Prikazivanje članaka po tagu planeta

* Pod okriljem WWF-a, inicijativa mladih u borbi protiv klimatske krize postavila je prvi Zajednički frižider u Srbiji ispred Dorćol Platz-a

Beograd, 12. januar 2022. - Od ove srede, ispred beogradskog Dorćol Platz-a stoji Zajednički frižider čiji je cilj da se smanji bacanje hrane i pomogne onima kojima je to najpotrebnije. Prvi ovakav frižider u Srbiji postavile su Tamara Stojković i Emilija Bojić u okviru istoimene omladinske inicijative koju su pokrenule kroz projekat svetske organizacije za zaštitu prirode WWF-a posvećen osnaživanju mladih u Srbiji u pronalaženju i sprovođenju rešenja za uzroke i posledice klimatske krize. Sam frižider je donirala organizacija 28. jun.

- Bila je prava čast i zadovoljstvo u proteklih šest meseci sarađivati sa devojkama iz inicijative Zajednički frižider. One su izuzetno posvećene i njihov entuzijazam i želja za promenom ni u jednom trenutku nisu posustali. Ono što ovu ideju čini posebnom jeste da ne samo da smanjuje otpad hrane već ima i humanitarnu komponentu koja iskazuje želju da se pomogne onima kojima hrana često nije dostupna - ističe Mina Mirić, WWF Adria. Prostor za frižider je ustupio Dorćol Platz, pa će na ovoj lokaciji biti dostupan onima kojima je najpotrebniji, a organizatorke inicijative i tim volontera koji su okupile će se brinuti za njegovo održavanje.

Frižider je oslikao ulični umetnik Andrej Kolosov, a inicijativu podržava i Banka hrane Beograd koja će da snabdeva frižider hranom. - Čim su nas Tamara i Emilija kontaktirale, odmah smo prihvatili da se uključimo, posebno jer ovako nešto ne postoji u našoj zemlji... Snabdevaćemo frižider svežim voćem i povrćem zahvaljujući donacijama koje svakodnevno dobijamo od velikog prehrambenog lanca u Srbiji, a trudićemo se da obezbeđujemo i druge osnovne namirnice uz pomoć brojnih kompanija koje nas podržavaju. Ovakav frižider obezbeđuje lakši i direktniji pristup krajnjim korisnicima, ali omogućava i svim građanima da se lično uključe. Pozivam sve one koji mogu da se pridruže da prošetaju do frižidera ili do našeg magacina, doniraju višak namirnica i podrže ovu inicijativu - ističe Katarina Žigić Blagojević, Banka hrane Beograd.

Inicijativa je dobila podršku velikog broja organizacija i pojedinaca i puno je onih koji su zainteresovani za njen dalji razvoj. Osim neophodnog održavanja Zajedničkog frižidera, Tamara i Emilija planiraju i naredne korake. Pored uobičajenih adolescentskih briga, one brinu i za čitavu planetu i sve ljude na njoj, a posebno one kojima je pomoć najpotrebnija.

- Morale smo da prevaziđemo puno izazova i verujemo da je baš zato inicijativa tako dobro razrađena. Zahvalne smo svima koji su nas podržali i nadamo se da će ova akcija zaista pomoći onima kojima je to najpotrebnije, i podstaći druge da se pokrenu za lepšu budućnost za sve nas. Emilija i ja hoćemo da postavimo i Zajednički ormar, da smanjimo bacanje garderobe koje isto doprinosi klimatskoj krizi, ali i da nastavimo da se bavimo problemom bacanja hrane, da podižemo svest o ovom problemu i podstičemo pozitivne promene na sistemskom, zakonskom i individualnom nivou - kaže Tamara Stojković, Zajednički frižider.

Pozivamo građane da se priključe i pomognu da prvi Zajednički frižider u Srbiji bude fantastičan uspeh i da podrže ove sjajne mlade devojke u njihovim budućim aktivnostima.

Mi sa naše medijske strane uz maksimalnu podršku, aplaudiramo uz pozdrav: Svaka čast, veličanstvene devojke!

Za dodatne informacije o ovoj inicijativi, možete ih pratiti na Instagramu, a obavezno posetite i Zajednički frižider na Dorćol Platz-u i recite i vi #NEbacanjuhrane! 

Inicijativa „Zajednički frižider”:

https://www.instagram.com/zajednickifrizider/

WWF: „NE bacanju hrane!”:

https://www.wwfadria.org/sr/ukljuci_se/ne_bacanju_hrane/

O projektu: „Na mladima klima ostaje” (Climate Heroes: Youth Voices for Sustainable Living) je projekat koji u Srbiji sprovodi WWF sa ciljem osnaživanja mladih od 15-24 godine, koji žele da pokrenu inicijative protiv klimatskih promena. Projekat je deo Evropske klimatske inicijative (EUKI) Federalnog ministarstva za okolinu, zaštitu prirode i nuklearnu sigurnost Nemačke (BMU) i podržan je od strane Britanske ambasade u Beogradu.

Inicijativu podržali: (foto 4 u slajdu galerija fotografija)

.........................

O WWF-u (ukratko, podsetnik):

WWF je jedna od najvećih nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom, putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje. Više informacija na:

www.wwfadria.org/sr

- U galeriji ispod teksta pogledajte i: 1) Emilija Bojić i Tamara Stojković, Zajednički frižider; 2) Sa današnje konferencije za medije; 3) Katarina Žigić Blagojević, BHB, Emilija i Tamara, Zajednički frižider, Mina Mirić, WWF; 4) Logoi šest svetskih i domaćih asocijacija koje su podržale inicijativu "Zajednički frižider" -

Fotografije: Sara Đuka

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Draga, poštovana, svetski cenjena i naša somborska ambasadorko, gospođo i damo, sportistkinjo visokog ranga, Vilo svih naših lepota zahvaljujući Vama Tamara, hvala Vam za sveTamara Bakić, ime koje ostaje planetarno upisano zvezdanim slovima

Kad bih je god sreo na ulicama našeg rodnog Sombora, uz moj naklon i uz samo njoj svojstven osmeh, šarm i harizmu otpozdrav, nisam mogao niti jednom, a da se bar to, još - jednom, ne okrenem za njom. Kao uostalom i ini, što žensko što muško, što mlado što nešto manje mlado, poput magnetizma privlačila je utisak. Taj utisak nenametljivosti nema recept. On jednostavno, biva. Rađa se i, ostaje.

U sjaju primeraTamare Bakić to je ono što ne može da se nauči, već da se uči. A kolikima je pomogla, samo dragi Bog zna. Njene piste života ostaju na naš ponos, nas Somboraca, građana ovog po, ma mnogo čemu čudesnog grada kojeg Ona toliko voli i u koji se uvek vraća. Iz bilo kojeg kraja sveta i metropole mode, sporta, poslova najviše klase, tog velikog belog sveta što ga je godinama osvajala.

Majka mi je često pričala o njenim najpre sportskim vrhovima. Zbog Nje se išlo na somborski Štrand, tiskao se svet da gleda njene treninge, ne samo takmičenja na kojima je pobeđivala u više plivačkih stilova šampionka Jugoslavije, pa nas i kroz taj atraktivni bazični sport reprezentovala. Kakva je i sama - u zaveslajima atraktivnost potom prenosila na najsjajnije piste svih ukrasa, svih moda, svih dohvataja one veličanstvene sile osvajanja. Od čarobnosti uzvišenog, nadasve.

Posle šampionskih kruna u plivanju dakle, došle su krune kraljice modnih pista. Jednostavno, tako je moralo biti. Prva, u svemu. To Njeno držanje jeste uvelike počivalo iz redovnih i napornih treninga naravno, ali kad je nekom Bog dao sve onda je to sasvim normalno. Jesmo tužni. I ponosni što smo savremenici jedne dive, po kojoj je i Sombor postao glasovit u čitavom svetu.

.....

(U svet mode upustila se (Nena Blagojev, prim.aut) devedesetih godina sasvim slučajno. U frizerskom salonu u Somboru ju je zapazila ikona u ovom poslu, takođe rođena Somborka, manekenka (ranije istaknuta sportiistkinja - plivačica) Tamara Bakić. Nena je ubrzo potom nosila modele najpoznatijih svetskih kreatora i bila na naslovnim stranama mnogih časopisa. Sve to zamenila kako kaže, najlepšim na svetu zadatkom, majčinstvom. (objavljeno na našem portalu u priči o naslednci Tamare Bakić, Neni Blagojev, 15. novembra 2019)

.....

Hvala Vam još jednom i zasvagda, draga Tamara. Hvala Vam što nastavljate život posle života jer tako retki, kvalitetni kao Vi, jednom se rađaju i nikad ne odlaze.

Siniša Stričević, gl.odg. urednik Novog Radio Sombora, sa koleginicama i kolegama izražavajući najdublje saučešće bratu naše Tamare gospodinu Borisu Bakiću, takođe jednom od prvaka ovoga grada, porodici slavne Somborke i građanke sveta, Tamare Bakić

---

/Naslovna fotografija: Tamara Bakić, 1969. godina, snimio glasoviti fotograf Tomislav Peternek/

Objavljeno u Prva vest

“Black Carbon” Kulturni centar “Laza Kostić” Sombor* / 9-24. septembar 2021.

....................................................

* Kada bi razmislili o načinu, pristupu, uzrocima i posledicama koje ne/činimo kada je u pitanju zagađenje naše Planete, sigurno bismo se našli u “čudnom” odnosu prema istoj, pa i prema sebi, kao integralnom delu pomenute. S obzirom na alarmantne podatke načina i stepena zagađenja životne sredine[1], taj odnos bi se mogao razumeti kao proces alijenacije, tj. stanja razdvojenosti, raskola, čak nepripadanja nas (kao subjekta) prirodi (kao objektu) iako smo neodvojivi deo iste

Kako je navedeno u elektronskom izdanju kataloga izložba “Black Carbon”[2], autorka Jasne Kujundžić Jovanov i Ane Novakov, je okupila osmoro umetnika - koji su različitim poetikama, a jezikom umetnosti ukazali na zagađenje vazduha direktno izazvanim delovanjem Crnog ugljenika (CB). Za otkriće Crnog ugljenika zaslužan je đak somborske Gimnazije, potom Beogradskog univerziteta i Nobelovog instituta u Švedskoj, dr Tihomir Novakov. [3] Radeći kao istraživač u Lawrence Berkeley National Laboratory, SAD, Tica, kako su ga oslovljavale kolege, je osamdesetih godina XX veka ukazao, između ostalog, kako Crni ugljenik, osim ugljen dioksida, doprinosi negativnim klimatskim promenama.[4]

Sigurno da ne postoji umetnički pravac od XX veka pa na ovamo, koji temu zagađenja prirode nije obradio na sebi svojstven način. To ukazuje na aktuelnost, pa i hitnost rešavanja narušenog stanja naše planete najvećim delom zbog nas samih. Subverzivni način komunikacije umetnika okupljenih na izložbi “Black Carbon” raznovrsnim umetničkim iskazima inicira provokaciju odnosa dominantnih društvenih pozicija prema zagađenju. U tom smislu umetnici podržavaju uspostavljanje dinamičke ravnoteže između društvenih i prirodnih sistema u kome pojedinac ima važnu ulogu. Izložba je okupila umetnike kako različitih poetika tako i različitih meridijana, time koncipirajući vrlo važnu ekološku poruku: “misli globalno, deluj lokalno”. U tom smislu, bitna odrednica “Black Carbona” jeste zasnovana na pojmu ekološke umetnosti: od direktnog rada sa/u prirodom/i (“You are here” umetničkog tandema Bull-Miletić), preko performansa kombinovanog sa dugogodišnjim intervencijama na telu (body art tetovaža D.B. Gargalje), zatim instalacije - redimejda (“Loan” Đ. Marković), sa ciljem re/kreiranja mikroambijenta prirode, a time i našeg odnosa prema njoj.

Možda ne bi bilo teško primetiti da je akcenat na video radovima, tj. video instalacijama, pa i evociranju posebnih, polu-kibernetskih prostora (S. Saraswati) u kojima se simulira predstava o prirodi bez prirode. Stvaranje novog prostora, simulakruma koji operiše svim prirodnim zakonima, ali sam nije priroda; svakako, jeste “nešto” što postaje deo naše svakodnevice, kao što nam je postalo i više nego normalno, pa i “bezbedno”, da kupimo vodu u plastičnoj flašici, umesto da je zagrabimo iz nekog potoka.

Komunikacijski kodovi koji nastaju posmatrajući “Black Carbon” kao celinu su od izuzetne vaznosti, jer multidisciplinarnim pristupom pružaju mnoštvo informacija i time animiraju posmatrača kako bi spoznao vrednost i značaj ekološke osveštenosti. Između nas, kao subjekta, i priorode, kao objekta, postoji ogroman dominantni kulturološki model u kome postoji mogućnost za manevrisanje pojedinca, a to znači da je, po redu značaja, ekološka osveštenost svrstana rame uz rame sa vodom koju pijemo i vazduhom koji dišemo. Drugim rečima, “Black Carbon” naše okruženje podiže na najviši nivo: do svake individue.

Piše: Slađana Dragičević Trošić, istoričarka umetnosti

(Podsećamo: "Black Carbon", koji je iniciran istoimenom izložbom u Kulturnom Centru "Laza Kostić" Sombor, kako smo izvestili - a koju možete da pogledate do 24. septembra, vrlo originalnu i interesantnu, što se i iz štiva naše cenjene saradnice dobro očitava, je u pozorištu Kulturnog centra, na adresi, Venac Radomira Putnika 2, gde je dakle, doslovce, postavljena na scenu)

------------------------------

[1] What Is Air Pollution | Environmental Pollution Centers

[2] https://www.provisionalart.space2021/

https://independent.academia.edu/JasnaJovanov

[3] The Black Carbon Story: Early History and New Perspectives | Semantic Scholar

[4] What is Black Carbon? | Center for Climate and Energy Solutions (c2es.org)

* Izložbu prati katalog u pdf formatu koji se može pogledati na:

Jasna M Jovanov - Academia.edu: https://independent.academia.edu/JasnaJovanov

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Kultura

* Poštovane čitateljke i čitaoci ovih stranica, slušateljke i slušaoci Novog Radio Sombora, mišljenja smo da oblast zažtite životne sredine jeste trusna oblast u kojoj svaki pojedinac i organizacija ima nemerljivu vrednost ukoliko svi zajedno shvatimo njenu važnost, važnost zaštite životne sredine. Pogotovo u doba virusa, pošasti pandemije evo već drugu godinu, koja je nažalost okupirala čitavu planetu, ekologija u najširem spektru značenja ima presudan vitalan činilac u održanju sveopšteg poimanja zdravlja i zdravih navika i stilova života

Zato, budimo još jači u nastojanjima da nam svaki pedalj, svaka stopa kojom hodimo koliko već danas budu lepši nego juče. Nije stvar samo u lepoti, naravno. Ekologija jeste kultura, ona je svakodnevni obzir jednih prema drugima a isto tako i način da pokažemo temeljne civilizacijske potencijale i kvalitete. Srbija je zemlja koja se ubraja među najbogatije u svetu kada su reke u pitanju. Sve reke Srbije kao što znamo, pripadaju slivovima triju mora: Jadranskog, Egejskog i Crnog mora. Srbija ima čak 76 reka čija je dužina veća od 50 kilometara i koje spadaju geografski u grupu velikih reka. Neke pak reke, zbog istorijskih, tradicionalnih i topografskih razloga su izdvojene i opstaju kao samostalne reke: njih je u Srbiji šest, i po tome je Srbija takođe među vodećima u Evropi. Čak 64 reka Srbija ima kraćih od 50 kilometara dok je čak još 94 njih svrstano u grupu 'ostalih ali održivih reka'. Rukavaca je u Srbiji 5, takođe jedan od rariteta.

Zašto smo uzeli za primer reke? Osim ostalog, i zato što iz njih život nastaje. Po mnogim determinantama, takođe, život opstaje. Koliko smo spremni da upravo pomenutu održivost poštujemo? Onoliko koliko shvatimo važnost ne sutrašnjeg, već sadašnjeg trenutka. Da je svaka kapljica, važnija od svakog gigant-fabrikanta. Da je svaka kap najveća ekonomija. A reka najveća fabrika. Fabrika zdravlja, fabrika daljeg razvoja svih ekonomskih vrednosti, dajući ovom prilikom samo primer turizma. Dakle, naš dobročinitelj i naša nasušna potreba, njeno veličanstvo, Reka. 

Što se ostalih resursa koje nam je priroda podarila, jednako su naravno važni svi. Sombor je kao što su takođe relevantne činjenice, najezeleniji grad Evrope računajući broj stanovnika odnosno zelenilo rasprostro (raskošno) po kvadratnom metru površine grada, drugi najzeleniji grad u svetu, nakon Čikaga, kažu knjige. Somborci zato znaju zašto čuvaju svoje zelenilo. Zašto ga vole. Zašto ga hrane. Zato svaka bačena vrećica izvan mnogo postavljenih korpi za otpatke, svaki bačeni pikavac na tle, svaki pojedinačni bilo koji drugi sličan nemar nailazi na generalnu grdnju i opravdanu optužbu svakog Somborca. To je primer. Ekologije. Sveopšte.

Primera je puno za jedan tekst. Ovde smo dali smo dva. Reke u Srbiji, zelenilo u Somboru. Nastojaćemo da kroz oba naša medija dalje razvijamo medijsku promociju oblasti zaštite životne sredine. Kako u internet programu našeg radija (podsećamo na link: http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html), pripremajući i realizujući emisije posvećene ovoj oblasti, tako i na ovim stranicama portala, posvetićemo još više svakodnevne pažnje temi koja odvaja dobro od zla. Uostalom, zato smo od prvog dana našeg rada, u glavni meni portala i postavili posebno oblast: Ekologija (u okviru najvažnijih vesti grupisanih u opštem naslovu Novosti dana).

Vaš Novi Radio Sombor

***

Svetski dan zaštite životne sredine - 5. jun 2021. godine označiće početak Dekade obnove ekosistema (2021 - 2030.). Ujedinjene nacije su pozvale pojedince, grupe, vlade, kompanije i organizacije da udruže snage u globalnom pokretu Generacija obnove (eng. #GenerationRestoration), kako bi se zaustavila degradacija ekosistema i svima osigurala održiva budućnost.

Obeležavanje Svetskog dana zaštite životne sredine ove godine fokusira se na obnavljanje ekosistema, a glavna poruka je “Reimagine.Recreate.Restore”. UN program za životnu sredinu (UNEP) pripremio je priručnik za obnavljanje ekosistema kako bi pomogao svima koji su zainteresovani da se priključe pokretu Generacija obnove. Priručnik sadrži praktične savete za konkretne aktivnosti, promenu ličnih navika i širenje ideje obnove ekosistema u javnosti. (Izvor: https://balkangreenenergynews.com/rs)

***

Svetski dan zaštite životne sredine (ili okoline) je dan koji se obeležava u čitavom svetu svakog 5. juna kroz razne aktivnosti i kampanje, sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na brojne ekološke probleme i potrebu očuvanja životne sredine.

Datum 5. juni je odredila Generalna skupština UN jer je tog dana održana Konferencija o zaštiti životne sredine u Stokholmu 1972. godine. Na konferenciji se okupilo 113 država, koje su priredile zajedničku izjavu o potrebi međunarodne saradnje u cilju zaštite životne sredine. Program zaštite je nazvan UNEP. Predlog da se proslavlja 5. juni je dala delegacija Jugoslavije i prema nekim izvorima, ovo je postao centralni događaj Ujedinjenih nacija.

U svetu se na ovaj dan pokreću brojne aktivnosti u koje je uključena javnost, a koje propagiraju odgovorni odnos prema okruženju. (Izvor: Wikipedia)

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest
petak, 26 mart 2021 12:40

Pokrenimo se za “Sat za našu planetu”

Beograd, 26. mart 2021. - Srbija se sutra po 13. put pridružuje “Satu za našu planetu”, globalnoj građanskoj inicijativi koja skreće pažnju na klimatske promene i poziva na hitnu akciju za njihovo ublažavanje 

Pored poznatog apela za isključivanje dekorativne rasvete na javnim zgrama i gašenja svetala u stanovima na 60 minuta, svetska organizacija za zaštitu prirode WWF ove godine poziva građane da se priključe velikom zoom događaju koji će biti održan tokom “Sata za našu planetu”. Plesom koji izvodi grupa Vere Erac, uz pesmu koju je napisala i izvela Lejla Hot s gostima, ovaj događaj organizujemo kao glasan podsetnik da je neophodno da se hitno pokrenemo i promenimo ponašanje da bismo spasli Planetu.

I ove godine u Beogradu će na 60 minuta biti zamračeni prepozantljivi javni objekti, uključujući Dom narodne Skupštine, Predsedništvo, Palatu Srbije, zgrade Vlade u Nemanjinoj ulici i na Novom Beogradu. Stari dvor, Kalemegdansku tvrđavu, Spomenik “Pobednik”, Spomenik Knezu Mihailu, Kulu Nebojšu, Hram Svetog Save, Crkvu Svetog Marka i Rusku crkvu, Etnografski muzej, Muzej Nikole Tesle, Most na Adi, Brankov most, Novi železnički most, Stari most, Konak kneginje Ljubice, Palatu Albanija, Narodno pozorište, Narodni muzej, i Avalski toranj.

Akciji će se isključivanjem dekorativne i javne rasvete pridružiti Čačak, Novi Pazar, Sremski Karlovci, Beočin, Ivanjica, Bački Petrovac, Opovo, Bečej, Trstenik, Pirot, Zrenjanin…

Tradicionalno, svoje upravne zgrade zamračuju i domaće i strane kompanije. 

Već drugu godinu zaredom, sa ostatkom sveta obeležavamo “Sat za našu planetu” virtuelno, u okolnostima pandemije COVID-19, a sve češće smo svedoci delovanja klimatskih promena i u našoj zemlj. To su jasni podsetnici na činjenicu da se klimatske promene ne dešavaju nekom drugom, negde daleko, u budućnosti, već nama, danas i ovde.

Uprkos teškim vremenima, prošlogodišnja akcija Sat za našu planetu bila je masovnija nego ikada ranije: učestvovalo je 190 zemalja i teritorija, a zabeleženo je više od 4,7 milijardi utisaka na globalnim društvenim mrežama. “Sat za našu planetu” organizuje se u okviru projekta “Da nam klima štima”, koji podržava Vlada Švedske. Prvi put je održan u Sidneju 2007. godine kao građanska inicijativa, a danas se smatra najvećom dobrovoljnom građanskom akcijom za zaštitu prirode na svetu.

*****

O WWF-u:

WWF je jedna od najvećih nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom, putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje.

Više informacija na: www.wwfadria.org/sr

--------------

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Grad Sombor u okviru Konkursa za finansiranje programa udruženja iz oblasti socijalne i zdravstvene zaštite ove godine podržao je projekat „Košnica - cirkularna ekonomija kao model preduzetništva mladih“ koji realizuju Centar za razvoj obrazovanja „Planeta“ iz Sombora i ŠOSO „Vuk Karadžić“

Cilj Projekta „Košnica“ je da lokalna zajednica prepozna važnost uključivanja osoba sa posebnim potrebama u preduzetničke aktivnosti, kao i volju da se u nekom narednom periodu podrži otvaranje preduzeća u kome će oni biti radno angažovani i za svoj rad dobijati određeni lični dohodak.

Radionici u okviru realizacije projekta pridružila se u četvrtak, 5. novembra i članica Gradskog veća za oblast dece, omladine, sporta i zdravstva Antonija Nađ Kosanović.

- Grad Sombor godinama unazad kroz razne konkurse podržava nevladinu organizaciju Centar za razvoj obrazovanja Planeta, koji svojim radom i aktivnostima potvrđuje svoj kvalitet. Ovo je jedan od projekata koje Centar za razvoj obrazovanja Planeta, u saradnji sa Dnevnim boravkom pri školi Vuk Karadžić realizuje, kroz koji želi da uključe osobe sa smetnjama u razvoju u preduzetničke aktivnosti - istakla je Nađ Kosanović.

Radmila Jokić, nastavnik izborne nastave u ŠOSO „Vuk Karadžić“, koordinator projekta „Košnica“ naglasila je da rade na tome da svoje štićenike obuče sa ciljem da se jednog dana i zaposle.

- Cilkularna ekonomija kao model preduzetništva mladih koji se evo realizuje treću godinu zaredom, ali ove godine uz podršku Grada Sombora. Centar Planeta je dobio prostor u Staroj kasarni i tu je opremi oprostor za rad sa mladima, ali jedan prostor je pripremljen i za prostor Košnice. Kupljen je materijal, kupljene su šivaće mašine i mi sad polako kroz ove aktivnosti pripremamo naše mlade, obučavamo ih da jednog dana, ako bi mogla da bude realizovana ta naša vizija, zaposlimo u toj Košnici da oni tu rade i da ostvaruju neki lični dohodak - rekla je Radmila Jokić, dopunivši da se nada da će osim Grada Sombora ovu ideju da pomognu i donatori.

- Učestvuje ukupno šest korisnika Dnevnog boravka u ovom projektu i za njih je ovo od jako velikog značaja u smislu da podstiče njihovu kreativnost, stiču nove radne navike, dobijaju neko radno iskustvo koje oni do sada možda nisu bili u prilici da steknu i jednostavno jača njihovo samopouzdanje. Mi negde u dugoročnijem planu imamo da izdejstvujemo nova radna mesta gde bi upravo naši korisnici mogli da nađu svoje mesto pod suncem, da se osećaju korisno za ovu lokalnu zajednicu i samim tim korisni za sami sebe, da i oni mogu da privređuju svojoj porodici, starateljima, roditeljima - poručila je Aleksandra Staničkov, vaspitač i koordinator Dnevnog boravka.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

(Rubrika je u okviru realizacije projekta "Sombor na dlanu" aplikanta, Udruženja Podium putem Novog Radio Sombora, koji se sufinansira iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 2

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svako ko želi, može da postane saradnik Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast koja vam je bliska, pošaljite vest, informaciju, fotografije, istražite.

Postanite dopisnik, iz svog mesta gde trenutno ili trajno boravite, svoje države. 

Dobrodošli saradnici u marketingu, menadžmentu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefoni: +381-65-8-675-445

+381 25 510-1641

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…