prava i ravnopravnost polova - ishodi referenduma“, u organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, održanog 5. januara u Novom Sadu, zajednički su usaglasili zaključke, prema tematskim celinama po kojima se odvijao društveni dijalog:

• Kako se menja zaštita ljudskih prava građana u slučaju uspeha referenduma ili u slučaju nepotvrđivanja ustavnih amandmana? Cilj ustavnih promena je funkcionalno pravosuđe zasnovano na principima nezavisnosti, u skladu sa najvišim dostignutim međunarodnim standardima. Uspeh referenduma značio bi da Srbija šalje jasnu poruku da je rešena da poštuje međunarodne standarde i obezbeđuje zaštitu osnovnih ljudskih prava na način kako to čine najrazvijenije demokratije. U slučaju da se amandmani ne potvrde, Srbija ne menja ništa u pravosuđu i zaštiti osnovnih ljudskih prava i nastavlja praksu dugih i iscrpljujućih procesa što suštinski podrazumeva nedovoljno efikasnu zaštitu ljudskih prava i istovremeno zaustavlja svoj put ka EU.

• Zašto je nezavisno pravosuđe važno za zaštitu ljudskih prava i kako ishod referenduma utiče na zaštitu ljudskih prava? Osnovna garancija zaštite ljudskih prava je nezavisno i funkcionalno pravosuđe, što između ostalog podrazumeva i izbor sudija, bez ikakvog uticaja zakonodavne i izvršne vlasti, što potvrđuju sve savremene razvijene demokratije koje ovakav princip imaju u svojim sistemima. Promene Ustava predlažu se jer su neophodne da bi nezavisno pravosuđe to bilo i u ovom segmentu. Nepotvrđivanjem volje za promenama, taj se korak odlaže.

• Da li je građanima važnije da znaju način funkcionisanja pravosudnog sistema ili da imaju osećaj zaštite pred pravosuđem ili je važno i jedno i drugo i šta će ishod referenduma promeniti u stavu ljudi? Dobro bi bilo da građani poznaju pravosudni sistem, a osećaj sigurnosti i poverenja u pravosuđe koji im pruža efikasna sudska zaštita je osnov za lični i za prosperitet celog društva, te ishod referenduma može biti potvrda volje društva za takvim razvojem ili ne. Apeluje se na nadležne organe za sprovođenje referenduma da građanima na jasan i svima razumljiv način predoče suštinu predloženih promena Ustava Republike Srbije.

• Zašto je funkcionalno pravosuđe važno za smanjenje nepravde, korupcije, nejednakog postupanja i kulturu ljudskih prava i da li ishod referenduma može da utiče na smanjenje nepravdi? Nezavisno i funkcionalno pravosuđe je nužno za izgradnju poverenja u pravosudni sistem, što je preduslov za smanjenje društvene nepravde, borbu protiv korupcije, privredni razvoj i nezaobilazan je dokaz u pogledu jednakog postupanja prema svim građanima. Sve navedeno doprinosi smanjenju nepravde u društvu, razvoju i izgradnji kulture ljudskih prava i sveopštem društvenom napredku. Pozitivan ishod referenduma doprineće funkcionalnosti pravosuđa, dok nepotrvrđivanje ustavnih promena dovodi do odlaganja borbe protiv korupcije.

• Zašto je nezavisno i funkcionalno pravosuđe važno za ekonomski razvoj, za zaštitu životne sredine, za bezbednost i u kakvoj je to vezi sa ljudskim pravima? Kako ishod referenduma utiče na te oblasti? Smanjenje korupcije je povoljno za ekonomski razvoj, za zaštitu životne sredine i bezbednost građana, jer se garantuje veći ekonomski razvoj kroz ravnopravno učešće svih na tržištu bez stvaranja monopola, što je jedna od osnovnih uloga pravosuđa u zaštiti ljudskih prava na život, rad i zdravu životnu sredinu. To je jedan od najvažnijih ishoda koje prihvatanje ustavnih promena treba da donese kao posledicu.

• Kakva su iskustva ljudi sa pravosuđem i da li postoji procena da se ta iskustva mogu promeniti ishodom referenduma? Reformom pravosuđa iz 2009. godine učinjene su velike greške. O njihovim razmerama svedoče kritike relevantnih i stručnih međunarodnih organizacija i tela, uključujući i Evropsku uniju, ali i većine predstavnika pravosuđa u Srbiji koji nisu bili zadovoljni tom reformom. Srbiju je ona koštala preko 60 miliona evra zbog odštetnih zahteva koje je država morala da isplati. Uz te kritike, nedostajalo je i dijaloga o ishodima i načinu donošenja Ustava 2006, a ishod nepotvrđivanja predloženih promena ostavlja reformu iz 2009. na snazi, do daljnjeg.

• O čemu sve referendum odlučuje i zašto je važan dijalog o ishodima referenduma? Odlučuje se i o evropskom putu Srbije, jer je izmena Ustava samo prvi korak u ispunjavanju najvažnijih aktivnosti u okviru klastera 1 - Osnove, odnosno realizovanju aktivnosti iz Akcionog plana za poglavlje 23. Predložene izmene su urađene u pravcu približavanja najboljoj evropskoj praksi u ovoj oblasti i shodno tome članstvu u Evropskoj uniji. O tome svedoči i pozitivno mišljenje na konačne verzije izmena Ustava od strane Venecijanske komisije od 24. novembra 2021. godine.

Dijalog je temelj za postizanje pluralističkog konsenzusa, kojem svako demokratsko društvo treba da teži. Da bi se vodio dijalog moraju postojati tri elementa - zainteresovanost za temu, argumentacija ali i hrabrost i spremnost da se stavovi „ukrste“, kao i činjenice koje se mogu proveriti. Rezultat referenduma proizvodi posledice i javnost ima pravo da zna koje i kakve su te posledice dok slobodno odlučuje o ustavnim promenama.

Izvor: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

- Zelene investicije važne su za budućnost Srbije, a Sombor je jedan od gradova u kojem realizujemo niz projekata od značaja za unapređenje životne sredine i kvalitetniji život građana - izjavila je danas (petak, 19. novembar) ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović, nakon obilaska lokacije u naseljenom mestu Svetozaru Miletiću, gde je u toku akcija sadnje 1.500 novih sadnica bagrema

Zajedno sa gradonačelnikom Sombora Antonijom Ratkovićem, ministarka Irena Vujović je simbolično zasadila bagrem, naglasivši da je pošumljavanje samo jedan od projekata koji se na teritoriji Grada Sombora realizuju uz podršku Ministarstva za zaštitu životne sredine. - Zahvaljujući sredstvima koja smo putem javnog konkursa dodelili gradovima i opštinama, Srbija je ove godine bogatija za 150.000 novih sadnica autohtonih vrsta, od čega se više od 40 odsto sadi na teritoriji Vojvodine, koja je najmanje pošumljena. Čestitam rukovodstvu Sombora što su kandidovali dobre projekte, jer osim pošumljavanja, grad je aplicirao i dobio sredstva i za projekat sanacije devastiranog zemljišta kod nekadašnje kafilerije Proteinka, ali i za uklanjanje divlje deponije u naseljenom mestu Čonoplja, gde je u toku i postavljanje video nadzora - izjavila je Irena Vujović.

Ministarku Irenu Vujović dočekali su uz gradonačelnika Sombora Antonija Ratkovića, Dušanka Golubović, državna sekretarka u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Zoran Rus, predsednik Skupštine Grada Sombora, kao i članovi Gradskog veća Slobodan Stanić i Miroslav Kovačić, za oblasti ekologije i zaštite životne sredine, odnosno komunalnu delatnost i investicija. Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković istakao je da je tokom ove godine, zahvaljujući dobroj saradnji Grada i Ministarstva, pokrenuta realizacija nekoliko projekata zaštite životne sredine koji su od velike važnosti za Grad Sombor.

- Grad Sombor je u ovoj godini posadio nešto više od pet hiljada sadnica. Veliku pomoć smo imali upravo od resornog ministarstva, jer je ovaj projekat finansiralo Ministarstvo zaštite životne sredine, a Grad Sombor je sufinansirao u jednom delu. Ukupna sredstva uložena u pošumljavanje na ovoj parceli su milion dinara. U ovoj godini smo dobili sredstva i za sanaciju deponije između Svetozara Miletića i Čonoplje, gde je sanirano oko 1.600 kubika. Takođe, postavljaju se kamere, što je veoma bitno da bismo zaštitili lokaciju od daljeg bacanja smeća. U planu je da u narednom periodu i ova lokacija bude pošumljena i da ovde više nikada ne bude deponija, kao što smo imali situaciju u prethodnom periodu. Svakako bih se zahvalio i na sredstvima koja smo dobili za sanaciju zemljišta kod Proteinke, pa očekujemo da radovi počnu u narednom periodu - podvukao je Ratković i istakao da grad aktivno radi na ulaganjima u zaštitu životne sredine, bilo da je u pitanju ozelenjavanje grada, gde je u prethodnom periodu posađeno više od 700 sadnica koprivića kako u gradu, tako i u svim naseljenim mestima, bilo da je u pitanju podsticanje ekoloških vidova prevoza, ulaganjima u izgradnju novih biciklističkih staza.

Povod današnje posete bio je takođe i sastanak ministarke Irene Vujević i državne sekretarke u tom resornom ministarstvu Jelene Tanasković sa predstavnicima Grada Sombora, načelnikom Zapadnobačkog upravnog okruga Goranom Nonkovićem, kao i predsednicima opština Kula, Apatin, Odžaci i Bač, povodom osnivanja Regionalnog centra za upravljanje otpadom Rančevo. Ministarka je istakla da će ovaj projekat značajno uticati na ekološku sliku čitave Srbije.

- Iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj i Francuske agencije za razvoj, gradnja kreće u četiri regiona u 2022. godini. Sombor je region koji je spreman da bude u prvoj fazi i na sastanku sa svim predsednicima opština usaglašavamo neophodnu dinamiku, da prođemo zajedno ono što je još neophodno uraditi do trenutka tenderisanja. To je izuzetno značajan projekat za čitavu Srbiju. Promenićemo ekološku sliku Srbije sa ovakvim projektima. Procenjena vrednost projekta, od strane konsultanata Evropske banke za obnovu i razvoj je 34 miliona evra, dakle izuzetno visoka cifra. Za svaku pohvalu je što oni već sa građanima razgovaraju, što rade na separaciji otpada, jer nama će svakako biti potrebna edukacija za primarnu selekciju otpada, kako bi ovaj Regionalni centar funkcionisao u najboljem kapacitetu. Naravno da ovo nije kraj, mi se zalažemo da već početkom sledeće godine budu raspisani konkursi koji su namenjeni zaštiti vode, zemlje i vazduha. Nadam se da će i jedinice lokalne samouprave biti aktivne i imati spremne projekte, možda i u većoj meri u odnosu na prethodnu godinu - zaključila je ministarka Irena Vujović.

Izvori: i fotografije Ministarstvo zaštite životne sredine, Grad Sombor

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Ministarka privrede Anđelka Atanasković posetila je danas Sombor i u zgradi Gradske uprave sastala se sa gradonačelnikom Antoniom Ratkovićem, gde su razgovarali o mogućnostima za pomoć Ministarstva privrede lokalnoj samoupravi u razvoju infrastrukture, pre svega u industrijskoj zoni

Ministarka je istakla da je povod posete sagledavanje novih mogućnosti za razvoj lokalne infrastrukture: - Pričali smo o mogućnostima pomoći Ministarstva privrede lokalnoj samoupravi kako bismo poboljšali infrastrukturu i industrijsku zonu, da bismo privukli investitore i smanjili postotak nezaposlenosti.

Gradonačelnik Ratković rekao je da grad sa Ministarstvom privrede ima dobru saradnju što se ogleda u do sada zajednički realizovanim projektima.

Na sastanku su učestvovali i pomoćnik ministarke privrede Branislav Pejčić, savetnica ministarke Nermina Ljubović, predsednik PP Regionalne privredne komore Predrag Lučić, direktor Regionalne privredne komore Sombor Zoran Bulatović, član Gradskog veća za oblast finansija i privrede Sava Dojić i stručni saradnici. Ministarka Atanasković, u pratnji gradonačelnika i saradnika, u okviru posete Somboru, obišla je proizvodnju firme „Boja“ d.o.o. gde ih je dočekao vlasnik Goran Janković. Ovom prilikom održan je i sastanak sa predstavnicima privrednika Zapadnobačkog upravnog okruga u prostorijama Regionalne privredne komore u Somboru, gde su svečano uručene plakete za poslovne rezultate u prethodnoj godini kompanijama „Boja“ i „Sigma“.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

Pratio, beleži Srđan Ačanski, dipl.turizm.

Objavljeno u Prva vest

* Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić bila je sa svojim timom, danas u radnoj poseti Zapadnobačkom upravnom okrugu. Sastanak je organizovan na inicijativu ovog resornog ministarstva, a što je u skladu sa planom rada u njemu. Gordana Čomić susrela se najpre sa domaćinom, načelnikom Zapadnobačkog upravnog okruga Goranom Nonkovićem, a iz resornog ministarstva u radu su učestvovali još državni sekretari Olena Papuga, Ninoslav Jovanović, Mina Rolović Jočić, Aleksandra Rašković, šef kabineta, Nada Lazić, posebna savetnica za održivi razvoj, Vladimir Jovanović, posebni savetnik

Načelnik Okruga Goran Nonković potom je bio i uvodničar, u svečanoj sali zgrade Županije gde je upriličena konstruktivna interaktivna diskusija, u koju su se najpre uključili gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, kao i čelnici sve tri opštine Zapadnobačkog upravnog okruga, predsednica i predsednik opština Apatin i Kula, Dubravka Korać i Damjan Miljanić i zamenica predsednika opštine Odžaci Dejana Salaj

Bila je to prilika da se nakon njenog govora, sadržajno obrazlaganih interesnih tema, ministarki obrate i predstavnici naionalnih zajednica, manjina i saveta, aktivisti brojnih organizacija u oblasti civilnog sektora, kao i gradskih institucija i ustanova, Policijske uprave Sombor, Centra za socijalni rad, Sigurne kuće.

***

- Poseta Okrugu u svrsi je međusobne razmene informacija u omogućavanju jedinicama lokalnih samouprava da primene zakone iz zajedničke nadležnosti - rekla je najpre, u izjavama za javnost, u vezi sa ciljem i značajem kontinuiranog obilaska lokalnih samouprava i okruga u čitavoj državi, samim tim i određenim datumom, 8. junom za Zapadnobački upravni okrug, ministarka Gordana Čomić i konkretizovala:

- Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog od januara obilazi upravne okruge u Srbiji, danas smo devetnaesti put, sa domaćinima u Somboru i naša namera, cilj, svrha ovih obilazaka jeste da se potrudimo da dokažemo da je ministarstvo alat za primenu zakona iz naše nadležnosti na teritoriji lokalnih samouprava i upravnih okruga. Dakle sve ono što se tiče antidiskriminacije, ljudskih prava, manjinskiih prava, saradnje sa civilnim društvom i primene zakona o planskom sistemu uključujući neophodnosst lokalnih planova za održivi razvoj, jer je Srbija nepovrtano, odlukom o evropskim integracijama i istovremenoj odluci da uradi strategiju održivog razvoja do 2030. godine.

Bez lokalne samouprave to ne može, bez upravnih okruga ne može, i svi ti ljudi koji stvarno primenjuju zakon na lokalnom nivou ne mogu bez pomoći centralnih nivoa vlasti, notirala je Čomić i potvrdila: - To je cela ideja da se upoznamo i da im dokažemo da radimo ono što govorimo, da smo mi alat za promene u Srbiji.

* Koliko ste u dosadašnjem relativno vremenski kratkom mandatu u ovom sastavu Vlade Srbije uspeli, u Vašem zagovaranju da se kroz društveni dijalog ostvari interes i dogovor, s obzirom na dugotrajna ranija mišljenja pa i predrasude, da su suprotstavljene strane svađa, a ne pomanje da je dijalog suština dolaženja do kompromisa?

- Kultura kompromisa, zajedno sa kulturom ljudskih prava, manjinskih prava, izgradnje vladavine prava, je deo našeg razgovora u svim upravnim okruzima. Nažalost u Srbiji se kompromis često razume kao nešto da ti neko nešto uzme. Nešto, da ti si oduzme. Nije. Kompromis je najdalje od toga, kompromis je i da - nešto daš, i da nešto dobiješ zauzvrat, i da dvoje ljudi koji su u diijalogu tražeći rešenje za druge ljude u mestima gde žive, da nađu to rešenje tako da su mahom, oboje nezadovoljni rešenjem, ali su zadovoljni ljudi! Ljudi, za koje radimo i za koje smo plaćeni iz budžeta jer se kompromis i kultura kompromisa i kultura dijaloga pravi ne zato što se mi jedni drugima sviđamo, mi plaćeni iz budžeta, postavljeni, imenovani, izabrani, nego zato što smo dužni da brinemo o tome šta hoće ljudi, da im se reši kao problem.

Dakle, kultura kompromisa je da prestanemo da ogovaramo probleme i da ih rešavamo zajedno. Bez obzira na lične sklonosti - dopunila je ministarka.

* Zašto je u tom smislu važan civilni sektor kao partner, učesnik, kao predlagač?

- Neminovno je civilno društvo, zato tražimo da budu prisutni predstavnici civilnog društva na ovakvim sastancima, zato što je važno da budu uključeni u sve vrste odluka, definicija problema, predloga rešenja, jer oni rade sa onim delom društva do kojih izabrana, postavljena, imenovana lica ređe dopiru, odnosno dopiru samo do izbora.

I važni su zbog svog kritičkog stava, zbog svoje ekspertize, zbog znanja koje poseduju, moraju da budu deo dijaloga od samog početka, za svaki problem.

* Na pitanje kolege Nikole Živanovića (Somborske novine), da li je jedna od tema upotreba rodno senzibilnog jezika odnosno, da li postoji neko uputstvo u samom ministarstvu, ministarka Gordana Čomić je odgovorila:

- Rodno osetljivi jezik je gramatika srpskog jezika, koja kaže da se zanimanja za žene menjaju kao imenice po rodu, broju i padežu. S obzirom na reakciju, nekritičko mišljenje, mi smo se obratili svima onima koji smatraju da su zahvalni sa mišljenjima ali su veoma kritični kao što je Matica srpska, i svima onima koji kroz svoj otpor za senzibilizaciju jezika kao SANU, smatraju da je to nedovoljno dobro rešenje. Obratili smo se njima, da zajedno sa nama rade podzakonske akte, gde će na osnovu njihovog znanja i ekspertize i volje - da razumemo zajedno da je jezik živ, biti i uputstava kako u državnoj upravi da se koristi ženski rod.

- Istovemeno - dopunila je ministarka - biće i našeg pitanja za recimo, Maticu srpsku ili za SANU, zašto nema 40 posto žena u sastavu Srpske akademije nauka i umetnosti, mi ne možemo da verujemo - da nema žena naučnica, umetnica, zaslužnih da budu članice. Tako da će, mnoga dobra da se stvore, zbog toga što mi kažemo, znamo ko smo, znamo šta smo, mi smo žene, i naša zanimanja moraju da se pišu u obliku kako kaže gramatika srpskog jezika.

* Upitali smo još ministarku Čomić zaokružujući današnji susret, o njenom stavu o važnosti Zapadnobačkog upravnog okruga, prvenstveno sa stanovišta svog geostrategijskog položaja i kao polazne tačke kao teritorijalno-administrativne jedinice?

- Iz najmanje tri razloga. Prvi je tradicija u ovom Okrugu, sa dokazima da u mnogim oblastima promena u Srbiji su bili vodeći. Da li je u pitanju bila socijalna politika i socijalna zaštita, da li je u pitanju bila borba protiv nasilja, da li je bilo u pitanju samostvorena saradnja između na primer, ministarstva unutrašnjih poslova, lokalnih samouprava, civilnog društva, kada je u pitanju borba protiv nasilja u porodici. Da li je u pitanju bio jedan potpuno nov odnos prema deci bez socijalnog staranja, prema deci iz manjinskih zajednica, da li je u pitanju bio aktivizam žena sa sela, i odgovor lokalnih samouprava da su ih videli i da žele da budu deo donošenja odluka gde god hoćete, Apatin, Sombor, Kula, Odžaci, naći će se nešto - u čemu je ovaj Okrug bio za pola koraka ispred u odnosu na druge okruge u Srbiji.

Verovatno je do ljudi. Ako nije do vazduha i dobre vode, (i do žena, prim. aut. SS), jeste, jeste (smeh, Čomić). I onda samo želimo da kažemo, mi znamo te podatke i želimo da se nastavi ta tradicija, da zajedno vučemo sve druge koji su malo sporiji za nama, zajedno sa Vojvodinom u celini.

*****

Možete takođe, da slušate i tonski zapis o poseti Gordane Čomić Zapadnobačkom upravnom okrugu u programu našeg internet Novog Radio Sombora, na linku:

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

- Dodatak, fotografije u slajdu: Nikola Živanović - 

Objavljeno u Prva vest

* Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić gošća je u utorak, 8. juna Zapadnobačkom upravnom okrugu

Sastanak će biti organizovan na inicijativu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, a što je u skladu sa planom rada Ministarstva. Planirana poseta Okrugu jeste u svrsi da se u međusobnoj razmeni informacija omogući jedinicama lokalnih samouprava puna primena zakona iz zajedničke nadležnosti.

Ministarka Gordana Čomić sastaće se najpre sa predstavnicima Ministarstva u Okrugu, gde je zakazan razgovor sa načelnikom Zapadnobačkog upravnog okruga Goranom Nonkovićem.

Potom će se Čomić obratiti i javnosti, izajavama za medije. Preciznim protokolom radna poseta-sastanak, otpočeće temom Društvenog dijaloga i uvodnim predstavljanjem učesnika od strane načelnika Okruga Gorana Nonkovića, nakon čega odmah sledi obraćanje ministarke Gordane Čomić.

Prisutnima će biti upućen poziv da se uključe u interaktivnu diskusiju.

Takođe, predviđeno je i obraćanje gradonačelnika Sombora Antonija Ratkovića, kao i predsednika sve tri opštine Zapadnobačkog upravnog okruga, Apatina, Kule i Odžaka. Obraćanje će uslediti i od strane načelnika Policijske uprave, direktora Centra za socijalni rad, rukovodioca Sigurne kuće u Somboru, predstavnika nacionalnih manjina, kao i aktivista civilnog sektora.

*****

Među hronološki poslednjim dnevnim aktivnostima ministarke Gordane Čomić inače, bio je susret sa ministarkom bez portfelja Republike Slovenije, Helenom Kalič, zaduženom za odnose između Srbije i Slovenije i slovenačkih nacionalnih zajednica u susdenim državama. Na bilateralnom razgovoru, održanom prvog junskog četvrtka, objedinitelj teme bio je zajednička budućnost Srbije i Republike Slovenije u Evropskoj Uniji.

Nakon sastanka sa Jakličevom u Palati Srbija, Čomić je, u obraćanju novinarima istakla da su zajednički interesi Slovenije i Republike Srbije, kao i položaj slovenačke nacionalne manjine bili tema susreta.

'- Cilj nam je da zajedno radimo na upisu članova slovenačke nacionalne manjine u Poseban birački spisak, na objašnjavanju potrebe da učestvuju u popisu i da podržimo, ono što inače radimo, na zahtev slovenačkog nacionalnog saveta, a to je bolje predstavljanje u medijima Srbije, onoga što je identitet, i što je zajedničko nasleđe, a posebno nasleđe slovenačke nacionalne manjine u Srbiji - podvukla je Čomić.

'- Mi delimo mnogo od zajedničke istorije i nadam se da će slovenačka nacionalna manjina u Srbiji biti još jedan dodatni razlog da, kako smo delili mnogo od zajedničke istorije, tako ćemo podeliti i mnogo od zajedničke budućnosti u EU - podsetila je istom prilkom Gordana Čomić.

Čomić izražava iskrene želje za uspešan položaj Slovenije u EU i veruje u njihovo savezništvo, podršku i prijateljstvo u naporima kojim se Srbija reformski i evropski menja.

Jaklič je izjavila da Srbija dosta radi na izazovima sa kojima se nacionalne manjine susreću te da je ovo njena prva zvanična poseta Slovencima van domovine, čime se nastavlja dobra saradnja između slovenačke zajednice i Vlade Republike Srbije, a to će, kako je ocenila, rezultirati pozitivnim koracima u budućim odnosima. (Izvor: https://www.minljmpdd.gov.rs/)

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

* Predstavnici stalne Konferencije gradova i opština (SKGO) sastali su se u ponedeljak, 30. novembra, sa ministarkom državne uprave i lokalne samouprave Marijom Obradović

Predsedsednik SKGO, gradonačelnik Sombora Antonio Ratković zahvalio se ministarki na prijemu, poželevši joj puno uspeha u daljem radu. Ratković je ovom prilikom predstavio ministarki organizaciju i rad Stalne konferencije gradova i opština i izrazio želju da ostvare saradnju na brojnim projektima.

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Marija Obradović istakla je da će Ministarstvo raditi na brojnim reformama u javnoj upravi.

- Potrebno je da omogućimo i potpuno sprovedemo E-upravu, da ubrzamo reformu platnog sistema i da radimo na promeni mentaliteta koji će omogućiti karijerno napredovanje i poboljšanje kapaciteta zaposlenih u javnoj upravi. Radićemo na uspostavljanju mehanizama koji čuvaju institucionalno pamćenje i podižu efikasnost i učinak rukovodilaca i zaposlenih u lokalnoj samoupravi - podvukla je Obradović.

Predstavnici SKGO istakli su da se u njihovom radu može pronaći veliki broj usluga za unapređenje rada opština i gradova, takođe, primeri aktivne međunarodne saradnje koja podrazumeva konkurse i projekte namenjene lokalnoj samoupravi i niz licenciranih obuka koje se, između ostalog, obavljaju u saradnji sa Nacionalnom akademijom za javnu upravu.

- Prepoznali smo izazove i potencijale reforme lokalne samouprave i u saradnji sa resornim ministarstvom, kao članica velikog broja respektabilnih međunarodnih organizacija, zainteresovani smo da kroz 27 mreža koje koordinišemo, budemo od pomoći MDULS - objasnio je generalni sekretar SKGO Đorđe Staničić.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 2

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…