Prikazivanje članaka po tagu prijatelj

* U božićne dane Somborce je rastužio svojim odlaskom primarijus, doktor Branislav Danilović. Jedan od onih sugrađana za koje se retko, slobodno može reći da je bio i da će ostati doktor i prijatelj svih

Kada mu je nakon brojnih strukovnih, društvenih i književnih priznanja stiglo i ono najznačajnije kada je reč je o gradu u kojem je živeo, sklopio uzor-porodicu, radio do poslednjeg dana, Oktobarska nagrada povodom Dana osobođenja Sombora od fašizma 21. oktobra 2015. godine, nepodeljen je bio stav da je nagrada zapravo oličenje beskompromisno nadasve voljene ličnosti. Prilikom uručenja nagrade u svečanoj sali Gradske uprave - Županiji, u obrazloženju je stajalo:

'Primarijus dr Branislav Danilović je rođen 1939. godine u Gnjilanu. Formalno obrazovanje stekao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu a medicinu rada je specijalizovao 1972. godine. Lekar, čije je znanje, briga i humanost, spram pacijenata dokazana i potvrđena radom u ambulantama nekadašnjih somborskih preduzeća, kao što su „Bane Sekulić“, „Vesna“, „Trepča“ i „Rade Končar“. Praktični deo rada upotpunio je nizom edukativnih napisa stavljenih u službu jačanja preventivne samozaštite pacijenata i sugrađana u celini. Više decenija traga po prošlosti Sombora i nastoji da svoje spoznaje pisanom i živom rečju neumorno prenosi sugrađanima i brojnim namernicima a sve u slavu lepote, uzdizanju ugleda u očuvanju vrednosti našeg grada.'

Pozdravljen dugotrajnim aplauzom ispunjene sale Županije, primarijus dr Branislav Danilović u skromnosti svoje veličine zahvalio se sledećim rečima, ali, na kraju u svom stilu ne samo struke, već ponajpre dobre namere i prilikom zahvale, iskoristio momenat da još jednom pruži savet, najdobronamernije kao i uvek upozorenje u vezi sa razlozima zašto društvo mora da misli zašto koliko je značajno aktuelno unapređivati čuvanje jedinog pravog bogatstva kako je govorio, zdravlja:

'Poštovani prisutni sugrađani, kao dobitniku ove značajne nagrade Grada Sombora, dozvolite mi da se sa ovog mesta najpre zahvalim na ukazanoj počasti gradonačelnici grada Sombora Dušanki Golubović i predsedniku Skupštine grada Sombora primarijusu doktoru Zoranu Parčetiću, potom Komisiji koja me je odabrala da primim ovo veliko priznanje i poštovanim predlagačima koji su u meni videli ličnost koja to priznanje zaslužuje. I pozdravljam sve vas prisutne u ovoj Sali kako odbornike, tako i borce i meni drage goste. Istovremeno želim da se zahvalim mojoj recenzentkinji i ostalim saradnicima koji su mi nesebično pomogli da svih dvanaest objavljenih knjiga dožive svetlost dana. Ovim sam delimično ostvario misao našeg velikog Dositeja Obradovića da vreme sve briše, da sam u kamen i knjige ostavio. Isto tako ako ne i više želim da se zahvalim mojoj porodici, naročito mojoj ženi, koja mi je omogućila svojom pažnjom da preživim pet teških operacija, da doživim radnu i životnu penziju, i kvalitetni dostojanstven život. Posebno pozdravljam ovde prisutnu, moju najmlađu unuku Milicu (tom prilikom zaorio se snažan aplauz). Ako bih rekao nešto o sebi, kazao bih samo ovo, da sam sve u životu postigao poštenim radom. On mi je pružio ne samo zadovoljstvo, nego mi je u najtežim danima vraćao samopozdanje i ljubav prema životu. Rad mi je kao lekaru u medicini rada i kao autoru svih knjiga koje sam napisao, a koje su predlagači naveli u Komisiji, poslužio da pobedim strah i neprijatnosti koje bolest sa sobom nosi. Tako sam do sada radio i obećavam koliko me zdravlje i godine posluže, da ću nastaviti sa radom da budućim pokolenjima na osnovu dokumenata iz Istorijskog arhiva u Somboru ostavim zapisan trag o zdravstvenoj kulturi i međuljudskim odnosima o davno stečenoj samostalnosti 1749. godine koju grad i danas čuva kao svoju samobitnost zahvaljući mudrom višenacionalnom razumevanju. Voleo bih da se i u buduće ovako nastavi. Na ovom mestu moram javno da priznam da ću imati jedan neostvaren dug prema zdravstvu ali više prema stanovnicima ovog Okruga da što zbog godina što zbog narušenog zdravlja, ne bih mogao da bez konsultacije i sa pomoći većeg broja lekara da se prihvatim da uradim studiju o promeni strukture smrtnosti u somborskoj bolnici pre i posle bombardovanja NATO bomama. Da je ova studija potrebna ima već naznaka o povećanom broju obolelih od karcinoma štitne žlezde posle 20 godina Černobila. Mi sad ulazimo u taj vremenski period kada se očekuje porast maligniteta i to neće biti više samo stav lekara nego šire društvene zajednice. I sa ovog mesta, ovim predviđanjem, želim da samo upozorim društvo da počne o tome da misli.

~ . ~

(Umesto post scriptuma).

Svoj ugled dragi prijatelj stekao je vrlo jednostavno. Takav kakav u mojim sećanjima a ubeđen sam i mnogoborjnih, i ostaje. Tužan zbog odlaska a srećan što smo dugo bivstvovali kao savremenici, ali i saranici, pamtiću nebrojene susrete. Kako one u Gradskoj hali „Mostonga“ pretežno između dve prvenstvene rukometne utakmice u to zlatno doba tog najtrofejnijeg somborskog ekipnog sporta, tako i na ulicama našega grada. Najčešće, u ulozi lekara somborskih rukometaša, popularnih „romantičara“ kada govorimo o doktorovom angažovanju i u sportu, gde je itekako bodrenjem doprinosio pobedama i konačnom činu da se njegovi „momci“ popnu kao prvi kolektivni somborski sportski tim u samu elitu tadašnje velike države što je bila ogromna stvar. No, novca nije bilo dovoljno pa umesto njih „gore“ ode drugoplasirani Metalac iz Futoga. Obični su rukometaši igrali predigre, subotom uveče u prepunoj velikoj sali "Mostonge" pre svojih sportskih koleginica, rukometašica koje su u vreme dok smo dr Danilović i ja bili naravno, u različitim ulogama, dušom i srcem vezani i za jedan i za drugi klub, harale Jugoslavijom i Evropom, pa će ostati u knjizi mojih sećanja (a dao dragi Bog i nekom budućem publikovanju), naši razmenjeni pozdravi, konsultacije, radovanja zbog sportskih pobeda, isto tako zajedničkih nerviranja zbog sudijskih grešaka i lakrdija, ali smo znali da ostanemo „fini“ spram 'nepripravljenih sudija', u čemu je i toj finoći naravno doktor u odnosu na mene značajno prednjačio. A posebno mi ostaje milo, kada sam kao i „kod rukometašica“, bio konferansije i na muškim rukometnim utakmicama upravo stoga, jer sam sedeo za mikrofonom, tik uz omiljenog, na utakmici dežurnog doktora Danilovića - sa svom njegovom potrebnom opremom i medicinom u uvek brižljivo pripremljenoj torbi.

No naravno, jednakom pažnjom brinuo je i o svim drugim sportistima s obzirom na, opet, naša zajednička susretanja i moje dugogodišnje praćenje sporta, kada bi ga pozivali na mečeve rvači, turnire karatisti, bokseri, džudisti, borci, pa predstavnici bazičnih sportova, da ne pričam o dizanju tegova kada je i u svojim vođenjem trofjenog kluba pridonosio osvajanju brojnih titula... Pazio je da svaki sportista 'ne pretera' u treningu, pa i obratno....

Ini takođe ostaju naši susreti onako jednostavno 'slučajni' a da pravilo ptvrđuje da ništa slučajno nije, jesu baš ova sećanja koja će trajati dok je i mene. Imponovolao mi je kada bi mi još u mlađim mi novinarskim godinama, popularni doktor zastao negde na somborskom „glavnjaku“, informišući me u stilu, „novinaru, imam jednu novu ideju, u planu mi je nova knjiga, pa da malo popričamo..."... „Naravno - uzvraćao sam odmah radosno - jedva čekam, doktore, da objavim o Vašem novom naslovu, saradnja se nastavlja...“

I nastavlja se. Fizički odlazak samo je neminovan deo nastavka života. Doktor Danilović nam je dao tu privilegiju da puno toga naučimo. Savladao sam i ja jednu od lekcija. Itekako važnih. „Manje se nerviraj, ti to nisi zaslužio“. Hvala Vam, na svemu, uvaženi prijatelju! (Siniša Stričević, gl.odg.ur. Novog Radio Sombora, delić ličnih uspomena)

~ . ~

Rubriku dopunjujemo, takođe, sačuvanim tonskim zapisamo (jednim od retko sačuvanih, u nažalost, ugašenom Radio Somboru), kada je koleginica Nataša Turkić, koja je u to vreme uređivala emisiju „Abeceda zdravlja“, subotnji prepodnevni program (zvučni zapis je iz 2006. godine) posvetila intevjuu sa prim. dr Branislavom Danilovićem. Link sa kojeg ponovo možete da čujete ovaj razgovor je sledeći:

https://www.youtube.com/watch?v=B2TvvBQ05KU

~ . ~

- Dodatak: U galeriji, odmah ispod teksta, pogledajte i niz fotografija iz bogate karijere, ponos-porodične, korica objavljenih knjiga, te sa dodele Oktobarske nagrade 2016. godine / uz legendu-objašnjenje uz svaku fotografiju:

1) Na službi u somborskoj "Tekstilnoj", 1976; 2) Preševo, 1944; 3) Umčari, 1962; 4) Studentski dani u Beogradu, 1960; 5) Sa suprugom na Kongresu opšte medicine, Opatija, 1981; 6) Sa suprugom na Kongresu medicine rada, Portorož, 1986; 7) III Simpozijum o cerebrovaskularnim bolestima, Zagreb, 1979; 8) Svečano otvaranje nove galvinizacije "Bane Sekulić", Sombor, 1980; 9) I mesto u dizanju tegova u Jugoslaviji, 1973; 10) Gnjilane, 1964; 11) Proslava 10-godišnjice somborske Medicine rada, 1976; 12) Somborski medicinski dani, 1977; 13) Svetski kongres o povredama na radu, Cavtat, 1977; 14) Dodela plakete Jugoslovenskog saveza "Za zaštitu čovekove sredine" u Somboru, 1977; 15) Autoportret, kod slikara i prijatelja Save Stojkova; 16) Gnjilane, 1964; 17-19) Sa porodicom nakon mature unuka Vuka, 2015; 18) Sa porodicom nakon mature unuke Jelene, 2015; 20-25) Naslovi objavljenih publikacija; 26-35) Sa dodele Oktobarske nagrade grada Sombora za 2016. godinu, svečana sala zgrade Županije: nagradu uručila gradonačelnica Dušanka Golubović; u društvu sa predsednikom Skupštine grada Sombora, pok. prim. dr Zoranom Parčetićem, zamenikom gradonačelnice, današnjim gradonačelnikom grada Sombora Antonijom Ratkovićem i brojnim kolegama, prijateljima i poštovaocima -

Primarijus dr Branislav Danilović ispraćen je u sredu, 5. januara 2022. godine iz kapele na Velikom pravoslavnom groblju u Somboru

Novi Radio Sombor, Udruženje "PODIUM" i Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" i GS KUM - Kultura, umetsnot i mediji izražavaju najdublje saučešće porodici preminulog sugrađanina, primarijusa, doktora Branislava Danilovića

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* U krugu porodice, brojnih prijatelja i saradnika, i u ambijentu najvišeg dostojanstva u subotu 18. decembra u velikoj sali zgrade Županije održana je komemoracija povodom smrti Borislava Staničkova, dugogodišnjeg funkcionera, društveno političkog radnika, privrednog, obrazovnog, kulturološkog, sportskog poslenika, svestrane visoko obrazovne ličnosti u čijem temelju rada i visokih rezultata socijalne korelacije stoji konstanta solidarnosti sa građanima. Komemoraciji su prisustvovali i visoki funkcioneri, Branko Ćurčić, potpredsednik Vlade Vojvodine, Aleksandra Đanković, potpredsednica Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine...

Najpre je voditeljka Jelena Kosanović pročitala najznačajnije podatke iz njegove biografije: Borislav Staničkov rođen je u Staparu 1955. godine, u kojem je završio Osnovnu školu „Branko Radičević“. Nakon osnovne škole završava gimnaziju u Somboru, društveno-jezički smer, da bi 1979. godine diplomirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, društveno politički-smer, današnja politikologija. Kada je radno angažovanje u pitanju, od 1979-1981. godine radio kao profesor u Obrazovnom centru „Ivo Lola Ribar“ u Novom Bečeju. Od 1981-1988. bio je profesor u gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ u Odžacima. Kao stručno politički saradnik u Radnoj zajednici Sombor, angažovan je od 1988-1990. U opštinskoj upravi Sombor obavlja posao samostalnog savetnika od 1990-1996. Od 1996-2000. bio je direktor Centra za fizičku kulturu u Somboru. Bio je direktor DP „Crvena zvezda“ Sombor, od 2000-2003. Direktor poslovne jedinice DOO Gep Beograd tokom 2003. i 2004. godine. U periodu od 2004-2010. godine u Domu učenika srednjih škola Sombor radio je kao vaspitač da bi od 2010. pa sve do odlaska u penziju 2020. godine radio u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kao načelnik Školske uprave. Objavio je više samostalnih istraživačkih i stručnih radova iz oblasti obrazovanja i vaspitanja. Pohađao je i uspešno savladao više od pedeset različitih obuka iz oblsti obrazovanja, dobio je međunarodne i domaće sertifikate i diplome a potom svoje znanje nesebično delio sa ostalim akterima obrazovnog sistema u Zapadnobačkom i Severnobačkom upravnom okrugu. Kada je društveno politički rad Staničkova u pitanju bio je član Socijalističke partije Srbije od njenog osnivanja a sve vreme i član Gradskog odbora partije. Bio je predsednik Gradskog odobra SPS-a, od 2010-2020. Od 2012-2014. obavlja funkciju zamenika predsednika Skupštine grada a u periodu od 2014-2016. predsednik je Skupštine grada Sombora. U više mandata bio je sekretar i predsednik sportskih klubova, rukomet, fudbal, kuglanje, šah, a za člana Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja izabran je u avgustu 2020. godine i tu funkciju predano je obavljao da smrti. Iza sebe je ostavio suprugu Marinu, ćerku Vesnu i sina Vojina kao i unuka Viktora i zeta Andriju.

~ . ~

Najpre se brojnim prisutnima obratio gradonačelnik Sombora, Antonio Ratković: - Danas je tužan dan za grad Sombor. Opraštamo se od našeg prijatelja i kolege Borislava Staničkova. Završen je jedan sadržajan i bogat život, zatvorena je jedna knjiga puna dobrih i plemenitih dela. Borislav je aktivno učestvovao u političkom i društvenom životu našeg grada. Za to vreme imao je priliku da obavlja funkciju zamenika predsednika Skupštine grada, predsednika Skupštine grada Sombora, bio je odbornik u Skupštini grada a poslednjih nešto više od godinu dana imao sam pre svega čast da sarađujem sa njim kao gradskim većnikom, sarađujem na rešavanju pitanja od velike važnosti za grad Sombor.

Bora je bio vredan i istrajan u radu. Svoj radni vek posvetio je obrazovanju i deci kao profesor, kao vaspitač u učeničkom domu i kao načelnik Školske uprave grada Sombora gde je tokom desetogodišnjeg rada nesebično delio svoje znanje sa akterima obrazovnog sistema u Zapadnobačkom i Severnobačkom upravnom okrugu. I nakon odlaska u penziju, ostao je posvećen misiji obrazovanja kao član Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja.

Kolika je ta posvećenost bila, mogli smo da vidimo ne tako davno kada je uprkos teškoj bolesti koja ga je snašla, Bora smogao snage da još jednom isprati manifestaciju RTS krosa i Obrazovnog kruga koja je održana pre nešto više od mesec dana u Somboru. Bora se lako povezivao sa ljudima a zbog njega su ljudi koji nisu odavde uspeli da se povežu sa Somborom. Tako se to desilo i sa direktorom RTS krosa Stevanom Kovačevićem koji je njemu u sećanje napisao sledeće reči:

’Uz Bokija kako sam ga prozvao od našeg prvog susreta početkom druge decenije ovog milenijuma zavoleo sam Sombor, njegove ljude, istoriju, kulturu, tradiciju, zeleni gusti bođoš, Andrića čardu i riblji paprikaš. Od Bokija sam prisvajao blagost i tihost i učio ono što se u školi nije moglo naučiti. Boki je voleo sport, ponajviše fudbal i tenis. U srcu pak nosio je besmrtne Somborce, rvača Frgića, košarkaša Jokića. Voleo je i kros RTS-a, zbog dece, i mene. Bili smo zajedno i pre nepuna dva meseca, tog 23. oktobra na kros seriji u Somboru. Bio je to naš poslednji susret i njegova poslednja izjava za RTS za nezaborav’ - napisao je Kovačević.

- Borislav Staničkov - nastavio je gradonačelnik Ratković - zasigurno je ostavio nemerljiv trag u obrazovanju mnogih generacija Somboraca. A njegova odmerenost, smirenost, odlučnost i razboritost činili su da za kratko vreme zadobije poštovanje i naklonost svojih saradnika. Bilo mi je čast pre svega poznavati ga, sarađivati sa njim, mnogo toga naučiti, što ćemo sigurno svi mi mlađi a i stariji koristiti u svojoj budućnosti.

U ime svih dela koje je učinio za Sombor hvala mu i neka mu je večna slava.

Đurađ Milanović, u ime Socijalistčke partije Srbije, potom je takođe biranim rečima govorio o Borislavu Staničkovu:

- Poštovana porodice Staničkov i Velisavljević, rodbino i dragi prijatelji našeg Borislava, život svih nas, vreme koje provedemo zajedno, kada se sve sagleda zaista je kratko. Realnost koju danas treba da prihvatimo i zbog koje se nalazimo ovde, je izuzetno teška i bolna. Radost ipak prevazilazi tu bol. Radost, jer smo mogli da živimo sa, i uz, velikog čoveka. Nagrađeni smo jer smo mogli profesionalno da se razvijamo i da učimo od čoveka velikog srca.

Iz Stapara, preko somborske Gimnazije, do Fakluteta političkih nauka krenuo je put našeg, ispostaviće se vremenom, zaslužnog društveno političkog radnika. Borislav je svoje znanje i sposobnosti nadograđivao u više organizacija i ustanova tadašnjeg sistema. Formaranje svoje profesionalne ličnosti je proveo u nekoliko obrazovnih insistucija kao profesor. Njegov početak rada u opštinskoj upravi u Somboru, ispostaviće se danas, predstavlja početak njegovog zalaganja za kvalitetniji život običnog pojedinca u vreme kada je to u našoj državi bilo najteže.

U međuvremenu, bio je primoran i da brani našu zemlju na prvim linijama fronta. Socijalistička partija Srbije svojim osnivanjem u Somboru takođe je dobila stalnog člana Gradskog odbora svih saziva do danas. Bora je bio u svim sazivima kao član Gradskog ili Izvršnog odobra. Na mestu predsednika Gradskog odbora je imenovan 2010. godine na Konferenciji, a reizabran 2014. godine i tu je funkciju obavljao do danas. Upravo sa ovim činom kreće obnavljanje SPS-a u Somboru i povratak na političku scenu.

Prepoznajući njegovu nameru i ambiciju Pokrajinski odbor mu daje bezrezervnu podršku u obnavljanju partijske infrasturkture u Somboru. Vodeći se svojim principima da je rad jedino merilo vrednosti, iskrenošću i principijelnošću, otpočeo je sa saradnicima angažman na rekonstrukciji obrazovnog sistema u Somboru. Uz podršku partijskih drugova u Novom Sadu i Beogradu Borislav je kroz sistem Ministarstva prosvete gde je radio kao načelnik Školske uprave i lokalnog parlamenta, gde je jedno vreme obavljao funkcije zamenika a kasnije i predsednika Skupštine, uspeo je da značajno prilagodi obrazovnu infrastrukturu u Somboru savremenim tokovima obrazovanja i kulture.

Njegova sposobnost da prepoznaje i kandiduje kvalitetne ideje koje doprinose građanima, u mnogo čemu je zaslužna da danas u Somboru imamo Odeljenje za obrazovanje u sklopu Gradske uprave, ustanovljenu nagradu iz oblasti obrazovanja „Avram Mrazović“, kao i da se u Somboru održava manifestacija Kros RTS-a. Mnogo je projekata iz oblasti kulture u kojima je učestvovao što sa našim institucijama a što sa ambasadama i predstavnicima drugih zemalja. Sve je ovo rezultat entuzijazma i bezrezervnog zalaganja.

Kao neko ko se dugo vremena bavio sportom sa velikom srećom se radovao uspesima svih sportista i sportskih organizacija u gradu, a i sam je bio aktivan rekreativac. Poslednji društveni angažman, upravo i oslikava njegovu želju da pomogne i podrži mlađe naraštaje u novim projektima i zalaganjima za dobrobit naše lokalne zajednice.

Na našu veliku žalost on je ostao nedovršen, ali će biti nastavljen na istim onim principima na kojima se temeljio rad našeg Borislava.

Dragi Boro, dragi naš Bočke, danas se opraštamo od tebe ali ti ne govorimo zbogom, ti ostaješ sa nama zauvek kao bolji deo nas, jer smo i mi uz tebe postali bolji ljudi. Velika praznina ostaje kod svih nas sa tvojim odlaskom, ali sam sasvim siguran da će je ispuniti osećaj ponosa što smo živeli kraj tebe. Dragi moj prijatelju, hvala ti na svakom trenutku koji smo proveli zajedno, hvala ti na razumevanju i podršci.

Marina, Vojine, Vesna, Andrija, Čedomire, još jedanput primite naše najiskrenije saučešće. Slavu mu - u emotivnom a dostojanstvenom tonu izgovorio je Đurađ Milanović.

Doktor Stojan Berber, veliki prijatelj Borislava Staničkova, izrazio je zatim: - Poštovani, žalosni skupe, poštovana Borina porodice, poštovani rođaci i prijatelji Borini, niko od nas nije očekivao da će se životni put našeg Borislava, Bore, tako naglo skratiti. I to u momentu kada je krenuo na stazi odmora, kako rade svi pri kraju profesionalne karijere - mada je imao još dovoljno moći da deo sebe posveti društvenom angažovanju, kako je to činio dok je bio u naletu fizičke svežine, snage, i optimalnog duhovnog izraza, pun životnog elana.

Bio je oduvek i kao primeran učenik gimnazije, i kao uspešan student politikologije, kada je aktivno učestvovao i u dramskim sekcijama i bio angažovan i kao talentovan sportista. Obrazovanje ga nije kasnije usmerilo jednom vertikalom već je prihvatao poslove koji su mu nuđeni i mimo njegovog interesovanja, te je radio kao profesor u školi, i kao direktor u preduzećma, i kao rukovodilac u sportskim objkektima, ali i kao revnosan vaspitač omladine.

Jedino što ga je pratilo čitavog života od čega se nije sklanjao, bila je društvena i politička angažovanost na strani socijalističke levice i kao politikolog, u društveno političkim organizacijama ali i kao politički rukovodilac u organima koji su baštinili socijalističku i antifašitstičku ideju. U takvom svojstvu prihvatao se dužnosti i obaveza u organizacijama i organima vlasti, pre svega u Skupštini grada, kao njen predsednik, ali i u prosveti kao uspešan načelnik dva velika okruga.

Kao osvedočeni rodoljub i antifašista i kao ljubitelj knjige, i kulturnih dešavanja, poneo je zasluženo uz druga vredna priznanja, i nagradu Venac slobode „Radomir Drakulić“ kada je kao slavodobitnik izrekao besedu za pamćenje kao deo svoje duhovne zaostavštine. Ono što je Boru posebno krasilo jeste njegovo drugarsko ophođenje spram svojih saradnika, bilo to u društveno političkim organizacijama ili na službenim rukovodećim mestima, pa nije čudno da je i u mirovinu krenuo uz hvalu i uvažavanje prosvetnih kolega, uz zvuke violine, kao jednstven oproštaj za saradnika za kojeg imamo samo reči hvale što se u našem društvu ne viđa često.

Pamtićemo ga na kraju i kao čoveka tolerancije i pomirenja a ne svađe i sukoba. Slava našem Borislavu Staničkovu, našem drugu. Hvala mu.

...

Stigao je veliki broj telegrama saučešća; telegrame povodom odlaska Borislava Staničkova poslali su Rajko Đurović, Podgorica, Velimir Kramar, Beograd, Sonja Mitankovski, Kačarevo, Jelena Filipović, Beograd, Milana Katanić i porodica Gradinski Sombor, Ksenija Liščević, Sombor, Zapadnobački upravni okrug, porodica Milić, Zaječar, osnovna škola iz Ruskog Krstura, Školska uprava Sombor, Gradski odbor Socijalističke partije Subotica, Zoran Marković u ime genercije 1974. Fakulteta političkih nauka Beograd, Vladan Zagrađanin, Studentski trg Beograd, Socijalistička partija Srbije Beograd, Branko Ružić, odbori Socijalističke partije Srbije iz Inđije i Subotice, Ivica Dačić, Dušan Bajtatović, Vanja Vukić iz Beograda, Milomir Premović, Beograd.

Borislava Staničkova ispratili su brojni građani na Malom pravoslavnom groblju u njegovom rodnom Staparu u subotnje popodne, 18. decembra.

...

Pogledajte i galeriju fotografija ispod teksta (autor: Dragan Mutić)

Kompletan snimak komemoracije možete slušati i u našem drugom mediju - u programu Novog Radio Sombora (portal: www.omiljeniradio.com)

------

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Ima osoba, ličnosti, o kojima ne možemo da govorimo u prošlom vremenu i nakon njihovog fizičkog odlaska. Tako je i u svetlosti večnoj, naše Slobodanke Škorućak, koja nas je napustila u nedelju, 14. novembra 2021. a ispraćaj je u sredu, 17. novembra na Velikom katoličkom groblju u Somboru u 14 časova

Dragu Slobu, kako joj je od milošte nadimak njenih brojnih prijatelja, pamtimo kao jedan od simbola Sombora. Svaki susret sa njom donosi uvek nešto novo, pamtljivo, što će vas oraspoložiti kada vešto primeti da ste nervozni ili tužni, pozvaće vas na kafu, ugostiti u svom toplom domu. Njena reč je ohrabrenje a pogled toplih očiju daje vam smiraj. A kada ste srećni - ona je još srećnija i ti se trenuci provedeni sa njom, pamte poput prve ljubavi ili najbolje ocene koju ste dobili u školi. Dok, veštinu njenih profesionalnih umeća i teško uporedivih radnih sposobnosti prenosi na nove generacije uposlenika u velikoj somborskoj bolnici....

Novi Radio Sombor i naš izdavač, Udruženje Podium, zahvaljuju se na svakoj podršci dragoj Slobodanki Škorućak (rođenoj Kobilarić) uz obećanje da ćemo se truditi da budemo što bolji. Njenim ćerkama Valeriji i Lidiji i njihovim porodicama, sestri, gospođi Nadi Mijić i njenoj porodici, izražavamo najdublje saučešće.

......

O lepoti i dobroti ove posebne žene, govore i mnoge tople reči, pa izdvajamo pojedine izraze njenih saradnika i prijatelja po tužnom saznanju

+ Tako je sa puno ljubavi pričala o svojim kćerkama i njihovim porodicama. Ozarena je bila kada smo se srele i pričala o vama. Kako ste uspešne, srećne i zadovoljne i kako ona puno putuje i nije nikada pomislila da će tako putovati.... Nikada ljuta, uvek zadovoljna..... Ljubim vas puno i znam kako vam je.... sve sam to prošla. Za kratko vreme otišao je moj suprug, pa sestra, pa zet, pa mama. Tuga do neba... (Gizela Žužić, dugogodišnja prijateljica, saradnica...)

+ Dostojanstvena, predana unucima i ćerkama, posvećena onima koje voli, istrajna u onome što čini... energična, brižna, vedra, borac... Jaka, a krhka... oličenje požrtvovane majke, bake, rođake, prijatelja. Naša Sloba. Naš životni borac i naša dama. Žena sa stavom i stilom. Uvek u pokretu, uvek sa rečima podrške za druge! Vredna svake pažnje i svakog trenutka... Srećna zbog predstojećih zimskih praznika i odlaska deci i unucima iščekivala je susret sa svojima. No, na iznenađenje svih nas, neželjenim okolnostima, iskrala se sa ovog sveta tiho i nestvarno ! Odjednom ... bez prilike za još jedan zagrljaj i još poneku toplu reč ! Da, ostaju nam sećanja, a u njima Slobina snaga, volja, životna istrajnost, vedrina, toplina, podrška i pripadnost ! Hvala jednoj divnoj duši koja zaslužuje da bude naša legenda! (porodična prijateljica i učiteljica njenog unuka, Tanja Dušanić Kolar)

+ Dragi Leo i Lili! Smrt ne postoji. Postoji samo zaborav, a Nju niko neće zaboraviti. Uvek ćemo je videti u Markovom oku, Leovom osmehu, čuti njen glas i smeh u Bokiju, njenu srdačnost, vedrinu i razboritost videti u tebi i Valeriji. Budite srećni i ponosni što ste bili deo nje i što je ona zauvek deo vas. Mnogo sam je volela i poštovala. (od prijateljice, književnice Željke Krekić)

+ U svoje lično ime, težak mi je zadatak da i kao novinaru, pronađem reči. A ima ih bezbroj kada je draga moja drugarica (kako smo se zvali, „druže - drugarice“) sa onim velikim, najvećim T(Ti). Na čemu sve hvala imam da Ti i sada kažem, draga Slobo, na svim onim poveravanjima, sačuvanim tajnama koje mogu da budu iskazane samo najboljem prijatelju. Ti to ostaješ. Poput vulkana kojim izgaraš i kada je najteže, Ti koja si podigla posle odlaska Tvog, nezaboravnog čika-Geze, dve prvorazredne kćeri, na način na koji i drugi uče. A i kad je meni bilo najteže, u prvom redu ostala si da mi daš taj Tvoj optimizam i osmeh i vratiš mi samopouzdanje. Uzvraćam ti zauvek do trenutaka kada ćemo se opet a večno, družiti... (Siniša Stričević, gl.odg. ur. N R Sombora)

---------

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* U organizaciji Sekcije muzejskih pedagoga Muzejskog društva Srbije biće održana dvodnevna konferencija Muzejski posetilac: gost, partner, prijatelj. Domaćin je Gradski muzej Sombor, a vreme održavanja je 18. i 19. novembar

Organizacioni tim konferencije čine: Gordana Pajić/Narodni muzej Valjevo/predsednica Muzejskog društva Srbije, Dragan Kiurski/Narodni muzej Kikinda/predsednik Sekcije muzejskih pedagoga MDS, koordinator konferencije, Dragana Latinčić/Muzej grada Beograda/programski koordinator konferencije, Nevena Kusonić Živadinović/Gradski muzej Sombor/predstavnica muzeja domaćina, organizator konferencije, Bojana Subašić/Zavod za proučavanje kulturnog razvitka/stručna saradnica, plenarni izlagač, Katarina Dragin/Narodni muzej Kikinda/vizuelni identitet konferencije.

- U prilogu možete da pogledate osim plakata na naslovnoj strani i kompletan program, kao i temu konferencije (u slajdovima ispod teksta) -

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Kultura

* Zdravko Borojević, slikar, pisac, pesnik, predsednik Udruženja likovih stvaralaca Likovna grupa 76, u lepom ambijentu Galerije u pasažu na glavnoj somborskoj ulici u sredu, 15. septembra priredio je već 16. samostalnu izložbu "Mrtva priroda", u prisustvu brojnih prijatelja i atmosferi spajanja, poruke mira i nadasve lepote novih susreta za bolja nam i lepša sutra, kako ovi umetnici entuzijasti to umeju da čine dobro

- Dozvolite da vas sve skupa lepo pozdravim, u ime Likovne grupe 76, u moje vlastitio ime, hvala vam svima koji ste došli - rekao je na samom početku okupljenima u dvorište-jednom novom pravom umetničko-stvaralačkom jezgru u samom srcu Sombora na glavnoj ulici u pasažu "preko puta stare robne kuće" - Hvala vam svima koji ste donijeli poklon, neću reći da nije trebalo, ali moglo je i bez toga, hvala vam, hvala i onima koji nisu donijeli, i oni su svi normalno, dobro došli (već na početku bio je na svoj prepoznatljivo duhovit način, raspoložen naš domaćin Zdravko), evo vidite, naše Udruženje se tu smjestilo, radimo već drugu godinu, uz svako udruženje postojeći su neki problemi, nekada nema novaca, nekad nema ovoga-nekad nema onoga, ali vidite da funkcionišemo... radimo stalno izložbe i iz tih razloga ja iimam moju drugu zarerdom samostalnu izbložbu, doista obe su tematske, ono su bili duborezi, a ovo je mrtva priroda.

Borojević je odmah potom naglasaio da je malo zamislio i ovo otvaranje, da bude nešto drugačije. - Znate, svi mi imamo naše dobre poznanike, kolege u ovoj branši, u onoj branši, prijatelje... a ja imam prijatelja iz rodnog kraja, mog prijatelja kojeg sam stekao u ratu, a takva prijateljstva i drugarstva su nepokvarljiva i neprocenljiva. I moja je želja bila... on jedino što voli lepu sliku videti, a moja je želja bila da on meni otvori izložbu - nije mogao odbiti jer me nije znao odbiti, i ne bih mu dozvolio da odbije, zato će moj Vasilije, da otvori izložbu a ja pre nego što on otvori izložbu, ja ću nešto pročitati vezano i zbog našeg prijateljstva, neku, lepu, jednu malu pesmu... iz našeg kraja.

Grije li krajiško Sunce

Virove sunje plave

Nabrčkasmo se u vodi

Sanjasmo dečačke snove.

Grije li krajiško Sunce

Vrhove Šamarice, Čavić brda

Gdje proživjesmo, opstasmo uvek

U neka vremena kuda.

Grije li krajiško Sunce

Vjetrove što huče Unom

Dok teče ledena i zelena

Našom pitomom dolinom.

Grije li krajiško Sunce

Rijeku Glinu, njena sela

Što se saviše oko toka njena

Prazna, zarasla, opustjela.

Grije li krajiško Sunce

Zarasle grmove na Kupi

Gdje prve poljupce razmjenismo

Na staroj drvenoj klupi.

Grije li krajiško Sunce

Kako to toplo grejaše nekada

Dok hodasmo prašinom bosi

Grije li tako dobro i sad....

- Neću ovu ovu drugu pročitati sad, ajde ipak hoću, gde se vežem direktno na moju poslednju Baniju:

Banijo

Skupljenih prstiju

Čuvam grumen zemlje

Osjećam da zavičaj živi

Tvoja brda pitoma, blaga

Doline prosječene rijekom

Šume hrastove, bukve, grabove

Koji pitomi jušici, vrbaci

Nebo slobodno plave.

Šamaricom Sunja žubori

Sitna, brza, blaga, mala

Uvek hladna a tako topla

Kupeći sve usputne potočiće

Narastajući rijeku ljeti pregrađenih virova.

Mi mali skačući s daske

Crvenih bridućih grudi

Na tebi naučismo prve vodene korake.

Danas smo negde daleko

Ostale puste, zarasle doline

Ne vide si rijeke na obalama vrbe

Ne čuje se dječja graja.

Da li je nebo slobodno plavo

Ne ostavljam te drugima

Naćiću te unucima svojim.

(usledio je dug, spontani aplauz prisutnih)

Posle toga i ovih od strane autora stihova Zdravka, publici se obratio Vasilije Roknić koji je na poziv svog prijatelja i otvorio izložbu, ali, najpre je rekao: - Dame i gospodo, ja nisam mogao da vas ne pozdravim, drago mi je što sam ovdje, nisam mogao moga druga da odbijem iz više razloga. Zato što mi je drug, zato što mi je zemljak, emotivno me je sada podstakao, tako da mi nije baš lako govoriti uz ove stihove. Nisam ga mogao odbiti i čast mi je da mogu sa vama umjetnicima ovu lepotu podijeliti jer smatram kad bismo se mi pitali, da nikad ne bi bilo u svijetu ni rata, ni nekih problema kao što su bili.

Ja bih se sada malo samo osvrnuo da kažem da smo se ja i Zdravko sreli u nekim jako teškim vremenima, i da sam ga upoznao kao čovjeka koji je svojom kreativnošću, svojom sposobnošću, mnoge stvari rješavao. Mi smo tada sastavaljali nešto što je bilo jako pokidano, odnosno pokušali smo organizovati život u tim našim krajevima dakle u ratu bezi struje, bez osnovnih uslova za život, vratili se tamo gdje se negdje bilo pre jedno sto godina, tako da je Zdravko kad sam ga upoznao imao dobre ideje, uvijek ih je ostvarivao u praksi, bio je dosljedan sebi, da ga sad previše ne hvalim, bio je i na funkcijama, kad se to sve uhodalo i krenulo nekim normalnim životnim tokom

Roknić je nastavio: - Zdravko je bio što se meni posebno svidjelo kod njega, u pozciji da nije kad je krenuo nekakav biznis, impresioniralo me kod njega na neki način, to što nije bavio kao mnogi takozvanim prekograničnim biznisom, i to mi je još više produbilo moje prijateljstvo sa njim. Tad sam ga upoznao ne kao slikara, kao pjesnika, ni kao duboresca, nego sam ga upoznao kao čovjeka kao privrednika koji je sve što je naumio, zamislio, to je i ostvario. Sve se to raspršilo te ’95. godine i mi se rasuli. Pošto se moja Petrova Gora i njegova Šamarica dogledaju na neki način, mi se raspršismo po bijelom svijetu, odnosno po kugli Zemaljskoj, po čitavoj planeti Zemlji...

- Ja sam otišao u Metohiju, i nisam očekivao da ću ikada vidjeti Zdravka ponovo, međutim... (malo je na trenutak zastala knedla u grlu)... jednoga dana, kad sam selio u Bačku plodorodnu i blagorodnu, tad je neko zakucao na moj prozor, i... pojavio se Zdravko. To mi je bilo posebno drago, i tad sam ga ustvari upoznao kao slikara i kao pjesnika i duboresca. Tad se naše prijateljstvo produbilo i proširilo i posebno me impresionirala njegova zadnja izložba duboreza, zašto me impresionirala, zato što sam ja po struci šumar pa čim je nešto od drveta i čim se spomene šuma to me nešto emotivno veže i pogađa, tako da ću evo sada iskoristiti priliku da predložim Zdravku da krene sa mnom jednoga dana i da slika šumu i da slika pejzaže. Šuma je jako lijepa i kad u proleće sve kreće vegetacija, jako lijepa i u jesen kad je u njoj koriv boja, jako je lijepa kad je uspavana u magli, jako je lijepa kad odolijeva olujama pa bih pozvao moga druga Zdravka da jedan krene i da počne da slika pejzaže.

Možda se nisam dobro izrazio - dopunio je Vasilije - pošto nisam iz umjetničke branše, ali evo to je neka moja želja. Što se tiče same izložbe slika, ja bih to prepustio vama, jer ja ne vidim nijanse, ja vidim sliku, meni je slika jako lijepa, vi ćete svoj sud, svoje ocjene, svoje kritike naravno dati, ja vas više ne bih zamarao, niti dužio, ja proglašavam izložbu otvorenom. Hvala na pažnji (dug aplauz)

No junak ove priče, naš Zdravko, nije "izdržao" a da ne nadoveže na upravo prethodne reči svog prijatelja Vasilija još ponešto kada je reč o šumi, pa evo i zašto... - Ja bih još par riječi na kraju, ja nisam znao šta ćeš pričati, pa hvala ti na lijepim rečima, hvala ti na onome što si me podsjetio što smo mi radili zajedno, tako da...  a on mene sad zove da ja idem u šumu kada sam je ostavio, kad više ne mogu stignut’ zeca (smeh), nije me zvao kad sam ja mogao trčat’ za zecom, sad me zove. Hvala ti Vaso, tako da... izvolite, još jednom svima hvala što ste došli, hvala što svraćate u ovo dvorište i posle moje izložbe već znamo čija će biti, bićete opet uredno pozvani, voleo bih da se opet vidimo u lepom broju, malo imamo mi problema sa ovom našom koronom, neko drži u džepu, neko nema, tu masku, čuvajmo se i Bog će nas čuvati. Izvolite, prijatno, poslužite se... (i još jednom, najduži aplauz)

A prigodno posluženje pripremile su članice Likovne grupe 76 Zdravikove koleginice kao i prijateljice iz Gradskog udruženja penzionera Sombor čiji je Zdravko takođe član i vođa Likovne sekcije, no naravno, nije izostao ni onaj najbolji lek, domaća - iz rodnoga kraja...

- U dodatku odmah ispod teksta, pogledajte još niz fotografija kao i umetničkih slika sa otvaranja ove posebne izložbe -

Fotografije: Dragan Knežević

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Prva vest

* U Bezdanu je 15. januara preminuo Ištvan Surap, vatrogasac iz ovog mesta

Aktivan član Dobrovoljno vatrogasnog društva u Bezdanu, ražalostio je svoje mnogobrojne saborce, kolege i prijatelje. Nije bio oženjen. Bio je naš dugogodišnji član, izvrstan vatrogasac, dobar drug i prijatelj - kažu u ovom društvu višedecenijske tradicije čiji je Ištvan bio neraskidivi deo i njegov odlazak u 46. godini ostavlja nenadoknadivim gubitkom ne samo za DVD Bezdan već i širu somborsku društvenu zajednicu.

Novi Radio Sombor izražava najdublje saučešće porodici preminulog Ištvana Surapa +

~ . ~

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 3

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…