Prikazivanje članaka po tagu mladi

* Fondacija za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i ekološko zdravlje je bila partner u jednoj suštinski važnoj onlajn konferenciji

Organizacija “Our Future First” je inicirala zajedno sa mladim ljudima na Balkanu konferenciju: Balkanska omladinska skupština za životnu sredinu (BYEA)

Poruka: Budite deo lokalne akcije koja ima globalni uticaj!

Balkanska omladinska skupština za životnu sredinu (BOSŽS) je inicijativa civilnog društva koja organizuje za mlade ljude na Balkanu da uče i razgovaraju o pitanjima životne sredine koja su im najvažnija. Regionalnu skupštinu mladih podržavaju Glavna grupa UNEP-a za decu i mlade (UNEP MGCI) i organizovana je uoči Skupštine Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEA 5.2).

Kao mladi ljudi na Balkanu vidimo biološku raznovrsnost postojećih ekosistema i način na koji oni imaju i nastavljaju da povezuju tradicionalna ekološka znanja i kulturno nasleđe.

Vođeni sloganom da smo mi taj ekosistem koji može da napreduje zajedno, mladi ljudi iz različitih zemalja Balkana i sveta okupio se i organizovao online konferenciju, koja je trajala od 23-25 februara. Ovaj događaj je organizovan od strane mladih i za mlade u želji da se dotaknu specifične teme koje su od velikog značaja za naš region i šire, kao što su:

• Klimatska kriza i prirodne katastrofe

• Prirodno nasleđe, biodiverzitet i tradicionalno ekološko znanje

• Upravljanje životnom sredinom i hemikalijama, otpadom i zagađenjem

• Zelena energija i tehnologija

Težnja je bila da se ljudi edukuju o datim pitanjima, podele iskustva i ideje o samim temama, a onda utiče na vlade, privatni sektor, nevladine organizacije za javno zdravlje i zaštitu životne sredine, sindikate, akademske institucije i druge organizacije civilnog društva da nauku o životnoj sredini koja se tiče hrane, životinja, zdravlja ljudi i dobrobiti stave u prvi plan donošenja odluka.

Svaka tema predstavljena je u vidu prezentacije i dalje obrađena kroz dijalog svih učesnika.

Detaljnije o idejama, zaključcima i preporukama donetim tokom konferencije možete pročitati u deklaraciji koju su sastavili učesnici/moderatori.

Linkovi ka deklaraciji (engleski jezik*, srpski jezik*):

*Engleski (https://www.frd.org.rs/dokumenta/2022/BYEA_Declaration_Draft_ENG.pdf)

*Srpski (https://www.frd.org.rs/dokumenta/2022/BYEA_Declaration_Draft_SRB.pdf)

- U dodatku, galerija -

AUTOR: Dejana Kulešević

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

• Glavni gradski trg u Subotici i sve ulivne ulice bili su u samoj završnici predizborne kampanje u utorak 29. marta popodne, ispunjeni na konvenciji predsedničkog kandidata Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, uoči opštih izbora u Srbiji zakazanih za nedelju, 3. april. Više od 15.000 ljudi među kojima veliki broj mladih, kroz pedesetominutni program, burno je pratilo izlaganje Vučića, a toplo su pozdravljeni i najviši funkcioneri SNS-a i SVM-a, Igor Mirović i Ištvan Pastor

Nakon intoniranja himne Srbije "Bože pravde" od strane subotičkog hora "Mirosnice" prisutnima se najpre obratio član Predsedništva Srpske napredne strane Igor Mirović sledećim rečima: - Okupili smo se danas u Subotici jer nas povezuje isti plan i isti san, san kojeg živimo nekoliko godina unazad, san i java o uspešnoj Srbiji, o jakoj ekonomiji, o našoj zemlji koja nastavlja da se razvija i da jača kao nikada do sada u poslednjih 30 do 40 godina, ali smo se okupili i zbog ideje za koju izgara naš predsednik Aleksandar Vučić. Povicima ‘Živela Srbija’, Mirović je napomenuo da će bolja Srbija ostati svakako deci svojih majki i očeva. I iznad svega, u Srbiji zajedništva, u Srbiji mira.

Potom je Mirović notirao pojedine detalje iz biografije predsedničkog kandidata: - Aleksandar potiče iz ugledne beogradske porodice, njegova majka je poznata novinarka, a otac ekonomista iz Narodne banke. Aleksandar je jedan od najboljih studenata Pravnog fakulteta u Beogradu. Uvek besprekorno radan, odgovoran, hrabar, sposoban da stoji rame uz rame sa najvećim liderima sveta. Dela govore, i zato želimo da se izborimo za pobedu, za nove uspehe, a uz našu podršku, podršku svih, i Srba, Mađara, zato i sveodočim da je dostojan. Zato i znam da ste i vi dostojni izbora koji je pred vama. Zato i kažemo da zajedno, možemo sve. I moramo sve.

Brojni su potom pozdravili predsednika Saveza vojvođanskih Mađara Ištvana Pastora: - Čast mi je da govorim sa ovog mesta i ponosan sam na državu koju smo napravili u kojoj na jednoj ovakvoj manifestaciji u momentu podrške predsedničkom kandidatu Aleksandru Vučiću mogu da se obratim na svom maternjem jeziku, pre svega.

- Mogao bih da govorim o svim dostignućima u Subotici, ali želim da napomenem stabilnost - dopunio je Pastor: - Jer, postignuta stabilnost znači preobražaj Republike Srbije u jednu uglednu zemlju koja je garant stabilnosti jugozapadnog Balkana i pozivam sve da se pridruže Savezu vojvođanskih Mađara da i formalno podrže kandidaturu Aleksandra Vučića za predsednika države.

Izašavaši na binu, Aleksandar Vučić je najpre je zamolio sve koji su nosili zastave da ih spuste, kako bi video sve okupljene, rekavši da je to reka bez kraja, i zahvalio se Pastoru i Miroviću na divnim rečima i podršci a posebno građanima na tome što zajedno stvaramo budućnost pristojnim oblikom Srbije. - Veliki novac, oko 41 milijardu evra ćemo uložiti u rekonstrukciju bolnice u Subotici, još oko 5 miliona evra u subotičko Narodno pozorište, kao i prugu Subotica - Segedin. Ono što je važno, to su kanalizacija, prečistači za otpadne vode, ukupno 110 kilometara kanalizacione mreže gradimo u Subotici, 50 miliona evra je to – rekao je najpre Vučić.

Slična infrastruktura najavljena je i u Bajmoku, Čantaviru, Malom Iđošu, Adi, Bačkoj Topoli, Feketiću. - To su činjenice koje suštinski menjaju život građana, koje daju ogromnu vrednost svima koji žive u Subotici, kako u gradu ali i u selima. Ono što smo još obećali ovde u Subotici je 30 miliona evra pokrivenim stadionima i sada razumem zašto se ljudi više raduju pokrivenim bazenima i stadionima nego bolnicama.

- Mnogo toga moramo da uradimo, ali kao što su rekli Igor i Ištvan, moramo da očuvamo stabilnost - nastavio je Vučić: - Baš danas su stigle dobre vesti iz Istanbula, pada cena nafte, pada cena gasa, što će se odraziti na dalje podizanje standarda.

Prave prijatelje prepoznajete u nevolji, tada vidite šta je prava saradnja. naglasivši konstantnu podršku Mađarske Srbiji u svim situacijama i prelomnim momentima. Jer od te saradnje korist imaju sva naša deca, naglasivši da je Mađarska sa 12. pozicije dospela na petu poziciju danas kao trgovinski partner Srbije. - U svemu tome upravo je ogromnu ulogu imao Ištvan Pastor, koji je radio i sa Orbanom i sa mnom, naglasio je Vučić.

Vučić je nekoliko puta ponovio reč ekonomija, u nameri da suštinski još vise pojača pojam koliko je ekonomija bitna, da razmišljamo o radnim mestima, o platama, o poslu za ljude, u dodatno davanje impulsa savremenim tehnologijama i ulaganjima u poljoprivredu.

Nagovestio je nove investitore u Srbiji, najbolje u poslednjih trideset godina u našoj savremenoj istoriji. Takođe je podvukao da u kampanji nije rečena nijedna ružna reč od strane SNS jer je želeo lično da takva kampanja i bude: - Nijednu psovku od toliko hiljada ljudi niko nije dobio, a to smo ostavili našim protivnicima da oni govore sve šta im je volja. Ne postoji reč, uvreda ili kleveta koju nisu izgovorili.

Dopunio je i da će brzi voz Beograd - Novi Sad za dve godine stići i do Subotice, a posebno se obratio mladim ljudima, koji će dobiti novu podršku, ne samo kako je podvukao, kroz tih novih sto evra u junu, jer bitnije od toga je poštovanje i odgovornost. Ali i da mladi ljudi osete kako moraju da se ponašaju u budućnosti.

Zahvalio se Ištvanu Pastoru i SVM, Socijalističkoj partiji Srbije, na podršci, zaključujući: - Da vam kažem jednu važnu stvar, izbori nisu igra, država nije igračka. Ponosan sam na činjenicu da je Srbija slobodna zemlja. U njoj je nepokoreni duh, nepokoreni narod. Beskrajno vam hvala ljudi na veličanstvenoj podršci, znam da je ovo najveći skup svih vremena u Subotici, i da će se teško ponoviti. Nikada neću zabroraviti ovo što ste mi danas priredili. Čuvajte naše međunacionalne odnose, čuvajte našu Srbiju. Da izađemo u nedelju i da ih pobedimo, ubedljviije nego ikada, biću tužan ako ih ne pobedimo sa 60 posto već u prvom krugu.

- Živela Subotica!

- Živela Srbija!

- politički marketing -

Fotografije: Mirjana Perić (fotogalerija)

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Nedovoljna budžetska izdvajanja Srbije u oblasti socijalne zaštite dovela su do neefikasnosti sistema socijalnog osiguranja u smanjenju siromaštva, stav je Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava Ujedinjenih nacija

Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava Ujedinjenih nacija izrazio je zabrinutost zbog činjenice da minimalna plata u Srbiji ne pokriva troškove minimalne potrošačke korpe i preporučio državi da poveća iznos minimalne plate i uskladi je sa troškovima života.

Komitet UN sa sedištem u Ženevi usvojio je nedavno Zaključna zapažanja o Trećem periodičnom izveštaju Republike Srbije o primeni Pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.

Nedovoljna izdvajanja za socijalnu zaštitu

U dokumentu se ističe da su nedovoljna budžetska izdvajanja Srbije u oblasti socijalne zaštite što je dovelo do neefikasnosti sistema socijalnog osiguranja u smanjenju siromaštva. Država mora povećati budžetska izdvajanja za socijalnu zaštitu i povećati obuhvat i iznos socijalnih davanja. Takođe, neophodno je preispitati uslove u vezi sa beneficijama socijalne pomoći, posebno roditeljski dodatak i novčanu socijalnu pomoć, sa ciljem da se uklone uslovi koji su diskriminatorni ili imaju diskriminatorski efekat i koji su u suprotnosti sa normama ljudskih prava i preduzeti efikasne mere kako bi se povećale stope takvih beneficija.

Srbija treba da poveća broj socijalnih stambenih jedinica koje se pružaju ugroženim i marginalizovanim pojedincima i porodicama kao i da ukine porez na imovinu ljudima koji žive u socijalnim stanovima. Potrebno je obezbediti trajna stambena rešenja ljudima koji žive u neformalnim naseljima i nelegalnim zgradama i poboljšati njihove uslove života. Takođe, iseljavanja (deložacije), kada su neizbežna, moraju biti izvršena u skladu sa zakonom, da im prethode konsultacije sa osobama koje se iseljavaju i da se razmotre alternative. Takvi postupci moraju da rezultiraju odgovarajućom nadoknadom ili obezbeđivanjem adekvatnog alternativnog smeštaja.

Veliki broj mladih bez posla

Komitet UN je po prvi put Srbiji uputio preporuke koje se direktno odnose na mlade kao ranjivu kategoriju, za unapređenje njihovog položaja u oblasti ekonomskih i socijalnih prava. U preporukama Komitet je izrazio posebnu zabrinutost zbog velikog broja nezaposlenih mladih u Srbiji i velikog broja mladih koji nisu u obrazovanju, zapošljavanju, ili stručnoj obuci, saopštio je Beogradski centar za ljudska prava.

U saopštenju je navedeno i da su studenti u dualnom sistemu obrazovanja i mladi na programima plaćenih praksi plaćeni manje od minimalne zarade i često rade pod lošim uslovima.

Komitet je pozvao Srbiju da intenzivira napore za smanjenje nezaposlenosti, posebno među mladima, i unapredi mere aktivne politike zapošljavanja, otkrivanjem uzroka problema dugoročne nezaposlenosti.

Istakli su da su neophodne i efikasne mere za zaštitu od radne eksploatacije učenika i mladih ljudi na programima prakse, kao što je „Moja prva plata“, i naglasili da besplatna pravna pomoć treba da bude dostupna svima.

Komitet je konstatovao da je delegacija Srbije predočila konkretan plan za ratifikaciju Opcionog protokola uz Pakt do kraja 2022. Međutim, Komitet je i dalje zabrinut zbog odsustva sudskih odluka koje se pozivaju na odredbe Pakta u svojim odlukama i nedostatak specijalizovane obuke za sudije, tužioce i advokate. Takođe je zabrinut zbog nedostatka svesti javnih zvaničnika o obavezama države članice prema Paktu, posebno onih koji su odgovorni za sprovođenje Pakta.

Potrebno je podići svest javnosti o dostupnosti besplatne pravne pomoći i proceduri podnošenja zahteva, posebno među radnicima u centrima za socijalni rad i ugroženim i marginalizovanim pojedincima i grupama, uključujući žene, mlade, osobe sa invaliditetom, Rome, izbeglice, tražioce azila, migrante, interno raseljena lica i žrtve trgovine ljudima.

O primeni upućenih preporuka Srbija, treba da dostavi Izveštaj u martu 2027. godine. Ipak, Komitet je zatražio od Srbije da do marta 2024. godine dostavi Izveštaj o primeni urgentnih preporuka koje se odnose na biznis i ljudska prava, položaj branitelja ljudskih prava i položaj i ostvarivanje socjalnih prava tzv. pravno nevidljivih lica.

Šta je Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima

Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima je multilateralni ugovor koji je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 16. decembra 1966. godine, a koji je stupio je na snagu 3. januara 1976. Pakt obavezuje države članice da unapređuju ekonomska, socijalna i kulturna prava, uključujući radna prava, pravo na zdravlje, obrazovanje i adekvatan žiuvotni standard. Bivša SFRJ je potpisala ugovor 1967. a ratifikovala ga 1971. Kao samostalna država, Srbija je ratifikovala Pakt 12. marta 2001. godine.

U Srbiji je aktivna Platforma organizacija za saradnju sa mehanizmima Ujedinjenih nacija za ljudska prava koju su osnovale organizacije civilnog društva. Cilj Platforme je da obezbedi ujedinjeni i standardizovan pristup aktivnostima tematskog, pravovremenog i kvalitetnog izveštavanja u odnosu na mehanizme UN za ljudska prava. Organizacije članice Platforme su: Astra; Atina; A11 - Inicijativa za ekonomska i socijalna prava; Beogradski centar za ljudska prava; Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije; Centar za prava deteta; Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM; Nacionalna organizacija Osoba sa Invaliditetom i druge OCD (organizacije civilnog društva), aktivne na planu borbe za ljudska prava.

Beleži, prenosi: novinar: Svetozar Raković

Izvor: UGS Nezavisnost Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat
ponedeljak, 28 februar 2022 14:09

Selo i njegove lepote - sve prednosti života na selu

* Život na selu je najbolje mesto za uspostavljanje odnosa između prirode i zemlje. Selo je mesto u kom možemo videti prirodu u njenom punom sjaju!

Mnogi ljudi misle da je nemoguće živeti u nerazvijenim ruralnim područjima, dok savremeni gradski život može čoveku pružiti gotovo sve što se može zamisliti. Međutim, takav aktivan i stresan način života koji zahteva život u velikom gradu, često nije za svakoga. Mnogi ljudi ne teže postizanju velikog uspeha i luksuznog života i žele da njihovi životi budu jednostavni i manje stresni.

Jednostavnost i ujednačenost seoskog života

Selo je idealno mesto za život ako tražite harmoniju sa prirodom. Priznaćete da je u gradu to mnogo teže ostvarljivo.

Ljudi na selu jednostavnije zadovoljavaju svoje životne potrebe i uvek imaju zalihe svežeg voća, povrća, mesa, ribe, vode i čistog vazduha. Jednostavnost, prirodne lepote i mir čine život na selu jedinstvenim. Takođe, život u određenoj gradskoj “džungli” može biti stresan i može vas izložiti riziku od depresije.

Sela čuvaju naše nacionalne običaje i tradiciju. Stanovnici sela obično organizuju razne festivale, sajmove (kupusijade, slaninijade, roštiljijade…) na kojima predstavljaju bogatstvo naše kulture, dobre hrane i gostoprimstva.

Život na selu je jedinstvena bliskost između starije i mlađe generacije. Na selu je život u porodičnoj zajednici gde nekoliko generacija živi i radi zajedno u jednom domaćinstvu, i dalje vrlo zastupljen. Mladi se sa velikim poštovanjem odnose prema roditeljima i starijim generacijama i slede njihove vredne savete. U selu se svi poznaju, pomažu jedni drugima i takođe, dele i radosti i tuge. Zahvaljujući takvim kontaktima, ljudi nisu stranci. Svaka osoba zna mnogo o svojim komšijama, njihovim aktivnostima, preferencijama i stavovima.

Kada živimo u gradu mnogo manje bliskosti ima među ljudima. Ljudi u gradovima se ne poznaju, često ne poznajemo ni sve ljude koji žive u istoj zgradi ili u istom naselju. Sa druge strane, život na selu je ujednačen i jasan. Seljani vode jednostavan život, obrađuju zemlju i uzgajaju životinje. Poljoprivreda im je primarno zanimanje.

Životni standard u selu je niži nego u gradu zbog ograničenih načina zarade. Međutim, treba uzeti u obzir i da su troškovi života manji u selu nego u gradu.

Prednosti sela u odnosu na grad

Život na selu ima nekoliko prednosti u odnosu na grad:

Ljudi sa sela mogu uživati u pravoj lepoti prirode. Ono što u gradu zbog guste naseljenosti i visokih zgrada ne možemo videti, na selu je raj za oči i dušu. Prostranstvo, sloboda, prelepi zalasci sunca, šetnja kroz šume je nešto što selo bezuslovno pruža svima.

Život na selu je zdraviji u poređenju sa životom u gradu. Hrana je zdravija jer ljudi na selu uglavnom uzgajaju svoje povrće i voće, tako da uvek imaju pristup svežim namirnicama.

Seoski vazduh je zdraviji. U selima je manje zagađenje vazduha, nema smoga, velikih zagađivača kao što su fabrike i manje je izduvnih gasova.

Ljudi sa sela ne oklevaju da pomognu drugima. Komšiluk je uvek spreman da pomogne u bilo koje doba dana. Ljudi su prijateljski nastrojeni. Gustina naseljenosti nije toliko velika u ruralnim područjima. Manji broj ljudi u jednom području omogućava i da se svi upoznaju, i da pomažu jedni drugima. Takođe omogućava i veću bliskost i povezanost među ljudima, ne zanemarujući da su često pored prijateljskih tu prisutne i rodbinske veze. Ljudi sa sela su zdraviji u poređenju sa ljudima koji žive u gradovima. Način života koji je mirniji, usporeniji, sa manje briga utiče na to da ljudi sa sela manje oboljevaju od bolesti savremenog doba za koje je glavni okidač stres. Takođe ljudi sa sela ne mogu sve i da hoće, da izbegnu fizičku aktivnost. Njihov posao nije sedenje u kancelariji ili u autu, već često pored mnogih koraka pređenih u toku dana, zahteva i težak napor pri obavljanju određenih aktivnosti.

Ljudi sa sela uglavnom su svestrani, pa pored svojih osnovnih zanimanja, često poznaju i mnoge zanate, kako bi njihovo domaćinstvo moglo nesmetano da živi i da se razvija.

Selo ima manje buke i žurbe. Manje je vozila, lakše se stiže od tačke A do tačke B, pa često nema potrebe za žurbom, nema saobraćajne gužve i manje je i saobraćajnih nesreća.

Troškovi života su na selu manji. Delimično zato što se određene životne potrebe u vidu namirnica zadovoljavaju direktno na imanju, i takođe ponegde je još uvek zastupljena trampa robe između domaćinstava. Mada i nepristupačnost određene robe koju ne možete nabaviti na selu, u ovom slučaju ne mora isključivo biti nedostatak. Ljudi sa sela uglavnom ne teže luksuzu i ne kupuju luksuznu robu. Njihova garderoba je jednostavnija, kao i enterijer njihovih domova.

Ljudi na selu su generalno srećniji. Da li je razlog tome opušteniji život, realniji pogled na svet, manja ambicija, ili sve zajedno? Možda nije ni važno. Ali kada pogledate ljude koji žive na selu ili još bolje kada razgovarate sa njima, primetićete osmeh, druželjubivost, gostoprimstvo i obavezno određenu dozu optimizma.

Život na selu je sigurniji. Stopa kriminala je manja. Takođe, to što se ljudi međusobno poznaju omogućava im i da se osećaju sigurnije i zaštićenije u svojoj okolini.

Zašto se sve više mladih odlučuje za život na selu?

Sve češće čujemo da se mladi okreću svojim korenima, da obnavljaju porodična domaćinstva i da se vraćaju životu na selu. Zdravlje na prvom mestu Svima nam je potrebna priroda! Ona nam daje slobodu i mogućnost da živimo zdravije. Istraživanja pokazuju da život na selu, gde su zelene, otvorene površine i zdravija hrana lako dostupni, može da smanji rizik od nastanka određenih bolesti za čak 60%.

Takođe, sve više mladih smatra da život u zajednici mogu da ostvare tek kada se udalje od urbanih i ubrzanih gradskih sredina i kada ostvare pristup prirodi.

Zdravija hrana, voda i vazduh

Priroda je ta koja nam obezbeđuje najzdraviju hranu na svetu. Sve je više mladih koji se doseljavaju na seoska imanja i tu otpočinju svoj život, među zdravim, neretko organskim voćem i povrćem koje nije tretirano opasnim hemikalijama.

Zapaža se i činjenica da mnogi mladi nakon školovanja biraju da se vrate u svoja rodna sela kako bi primenili stečena znanja i unapredili uzgoj žitarica, proširili voćnjake i vinograde, ili obnovili farme svojih predaka.

Povratak na selo u ljudima probudi prirodnu povezanost sa životinjama, zemljom i prirodom. Rodi se i ekološka svest u njima i više pažnje posvećuju očuvanju prirodne sredine, vode i vazduha.

Ljudi u gradovima postaju svesni koliko je zdravlje važno i počinju više da vode računa i o hrani koju unose, pa često posežu za organskom hranom. Proizvodnja organske hrane postaje grana poljoprivrede koja je unosna i koja ljudima sa sela donosi zaradu i obezbeđuje normalan i miran život od svog rada.

Takođe sve više se obraća pažnja i na kozmetičke preparate koji se koriste, pa se sve više ljudi odlučuje za prirodne proizvode.

Biljna kozmetika se zasniva na kvalitetnim sastojcima biljnog porekla koji potiču direktno iz prirode, bez hemikalija koje mogu štetiti zdravlju. Proizvodnja lekovitog bilja, takođe postaje sve unosnija, tako da se ljudi na selu odlučuju da umesto konvencionalnih namirnica, uzgajaju lekovito bilje.

Više fizičke aktivnosti ali i opušteniji način života

Većina mladih koji se odluče za život na selu, odluče se da žive i rade u domaćinstvima, da budu vlasnici zemlje, da obrađuju njive ili gaje stoku. Veliko je povećanje u broju registrovanih domaćinstava čiji su vlasnici mladi ljudi - dakle, mladi se ne plaše rada.

Život na selu često podrazumeva odricanja i mukotrpni rad u fizičkom smislu, a iako su danas dostupne brojne mašine koje bi pomogle poljoprivrednicima, rad oko useva i stoke neizbežno dolazi sa potrebom da se ruke “zaprljaju” i leđa umore.

Poboljšanje sopstvenog materijalnog položaja, iskorišćavanje edukativnih potencijala i opušteniji način života jesu najbitniji mladima koji za sebe i svoju porodicu i dalje žele rad, posao i zaradu, ali i da od toga žive lepo i mirno.

Piše: Srbijanka Stanković, glavna i odgovorna urednica Magazina Topličanka (www.toplicanka.rs)

- U dodatku: ilustrativne slajd-fotografije - jedinstvenost sklada: 1) polje-selo-livada, 2) selo-jagnjad-čovek, 3) život na selu-polja -

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

 

* Centar za pedagoške inicijative poziva sve mlade od 15 do 30 godina da učestvuju u NAGRADNOM KONKURSU u okviru koga će kroz kratak video, predstaviti pozitivne primere interkulturalnosti u našoj sredini

Uslovi učestvovanja su sledeći:

Video do maksimalne dužine od 3 minuta. Video mora biti kreiran od strane osobe koja ga šalje. Cilj videa treba da bude predstavljanje pozitivnih primera suživota ljudi iz različitih kultura, nacionalnosti, veroispovesti unutar naše sredine (Zapadnobački okrug).

Video mora imati pozitivnu konotaciju (mora biti afirmativan). Odnosno, akcenat nije na negativnim primerima diskriminacije, nasilja i slično, već na podsticanju interkulturalizma, saradnje, prožimanja i zajedničkog života pripadnika različitih kultura. U videu treba da bude prikazano više od jedne kulture/nacionalnosti/veroispovesti. 

Tema može biti predstavljena kroz dokumentarne priloge, skeč, glumu, recitaciju, pesmu, repovanje i slično. Tema može biti realna ili projekcija poželjnog stanja. Snimak mora biti landscape (telefon vodoravno da stoji, ne uspravno) i dobrog kvaliteta. 

Maloletni učesnici uz prijavu na konkurs treba da dostave potpisanu saglasnost roditelja/staratelja za učešće na konkursu. Svi pristigli video klipovi biće javno predstavljeni na Youtube kanalu Centra za pedagoške inicijative i na stranicama na Instagramu i Fejsbuku, a 10 najboljih biće spojeni u jedan film i prikazani na završnom događaju koji će biti realizovan u Somboru, tokom aprila.

Za najbolja 3 videa opredeljene su vredne nagrade:

1. mesto - Mediacom tablet od 10 inča (3/32G), bluetooth slušalice i eksterni punjač od 20000 mAh

2. mesto - Pametni sat Amazfit GTS black i eksterni punjač od 20000 mAh

3. mesto - Bluetooth zvučnik XWAVE 40W i eksterni punjač od 20000 mAh

Učešćem na konkursu saglasni ste da Centar za pedagoške inicijative ima pravo da pristigle materijale čuva, obrađuje i distribuira. Video materijale slati na mejl:

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Rok: do 15.marta 2022. godine.

Ukoliko se video materijal zbog veličine ne može poslati mejlom, možete ga postaviti na: www.wetransfer.com

i poslati link za preuzimanje.

Nagradni konkurs se realizuje u okviru projekta „Kulturautovanje“, a uz podršku Nacionalne koalicije za decentralizaciju, Evropske unije, Grupe 484 i Fondacije Jelena Šantić.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Mladi

* Fondacija za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i ekološko zdravlje biće uključena u još jednu suštinski važnu onlajn konferenciju i istovremeno poziva i vas da se uključite

Naime, Organizacija ‘Our Future First’ koja radi kako ističu, zajedno sa mladim ljudima na Balkanu, domaćin je konferencije: Balkanska omladinska skupština za životnu sredinu (BIEA) 23-25. februar 2022. (16:00-18:00 CET).

Organizatori preciziraju da će biti održani dijalozi i konsultacije o sledećim važnim temama: održivi ekonomski razvoj, klimatske promene, inkluzivno i transparentno upravljanje životnom sredinom, upravljanje hemikalijama, otpadom i zagađenjem, prirodno nasleđe i biodiverzitet uz poruku da, učestvujete u izradi zajedničkog dokumenta o ekološkim izazovima i mogućnostima.

Regionalnu ekološku skupštinu podržava Glavna grupa UNEP-a za decu i mlade (UNEP MGCI). Ova lokalna skupština mladih o životnoj sredini organizuje se uoči Skupštine Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEA) koja će okupiti predstavnike 193 države članice UN, glavne grupe i zainteresovane strane kako bi se dogovorili o politikama za rešavanje najhitnijih svetskih problema, u okviru aktuelnih ekoloških izazova. Budite deo lokalne akcije koja ima globalni uticaj! - pozivaju.

Pridružite se globalnom pokretu mladih i omladinskih organizacija širom sveta koji su deo ove do sada neviđene mobilizacije mladih, koja se odvija 50 godina nakon osnivanja Programa Ujedinjenih nacija za zažtitu životne sredine (UNEP), donetog 1972. godine!

Hajde da podignemo naš kolektivni glas na „Jačanje akcija za prirodu za postizanje ciljeva održivog razvoja“. Pridružite se: BIEA 23 - 25. februara: 16-18 časova po srednjeevropskom vremenu

Registrujte se ovde: https://bit.li/3BggVcG

Izvor: Fondacija za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i ekološko zdravlje

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Ekologija
Strana 1 od 17

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…