Prikazivanje članaka po tagu potreba

Evropska Federacija Sindikata javnih službi (EPSU) sa svojim članicama, čiji je član i Granski sindikat zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost“, obraćaju se srpskoj javnosti sledećim  (u naslovu) saopštenjem:

Na današnji dan pre godinu dana, Svetska zdravstvena organizacija proglasila je globalnu pandemiju COVID-a 19. Prošla godina ojačala je već jake strane, a dodatno produbila slabosti naših društava. U Evropi je razotkrila krhkost javnih zdravstvenih sistema i potpuni nedostatak kapaciteta da se odgovori na takav šok. Tragedija je u tome što to nije došlo kao iznenađenje. Evropski sindikati javnih službi protestvovali su zbog nedostatka osoblja, nedovoljnog finansiranja i neadekvatnih resursa mnogo ranije od izbijanja pandemije. Ne začuđuje zato što su zdravstveni sistemi i institucije za socijalnu zaštitu bili sasvim preopterećeni kada je šokirao prvi talas pandemije.

To što je potreban jedan takav prelomni događaj kao što je globalna pandemija da bi bila prepoznata potreba za dobro finansiranim javnim službama i radnicima koji pružaju njihove usluge, predstavlja turoban odraz neoliberalnih politika. No, prošla, 2020. godina je pokazala da su mane privatizacije i budžetskih rezova nezaobilazna činjenica i sada je široko rasprostranjeno shvatanje da nam je potrebna revalorizacija javnog sektora. Ne možemo da se vratimo politikama štednje iz sveta pre pandemije - obnovljena izgradnja mora biti bolja. To je danas, na ovu godišnjicu koja je prekretnica, poruka miliona radnika javnih službi širom Evrope.

Primarni prioritet je jačanje sistema javnog zdravstva i nege. To zahteva javno finansiranje i okončanje poreskih politika koje favorizuju korporacije i one bogate. Vlade ovde moraju da deluju i na nacionalnom i na evropskom nivou. To dugujemo našim zdravstvenim radnicima i njegovateljima, od kojih se mnogi leče od posttraumatskog stresa.

Baš kao što je neposredno pre izbijanja pandemije u zdravstvenim i sektorima nege u Evropi bilo više od 100 štrajkova, sindikati iz tih sektora i dalje će biti borbeni u traženju povećanja plata, boljih radnih uslova, povećanog broja osoblja i službi za pružanje podrške.

Iako su zdravstvo i socijalna zaštita u prvom planu naše brige, druge javne službe su takođe bile na prvim linijama tokom krize. Od sektora otpada, vode i energije, preko službi socijalne zaštite i službi za zapošljavanje, radnici javnih službi su bili od presudnog značaja za održavanje funkcionisanja društava kao i u rešavanju društveno-ekonomskih posledica mera zaključavanja. Njihova uloga će postati utoliko važnija dok se budemo oporavljali od ekonomske krize. Potrebno je povećati ulaganja kako bi bili zagarantovani pristupačnost i kvalitet usluga kako bi bio osiguran pristup socijalnoj zaštiti, stanovanju, vodi, energiji i obrazovanju, a isto tako i finansiranju gradova i opšina.

Javni sektor takođe ima jedinstvenu ulogu u obnovi otpornijih društava, od kružnih ekonomija, preko zelenih transportnih sistema, do čiste javne infrastrukture. Za sve to bi trebalo da koristimo nacionalne (i EU) fondove za oporavak i otpornost, umesto da se upada u uobičajene greške privatizacije i javno-privatnog partnerstva.

Ova nezapamćena zdravstvena kriza pokazuje da Evropska unija mora da razmotri mogućnost ponovnog preuzimanja određenih sektora koji garantuju sigurnost evropskih građana, poput farmaceutskih industrija ili proizvodnje OZO-a. Takođe bi trebalo preispitati uspostavljanje evropskih kompetencija u zdravstvu i u državama koje nisu članice EU, kako bi se odgovorilo na pandemije, kako u EU, tako i u trećim zemljama. Nedostaci otkriveni tokom ove krize pokazuju da veliki deo sredstava iz EU fondova za oporavak mora da bude izdvojen za ulaganja u javne usluge, koje predstavljaju univerzalne vrednosti na kojima se temelji EU.

Kao čelnici evropskog sindikata javnih službi, borićemo se sa mnogim drugima za ravnopravnost na tržištu rada, bolje uslove rada i više javnih ulaganja. Zajedno s rastućim pokretom s istim ciljem, zalažemo se za poresku pravdu koja osigurava da korporacije plaćaju svoj pravični udeo i preokreću rastući trend nejednakosti. Ključno je da u oporavku od, kako se pokazalo, najgore ekonomske krize, radnici, zajednice i naša planeta imaju prioritet nad profitom nekolicine.

11. mart 2021.

U potpisu:

Mette Nord,                                                                        Jan Willem Goudriaan,

EPSU President                                                                 EPSU General Secretary

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Građanka Ljiljana Martinjuk (55 godina) iz lepog bačkog mesta Kruščića, opština Kula, nalazi se od četvrtka, 28. juna, u kritičnom stanju. Ljiljani je neophodna krv! Davaoci krvi mogu da budu muškarci sa 0-tom grupom (nije bitan rhf faktor)

*****

Ljiljana je majka pet ćerki i jednog sina, svi uzorni, porodica za ugled. Međutim, iznenada ih je zadesila ova teškoća. Njena deca putem društvenih mreža zamolili su sve ljude koji su u mogućnosti da daju krv: Na odeljenju transfuzije u Opštoj bolnici "Doktor Radivoj Simonović" u Somboru. 

Neophodno je da to budu muškarci sa NULTOM grupom (rhf faktor nije bitan) i da su već bili davaoci krvi. Kako je odmah, sutradan po objavi, u petak (28. juna) iskazana solidarnost i već prvog dana bila prikupljena određena količina krvi, uz svaka čast svim donatorima, privremeno je bila obustavljena potražnja krvi za Ljiljanu da, kako su u somborskoj Transfuziji objasnili, krv ne bi propadala. 
 
- Međutim, u nedeljnim popodnevnim satima (oko 17 časova, 1. jula) ustanovljeno je da je preko potrebno i dalje sakupljati krv za Ljiljanu Martinjuk -
 
Krv će dokle to god bude potrebno a svi želimo da to bude što kraće, biti sakupljana i dalje. Mole se zato svi koji su u mogućnosti da od jutarnjih sati, pa sve do 13:00 časova, u ponedeljak, 2. jula 2018. daju krv. Naglasiti da je za Ljiljanu Martinjuk!
 
Poštovani čitaoci, i dalje je potrebno sakupljati krv za Ljiljanu. Ovo se odnosi i na utorak, 3. a i na sredu, 4. jul: Transfuzija Opšte bolnice "Doktor Radivoj Simonović" u Somboru.
 
Ljiljana je dobila sepsu, a trombociti su i dalje niski. Zbog toga akcija mora biti nastavljena, i dalje su potrebni davaoci.
 
- Hvala vam na mnogo puta podeljenoj objavi.... hvala na svim rečima podrške... i hvala svima koji su u mogućnosti da pomognu... - zahvaljuju se Ljiljanica deca.
 
Iskažimo još jednom solidarnost, hvala svima i od strane ekipe i redakcije Novog Radio Sombora.
 
*****
Objavljeno u Prva vest

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…