Prikazivanje članaka po tagu more

Muraj*

Noćas ću s mrakom,

Tugom i slatkim mirisima,

Kroz kapije i

Usnula tela stražara

Lutati citadelom.

Snovi će

Kamenih otežalih tela

Bezbrižno ploviti pustim ulicama

Dok ti i ja igramo

Malu igru u pustoši:

Iskorak lagan i ti – opsena!

Mladićki podbočen pocrneli starac

Zelenih vitica,

Odjednom živahan;

Šaljivac s imenom vetra

U prašini, čudotvorac:

Od mora će načiniti

Brokatnu stepu!

Gledaš ga dok se smeje

I talase budi negde

U daljini, a on se

Vraća bliži od senke

S cvetom u zubima,

Pijano bučan, dok se

Razbija o stenje.

Ona je plesačica,

Njezin dom su potonule lađe.

Život je njen tužan

Kao pesma starog mornara.

Vidim joj obris, i tada je lepa,

U noćnim senkama starog Muraja.

Leži mirna, skrivena u tmini,

Molila je «dođi!».

Sada se stidi i hiljadu drugih

Poslova izmišlja.

Budi s njom,

Nežno pomiluj 

Talase njene i

Počuj tišinu

Od mnogih priča.

Nežnost neka ti ne silazi s lica,

Ona je tu ko što nikad bila nije,

Veća u smrti od samog života,

i tebe, kog još uvek voli.

Imena vaša Muraj neće čuvati,

Kamen će nestati, i pesma, i val.

Sve će u prašini iščeznuti,

Na kraju i ona u večnoj noći,

Ka zvezdama dalekim.

Ja ću noćas s mrakom,

Tugom i slatkim mirisima,

Kroz kapije i

Usnula tela stražara,

Celivati Muraj, 

ljubeći vas zauvek.

------------

*Muraj: šetalište na zidinama starog Zadra, rodnog grada autora

------------

Objavio Časopis za književnost Kvaka, Velika Gorica, Hrvatska, u ponedeljak, 27. decembra 2021. i na svojim stranicama portala

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

*Naše putovanje crnomorskom obalom završavamo sa Sozopolom i Burgasom.

Burgas (bugarski: Бургас) je četvrti grad po veličini u Bugraskoj (drugi na moru posle Varne) ima 229. 250 stanovnika, a po površini među najvećima u Bugarskoj. Grad je središte istoimene bugarske oblasti i turističko središte na Crnomorskoj obali, nalazi na najzapadnijoj tački Crnog mora, u velikom Burgaskom zalivu. S kopna je sa zapada, severoistoka i jugozapada okružen Burgaskim, Atanasovskim i Маndrenskim jezerom. Burgas je najveća i najvažnija bugarska morska luka.

Danas je ključno privredno, kulturno i turističko središte jugoistočne Bugarske, s međunarodnim aerodromom koji povezuje brojna turistička naselja na južnoj obali Bugarske.

Sozopol

 Istorijat

Burgas je naslednik drevnog grčkog grada Pirgos (grčki: Πύργος), koji su osnovali kolonisti iz Apolonije (današnji Sozopol) kao vojnu i osmatračku stanicu postaju drugih važnih naselja u toj regiji - Mesembriji. Današnji grad Burgas, prostire se na temeljima Pirgosa, ali i još tri drevna naselja: Castritiona, Skafide i Rosokastrona.Za vreme vladavine Rima, Burgas je nosio ime Deultum, i bio je osnovan kao naselje rimskih vojnih veterana za cara Vespazijana. U srednjem veku  izgrađena je mala tvrđava koja je nazvana Pirgos (grčki: Πύργος znači toranj). Od 18. veka naselje se zove Ahelo-Pirgas. Ovo naselje je kasnije preimenovano u Burgas. U ranim 1800-tim stanovništvo Burgasa se smanjilo nakon učestalih pljački i razbojstava koje su nad njima vršili razbojnici krdžalije*.

*(na turskom junaci heroji, predstavljali su oružane grupe koje su delovale za vreme tursko-ruskog rata, mada su se zadržale i kasnije, ove grupe razbojnika uključujivali su u svoje redove, ljude različitih etničkih grupa, nacionalnosti i religija, napadali su  pljačklii gradove i sela, predstavljali su strah i trepet, uzimali su i robove, naročito mlade žene, plen od pljački su držali u kolibama na  Rodopskim planinama)

Sredinom 19 veka privreda grada se oporavila, zahvaljujući brodogradnji i izvozu žitarica. Kada je grad  oslobođen od otomanske vlasti to je bilo malo naselje sa svega oko 3000 stanovnika, od kojih su većina bili Grci uz Jermene, Turke, Jevreje i Bugare.  Nakon toga počeo je nagli razvoj Burgasa u savremni grad. Podignuta je rafinerija i pogoni hemijske industrije, pored grada otvoreni su rudnici željeza i solane. Povećanjem pomorskog prometa u Crnom moru u 19 veku Burgas je postao značajna pomorska luka. Izgradnjom železničke pruge Solun-Istanbul značaj luke je opao, jer je većina njenog tadašnjeg prometa bila usmerena prema lukama na jugu Crnog mora: Istanbulu, Trabzonu i drugim.  Nakon što je 1903. izgrađena železnička pruga do Burgasa, ponovno je porastao promet u luci.

Danas je luka grada Burgasa najveća u Bugarskoj i značajan nosilac razvoja privrede.

Aerodrom Burgas nalazi se u severoistočno od Burgasa, u predgrađu Sarafovo. S preko dva miliona prvezenih  putnika godišnje aerodrom zauzima drugo mesto u Bugarskoj, iza sofijskog. Burgas je i univerzitetski grad sa preko 6000 studenata. U Burgasu se nalze konzularna predstavništva Turske, Belorusije, Rumunije, Rusije i Ukrajine.

Sozopol, stari deo grada

Sozopol (bug. Созопол) negde naveden i kao Sozopolj,  jako interesantan i zanimljiv je gradić na jugositoku Bugarske , središte je i istoimene opštine Sozopol u okviru Burgaske oblasti.  Od prestonice Sofije grad je udaljen 430 km istočno, a od oblasnog središta, Burgasa grad je udaljen 25 km istočno.

Gradsko priobalje čini niz plaža, a u pozadini se izdižu planina Strandža. Na prostoru Sozopola vekovima su živeli Grci, da bi početkom 20. veka došlo do razmene stanovništva sa susednom Grčkom, kada su ovde naseljene bugarske izbeglice iz severne Grčke.

Hotel Laguna Beach Sozopol

Akvarijum u predvorju hotela  Laguna Beach Sozopol

 Nadam se da vam se tekst svideo, vidimo se u nekom od narednih putopisa.

text & photo, Srđan Ačanski, dipl.turizmolog

acanskiSphoto

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu.

* Župa Dubrovacka je opština koja se nalazi na samom jugu Republike Hrvatske, sa severa se graniči sa Bosnom i Hercegovinom, za zapada opštinom Dubrovnik, sa istoka opštinom Cavtat, dok se preko mora granci sa Republikom Italijom.

Sama opština formirana je 2001. godine, do tada je bila deo opštine Dubrovnik.

Župa Dubrovačka - mapa u Srebrenom

Opština obuhvata naseljna mesta Milini, Kupari, Soline, Plat i Srebreno koje je ujedno i sediste opštine. Opština ima 8000 stanovnika i spada u red manjih u Republici Hrvatskoj. Ovaj region je dosta stradao u ratu 1991.godine.

Glavne privredne grane opštine su turizam, ugostiteljstvo, poljoprivreda i stočarstvo.

Hotel Šeraton Srebreno

Mlini

Mlini su dobili ime zahvaljujući mlinovima izgrađenim na potocima koji protiču kroz mesto. Mlini obiluju malim šljunčanim plažama, a u mestu se nalazi i luka sa dokom za prihvat brodica.

Mlini imaju dva hotela, hotel  Mlini i Astarea.

Mlini - vidikovac

Pogled na Mline

Kupari

Kupari svoj naziv zahvaljuju nekadašnjoj ciglani za proizvodnji opeka i crepa koji se u Dubrovačkoj okolici naziva "kupa". U blizini naselja Kupari, u Kuparskom polju nalazi se  tvrđava  sagrađena 1623. godine za obranu mesta od gusara.

Šetalište između Kupara i Srebrenog, u daljini ostaci hotela "Pelegrin"

Svoj ubrzani razvoj Kupari su doživeli u sredinom 20.tog veka kad je izgrađen hotelsko - turistički kompleks, koji je bio pod upravom JNA. U sklopu ovog kompleksa nalazila se i Titova vila.

Sa Desna na levo "Betonski spavači Kupara" Pelegrin, Kupari, Grand, Goričina 1 i 2

U hotelskom kompleksu Kupari postoji šest hotela potpuno uništenih i devastiranih tokom ratnih dejstava 1991. godine: Mladost, Grand, Goričina 1, Goričina 2, Pelegrin i Kupari, od kojih će koliko je izvesno biti obnovljen samo češki hotel "Grand" koji je zaštićen kao kulturno istorijska vrednost, dok će se ostali srušiti, dosta arhitekata u Dubrovniku i Hrvatskoj se protivi rušenju hotela Pelegrin koji predstavlja delo čuvenog sarajevskog arhitekte Davida Fincija, nastalo 1964. godine. Za ovaj hotel se ranije govorilo da svaka soba ima pogled od milion dolara. Šljunčano - peščana plaža u Kuparima je jedna od najlepših plaža ovog dela Jadrana.

Šetalište između Srebrenog i Kupara

Srebreno

Naselje Srebreno se spominje još 1294. godine kad je deo zemljišta u današnjem naselju držala benediktinska opatija. U mestu postoji i osnovna škola, ambulanta, tržni centar, caffe barovi i restorani. Na mestu nekadšnjeg hotela "Orlando" izgradjen je grandiozni hotel  "Sheraton"

Molo u Srebrenom

Pogled na Srebreno kroz borovu šumu

Svetionik

Šetalište uz more- Srebreno

Plat

U samom mestu postoje dva hotela. Plat je poznat po hidroelektrani koja je ukopana duboko u brdo Malaštica. HE Dubrovnik u Platu spada u grupu hidroelektrana sliva  rijeke Trebišnjice.  HE Dubrovnik koristi vodu reke Trebišnjice iz akumulacijskog  jezera  Bileća, nastalo izgradnjom brane Grančarevo. Zahvat vode za HE Dubrovnik ostvaren je izgradnjom brane Gorica, koja stvara kompenzacijski bazen. Ukupna instalirana snaga HE Dubrovnik je 216 MW (2x108 MW) a sa nje se električnom energijom napajaju Dubrovačko-neretvanska županija i grad Trebinje.

 Nadjite klupu............... :)

dipl. turizmolog Srđan Ačanski

AcanskiS:PHOTO ®

All photos in this text are

copyrighted material

and all rights are reserved

* U pretpraznične božićne i novogodišnje praznike, a u osvit Nove, 2018, kada mnogi od nas planiraju već da na naredno leto provedu deo godišnjih odmora u Makarskoj, javio nam se naš prijatelj Božidar Dijan, upravo Makaranin, sa svojim originalnim fotografijama rodnog grada i pejzaža, okoline, tog popularnog turističkog centra... O Boži će još biti reči, o njegovoj zanimljivoj životnoj i radnoj priči, kao i sportsko-rekreativnoj biografiji ovog mladog uspešnog čoveka, preduzetnika. More, plaže, Makarska u beskraj i na ovim slikama ...

Hvala, prijatelju, Novi Radio Sombor

* Makarska je prvi raj *

Autor: Siniša Stričević

Raduje me što i na ovaj način mogu da pružim doprinos. 

Inače, jedna od mojih ljubavi je upravo fotografija. 

Zürich, Zürichsee, Jun 2016.

Zürich, Zürichsee, Maj 2016.

Rapperswil, Zürichsee, Maj 2016.

Rapperswil, Zürichsee, Maj 2016.

Rapperswil, Zürichsee, Maj 2016.

Pfäffikon, Pfäffikersee, Maj 2016.

Zürich, Bahnhofstrasse, Maj 2016.

Pfäffikon, Pfäffikersee, Maj 2016.

Zürich, Sprüngli, Bahnhofstrasse, Maj 2016.

Opuštanje uz knjigu, kafu i kolačiće je uvek najbolje. Jun 2016.

Za bolje jutro... borovnice, jagode, mango i banana, ima li šta lepše? Jun 2016.

Divno je piti limunadu a uz to imati ovakav pogled. Septembar 2016.

Stiglo je na red i moje omiljeno voće NAR. Septembar 2016.

Sonja Grgurić