Prikazivanje članaka po tagu organizacije

* Regionalna konferencija „Održivost (omladinskih) organizacija u pandemijskom i postpandemijskom periodu“ - Konferencija će biti održatna 10. marta 2021. od 11:30 do 15:00 na ZOOM platformi

Koronavirus doneo je mnoga kašnjenja u realizaciji aktivnosti na terenu i finansijsku nestabilnost za organizacije civilnog društva, posebno za manje lokalne organizacije. S druge strane, organizacije su ključni akteri u pružanju podrške najugroženijim grupama građana. Regionalna konferencija biće posvećena skretanju pažnje na trenutni položaj (omladinskih) organizacija i mapiranju ključnih izazova sa kojima se suočava civilni sektor.

Konferencija se sastoji od regionalnog panela koji se održava na engleskom i 5 paralelnih nacionalnih panela koji će biti održani na lokalnim jezicima.

AGENDA

Regionalni panel: Kako podržati organizacije civilnog društva na svim nivoima?

- G-đa Liselotte Isaksson, DG NEAR, Direktorka sektora za civilno društvo i socijalnu inkluziju
- G-đa Sylvia Ivanova, zamenica direktora Evropske omladinske fondacije Saveta Evrope
- G-din Jan Zlatan Kulenović, programski direktor Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO)
- Dr, g-din Gjergj Murra, izvršni direktor Fonda za Zapadni Balkan (WBF)

Pet paralelnih nacionalnih panela: Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija, Turska i Srbija.

Kao i na ranijim konferancijama i ovde će nas predstavljati novinar Srđan Ačanski.

Konferenciju organizuje Mreža Omladinski Hub Zapadnog Balkana i Turske  (YHWBT) i podržana je od strane Evropske komisije, kao deo svojih napora da konstantno unapređuje odnos javnih vlasti prema mladima.

 

......

Srđan Ačanski, dipl.turizm.

 

 

 

Objavljeno u Prva vest

(Privatno pismo):

“Postovanje Siniša Vidim da na svom profilu objavljujes vesti i podrzavas sve sto se tice osnivanja zajednice klubova, a da prethodno nisi cuo drugu stranu. RSV postoji 70. godina i zaslužuje vise poštovanja.Kad smo se čuli obećao si da ces nas kontaktirati u vezi toga, neznam zašto je to izostalo. U svakom slučaju ne želim da vodim raspravu po društvenim mrežama po tom pitanju. Sve sto smo imali da kažemo po tom pitanju smo rekli na zvaničnim sastancima organa i tela RSV. Saopštenja po tom pitanju smo u nekoliko navrata objavili na Web sajtu savezu. Mi se znamo dosta dugo, smatram da te nisam nikad povredio i uvredio i da smo zaslužili vise poštovanja. U svakom slučaju vi nastavite sa vašim izveštavanjem, u poslovnu politiku i nacin vašeg izveštavanje nećemo se mešati. Veliki pozdrav i srecno...”

.....

(Javni odgovor):

Poštovanje, Slobodane,

Kada si mi u utorak, 29. septembra 2020. u 20 časova 41 minut, poslao poruku u mesindžer mog privatnog fejsbuk naloga (pp poruke), pomislio sam prvo, da želiš privatno da me pozdraviš ili nešto upitaš, recimo, zdravlje - koje je i najvažnije, kako se osećam nakon smrti oboje roditelja u samo dva meseca, imam li problema u vezi sa “izlaženjem kraja na kraj” pošto su mediji danas u nezavidnoj situaciji, te znaš i sam posle gašenja starog Radio Sombora, kada sam ostao bez posla i plate, da sam pokrenuo Novi Radio Sombor, smogao nekako snage i borimo se. Sve u smislu solidarnosti. Pomsilio sam, da mi se zato obraćaš. Jer reč je o pp porukama. S tvoje i jednako, moje strane, solidarnosti. Naravno, nikada ne kukam, o privatnim problemima i životu pogotovo, nastojim da probleme i potrebe rešavam sam a sa, pouzdanim i vrednim saradnicima koji iskreno, gotovo isključivo volonterski rade, kako sastavljam taj famozni, kraj sa krajem pa što se tog poslovnog dela tiče eto nekako guramo, dakle to sam mogao da pomislim da želiš da me pitaš, osim nekih možda i drugih privatnih tema o kojima dugogodišnji drugari kao što i sam kažeš da jesmo - pričaju, u stilu, “ej dobra ti je ona pesma, gde si nabavio papagaje i zečeve, kod nas je lepo vreme, praviš li zimnicu…”. Tako razgovaram privano veruj, sa brojnim dugogodišnjim prijateljicama i prijateljima i iz rukometnog sveta, kao sav normalan svet.

Kako u osnovnoj definiciji solidarnosti jeste pažnja jednih prema drugima, ona postoji kako privatno, tako postoji dakako, i poslovno. S obzirom da u tvojem pp nije bilo - pp, već kada sam pročitao, shvatio sam to - ne kao neki ne daj bože, pritisak na mene ili novinarstvo uopšte (a mogao bih i tako da shvatim), već da tvoje pisanje nije sadržalo ijednu privatnu temu. Zašto dakle, pišem javno? Pa zato što ne znam da pišem pp kada su javne stvari bilo koje vrste u pitanju a ti o njima meni pišeš u pp. To je suština. Ali hajde da i to razumem. Ali ne razumem, prvo kao čovek, pa onda kao novinar koji je kao što znaš, decenijama vezan za sport, a upravo velikim delom baš za, meni i lično posebno drag rukomet, zašto stavljaš u prvo lice jednine RSV (ili bilo koji organ ovoga sveta), a ne činioce, koji su ključni, jedini i neposredni proizvođači?! = Rukmetašice, rukometaše i trenere. Svi ostali, od najvišeg rukometnog vrha, funkcionera, saveza, rukometnih i klupskih radnika, u funkciji su upravo igračica, igrača i trenera. Obrnuto, ne bi moglo da funkcioniše. Zašto? Pa baš zato kao što kažeš, RSV je osnovan pre 70 godina, a ta organizacija je osnovana samim tim što su osnovani klubovi. A da nije bilo LJUDI, po selima, gradovima, talenata, tih velikih-malih poslenika koji su srce davali za svoju decu i to i dalje čine, kako bi bilo ijednog mogućeg saveza, ne samo RSV? I još jedno pitanje, sa "zašto": Zašto uopšte naglašavati postojanje RSV, sastanke i odluke, citiram, “zvaničnih sastanaka, organa, tela…”. Svi organi i tela konkretno sada, RSV ne bi imala logički svrhu da postoje, da ne postoje klubovi. Oni sU važni. Bilo čiji lični interes uvek je padao u vodu. Pre ili kasnije. Život, puls, potrebe, problemi i troškovi, to je fokus pažnje, to je realizovani sedmerac ili uspešna odbrana "zicera" od strane golmana: Dakle, najvažniji su klubovi, igračice, igrači, treneri. Svi mi ostali, u funkciji smo njih. I rukovodioci i mediji. Svi. A publika i navijači su tu, da bodre klubove - jer i bez njih se ne može. Uz publiku, navijače i javnost, naravno sve je lepše, zato tribine i postoje, zato se neposredni proizvođači i trude. Da bi publika bila što zadovoljnija.

Da ne bismo skretali sa teme (uz sve godine našeg prijateljstva čijem se nastavku radujem) i uz činjenicu da smo i u somborskom klubu (gde sam takođe prošao sve lične “selekcije”, od tehničkog sekretara do predsednika Skupštine kluba, od slavnih dana kada je somborski ŽRK bio više puta u samom domaćem i evropskom vrhu, pa do sada kada je u najnižem rangu), pa i tos sve prebolimo i preživimo naravno, želeo sam reći da smo uvek cenili, kada “nam” sude na domaćem terenu ravnopravno, poput dva po mojoj ličnoj proceni (verujem da u tome nisam usamljen) do sada najuvaženija sudijska para, Branka Marić-Zorica Gardinovački i Štefan Jug-Bogdan Jegič. Ti (Slobodan Višekruna-Zoran Stanojević) u tim zlatnim rekao bih i sudijskim vremenima, bili ste odmah uz rame po meni, nedostižnom pomenutom sudijskom jugo-srpsko-slovenačkom dvojcu. Možda još poneki drugi par, mada ih je u ta doba bilo zaista prilično kvalitetnih. Uvek su utakmice tada završavane na sveopšte zadovoljstvo, bez obzira na njihov ishod. I iskren sam kao bez lažne skromnosti, uvek - uvek sam se radovao kada sam u biltenu video da će nam suditi najbolje i najlepše, Branka i Zorica. Ne samo što su najlepše, nego zato što tu nema pardona. A to smo svi cenili i voleli.

Vraćam se zato na akteulnu, sadašanju, sasvim sam saglasan većini - goruću temu, koja isto tako, nema pardona. Pa zašto goruću?-ako nigde ne gori, jer sve ljudi mogu da reše. Ljudi! Svi smo svedoci toga da su problemi u rukometu Vojvodine nagomilani. Sada su očigledno kulminirali. Prvenstveno oni, naravno, materijalne prirode. Novca za dosadašnju vrstu i način takmičenja, jednostavno, nema. Svedok sam kako funkcioneri klubova, nakon utakmice, pabirče po džepovima, ispražnjenim klupskim kasama, pozajmljuju jedni od drugih-predsednici od trenera ili obrnuto... ne bi li uspeli da isplate takse, dnevnice, putne troškove ili šta već, službenim licima nakon samo jedne prvenstvene utakmice. O nekadašnjim stipendijama, hranarinama, platama igračima, trenerima, koje su naravno zaslužili, ne možemo da govorimo jer je to stvar već davnih prošlih vremena. Klubovi, jednostavno, najblaže rečeno, preživljavaju. Gase se mnogi, oni duge tradicije. Podrška i solidarnost izostaje. Od onih - koji treba prvi da brinu o njima. Jer su njihovi službenici. U Rukometnom savezu Vojvodine. Ali, naplaćivanja ostaju. I bivaju što je još strašnije, sve veća. Ono što je srž teme, jeste upravo to: Zašto niste prihvatili u Savezu (RSV) molbe klubova da budu ukinute smanjene kotizacije, bar u vreme pandemije i postpandemije? Najviši državni vrh nalazi rešenja za građane da lakše žive. Pa kako klubovi da isplate "za ono" što nisu ni igrali? I to, kažem - baš u vreme koje je pogodilo sve nas i čitavu planetu, Covid-19? Zašto pandemija nije bila dovoljna, da kažete, da odlučite: Sad ste oslobođeni kotizacija, da biste mogli da uopšte, otpočnete takmičenje? Moj stav, kada sam video kolike su kotizacije bile za sadašnje baraže za popunu liga, umalo me veruj, šlog nije strefio.

Jer, to je Solidarnost, krupnim slovom. Grupna, kolektina, sverazumna. Ako je sa bilo čije strane izostala, a jeste, onda ne možemo govoriti o dijalogu. A dijalog je sada neophodan i preko potreban i on je jedino moguće rešenje da bi ovaj problem bio prevaziđen.

“Mi se znamo dosta dugo, smatram da te nisam nikad povredio i uvredio i da smo zaslužili vise poštovanja.” Ponavljam ovaj tvoj citat, jer ko govori o povredi, uvredi i šta je to objavljeno, a da “smo zaslužili više poštovanja”? U tekstu nisi ni pomenut da bi sada samog sebe prozvao, pa ne vidim razloga zašto si napisao “da smo zaslužili više poštovanja”. Preneo sam, jednostavno, pismo javnosti od strane Zajednice klubova RSV koja je Novom Radio Somboru, kao i drugim medijima, dostavila službeno dopis. I to je to. Kažeš, zašto se nisam prethodno obratio vama, a kako prethodno, znači da su problemi ipak postojeći? I zato, nadalje, što se novoformirana Zajednica klubova RSV (čija je predsednica odnosno zastupnica Udruženja upisanog u APR Katarina Radović iz Rume), koju kažeš “podržavam”, zvanično i službeno - mejlom, ponavljam, obratila medijima, ali ne znam da li drugi mediji, a medij koji uređujem nije dobio nijedan do ovoga časa, mejl, niti drugu vrstu poslovnog-službenog-zvaničnog obraćanja, u formi relevantnog saopštenja ili sličnovrsnog dopisa, od strane RSV, da bih uopšte bilo šta mogao i da objavim. Naravno da bih objavio. Novi Radio Sombor objavljuje sve relevantne aktuelnosti i događaje. I ključno: Zašto postoji ono u tvojem obraćanju, “mi, vi, oni”. Svi zajedno! Tako jedino valja. A da bi to bilo u funkciji i da bi takmičenje moglo uopšte da počne, svi mi koji nismo igračice, igrači i treneri, od predsednika Saveza, generalnog sekretara, do klupskih radnika, svi su - službenici. Službenici neposrednih proizvođača rukometne igre koju svi toliko ZAJEDNO volimo. Ali s tom razlikom, što neki službenici (manjina) ipak jesu plaćeni za svoj posao, ostali ne. Rade ga iz ljubavi. Prema tom istom dragom rukometu. Ništa lično, ništa iz koristi, ništa iz ličnog interesa.

Zato, prijatelju, poslušajte klubove. Moj pre svega ponavljam, ljudski, pa tek onda novinarski i bilo koje druge vrste dobronamerni, savet: Jer to je Dijalog. Ukinite kotizacije, shvatite da je vreme koje nas je zasedilo, za klubove dodatno breme. Ubeđen sam da razumeš molbu klubova. I da ćete izići u susret klubovima. A to što su klubovi organizovani u novu Zajednicu i žele da nadalje vode brigu o takmičenju, to je osnovno pravo što potvrđuje i relevantan organ resornog ministarstva Vlade Republike Srbije, Agencija za privredne registre (APR) gde je objavljen i Statut u kojem stoji da klubovi mogu da vode takmičenje. (Pa kad mogu drugi - kolektivni sportovi i to veoma uspešno, košarka, vaterpolo recimo, može isto tako i trofejni rukomet). A trofeje su osvojili - igračice, igrači i treneri. Ne savezi, ne funkcioneri, ne sekretari.

Prijatelju Slobodane, čista je namera. Većinska. Namera klubova koji sami po sebi čine većinu, dobra namera medijska, namera publike i javnosti. U tom cilju dobrih namera, dijaloga, solidarnosti, priredićemo konferenciju za javnost, uskoro, na koju ćemo naravno, i tebe pozvati.

I još nešto: Zašto sam objavio kao naslovnu fotografiju ove rubrike, odnosno moj javni odgovor na tvoje prethodno pp obraćanje, zato što ispade po tvom pisanju, da sam “usamljen” ali ne, naprotiv, pa bezmalo dva meseca će biti otkako je kolega Galić i to u vodećem pokrajinskom dnevnom listu “Dnevnik” objavio ovaj članak, sa zajedničkom fotografijom predstavnika 10 od 12 klubova PRLS-Ž, koja govori sve! Pridružujem se kolegi Galiću da ste vi u RSV servis i zaštitnik klubova bar bi tako trebalo da bude, a ne da im se još više “steže omča oko vrata”. Da sam na tvom mestu, pozdravio bih lepo sve drage klubove i dugogodišnje prijatelje u njima i podneo bih ostavku. To i tebi preporučujem, poštovani prijatelju, pa da lepo zajedno ubuduće gledamo - lepe utakmice naših klubova u organizaciji za koju će sami biti odgovorni a za štu spremni i u okviru koje svi oni neće plaćati nepotrebne dažbine kao do sada. O platama u RSV, honorarima, putnim troškovima i ostalim detaljima, koji naravno moraju da budu transparentni, postavićemo pitanja na već kako rekoh, ubrzo predstojećoj konferenciji za medije, odnosno za javnost, na koju ćemo te naravno, srdačno pozvati. Da, voda je zaista došla do grla, kako je "Dnevnik" još 8. avgusta dakle, i objavio.

S poštovanjem, tvoj prijatelj, Siniša Stričević, gl. odg. urednik Novog Radio Sombora, glavni poverenik reprezentativnog srpskog sindikata Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost”, Granskog sindikata Sporta i GS Kulture, umetnosti, medija za ovo područje, zastupnik Udruženja Podium

PS: Zašto odgovaram sa zakašnjenjem? Zato što pre svega želim da stignem pojedine važne privatne obaveze da realizujem koje mi nalaže i Svevišnji, a prioritet mi je priprema za godišnjicu mojih preminulih roditelja. Posao ne sme da trpi.

PSS: Uz ovaj odgovor, dodajem, takođe i rubriku objavljenu na našem portalu, 15. septembra 2020. pod naslovom “Prenosimo: Otvoreno pismo rukometnoj javnosti” a koja zauzima 1. mesto čitanosti u toku poslednjih mesec dana. Ponavljam je jer ona povod ove rubrike - nakon pp obraćanja. Rubrika se nalazi na linku: 

https://www.noviradiosombor.com/vesti/prva-vest/item/4119-otvoreno-pismo-rukometnoj-javnosti

U Somboru, 3. oktobra 2020.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Zašto Socijalno-ekonomski savet Srbije ni posle bezmalo dve decenije postojanja nije uspeo da se nametne kao osnovni oblik uspostavljanja dijaloga vlasti s reprezentativnim sindikalnim i poslodavačkim organizacijama

U javnosti, posebno onoj sklonoj zaposlenima i sindikatima, postoji visok stepen opravdanog nezadovoljstva efektima vođenog socijalnog dijaloga i, posebno, pozicijom i uticajem Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije (SES RS) kao njegovog osnovnog institucionalnog okvira.

Nesporno je da SES za deceniju i po svog postojanja nije uspeo da se nametne kao osnovni oblik uspostavljanja dijaloga vlasti sa socijalnim partnerima – reprezentativnim sindikalnim i poslodavačkim organizacijama, unutar kojeg se dogovorno kreiraju ekonomska i socijalna politika, radno i socijalno zakonodavstvo, odnosno regulišu konflikti i usmerava razvoj.

Spor i nezadovoljavajući rast, presecan krizama i, pre svega, bedne zarade i nesiguran položaj (polu)zaposlenih, kao i gubitak perspektive i masovan odlazak iz zemlje najbolji su dokaz neuspeha socijalnog dijaloga.

Nezadovoljstvo prerasta u gubljenje volje i poverenja i povremene zahteve da se potpuno napusti sindikalno učešće u radu tripartitnih institucija. Zanimljivo je da zahtevi za izlaskom iz SES-a, i to bez temeljne argumentacije i alternativnih scenarija, dolaze najčešće iz sindikata koji nisu, a bili su i voleli bi da se nađu u njemu. No, to je za neku drugu priču.

Bojim se da su u delu dobronamernih kritika prisutna preterana očekivanja, odnosno nerazumevanje prirode samog socijalnog dijaloga, pre svega kad je reč o njegovim neispunjenim pretpostavkama.

ŠTETNI DOGOVORI: Uspešan socijalni dijalog je stvar postignutog zadovoljavajućeg, pri tome još i razvojno-održivog kompromisa pregovaračkih strana sa različitim interesima. Takvog dijaloga nema: (1) bez kreiranja kulture dijaloga i uspostavljanja međusobnog poverenja; (2) stvaranja odgovarajućeg normativnog i institucionalnog okvira; (3) bez stvarnog podizanja kapaciteta učesnika u socijalnom dijalogu.

Zapravo, dijaloga nema ako u njega nisu pod istim uslovima uključeni svi oni koji se realno pitaju i ako između njih ne postoji kakva-takva ravnoteža moći. Jedno od nagradnih pitanja je, recimo, koliko se pita i kojim kanalima utiče Unija poslodavaca, a koliko privredne komore i saveti stranih investitora? Ili koliko vlasti, kada je u pitanju obrazovanje ili agencijsko zapošljavanje, čuju sopstvene zaposlene i građane, a koliko agente korporativnog kapitala?

Ne predstavljaju li, primera radi, štrajkovi u Republičkom geodetskom zavodu (RGZ) ili Poštama Srbije savršen test odnosa snaga, uspostavljenih neformalnih koalicija, uz uvođenje neovlašćenih aktera i nepoštovanje pravila igre i dogovorenih procedura? Naravno, na štetu zaposlenih i sindikata?

Ne treba posebno dokazivati tezu da su sindikati najmanje moćan, a za dijalog najviše zainteresovan igrač, dok istovremeno vlasti i deo poslodavaca često fingiraju dijalog kupujući vreme.

Problem sindikata i njihove nemoći i rezultirajućeg nepoverenja u njih rešava se, međutim, prethodno na drugim mestima –  umećem kreiranja jedinstvene strategije u kojoj je pregovaranje uvezano sa solidarnošću i upornim protestovanjem.

Misliti, inače, da će institucionalni oblik konfliktnog partnerstva zameniti sopstveni sindikalni angažman i rizik upravo je dokaz salonskog sindikalizma. Razlike između prilika u Francuskoj i Srbiji očito su dovoljna ilustracija.

KAKO BEZ SAVETA: Prvo, SES je demokratska tekovina i ključni deo evropskog socijalnog modela. Uz sva ograničenja, to je važna platforma za raspravu i uspostavljanje konsenzusa. Njega treba doraditi, a ne odbacivati zbog sopstvene nemoći.

Drugo, ES je i funkcionalni oblik tripartizma i ujedno platforma regionalnog i međunarodnog predstavljanja vlasti, ali i socijalnih partnera. Šta bi bilo da ga nema? Kako i koliko bismo uticali na rad Međunarodne organizacije rada (MOR) i njena godišnja zasedanja, ali i Program dostojanstvenog rada? U poslednje dve godine naročito radi se i o članstvu u Međunarodnoj asocijaciji socijalnoekonomskih saveta i uspostavljenim regionalnim, ali i bilateralnim vezama sa savetima zemalja poput Francuske i Rusije. Pri tome, ne radi se o praznom institucijskom turizmu.

Teme razgovora, poput migracija, zarada, kolektivnog pregovaranja i uzajamne (samo)procene socijalnog dijaloga najbolje potvrđuju značaj međunarodne saradnje. Ispunjenu dovoljnu dozu kritičnosti dobro ilustruje to što je na ovogodišnjem zasedanju MOR prihvaćena sindikalna inicijativa za ukidanje obaveze inspekcija da prethodno najave svoje posete i inspekcijske nadzore, kako je to propisano u srpskom zakonodavstvu.

Treće, Savet je za sindikate i platforma za evaluaciju i koordinaciju oko Akcionog programa za poglavlje 19 ili ne manje važnog mirnog rešavanja sporova. Stanje bi, dakako, bilo daleko povoljnije ako bi bar jednom godišnje na SES-u bile razmatrane i razvojne strategije i programi (ERP, ESRP), ali i ključne ekonomske i poreske mere i politike, uključujući i sam Budžet.

Kruna je Društveni ugovor o razvoju i zapošljavanju kojim bi se, uz podelu rizika i odgovornosti, obezbedio stabilan i dugoročan razvoj i dostojanstven i solidno plaćen rad.

Ako bih kao posmatrač-učesnik, odnosno kao neko ko je analizirao dijalog u okviru SES-a, ali i učestvovao u njemu, trebalo da ga ocenim, bila bi to slaba, ali ipak prelazna dvojka.

Dijalog je, po mom sudu, poprilično neuverljiv, malo uticajan, ali je na putu, posebno u poslednje dve godine, da postane bar institucionalno održiv i funkcionalan. Postojeći okvir formalno zadovoljavajuće funkcioniše gledajući kroz ritam održavanja sednica (8 do 10 sednica godišnje), rada Kolegijuma (jednom mesečno), pa i radnih grupa, koji je gotovo optimalan.

PRETPOSTAVKE ZA PROMENE: Kad je o samom institucionalnom okviru reč, pre svega potrebno je stvaranje sistema i mreže uticajnih saveta, uključujući one na regionalnom, pa i lokalnom nivou. Takođe, neophodno je i tripartitno upravljanje institucijama poput službe zapošljavanja, penzionog, zdravstvenog i fonda solidarnosti u kojima je pozicija socijalnih partnera svesno marginalizovana.

Polazni kriterijum je realna procena potreba saveta, njihovih ovlašćenja i kapaciteta umesto institucionalnog gigantizma po kojem se, recimo, krene u kampanju formiranja lokalnih saveta koji posle ne rade jer, pošteno, i nemaju baš o čemu meritorno da odlučuju.

Razvijena vertikalna i horizontalna mreža saveta i njihovih stalnih i povremenih programskih odbora i radnih tela, dakle, samo su zadovoljavajući institucionalni okvir i nužna pretpostavka za kvalitetan i efektivan socijalni dijalog.

Kako unaprediti dijalog

*Potrebno je rano uključivanje socijalnih partnera već u fazi kreiranja nacrta zakona u saradnji sa resornim ministarstvima, što bi omogućilo i kvalitetniju diskusiju unutar SES-a. Istovremeno, bez razmatranja na zajedničkim radnim grupama i obavljene meritorne rasprave, zakoni ne bi smeli da idu na Vladu i u parlament.

*Kvorum prisutnih članova za sastanke SES-a, pre svega onih iz redova Vlade, obezbeđen je samo ako inače većinski prisutni zamenici vladinih predstavnika imaju ovlašćenja da odlučuju. U suprotnom, rad je faktički blokiran jer je legitimitet predloženih preporuka i mišljenja doveden u pitanje.

*Predlozi zakona o kojima je SES vodio debatu kad se podnose parlamentu treba da budu propraćeni preporukama i mišljenjima SES-a. Posebno se tu radi o zakonima o kojima nije postignut konsenzus već postoje različiti stavovi. Poslanici generalno nisu svesni debata u SES-u niti njegovih preporuka. Ovo rešenje bi omogućilo bolju obaveštenost poslanika i povećalo uticaj SES-a u oblasti kreiranja zakona i državnih politika.

*Socijalni dijalog je, pre svega, stvar socijalnih partnera. No, u njega se na odgovarajući način – kroz odbore i šire socijalne forume – mogu uključiti i predstavnici akademske zajednice, NVO, ekspertskih grupa, profesionalnih udruženja, kao i organizacije nezaposlenih, samouposlenih, udruženja potrošača – svih onih koji imaju interese i znanja da proces tranzicije učine efikasnim, transparentnim i što pravednijim. Predstavnici ovih institucija/organizacija mogli bi da učestvuju bez prava glasa u radu specijalizovanih stalnih odbora.

*Prethodno, neophodno je ojačati kolektivno pregovaranje kao uslov sine qua non za efektivan tripartitni socijalni dijalog, naročito u privatnom sektoru. U ovu svrhu SES treba bar jednom godišnje da razmatra stanje kolektivnog pregovaranja, kao i status i primenu kolektivnih ugovora na različitim nivoima.

*Mišljenja SES-a treba da se prosleđuju i Vladi i resornom ministarstvu, koji pak treba da imaju kraći rok za davanje odgovora. Pod uslovom, naravno, da oni imaju dovoljnu autonomiju odlučivanja u odnosu na stranački i državni vrh. Time se opet vraćamo na početak – u zonu demokratije i demokratske političke kulture.

*Autor je predsednik UGS Nezavisnost, Zoran Stojiljković

Izvor: Novi magazin

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…