Prikazivanje članaka po tagu organizacija

* Panel „Kultura na kiseoniku“ organizovana je u okviru projekta Ublažavanje socijalnih i ekonomskih posledica pandemije COVID-19 u Srbiji, koji realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD (BTD) i Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID)

Teme panela

• Stanje u kulturi u doba pandemije                        
• Posledice pandemije na kulturu i umetnost, na umetnike i institucije
• Koje su konkretne mere preduzete za poboljšanje stanja kulture za vreme pandemije?
• Osvrt govornika
• Predlozi za skidanje kulture sa kiseonika
• Dalji koraci za rešenje trenutnog stanja u kulturi izazvanog pandemijom

Učesnici

• Vasil Hadžimanov muzičar
• Marijana Kolarić direktorka, Muzej savremene umetnosti
• Jasna Novakov Sibinović, direktorka, izdavačka kuća Geopoetika
• Aneta Goranović, kreativna producentkinja - Exit festival

Naš predstavnik je bio Srđan Ačanski.

~ . ~

/ZABRANJENO SVAKO NEOVLAŠĆENO PREUZIMANJE

MATERIJALA BEZ DOZVOLE AUTORA!!!!/

Pratio, zabeležio 

Srđan Ačanski, dipl.turizm.

 * U četvrtak 8. aprila u Centru za edukaciju Crvenog krsta Sombor u periodu od 9  do 13 časova organizovana je još jedna u nizu akcija dobrovoljnog davanja krvi

Za dobrovoljno davanje krvi prijavljeno je ovom prilikom 32-oro davalaca, 29 je dalo krv, od toga je bilo 6 pripadnica lepšeg pola, a zabeleženo je i 1 prvo davanje.

Nastavljamo i dalje za vas da pratimo akcije Gradske organizacije Crvenog krsta u Somboru.

~ . ~

/ZABRANJENO SVAKO NEOVLAŠĆENO PREUZIMANJE

FOTOGRAFIJA BEZ DOZVOLE AUTORA!!!!/

Pratio, zabeležio i fotografisao

Srđan Ačanski, dipl.turizm.

acanskiSphoto

Canon EOS 4000d+ EF-S 18-55 III

* 1.000 funti moglo bi da napravi veliku razliku u radu Rejmon Nikole Trasta (Raymond Nicolet Trust) na poboljšanju života dece u Srbiji - kažu i pozivaju na solidarnost u ovoj humanitano posvećenoj međunarodnoj organizaciji

Zbog toga bismo bili zaista zahvalni, poručuju, ukoliko biste nas nominovali za akciju 12 dana davanja organizacije Ecclesiastical.

Potrebno Vam je svega 30 sekundi da biste nominovali Rejmon Nikole Trast (Raymond Nicolet Trust), na linku:

movementforgood.com/12days 

Vaša nominacija bi mogla biti baš ta koja će osvojiti dobrotvornih 1.000 funti.

Ecclesiastical će tokom 12 dana u decembru donirati ukupno 120.000 £ za 120 dobrotvornih organizacija i voleli bismo da budemo jedna od njih, kako bismo preuredili škole u Srbiji kojima je to preko potrebno.

Nominovati nas je brzo i lako: kliknite na „nominate now“ i unesite naše detalje.

Nominacije su već sada otvorene, a zatvaraju se u ponoć pre svakog izvlačenja. Neizvučene dobrotvorne organizacije prenose se u sledeći krug izvlačenja, a izvlačenja će se obavljati svakog radnog dana, od 7. decembra do 22. decembra 2020. godine.

Što više nominacija dobijemo, veća je šansa da osvojimo 1.000 £, pa Vas molimo da podelite ovu vest sa svojim prijateljima i porodicom.

Unapred hvala na Vašem vremenu i podršci deci Srbije

*****

(English version):

* £1,000 could make a big difference to The Raymond Nicolet Trust’s work improving the lives of children in Serbia

That’s why we’d be really grateful if you could nominate us in Ecclesiastical’s 12 days of giving.  

It just takes 30 seconds to nominate the Raymond Nicolet Trust. 

movementforgood.com/12days 

Your nomination could be the one that wins the charity £1,000.  

Ecclesiastical will be donating a total of £120,000 to 120 charities over 12 days in December and we’d love to be one of them, to refit the schools desperately in need to facilities in Serbia. 

 It’s quick and easy to nominate us: click ‘nominate now’ and enter our details.  

Nominations are open now, closing at midnight the day before each draw. Charities not drawn will be carried over to the next draw, and draws will take place each weekday from 7th December to 22nd December 2020.  

The more nominations we get, the greater our chance of winning £1,000, so please spread the word to your friends and family.  

Thank you in advance for your time and support for the children of Serbia.

~ . ~

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor / Media: New Radio Sombor

* U četvrtak, 12. oktobra u Centru za edukaciju Crvenog krsta Sombor u periodu od 9  do 13 časova organizovana je još jedna u nizu akcija dobrovoljnog davanja krvi 

Za dobrovoljno davanje krvi prijavljeno je 57 davalaca, 49 njih je dalo krv, od toga 12 je bilo pripadnica lepšeg pola.

Nastavljamo i dalje za vas da pratimo akcije Gradske organizacije crvenog krsta u Somboru.

Srđan Ačanski

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Na adresu naše redakcije stiglo je danas sledeće saopštenje iz Turističke organizacije grada Sombora: - Imajući u vidu probleme izazvane pandemijom korona virusa, te da je epidemiološka situacija u čitavom regionu izrazito nestabilna ovogodišnji festival vina i hrane Ravangrad Wine Fest u Somboru neće biti organizovan

Ravangrad Wine Fest je manifestacija sa dugom tradicijom koja iz godine u godinu pleni i privlači sve veći broj izlagača i posetilaca. Uz promociju vina, promoviše se i gastro ponuda uz degustaciju autentičnih bačkih specijaliteta.

Organizacijom festivala smo nastojali da obogatimo turističku ponudu grada Sombora, kao i da omogućimo malim proizvođačima da predstave svoje proizvode. Program i stručna predavanja su obogatila program festivala na zadovoljstvo kako nas kao organizatora, tako i učesnika i posetilaca festivala.

U nadi da ćemo iz ovog perioda izaći jači pozivamo Vas da sledeće godine prvu subotu u decembru postavite na svoju mapu obaveznog okupljanja na festivalu Ravangrad Wine Fest u Somboru - poručuju u somborskog gradskoj turističkoj organizaciji.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) obeležava svake godine 16. oktobar - Svetski dan hrane, dan kada je ova organizacija i osnovana 1945. godine. U Srbiji se 16. oktobar - Svetski dan hrane obeležava od 2001. godine uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Ove godine, Svetski dan hrane, 16. oktobar, protiče pod sloganom: „Pravilna ishrana - dostupna i pristupačna svima. Za svet bez gladi” sa fokusom na smanjenje broja gladnih u svetu

Tokom proteklih decenija došlo je do dramatičnog zaokreta u načinu ishrane kao rezultat urbanizacije, globalizacije svetskog tržišta hrane, ali i demografskih i ekonomskih promena. Tradicionalni način ishrane koji je podrazumevao upotrebu hrane koja sezonski uspeva u određenom podneblju, zamenio je način ishrane koji se karakteriše unosom hrane visoke energetske a male nutritivne vrednosti. Dominatni u ishrani savremenog čoveka su šećeri, masnoće, industrijski proizvedena hrana, meso i proizvodi od mesa, polugotovi i gotovi obroci. Sve češće najmanje jedan obrok tokom dana jedemo van kuće, a hranu pripremamo uglavnom samo tokom vikenda. Potrošači se u gradskim sredinama u izboru vrsta hrane uglavnom oslanjaju na supermarkete, kioske tzv. brze hrane ili naručuju hranu "za poneti". Stoga ne čudi što prekomerna uhranjenost i gojaznost uzimaju svoj danak - pandemija gojaznosti u brojkama znači da je više od 670 miliona odraslih i iznad 120 miliona dece uzrasta od 5 do 19 godina danas u svetu gojazno. Istovremeno, posle perioda pada, učestalost gladi u svetu ponovo raste pa novi podaci ukazuju da je više od 820 miliona ljudi u svetu gladno. Prema najnovijem izveštaju FAO, danas više od 815 miliona ljudi pati od hronične pothranjenosti, a od toga 60% čine žene.

Ključne činjenice:

Dok je više od 800 miliona ljudi u svetu gladno, oko 670 miliona odraslih i 120 miliona dece uzrasta 5-19 godina je gojazno, dok je više od 40 miliona dece prekomerno uhranjeno. Više od 150 miliona dece mlađe od pet godina je pothranjeno, a iznad 50 miliona smatra se neuhranjenim.
Nepravilna ishrana zajedno sa sedentarnim načinom života nalazi se ispred pušenja kao faktor rizika broj jedan za obolevanje, umiranje i smanjenu radnu sposobnost širom sveta. Većina svetske populacije živi u zemljama u kojima prekomerna uhranjenost i gojaznost ubija više ljudi nego glad - 3,4 miliona ljudi umre svake godine zbog prevelike težine i gojaznosti.
Najvećem delu populacije nedostaju potrebni mikronutrijenti neophodni za zdrav i aktivan život. Od oko 6000 vrsta biljaka gajenih tokom ljudske istorije danas samo šest biljnih vrsta obezbeđuje više od 50% dnevnog energetskog unosa! Neophodno je da jedemo raznovrsno.
Klimatske promene prete da smanje ne samo kvantitet, već i kvalitet prinosa. Porast temperature utiče i na snabdevanje vodom, menjajući vezu između biljaka i patogena i menjajući veličinu riba. Trećina hrane proizvedene širom sveta se izgubi ili uzaludno potroši. Troškovi bačene hrane su oko 2,6 triliona dolara godišnje, uključujući 700 milijardi evra troškova za životnu sredinu i 900 milijardi dolara socijalnih troškova.
Svetski dan hrane predstavlja priliku da se ukaže ne samo na značaj pravilne ishrane, već i da se intenziviraju aktivnosti na postizanju cilja održivog razvoja - smanjenje gladi u svetu.

Zašto je pravilna ishrana važna?

Hraniti se pravilno znači obezbediti telu sve potrebne hranljive i zaštitne materije za optimalan rad svih ćelija i tkiva, kao i dobru zaštitu od infekcija. Koliko je pravilna ishrana važna govore podaci o brojnim bolestima koje su posledica nepravilne ishrane. Gojaznost, povišen krvni pritisak, povišene vrednosti masnoća u krvi, šećerna bolest, samo su neki od velikog broja poremećaja zdravlja u čijoj osnovi je nepravilna ishrana, a broj nažalost poslednjih decenija u stalnom porastu.

Prati: Srđan Ačanski

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor