Prikazivanje članaka po tagu portal

Beleži: Velimir Perović

------------

* Infektolog Dragan Delić izjavio je danas da je za stvaranje kolektivnog imuniteta neophodno da 80-85 odsto stanovništva bude zaštićeno preležanom infekcijom kovid-19 i vakcinacijom

Delić je za portal UGS Nezavisnost kazao da je vakcinacija jedina zaštita od težih posledica korona virusa i osudio je lekare koji se protive vakcinaciji. 

- Zastrašujuće je da pojedini lekari govore negativno o vakcinaciji, jer lekar ne može da ima negativan stav prema vakcini. Svaki lekar ima pravo na sumnju, sumnjajući dolazimo do istine, ali svoju sumnju ne možemo da plasiramo laicima jer ih na taj način dovodimo u zabludu - rekao je infektolog.

Delić je istakao da još uvek nismo blizu kolektivnom imunitetu, uprkos tome što je 1,2 miliona ljudi revakcinisano i 660.000 preležalo infekciju. 

- Da bismo znali odgovor na to pitanje trebalo bi pre svega da znamo koliko od onih koji su se vakcinisali preležalo kovid-19, a koliko nije bilo u kontaktu s virusom. Nažalost, mi te podatke nemamo. Kolektivni imunitet se stiče kada 80-85 odsto stanovništva bude zaštićeno preležanom infekcijom ili vakcinacijom - objasnio je on.

Izjavio je da je većina stanovništva neodlučna jer nema pravovremenu i sveobuhvatnu informaciju o značaju vakcinacije:

- Osim toga mnogi s pravom ne veruju u poruke ljudi iz Kriznog štaba, jer je očigledno da se politika previše uključila u vodjenje borbe protiv pandemije. Vakcinacija je čisto stručno pitanje i o tome bi trebalo da govore samo kompetentni lekari: epidemiolozi, infektolozi, virusolozi, pedijatri i ostali specijalisti koji se time bave - naveo je doktor.

Dodao je da je politika izdominirala nad strukom i da su zbog toga posledice epidemije kovida-19 mnogo veće nego što bi bile da je obrnuta situacija.

Prema zvaničnim podacima, do 18. aprila u Srbiji je preminulo oko 6.000 osoba, a registrovano je više od 660.000 inficiranih korona virusom.

Govoreći o novim sojevima korona virusa, Delić je za Nezavisnost podvukao da će se prema novim sojevima razvijati i nove vakcine. 

- Sledi nam jedna velika igra "izmedju" mutacija virusa i efikasnosti novih vakcina. Dokazano je da se britanski soj lakše prenosi, ali da ne daje težu kliničku sliku. Kada je u pitanju brazilski soj, od kojeg umire veliki broj ljudi u Brazilu, ne mora da znači da će taj virus isto tako biti smrtonosan i ako dodje u Srbiju - rekao je infektolog.

Delić je naglasio da bi vakcinacija trebalo da bude brža i masovnija, kako se ne bi dozvolilo virusu da se razmnožava i da mutira:

- Možemo da vakcinišemo čitavu Evropu, ali ako ne vakcinišemo Afriku opet nismo ništa uradili, jer će se virus preliti iz jedne u drugu zemlju, s jednog na drugi kontinent. Mora se što brže vakcinisati veći deo svetske populacije, kako virus ne bi dobio na vremenu za mutacije.

Naveo je i da je Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti predviđena obavezna vakcinacija medicinskog osoblja.

- Zdravstveni radnici nose odgovornost ne samo za sebe nego i za svoje pacijente. Svi zdravstveni radnici koji rade s bolesnicima morali bi da se vakcinišu - zaključio je Delić za UGS Nezavisnost.

Izvor: UGS "Nezavisnost" (https://nezavisnost.org/)

-----------------

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

Umesto “iz helikoptera” pomoć deliti selektivno

* Da bi uspešno ublažila ekonomske posledice virusne pandemije Vlada Srbije treba ciljano da pomogne najpogođenijim sektorima privrede i najugroženijim građanima, umesto što novac deli “iz helikoptera” svima. Javnosti treba da bude jasno da se finansijska pomoć svim punoletnim građanima obezbeđuje iz stranih kredita koje će morati da vraćaju svi poreski obveznici, ukazuju stručnjaci u tekstu objavljenom na portalu UGS Nezavisnost

Treći paket ekonomskih mera Vlade Srbije za pomoć građanima i privredi u uslovima pandemije vredan 249 milijardi dinara, trebalo bi da počne da se realizuje 8. aprila isplatom prve polovine minimalne zarade za zaposlene, dok će naredne isplate uslediti u maju i junu.

Direktnu podršku države od jednog i po minimalca dobiće milion i po preduzetnika i zaposlenih, a paket dodatno uključuje i novčanu pomoć građanima i nezaposlenima, što je, po ocenama stručnjaka, i dalje na tragu prošlogodišnjih prolećnih i letnjih mera. Doduše, ovog puta nešto selektivnije.

Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko kaže da je treći paket u osnovi zadržao pristup prethodnih, odnosno da se pomoć dodeljuje za plate zaposlenih i “helikopterski”, kao jednokratna pomoć svim odraslim stanovnicima na skoro univerzalnoj osnovi. Dodata je i pomoć zaposlenima u velikim preduzećima, što treći paket čini obuhvatnijim.

Treći paket pomoći ima elemente i direktne zaštite ugroženih radnih mesta, kroz dodatni krug targetirane pomoći, gde se daju veće subvencije za plate zaposlenih, ili direktne subvencije firmama na primer po hotelskom krevetu, putničkom autobusu i slično. Ipak, primećuje Arandarenko, Vlada i dalje smatra važnijom indirektnu zaštitu, kroz stimulativno upumpavanje novca u celu privredu i u stanovništvo kako bi se održala investiciona i potrošačka tražnja i podstakla optimistička očekivanja.

- Taj pristup je dao rezultate prošle godine, ali ako se zdravstvena kriza produži on može da postane preskup. Segmenti privrede koji su duboko pogođeni nisu preveliki i bilo bi neophodno dodatno ih podržati u slučaju prelivanja nepovoljnog razvoja u drugu polovinu 2021. i posebno u 2022. godinu. Ako se kriza produži na sledeću godinu, tada će verovatno doći na red i zamrzavanje plata u javnom sektoru i druge solidarističke mere koje smo već videli tokom fiskalne konsolidacije - upozorava profesor Arandarenko.

Ekonomska novinarka NIN-a Petrica Đaković, autorka analize “Ekonomske mere za ublažavanje posledica pandemije”, smatra da su lanjski i ovogodišnji paketi ekonomskih mera slični, s tim što je novi manje vredan od prethodnih.

Ona ocenjuje da je iz ugla opravdanosti svih mera pomoći najgora podela novca svim punoletnim građanima, jer iziskuje ozbiljan novac iz budžeta, odnosno iz kredita koje će u narednom periodu vraćati svi poreski obveznici. Uz to, taj novac po njenom mišljenju ne doprinosi povećanju potrošnje a time ni privrednom rastu, a čime vlast pravda tu pomoć.

- Iskustvo Srbije, odnosno malih, otvorenih ekonomija, dokazuje da takvi podsticaji jako malo doprinose privrednom rastu, ali zato utiču negativno na spoljnotrgovinski jaz, jer se višak novca obično troši na uvoznu a ne na domaću robu - kazala je Đaković.

Nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada za Srbiju Jovan Protić nema dilemu da je Srbija među onim evropskim državama koje su uvele najmanji mogući nivo protiv-pandemijskih restrikcija kretanja i zatvaranja privrede, upravo zato što je donosiocima odluka veoma stalo da nacionalni privredni rezultati budu što manje pogođeni pandemijom.

- Neselektivna podela pomoći, tzv. ‘novac iz helikoptera’, morala je da bude zamenjena ciljanim merama podršku isključivo najpogođenijim pod-sektorima privrede, umesto raspodele novca čak i onim sektorima na koje pandemija nije uticala ili im je čak povećala tražnju i poslovanje. Osim toga, iako je prvobitna novčana pomoć od 100 eura po punoletnom stanovniku Srbije u drugom kvartalu 2020. godine dala kratkoročni rezultat po smanjenje siromaštva, podela dva puta po 30 eura u ovom trenutku neće ostvariti praktično nikakav uticaj na smanjenje siromaštva, ali će predstavljati veliki izdatak po državni budžet - smatra Protić.

Dejan Titović, predsednik Granskog sindikata prehrane, ugostiteljstva i turizma "Nezavisnost" ističe da su turizam i ugostiteljstvo među najpogođenijim delatnostima i da je zato dobro što će zaposleni u tom sektoru dobiti tri polovine minimalca i još jednu celu minimalnu zaradu. Međutim, on napominje da je ostao neispunjen jedan veoma važan zahtev sindikata.

- Treba otpisati doprinose i poreze na isplaćene zarade u periodu dok je privreda bila u ograničenim uslovima funkcionisanja. To je lako utvrditi i sprovesti, i sigurno bi bila značajnija pomoć najugroženijim sektorima - zaključuje Titović za portal UGS Nezavisnost.

Izvor: UGS "Nezavisnost" / Sažeo: novinar Svetozar Raković

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
Piše: Jelka Jovanović
 
* Čak 67,9 odsto žena i šest puta manje muškaraca kuva i/ili obavlja kućne poslove svakodnevno, pri čemu bi, zbog “rodnog” jaza, za jednaku platu sa svojim kolegama žene trebalo da rade 35 dana više u toku jedne godine, ukazuje Izveštaj o indeksu rodne ravnopravnosti u Srbiji
 
Naslov ovog teksta ukazuje na dodatne kontroverze kojim su danas žene u Srbiji izložene, umnogome pod uticajem epidemije Kovida-19 koja više od godinu dana remeti život i kumuje tzv. retradicionalizaciji rodnih uloga u porodici i društvu, vraćajući ženu u kuhinju, kolokvijalno rečeno.
 
Tu regresivnu pandemijsku sadašnjost pokazuje i komentar jednog čitaoca sajta danas.rs (dnevnog lista Danas): “Šta rade žene koje žive same. Ko im plaća što kuvaju čiste, peru, peglaju? Da li žene koje žive same uopšte jedu, kuvaju, usisavaju spremaju. Ne znam za druge, ali kad sam otišao kod bivše supruge u stan, mrzi je čak krevet da raspremi nego spava obučena, prljavi sudovi i veš na sve strane i plesnjiva hrana u frižideru…”.
 
Lament je usledio povodom novinarskog izveštaja sa završne konferencije „Rodno odgovorno upravljanje - preraspodela neplaćenog rada“ i analize neplaćenih poslova staranja o porodici i domaćinstvu koja vrlo precizno oslikava nalaz da brigu o deci, starijima i kući kao razlog za skraćeno radno vreme navodi 95 odsto žena, naspram samo četiri odsto muškaraca.
 
Zalaskom u društvene mreže, medije i portale koji su još manje senzibilisani za rodne odnose, komentari su žešći: u Srbiji se i u trećoj deceniji 21. veka podrazumeva da je staranja o porodici i domaćinstvu ženski posao. To čak i kada ona ima bolje plaćen posao nego partner, što je srazmerno retko, ali ne i nemoguće pošto su po svim statistikama žene obrazovanije, odgovornje, pa i prilježnije na poslu. Sve dok im se kao nepremostiva prepreka ne postave porodica i kuća. Zato, prema Izveštaju o indeksu rodne ravnopravnosti u Srbiji, čak 67,9 odsto žena i šest puta manje muškaraca kuva i/ili obavlja kućne poslove svakodnevno.
 
UMESTO UVODA
 
Za pogled na realan položaj žena u Srbiji danas bitno je reći i da je pomenuta analiza o neplaćenim poslovima pokazuje blago smanjenje u formalnom platnom jazu, ali i da neplaćeni rad vredi čak 21,9 odsto bruto društevnog proizvoda (BDP)! I još: preslikano na faktički položaj žena - u zemlji u kojoj je 40 odsto žena među poslanicima i odbornicima i čak polovinu Vlade čine žene - sem viška rada od 35 dana za istu platu i teže zapošljivosti, među gradonačelnicama je tek svaka peta, u SANU svaka deseta, a četiri puta ređe su vlasnice porodičnih gazdistava i preduzeća nego muškarci. Diplome i doktorati žena ćešće vise u porodičnim vitrinama nego diplome i doktorati njihove braće i muževa, iako su uspešnije u školovanju; recimo, godine 2019. u Srbiji je doktoriralo 448 žena i 344 muškarca.
 
Istine radi, statistika kaže da su među zaposlenima sa visokim obrazovanjem žene i muškarci gotovo izjednačeni u broju, za razliku od onih sa srednjom školom gde na tri žene rade četiri muškarca, a sa nižim obrazovnim novoom to raste gotovo na jedan prema dva u korist muškaraca.
 
Od izuzetne važnosti je podatak da su razlike u zaradama manje u manjim preduzećima, dok su u velikim firmama bezmalo 18 odsto - više nego dvostruko od proseka, što pokazuje na značaj podsticanja malih i srednjih preduzeća i ženskog preduzetništva, koje je još u povoju.
 
Nije zgoreg navesti još jedan ilustrativan podatak: majke odgajaju decu u čak 77,3 odsto “samohranih” domaćinstava, naspram više nego trostruko manje očeva.
 
“KRIVE” SVAKAKO
 
Realno se može očekivati da će virus Korona usporiti trend rodnog ujednačavanja zarada, pošto se pandemija svalila na pleća žena, kako je ministarka za ljudska prava i društveni dijalog Gordana Čomić izjavila za portal UGS Nezavisnost:
 
- Žene čine većinu zaposlenih u sektorima koji su morali da rade uprkos Kovidu, u zdravstvu, školstvu, socijalnom staranju, trgovini... Pri čemu su dobile po još nekog člana na staranje, bez obzira na bliskost porodičnih veza. Ono što nije smelo da se dogodi, a dogodilo se, jeste stav poslodavaca da je lakše ili bar bezbolnije otpustiti ženu nego muškarca - kaže Čomić.
 
Da je ministarka u pravu svedoči podatak koji još nije konačan već je presek prošlogodišnjeg stanja - bez posla je usled epidemije ostalo sedam odsto žena i četiri odsto muškaraca.
 
Na primedbu da i same žene biraju pre da ostanu bez posla nego njihovi partneri, Čomić odgovara ovako: - Kad pitate muškarca kako usklađuje svoje poslovne i kućne obaveze on izrazom lica pokaže da ne razume pitanje. Za njega najčešće nema kuvanja, brisanja prašine, brige o deci i starijima, svega onog što omogućava život porodici.
 
Nasuprot tome, žene često imaju osećaj krivice, jer zbog posla ne uspevaju da odgovore svim obavezama kod kuće! Drugim rečima, “krive” su svakako i kad imaju posao a “zapostave” kuću, i kad su “samo” domaćice a “kuća ne blista iako ništa po ceo dan ne rade”.
 
Čomić smatra da su pouke pandemije podjednako važna tema za sindikate, poslodavce i zakonodavce, ne samo nacionalno, nego i globalno.
 
- Svaki put kad se desi prekid uobičajenog života, zbog ratova, prirodnih katastrofa ili pandemije, žene nastavljaju ili počinju da rade da bi se život nastavio. Obaveza države je da ženi obezbedi sva prava koja joj pripadaju i ulije joj puno poverenje u zakone koji joj garantuju platu, da ne bude diskriminisana, zlostavljana, na kraju i otpuštena. Na sindikatima je da zaposlenu ženu zaštite - naglašava ministarka Gordana Čomić.
 
DISKRIMINISANE
 
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković pretače u brojke godinu za nama koja slikovito prikazuje položaj žene, uz neizbežan zaključak da je “situacija različito uticala na žene i muškarce kao i na već postojeće neravnopravnosti sa kojima se suočavaju žene na tržištu rada”.
 
- Može se reći da je zdravstvena kriza praćena i jednom pandemijom iz senke u kojoj su najveći teret podnele žene koje čine čak 86 odsto zaposlenih na „prvoj liniji odbrane od virusa“ - objašnjava Janković za portal Nezavisnosti.
 
Primerice, u zdravstvenom sistemu, gde žene čine tri četvrtine zaposlenih, samo je četvrtina njih na vodećim pozicijama, navodi poverenica.
 
- Slično je svuda gde žene čine većinu, sem donekle u sektoru usluga. S druge strane, kao dominantno zaposlene u nesigurnim oblicima rada, po ugovorima koji često ne dozvoljavaju sindikalno organizovanje, žene su češće morale da idu na prinudne odmore, dobijale su otkaze ili manje plate, morale samostalno da obezbeđuju zaštitna sredstva i slično - ukazuje Janković.
 
Dodaje da, sem toga, žene tradicionalno rade u manje plaćenim oblastima, mada i tu muškarci češće rukovode.
 
Poverenica posebno naglašava da je zatvaranje škola i vrtića višestruko podiglo opterećenje žena koje su radile od kuće - uz posao i kućne obaveze, prelazak na onlajn nastavu im je dodelio i ulogu kućne učiteljice. Usklađivanje obaveza posebno je teško u porodicama koje su suočene sa manjkom životnog prostora.
 
Janković navodi da su, i inače najčešće pritužbe, i 2020. bile po osnovu pola, a posebno u oblasti rada i zapošljavanja: - Diskriminacija žena je najčešća u vezi sa porođajem, materinstvom i negom deteta. S tim u vezi ovaj osnov se često pojavljuje uz bračni i porodični status kao osnov diskriminacije.
 
Slični podaci, ukazuje poverenica, izneti su i u Posebnom izveštaju o diskriminaciji u oblasti rada i zapošljavanja do kojih se došlo na osnovu desetogodišne prakse.
 
Uprkos brojčanoj nadmoći u populaciji, posao ima 971.000 žena, naspram 1,333.000 muškaraca, a jaz u zaradama od 8,8 odsto znači da žena “radi” dodatnih 35 dana svake godine, i to za istu platu: - Pri tome se prilikom zapošljavanja ženama, osim stručnih kvalifikacija i radnog iskustva, kao "faktor" za posao često uzimaju fizički izgled i/ili porodični status.
 
Žene starije od 50 godina su u još nepovoljnijem položaju na tržištu rada, otežano se zapošljavaju, kaže Janković i poziva se na publikaciju Žene i muškarci u Republici Srbiji (Republički zavod za statistiku). Najveći rodni jaz na tržištu rada zabeležen je u uzrastu od 55 do 64 godine, u kojem je u radnom odnosu svega 40 odsto žena, naspram 61 procenta muškaraca.
 
Analiza poverenice pokazuje da su žene na razne načine dikriminisane u sferi rada - nemogućnošću ili manjom mogućnošću napredovanja, nedovoljnim učešćem u odlučivanju, uslovljavanjima prilikom produžetka radnog odnosa… No, teže nego drugim ženama, kako u životu, tako i na tržištu rada je Romkinjama, ženama sa invaliditetom, siromašnima i manje obrazovanima, samohranim majkama, izbeglicama… Tradicionalno, ženama na selu, ali i radnicama svih starosnih grupa.
 
EHO PATRIJARHATA
 
U javnosti se lagano diže bura zbog Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti koji se već dugo krčka i kasni već čitave dve godine. U resoru je ministarke Čomić koja najavljuje da će tokom ovog proleća posle javne rasprave biti u skupštinskoj proceduri. Ona dodaje da jedva čeka javnu debatu u kojoj će se pokazati puna razlika između rodne ne/ravnopravnosti i puke polne ne/jednakosti, jer je rod kategorija koja određuje položaj ljudi u društvu uvažavajući razlike među polovima.
 
No, iako je povika na zakon pojačana, reklo bi se kao eho patrijarhalnog društva, a ministarka spremna na utakmicu u koju ulazi sa još dva tega na nogama: uz rodnu ravnopravanost tu je i zakon o istopolnim zajednicama i pooštravanje kaznenih odredaba za diskriminaciju. Kritike stižu i sa druge strane, pre svega zbog višegodišnjeg odlaganja zakona, ali i nedovoljnog učešća građana u njegovom oblikovanju.
 
Aktivistkinja za ženska ljudska prava Lola Milojević podseća da Vlada već treću godinu priprema nacrt novog teksta zakona o rodnoj ravnopravnosti.
 
- Poslednja najava je iz januara, iako je Komitet UN još 2019. godine pozvao Vladu Srbije da usvoji novi zakon. O novom nacrtu se gotovo ništa ne zna jer je i javnost u međuvremenu suspendovana i aktuelizovane su neke druge teme. Sa fizičkim distanciranjem dogodilo se, zapravo, socijalno distanciranje izvršne vlasti od građanki i građana - izjavila je Milojević za portal sindikata Nezavisnost.
 
Poverenica Janković, pak, ukazuje na značajan aspekt: - Ne smemo podsticati prevelika očekivanja da će bilo koji zakon, pa i ovaj, rešiti sve probleme. Nema zakona koji može naterati muškarca da ustane sa kauča i pomogne ženi u obavljanju kućnih poslova, ili da obezbedi ravnopravne uslove na tržištu rada. Sve dok muškarci ne shvate da žena nije svojina i da samo ravnopravni i zajedno možemo ostvariti istinsku ravnopravnost, imaćemo ovakvu situaciju.
 
SMRTONOSNI TANDEM
 
Posebno zabrinjava to što se porodično i partnersko, rodno zasnovano nasilje, širi zakonomerno tokom vanrednih situacija kada rastu napetost i nervoza, posebno u već pomenutim “tesnim” kućama.
 
Ključ je u stalnom suzbijanju stereotipa o ulogama polova i to kroz obrazovanje, medije, kulturu, uključujući kulturu rada… Potrebno je i propisati i obezbediti uključivanje i podsticanje ravnomerne zastupljenosti žena i muškaraca u svim sferama društvenog života, posebno u donošenju odluka i vršenju javnih funkcija na svim nivoima. Uz aktivne mere za veće zapošljavanje žena i razvoj ženskog preduzetništva.
 
No, i kada se svi ti “ključevi” upotrebe ne treba očekivati rezultate preko noći.
 
- Prema procenama Indeksa žena na poslu, da bi se popravila šteta koju je Kovid-19 naneo ženama na poslu čak i do 2030. godine, napredak ka rodnoj ravnopravnosti mora biti dvostruko brži od istorijske stope. Jaz se povećao tokom pandemije i ograničava vreme i mogućnosti žena da doprinesu ekonomiji - upozorava Lola Milojević.
 
Uz podatke koje smo već naveli, ona dodaje i nimalo utešnu činjenicu koja lako može biti alibi domaćim zagovornicima teze “zna se gde je ženi mesto”.
 
- Čak 17 država od 24 članice OECD-a koje su izvestile o ukupnom porastu nezaposlenosti u 2020. godini navode da su žene najviše pogođene. Pandemija je povećala ionako neravnopravan tretman neplaćenog rada, zbog čega je više žena napustilo tržište rada. To može uticati da žene trajno napuste radno mesto, preokrenuvši time ne samo napredak ka rodnoj ravnopravnosti već i dodatno zaustavljajući ekonomski rast - ukazuje Milojević.
 
Na liniji primedbe o dve pandemije, Milojević citira američku filozofkinju Džudit Batler: “Sada, oni sa socijalnom vizijom univerzalne zdravstvene zaštite moraju da se bore protiv virusne i protiv moralne bolesti, radeći u smrtonosnom tandemu i sa jednom i sa drugom.”
 
Izvor: UGS Nezavisnost (30. mart 2021)
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Sindikat

Autorski članci: Velimir Perović

* U poslednje dve decenije u Srbiji se prebacuje odgovornost sa države na građane i porodične budžete. Navikli smo na eroziju socijalne politike pa nam je normalno da deci plaćamo udžbenike, dopunsku nastavu, časove stranog jezika, sport... Oslanjamo se sami na sebe i raskidamo mreže solidarnosti u društvu, izjavio je Danilo Vuković, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u razgovoru za portal UGS Nezavisnost

Povodom 20. februara - Svetskog dana socijalne pravde, Vuković ocenjuje da je globalni neoliberalizam veoma uticao i na srpsko društvo.

- Za neoliberalizam se često kaže da je to kapitalizam kome se niko ne suprotstavlja, a najmanje radnici ili radnička klasa. U njegovoj osnovi stoji kapital, a kapital je kao i vlast, ako nema ograničenja, on će težiti da se širi, razvija i da brine primarno o svojim interesima, isto kao što to rade vlade bez opozicije ili autokrate bez političkih protivnika - objašnjava Danilo Vuković, profesor beogradskog Pravnog fakulteta, autor knjige “Preoblikovanje neoliberalizma: socijalna politika u Srbiji” koja se smatra prvom celovitom sociološko-pravnom studijom o transformaciji socijalne politike u Srbiji pod uticajem neoliberalizma.

On ukazuje da je u Srbiji „snažno nasleđe socijalizma“, i da smo navikli da država značajno brine o zdravlju, obrazovanju i blagostanju građana.

- Ali, isto tako imamo i snažne uplive kapitala koji postepeno, mic po mic, kako se kaže, pomeraju granice naših prava. To se može videti u mnogim oblastima. Na primer, sve više radnika radi na privremenim i povremenim poslovima ili u neformalnoj ekonomiji. Takvi radnici su jeftiniji za poslodavce, zamenljiviji i sa manjim potencijalom da ’ucenjuju’ poslodavce i traže bolje uslove rada. 

Vuković ukazuje da su građani Srbije suočeni sa trendom erozije prava.

- To ne važi za sve građane, ne za sve jednako i taj trend ne deluje na svakom planu i u svakoj politici jednako. Neki pojedinci i društvene grupe uspevaju da zaštite svoje interese bolje od drugih. Recimo da su u tom pogledu zaposleni u javnom sektoru u prednosti u odnosu na one u privatnom, da su srednji slojevi u prednosti u odnosu na radnike i poljoprivrednike itd.

Vuković je saglasan da neoliberalizam nije isti, na primer, na prostoru Evropske unije i na Zapadnom Balkanu.

- Nije, zato što pozicija, na primer, Austrije ili Francuske u svetskom kapitalizmu nije ista kao i Srbije. U njihovoj privredi manji udeo imaju niskokvalifikovani i niskoproduktivni radnici. Oni takve radnike nalaze u zemljama Azije, Afrike i u zemljama kao što je Srbija. Zahvaljujući globalizaciji svetske ekonomije, proizvodnja se izmešta u zemlje sa jeftinom radnom snagom, pogotovo proizvodnja koja nije posebno sofisticirana ili tehnološki napredna. Tako se, na primer, u Srbiji prave creva za gorivo ili čarape, a u Zapadnoj Evropi tehnološki napredniji proizvodi kao što su lekovi, automobili i slično. Sa druge strane, za niskokvalifikovane i slabo plaćene poslove u evropskim zemljama često konkurišu trajni ili privremeni migranti.

Vuković dodaje da je u razvijenim zemljama i mnogo viši nivo radnih i socijalnih prava:

- Nivo radnih i socijalnih prava i mehanizmi njihove zaštite su mnogo razvijeniji, i teže ih je bilo razbiti nego u zemljama kao što je Srbija. Isto tako, bilo je teško razbiti sve mehanizme preraspodele, na primer, nisu svuda smanjeni porezi za bogate, materijalna davanja i dalje uspevaju da koliko-toliko zaštite od siromaštva itd. Ako direktorki velike firme smanjite platu za 20 odsto ona će možda morati da skreše svoje troškove na putovanja ili kola, ali će moći da živi na manje više istom nivou kao i ranije. Ako se to desi radnici na minimalcu, njoj će biti ugrožena sama egzistencije.

Odgovarajući na pitanje zašto u političkoj areni Srbije nema ozbiljnih i uticajnih zastupnika interesa radničke klase, Vuković ukazuje da ni u zapadnim zemljama partije levice nisu ono što su bile, odnosno da su se pomerile ka centru, pokušavajući da privuku i srednje slojeve:

- Radnička klasa nije ono što je bila. Danas radnici u razvijenim zemljama mogu da uživaju u materijalnom standardu koji su ranije imali srednji ili viši slojevi. Mogu da imaju, na primer, automobile, stanove ili kuće, mogu da putuju na letovanja i zimovanja, da prikupljaju ušteđevinu. U takvim okolnostima, interesi radnika više nisu tako jasno definisani kao kada su njihovi roditelji bili radnici, pre nekoliko decenija. U mnogim zemljama njihove interese sada predstavljaju populisti koji se bore protiv imigranata i čuvaju nacionalnu kulturu, više nego prava radnika. Oni koji ne idu za njima, okupljaju se oko drugih ideja, kao što su ekologija, lokalni ili nacionalni identiteti, prava seksualnih manjina i slično. To su teme koje više pokreću nego prava radnika.

* U Srbiji je politički uticaj radničke klase slabio u drugačijim okolnostima?

- U Srbiji su delovali i drugi razlozi. Propast socijalizma, raspad Jugoslavije i decenije siromaštva koje su nastupile sa razvojem divljeg kapitalizma doveli su do toga da druge ideje okupiraju birače. Nekada su to nacionalne ideje, a nekada ideje socijalne pravde, samo sada usmerene protiv nove političke i ekonomske elite koja se obogatila u divljoj privatizaciji, protiv korupcije i zloupotrebe države i njene imovine. Upravo na tom talasu je i Srpska napredna stranka došla na vlast. I oni su, paradoksalno, delu radnika u Srbiji doneli nešto - poslove. Po pravilu loše plaćene i sa malim stepenom zaštite, ali ipak poslove. Videćemo da li će se u narednom periodu pojaviti političari i stranke koji će stvari pogurati za korak dalje u pravcu veće radno-pravne zaštite ili u pravcu politika kojima će se podržati otvaranje boljih i tehnološki naprednijih radnih mesta - kaže Vuković.

Na pitanje zašto uprkos rastućim socijalnim nejednakostima u Srbiji nema masovnih radničkih pokreta i većih socijalnih protesta, Vuković odgovara da je globalnom slabljenju levih i radničkih pokreta doprinela i mala zainteresovanost građana za politiku.

- Više od 70 odsto građana Srbije nisu zainteresovani za politiku, a tek svaki deseti je učestvovao u nekom skupu ili protestu. Treće i posebno važno za sadašnju političku situaciju - danas je stanje u Srbiji bolje nego što je bilo, na primer, devedesetih. Iako je siromaštvo rašireno, a nejednakosti među najvećima u Evropi, dobar deo ljudi živi bolje ili makar dovoljno dobro da ih socijalna situacija neće isterati na ulične proteste. Konačno, za artikulisanje ideja i protesta potrebni su akteri koji će to raditi - sindikalni lideri, građanski aktivisti i političari. Čini se da oni koji su sada na sceni nisu preterano uspešni u tom poslu - zaključuje Danilo Vuković u razgovoru za portal Sindikata Nezavisnost.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2007. godine proglasila 20. februar za Svetski dan socijalne pravde. Polazište UN je bila ideja da globalizacija tržišta bez prepreka u kretanju investicija može da podstiče ekonomski razvoj i poboljša životni standard ljudi širom planete, ali da je to moguće samo ukoliko se ljudska prava, rodna ravnopravnost i dostojanstvo postave u temelje razvoja.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* U danima izolacije, zatvorenosti, odvojenosti jednih od drugih, čini se da je jedan od najefikasnijih lekova u nastojanju da aktuelna pandemija, koronavirusa što lakše padne kao uzrok sve teskobnijih stanja, upravo fotografija. Naša prijateljica i jedan od fotoreportera Novog Radio Sombora, Marina Mišković u tome će svima naravno, na najlepši način pomoći

Marina, mladi multimedijalni talenat, odmalena kao što smo već i pisali, voli fotoobjektiv. Mnoge ženske modele je do sada proslavila, muški i vi ste na redu da pred Marininu kameru stanete, neki su se već do sada i ohrabrili (pogledajte naše stranice - Modeling). Za sada najviše na društvenim mrežama, a mi želimo da uzvratimo dragoj i miloj Marini, na način da što više afirmišemo njen rad.

Naravno, Marina je kao uspešan "podanik" umetničke fotografije do sada osvojila više nagrada na različtim konkursima.

Upravo o njenom radu možete i da se upoznate, sa detaljima, na njenoj fejsbuk stranici:

https://www.facebook.com/MarinaMiskovicPhotography/,

a mi smo ovom prilikom odabrali album sa Marinine stranice, koji je jednostavno nazvala, Portreti. U ovom primeru, reč je o Ružici Zelenović, jednom od stalnih modela Marine Mišković, koju smo ranije već izdvojili u samostalnu rubriku o oblasti Modeling.

Više od hiljade reči govori svaka od Marinih fotografija, a vi uživajte i u ovoj stranici u rubrici Popularni za naš portal, u oblasti Modeling u našem glavnom meniju portala u okviru kojeg možete da vidite i druge dosadašnje Marinine modele kao i modele koji su do sada fotografisani za naš dvostruki elektronski medij, čija su zaština lica, da podsetimo žensko Nena Blagojev a muško Zlatko Šuša, potekla iz somborske opštine, a oboje su napravili kao što je opšte poznato, svetske karijere.

Ostanite zdravo,

Vaš Novi Radio Sombor

Simpatična i uvek kooperativna: mladi ženski majtstor fotografije Marina Mišković

Objavljeno u Modeling

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…