Prikazivanje članaka po tagu privreda

* Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i član Gradskog veća za oblast finansija i privrede Sava Dojić sastali su se u petak, 19. februara sa v.d. pomoćnika za oblast zapošljavanja u Pokrajinskom sekretarijatu za privredu i turizam Ilonom Pelt i direktorom Edukativnog centra za obuke u profesionalnim i radnim veštinama Đurađem Milanovićem

Glavna tema razgovora bila je prekvalifikacija radnika u skladu sa potrebama privrede, kao i aktivnosti na osnivanju Unije poslodavaca.

Učesnici sastanka razmatrali su i ideju o osnivanju biznis centra, u kojem bi proticale obuke i seminari za preduzetnike kako bi mogli da steknu veštine uz pomoć kojih bi unapredili svoje poslovanje i bili konkurentniji na tržištu.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i predsednik Skupštine Grada Sombora Zoran Rus sastali su se danas (petak, 11. decembar) sa pokrajinskim sekretarom za privredu i turizam Nenadom Ivaniševićem i podsekretarom Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam Slavoljubom Arsenijevićem

Na sastanku su razgovarali o razvoju turističkih potencijala Grada Sombora, kao i o podsticajima za privredu i turizam koje Pokrajinski sekretarijat pruža putem različitih konkursa.

Za gradonačelnika Sombora prioritet je dovođenje novih investicija u Grad, a nakon današnjeg sastanka, istakao je da će saradnja Grada sa Sekterarijatom biti na još višem nivou.

- Mi smo predstavili naše potencijale vezano za turizam jer smatramo da u Somboru sigurno ima jako puno potencijala. Razgovarali smo na temu privrede jer prioritet pre svega, mene i mog tima, je ulaganje u privredu i dovođenje novih investicija. Govorili smo o mogućnostima konkurisanja Grada Sombora na sredstva koja izdvajaju Sekretarijat za privredu i turizam tako da smo upoznati sa svim onim konkursima koji će Sekretarijat raspisivati u budućnosti. Svakako da smo se dotakli i teme rodne ravnopravnosti, kao i ulaganja u omladinu i složili smo se da Grad Sombor ide u dobrom smeru i pravcu što se tiče ovoga dela, a siguran sam da u budućnosti će saradnja Grada Sombora i Sekretarijata za privredu i turizam biti na još višem nivou - izjavio je Ratković.

Pokrajinski sekretar za privredu i turizam Nenad Ivanišević rekao je da je saradnja Sekretarijata sa Gradom bila solidna i da je Sombor u prethodne četiri godine koristio pedesetak miliona dinara kroz konkurse Sekretarijata.

- Mi mislimo da može više, mislimo da može bolje, mislimo da gradonačelnik ima tim koji može da ponudi projekte, a ideja jeste da Sekretarijat, u predviđenom budžetu koji treba da bude usvojen sledeće nedelje, gde je Sekretarijat dobio povećanje budžeta sa 66%, i mi imamo u planu nekih 400 miliona dinara koji treba na konkursima da budu podeljeni i u privredi i u turizmu. Ovde govorimo o privrednicima i u privredi i u turizmu, ali i nekih pedesetak miliona za zapošljavanje i samozapošljavanje - naglasio je Ivanišević i dopunio da će početkom naredne godine biti organizovani info-dani za privrednike kako bi bili upoznati kako sa programima Sekretarijata, tako i sa programima drugih organizacija koje će pružiti podršku privredi u narednom periodu.

Ivanišević je takođe podvukao da Sombor jeste turistički grad i da ima ozbiljnog prostora za dalju saradnju na ovom polju.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Kao i prethodnih kada smo od 2015, tako i sada kao i svake godine krećemo u proces takozvanog participativnog budžetiranja gde će građani grada Sombora normalno i naseljenih mesta, odlučivati šta će to da se radi i da se finansira iz budžeta u njihovim mesnim zajednicama - rekao je na samom početku konferencije za medije održanoj u zgradi Županije u ponedeljak, 28. septembra Sava Dojić, gradski većnik za finansije i privredu, kojoj je prisustvao i Mihael Plac, šef Odseka za Lokalno ekonomski razvoj (LER). Jezgrovito desetominutno obraćanje javnosti većnika Dojića prenosimo u celosti s obzirom i na značaj transparentnosti i efikasnog učestvovanja građana u kreiranju gradskog budžeta

- Pošto smo tokom prethodnih pet godina primetili da ima dosta nedostataka u vezi sa ranijim sistemom koji smo radili, ovoga puta - ove godine, pokušavamo da ga unapredimo, tako da smo u ovoj godini odlučili da svaka mesna zajednica, kako gradska tako i naseljenih mesta, predloži po tri poejkta - nastavio je Sava Dojić, dopunjujući: - Građani tih mesnih zajednica će glasati za jedan proijekat koji će Grad Sombor finansirati naredne godine. Za to smo se opredelili pre svega zbog toga da bi i male (manje) mesne zajednice mogle da učestvuju u participativnom budžetiranju, učestvovale su i do sada, ali su glasali za sasvim neke druge predloge, kao i da se izjasne šta je to u njihovom selu trenutno najpotrebnije, normalno, da bi se poboljšao život u mesnim zajednicama. Znači, sledeće godine svaka od seoskih i gradskih mesnih zajednica će dobiti po jedan projekat koji će Grad Sombor finansirati iz svog budžeta.

Takođe, ono što je Sombor prvi u Srbiji odradio to je uključivanje učenika srednjih škola u participativno budžetiranje. Taj proces je završen nedavno, u njemu je učestvovalo šest srednjih škola i svaka od srednjih škola je dobila što nove sanitarne čvorove, što opremu, što sredstva za izvođenje nastave. - Što se srednjih škola tiče tu ćemo malo kasniti zato što učenički parlamenti još nisu formirani, tako da ćemo za sredu (30. septembra) sazvati sastanak ili sa predsednicima učeničkih parlamenata ili sa profesorima koji su zaduženi za rad sa učeničkim parlamentima pa ćemo i ove godine raditi participativno budžetiranje u srednjim školama - najavio je Dojić. - Razlika u odnosu na prošlu godinu je upravo u novonastaloj situaciji pa će glasanje biti isključivo onlajn, trajaće 15 dana od dana kad počnemo a nadam se da ćemo za mesec dana, najkasnije prekosutra, imati sve predloge, pa već u sredu, 30. septembra može da počne glasanje a što se tiče srednjih škola nadamo se da ćemo početi sa glasanjem sledeće nedelje.

Ove godine nema drugog kruga, nastavio je Dojić, mesne zajednice su poslale po tri predloga i to putem saveta mesnih zajednica. - Predozi su sada ovde kod mene i sledeće što treba da uradimo jeste da vidimo da li su objekti u vlasništvu Grada - da li se na tim objektima može raditi, te da posle proveravanja imovinsko-pravnih odnosa, proverimo da li za te radove postoje projekti. Ukoliko ne postoje projekti građani mogu da glasaju za taj predlog, s tim što će onda već sledeće godine u budžet grada ući izrada projekta, a ne radovi, radove ćemo ostaviti za 2022. godinu.

- Cilj svega ovoga jeste da se što više građana uključi u odlučivanje o trošenju budžeta Grada. Sve zavisi od toga kakvi budu predlozi, jer mislim da ćemo značajna sredstva iz budžeta Grada upotrebiti, izdvojiti, baš za ove namene. Dakle cilj je da građani transparentno odlučuju o tome šta će se u njihovim mesnim zajednicama raditi - podvukao je gradski većnik Sava Dojić.

Osim ovoga što je Grad tražio od mesnih zajednica, da dostave šta bi se radilo sledeće godine, a da tu ne budu neki preskupi projekti, tražili smo, kako je rekao Dojić, od mesnih zajednica da nam dostave i njihov plan kapitalnih investicija za naredne četiri godine - gde će svaka mesna zajednica da predloži uslovno rečeno, skuplje i ozbiljnije projekte koji bi u naredne 4 godine bili rađeni u mesnim zajednicama. - To će verovatno biti daleko veći iznosi i normalno da tu neće svaka mesna zajednica dobiti u istoj godini to što je tražila, ali, za naredne četiri godine ono što je najkapitalnije za konkretne mesne zajednice to će se sve sigurno odraditi. Normalno, da tu ne mogu da dođu u obzir neki izuzetno skupi projekti kao što su kanalizacija u naseljenim mestima, jer to Grad Sombor ne može sam da isfinansira, to su izuzetno skupi projekti gde moramo svakako, da učestvujemo ustvari, tražimo ko će to sufinasirati s nama - da li će to da bude pokrajina ili republika.

Dojić je nastavio u vezi sa najvitalnijim, životnim pitanjima: - Ono što ćemo sigurno završiti u naredne četiri godine jeste, da će sva naseljena mesta dobiti kvalitetnu, zdravu pijaću vodu, do sada smo polovinu sela odradili, ostaje nam tu još nekoliko udaljenijih mesta, da vidimo kako ćemo rešiti, to su Rastina, Aleksa Šantić, Telečka, jer Grad Sombor je s kraja na kraj, kako god pogledate, 52 kilometra tako da - ili ćemo ići na fabrike vode, kao što smo radili u nekim selima, kao u Bačkom Bregu, Kolutu, sad ćemo graditi fabriku vode i u Bačkom Monoštoru, ili ćemo ići na varijantu povezivanja sa gradskim vodovodom, svud gde to bude moguće.

- Ponavljam, osnovni cilj je da građani znaju gde se troši budžetski dinar, odnosno kako se prazni račun budžeta Grada Sombora i za čega se on koristi. Inače u svim onim anketama koje smo imali od raznih ekspertskih kuća, jedino je, na osnovu ispita uspešnosti budžet Grada Sombora dobio čistu desetku. Na sajtu Grada imate i vodič kroz budžet i Odluku o budžetu grada Sombora i mesečne izveštaje kako se budžet troši pa koliko je njegovo izvršenje, još samo da što više ljudi uključimo u odlučivanje o trošenju tih para. To nam je osnovni cilj i mislim da je ovo stvarno i dobar put kojim idemo.

Prošle godine sakupljeno je 7 hiljada glasačkih listića, krenulo se 2015. sa oko 1.200, što znači da interesovanje građana iz godine u godinu raste. - Još sada kad ovo proširimo na mesne zajednice gde će građani moći da odluče šta će se u njihovom selu raditi, mislim da će interesovanje biti još daleko veće, jedino što je tu problem što će glasanje biti onlajn, sad, možda će to biti problem za naše starije građane, ali ima i onih mlađih koji će da ih i poduče, tako da smo za ovu godinu to jest za sledeći budžet, isplanirali ovakav način rada i, mislim da ćemo tu značajna sredstva, ponavljam, izdvojiti u tu svrhu.

Mihael Plac, šef Odseka za LER pomenuo je, prema njegovim rečima, pretpostavljenu brojku: - Neka projekcija je da projekti budu vrednosti sto miliona dinara, na što je Dojić precizirao: - Neko će predložiti i 100, nego 3 mioiona, sve u suštini, bolje da budu i 2-3 miliona, ali je bitno da znamo da to građanima treba. Dakle kada dobijemo konačan rezultat glasanja, tada ćemo videti koliko para treba pa ćemo toliko i izdvojiti iz budžeta. Neka to bude i 30 miliona, zašto da ne. Ali znamo, da smo odradili nešto što je građanima potrebno. Normalno da bi bilo bolje da možemo da odradimo više ali shodno i ovoj novonastaloj situaciji mislim da ćemo sve ovo što građani žele moći. Jer, pregledao sam i ove predloge koji su do sada stigli, nisu to megalomanski predlozi, radi se uglavnom o fasadama - domova kulture, mesnih zajednica, o uređenju centra sela, dečjim igralištima, to nisu bog-zna kakve investicije tako da mislim da ćemo to na „prvi pogled“ što je vidljivo moći da isfinansiramo,

Postoje tu kako kaže Dojić i malo i ozbiljniji predlozi kao što je svakako uređenje željezničke stanice. - Prošle godine je bilo 150 godina od nastanka tog parka, prvog parka u Somboru, lično mi je žao što to nismo bolje obeležili pošto sam ja iz te mesne zajednice, malo da sam ovako i pristrasan, ali mislim da je to investicija nešto veća, tako da ćemo videti da li ćemo to moću uraditi jer tu bi trebalo naravno, osvetilti ceo park, dakle ove staze što idu okolo i srediti ih, urediti. Znamo da tamo imamo i biciklističku stazu, koja je sad zarasla u travu, da je to park koji je sad loš. To je recimo, primer dobrog predloga, ali pitanje je da li ćemo moći to da odradimo sledeće godine s obzirom na iznos, ili ćemo ga ostaviti za sledeći period - ili će biti potreban projekat da se uradi sledeće godine, tako da 2022. godine, da se radi park uz željezničku stanicu. To je ono što sam rekao i na početku, treba da rasčistimo imovinsko-pravne odnose, treba pogledati da li postoji projekat za tako nešto značajnije i onda tek odlučiti da li taj predlog može da bude na listi ili će sledeće godine projekat, pa tek onda da se radi – zaključio je Sava Dojić.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor (S. Stričević)

(Rubrika je u okviru realizacije projekta "Sombor na dlanu" Udruženja Podium koji se sufinansira iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

Objavljeno u Prva vest

* Iz Turističke organizacije grada Sombora na adresu naše redakcije stigla je informacija o

KONKURSU PRIVREDNIM SUBJEKTIMA ZA RAZVOJ TURISTIČKOG POTENCIJALA

koji prenosimo u celosti:

*****

 POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA PRIVREDU I TURIZAM, raspisao je javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava privrednim subjektima za sufinansiranje projekata od značaja za razvoj turističkog potencijala AP Vojvodine u 2017.godini.

CILJ Javnog konkursa je unapređenje konkurentnosti turističke ponude AP Vojvodine na inostranom i domaćem tržištu, kroz podsticanje kvaliteta rada privrednih subjekata.

 VISINA I NAMENA SREDSTAVA 

Sekretarijat dodeljuje bespovratna sredstva u iznosu od 62.682.000,00 dinara.

Iznos sredstava prema nameni utvrđuje se u visini do 50% prihvatljivih troškova i to za:
1. Podizanje nivoa kvaliteta objekata turističke suprastrukture:

  1. A) najmanje od 500.000,00 dinara do najviše 4.000.000,00 dinara 
    B) najmanje od 100.000,00 dinara do najviše 1.000.000,00 dinara, a za hotele sa najmanje 4 zvezdice do 4.000.000,00 dinara
  2. Unapređenje kvaliteta usluga i dodatnih turističkih sadržaja objekata turističke suprastrukture:
    – najmanje od 400.000,00 dinara do najviše 1.500.000,00 dinara
  3. Unapređenje kongresno-turističke ponude:
    – najmanje od 500.000,00 dinara do najviše 3.000.000,00 dinara
  4. Podizanje kvaliteta usluga ugostiteljskih objekata:
    – najmanje od 200.000,00 dinara do najviše 1.500.000,00 dinara
  5. Unapređenje inovativnosti privrednih subjekata u obavljanju ugostiteljske i turističke delatnosti:
  6. A) najmanje od 50.000,00 dinara do najviše 500.000,00 dinara 
    B) najmanje od 50.000,00 dinara do najviše 500.000,00 dinara.

Pomenuti iznosi su bez uračunatog PDV-a.

Iznos sredstava za namenu iz tačke 1. pod A) i tačke 3., za objekat koji je predmet prijave i predstavlja zaštićeno kulturno dobro ili deo kulturnog dobra, utvrđuje se u visini do 70% prihvatljivih troškova, a u cilju stimulisanja održivog korišćenja kulturnih dobara u turističke svrhe.

PRAVO I USLOVI UČEŠĆA

Pravo učešća na Javnom konkursu imaju mikro i mala privredna društva i preduzetnici), koji su upisani u odgovarajući registar Agencije za privredne registre (u daljem tekstu: APR) sa aktivnim statusom. 

Podnosilac prijave može da podnese najviše jednu prijavu i samo za jednu namenu sredstava pod uslovima iz člana 7. Pravilnika o dodeli bespovratnih sredstava privrednim subjektima za sufinansiranje projekata od značaja za razvoj turističkog potencijala AP Vojvodine u 2017. godini.

Rok za podnošenje prijave je 03. novembar 2017. godine a dodatne informacije se mogu dobiti u Sekretarijatu na broj 021/487-4580 kao i na sajtu Sekretarijata www.spriv.vojvodina.gov.rs

Potrebnu dokumentaciju možete preuzeti na link: http://www.spriv.vojvodina.gov.rs/index.php/konkursi/javni-pozivi/87-javni-pozivi-cirilica/904-18-2017-2017

*****

Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Najdelotvornija mera za postizanje rodne ravnoteže u ekonomskoj, političkoj i društvenoj sferi jesu propisane rodne kvote na osnovu kojih se određeni obavezni broj žena nalazi na rukovodećim pozicijama u javnoj upravi i privredi. Rodne kvote su se pokazale kao delotvorne u razvijenim zemljama i Srbija bi trebalo da sledi taj primer, rečeno je na okruglom stolu: „Uloga žena u privredi i društvu“ održanom poslednjeg junskog četvrtka u Somboru

Skup je organizovala ambasada Izraela u Srbiji i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u sklopu obeležavanja 69. godišnjice nezavisnosti Izraela i 25 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa. Okrugli sto je otvorila gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i članica Upravnog odbora NALED-a, koja je istakla da grad podržava rodnu ravnopravnost, da je među prvim gradovima u kojima je otvorena sigurna kuća.

- Već tri godine u saradnji sa Pirotom realizujemo program koji okuplja veliki broj žena iz Sombora i Stapara koje izrađuju motive sa staparskog ćilima koji je najpoznatija tradicionalna rukotvorina sa ovog područja - istakla je gradonačelnica i dodala kao dobar primer podrške ženama – program „1000 žena“ čiji je cilj da se u seoskim sredinama na izradi tradicionalnih rukotvorina u narednih godinu dana angažuje hiljadu žena.

O iskustvima Izraela u ekonomskom osnaživanju žena govorila je Nj.E. Ambasadorka Izraela Alona Fišer Kam. - Izrael podržava viziju društva u kojem žene imaju jednake mogućnosti u izboru profesionalnog puta koji će im omogućiti da zauzmu vodeće pozicije i popločaju put za bolje društvo - podvukla je Ambasadorka Fišer Kam.

Prema njenim rečima, gotovo 60 odsto zaposlenih u civilnom i javnom sektoru su žene, ali na nižim nivoima. U Izraelu žene imaju centralnu ulogu u pravosudnom sistemu, i sada, kao i prethodnih godina, predsednik Vrhovnog suda je žena.

Na okruglom stolu govorila je i prof. dr Branka Drašković, savetnica predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, koja je detaljno objasnila način realizacije programa „1000 žena“. O ulozi žena u privredi i društvu govorio je i Predrag Vuletić, pokrajinski sekretar za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, te Stanka Pejanović, generalna direktorka „Gorenja“ i članica UO NALED-a.

Gradonačelnica Sombora i ambasadorke Izraela i Indije u Srbiji

**************************************************

- Do pozicije generalne direktorke „Gorenja“ trebalo je biti uporan i vredan. Prvi posao mi je bio kod „Rodića“ u Kuli, a dalje sam napredovala tako što sam radila zahtevnije i komplikovanije poslove koje muškarci nisu hteli. Jednostavno, tako je. Sada sam generalna direktorka „Gorenja“ i u mom timu je 60 odsto žena. Nisam feministkinja, ali smatram da su žene odgovornije i volela bih kada bismo postigle nivo muške međusobne solidarnosti.

Podršku ženskom preduzetništvu u Izraelu prezentovala je Rina Bar-Tal, emeritus predsednica Izraelske ženske mreže. Skupu je prisustvovala i Nj.E. ambasadorka Indije Narinder Čohan, Nemanja Sarač, član Gradskog veća grada Sombora za oblast kulture i obrazovanja i predstavnici drugih institucija.

Izvor: Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću

Objavljeno u Prva vest
četvrtak, 29 septembar 2016 11:22

Sajam privrede u Staroj Pazovi

Na 10. Regionalnom sajmu privrede sa svojim članicama nastupila je Regionalna privredna komora Sombor, a Sajam je održan  22. i 23. septembra u Staroj Pazovi. Cilj ove sajamske priredbe je bio da se promoviše privreda Srema.

Ovom prilikom izloženo je sve aktuelno od metalne, prehrambene, hemijske i tekstilne industrije, kao i turizma i poljoprivrede. Na štandu RPK Sombor su bili predstavljeni proizvodi biljne apoteke "Herbaterija" i rukotvorine  UG "Zlatne ruke Somborke".

 

Sonja Grgurić

 

 

Objavljeno u Ekonomija
Tagovano
Strana 1 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…