Prikazivanje članaka po tagu problemi

* Danas smo u Boru podržali naše kolege iz povereništva ZiJin Nezavisnost koji su nakon neuspešnih šestomesečnih pregovora oko potpisivanja kolektivnog ugovora najavili početak protesta od ponedeljka 28. juna u 15 časova ispred zgrade direkcije - saopštavaju iz Centrale reprezentativnog srpskog sindikata Ujedinjenih granskih sindikata NEZAVISNOST

Sindikati Ziđina (kineska kompanija koja je 2018. nakon još jedne privatizacije u Srbiji preuzela vlasništvo nad RTB Bor) danas u Beogradu - od ponedeljka protesti.
Sindikalci su inače najavili da će protesti biti dvočasovni i biće održavani posle radnog vremena, jer sindikat ne namerava da remeti proces proizvodnje.
 
Zbog neuspešnih šestomesečnih pregovora sa poslovodstvom kompanije Ziđin Koper Srbija o zaključenju kolektivnog ugovora, sindikati najavljuju svakodnevne proteste od ponedeljka, 28. juna

- Nadamo se da će resorna ministarstva, predsednik Srbije i premijerka kojoj smo se takođe obratili, reagovati i pokušati da učestvuju u razgovorima - naveo je novinarima Časlav Gavrić.

Glavna tačka sporenja u pregovorima koji su trajali punih šest meseci su, kako ističe jesu zarade i njihov način obračuna.

- Poslovodstvo želi da uvede novi način obračuna zarada, koji sindikatima ni danas nije jasan. Smatramo da osnovna zarada treba da bude fiksna, a oni planiraju da kroz radni učinak u toku godine uvećavaju i umanjuju osnovnu zaradu. Mi se držimo našeg Zakona o radu koji kaže da osnovna zarada za isti rad i isti posao mora da bude ista. Polazna osnova za radnike koji rade isti posao u jednakom trajanju mora da bude isti, a poslodavac može dodatno da nagradi one koji to zaslužuju. Ovako, oni planiraju da rad tokom godine boduju, nekom bi davali plus, nekome minus, što znači da bi neko tokom godine dobio umanjenje osnovne zarade, a neko povećanje - pojašnjava Gavrić.

Još bitnije je to što je poslovodstvo izbacilo odredbu o usklađivanju zarade, odnosno povećanju minimalne cene rada koju donosi Socijalno ekonomski savet.

- Sindikati su spremni na pregovore samo o novom kolektivnom ugovoru, a ne o predloženom pravilniku o radu - nedvosmisleno podvlači Čedanka Andrić, izvršna sekretarka UGS Nezavisnost.

U nedavnom saopštenju za medije kompanije "Ziđin", povodom itekako aktuelnog predloga novog kolektivnog ugovora, naglašava se da je on "u skladu sa zakonima Srbije i da će se uvođenjem stimulacija i bonusa stvoriti šansa za zaposlene da svojim zalaganjem poboljšaju materijalni položaj sebe i svoje porodice".

"Ziđin" je podsetio da je prosečna zarada u toj kompaniji 97.824 dinara što je 53,9 odsto više od prosečne plate u Srbiji i da su do sada zaposlili oko 1.500 radnika u Boru i Majdanpeku.

Sindikalci reprezentativne srpske "Nezavisnost" su pak obavestili novinare i da su dobili poziv iz Vlade da u četvrtak (danas, 24. juna) svoje argumente protiv novog kolektivnog ugovora, kako je najavljeno, izlože predstavnicima ambasade NR Kine i nadležnom ministarstvu. (O tome ćemo proveriti kako su ti razgovori na poziv Vlade Srbije protekli)

Gavrić podseća da je Ziđin, kada je ušao u RTB Bor, zatekao kolektivni ugovor kojim je definisano da novi kolektivni ugovor ne sme da bude gori po radnike!

Uprava Ziđina pak kako u njoj navode, danas sa svoje strane medijima, ističe da neće kršiti zakone i da radnici neće imati manju platu po usvajanju novog kolektivnog ugovora. Ipak, za član starog kolektivnog ugovora kojim se predviđa da novi ugovor neće radnicima doneti niža prava, poslovodstvo ističe da je istekao zajedno sa starim kolektivnim ugovorom.

Sada je na snazi Pravilnik o radu (?) i biće poštovan dok god se poslovodstvo i radnici na usaglase i dok god ne bude urađen novi kolektivni ugovor.

Časlav Gavrić međutim konkretizuje još jasnije - precizirajući baš u vom momentu aktuelno stanje jer je upravo juče zvanično istekao kolektivni ugovor, a poslovodstvo je objavilo Pravilnik o radu u kome je uvažio neke zahteve sindikata.

- Ono što nije hteo da uvaži dok su trajali pregovori, sada je ubacio u pravilnik. Znatno je uvećao neka od prava zaposlenih, ali to nije dovoljno. Uvažio je naše zahteve u pogledu godišnjih odmora s obzirom da su ovde veoma teški uslovi za rad pogotovo u podzemnoj eksploataciji, pa na površinskom kopu. Temperature su upozorovajuće po zdravlje a sa radom se ne staje. Poslodavac ni u doba korone ni u jednom trenutku nije imao štetu - Gavrić zaključuje da je osnovni problem način obračuna zarada kojim bi bila smanjena dosadašnja prava radnika.

Sve su to razlozi što će Sindikat NEZAVISNOST u ovoj borskoj kompaniji - Ziđin, koja je preuzela privatizacijom vlasništvo nad nekadašnjim jugoslovenskim i srpskim industrijskim gigantom RTB Bor pre tri godine, od poslednjeg junskog ponedeljka, 28. juna, otpočeti svakodnevne proteste. Sve dotle dok problemi radnika ne budu rešeni! Ponavljamo s početka rubrike, sindikalci "Nezavisnost" su najavili da će protesti biti dvočasovni i održavaće se posle radnog vremena, jer sindikat ne namerava da remeti proces proizvodnje.

- Dodatak: fotografije u slajdu, 1) Veliko interesovanje medija i podrška čelnika Centrale reprezentativnog srpskog sindikata UGS Nezavisnost radnicima Kompanije Ziđin u Boru, 2) Časlav Gavrić, glavni poverenik u Kompaniji, daje izjave za mnogobrojne lokalne, regionalne i medije javnih servisa i sa nacionalnim dozvolama rad

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat

* Centar za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju Sombor (CSU), zbog trenutne epidemiološke situacije, obuke realizuje putem onlajn platforme

U toku je akreditovan onlajn seminar pod nazivom: Kako pomoći učenicima sa problemima u ponašanju. Do sada je ovaj seminar pohađalo više od 120 polaznika zaposlenih u obrazovanju, kako sa teritorije Grada Sombora i naseljenih mesta tako i sa teritorije opština Apatin i Odžaci.

Nakon završene akreditovane obuke, polaznici dobijaju sertifikate i 8 bodova.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

Kao što smo i obecali donosimo za vas seriju tekstova o Antidiskriminatornom izveštavanju i rodnoj ravnopravnosti.

* Mediji su veoma važni i društvu i nesporno je da na mnogo načina utiču na društvo u celini, kao i na pojedince/ke. Medijska pismenost je sposobnost razumevanja, kritičkog i analitičkog usvajanja medijskih sadržaja i omogućava nam da shvatimo ulogu medija u društvu, da znamo kako da pristupimo medijima, da razumemo medijski sadržaj, kao i da možemo da ga tumačimo i kritički vrednujemo. Medijska pismenost nije samo prenošenje i primanje sadržaja, nego i njegova analiza i uticaj medijske poruke na društvo, a novi mediji su medijskoj pismenosti dodali još jednu novu dimenziju ‒ sposobnost da se osmisli i proizvede medijski sadržaj, što znači da publika više nije pasivni primalac medijskih poruka, već stvara sopstvena značenja tih poruka. Razvojem interneta i društvenih mreža, mediji su dobili svojevrsnu konkurenciju, jer su osim sadržaja koji kreiraju medijski profesionalaci/ke, sada široko dostupni i sadržaji koje kreiraju građani/ke (blogovi, tvitovi, statusi na društvenim mrežama).


U prošlosti je bio problem kako doći do informacije, a danas nam je potrebna medijska pismenost da razumemo informacije koje su nam dostupne u ogromnom broju. Medijska pismenost je skup gledišta koje u korišćenju medija aktivno primenjujemo da bi smo protumačili značenje poruke koju primamo. Medijska pismenost je proces (a ne stanje) koji ima uporište u tri segmenta:

  • Lični položaj šta želimo da slušamo/gledamo/čitamo i zašto. Ako znamo
    odgovore na ova pitanja, imaćemo kontrolu nad medijima, a u suprotnom
    mediji će imati kontrolu nad nama;
  • Raspoloživo znanje ovde nisu u pitanju informacije koje su nam na
    raspolaganju, već znanje (organizovane informacije, trajnijeg karaktera i
    vrednosti) koje nam obezbeđuje kontekstualizaciju medijske poruke;
  • Veštine analiza medijske poruke, evaluacija, grupisanje, indukcija,
    dedukcija, sinteza i apstrakcija.

Ukoliko smo medijski pismeni, moći ćemo da koristimo medije kao sredstvo za zadovoljavanje sopstvenih potreba, pa će mediji i njihovi sadržaji doprinositi kvalitetu našeg života.
Republički zavod za statistiku svake godine sprovodi istraživanje o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija, a rezultati istraživanja potvrđuju ove promene. Na primer, 2009. godine 36,7% domaćinstava je imalo internet, a 2019. godine internet ima 80,1% domaćinstava u Srbiji. Pored toga, podaci pokazuju da skoro 90% stanovništva svakodnevno gleda televiziju, preko polovine sluša radio, a 20% redovno čita štampane medije. Za razumevanje uloge medija u Srbiji važno je znati da postoji 3,6 miliona Facebook naloga, da mladi najčešće imaju smart telefone i da koriste više od jednog multimedijalnog uređaja istovremeno, u proseku 2,39 povezanih uređaja po korisniku.

Medijska pismenost je neophodna da bismo prepoznali i razumeli:

kako medijske poruke utiču na kreiranje javnog mnjenja/ličnih stavova;

ko kreira medijske poruke;

koje stavove nameću kreatori/ke medijskih poruka;

mehanizme manipulacije;

deo priče koja nije ispričana;

medijsku poruku na osnovu sopstvenih stavova i vrednosti.

Medijska pismenost je veoma važna za demokratska društva jer demokratska participacija građana/ki zahteva veštine kritičkog razmišljanja i samoizražavanja, a medijski pismeni, dobro obavešteni građani/ke su osposobljeni da nezavisno odlučuju o demokratskom izbornom procesu.
Kao i u drugim oblastima, obrazovanje može da ima veoma važnu ulogu u procesu medijskog opismenjavanja. Međutim, medijska pismenost još uvek nije adekvatno uključena u nastavne programe u svetu, a i tamo gde jeste, uglavnom je uključena u srednjoškolsko obrazovanje i oslanja se na pojedinačne napore i entuzijazam, osim u retkim slučajevima kada zvanične obrazovne politike imaju pozitivan stav prema medijskoj pismenosti (npr. Australija, Finska, Danska, Kanada, Slovenija, Švedska itd). Medijska pismenost nije sastavni deo nastavnih planova u Srbiji. Razumevajući značaj medijske i informacione pismenosti, UNESCO razvija program medijske i informacione pismenosti, koji uključuje i kurikulum za nastavnike/ce, a polazna osnova je da će nastavnici/ce koji razumeju važnost medijske i informacione pismenosti i koji su i sami medijski pismeni, moći svoje znanje i veštine da prenesu na učenike/ce, što dugoročno doprinosi razvoju tolerantnih, naprednih demokratskih društava. Medijska je veoma široka oblast i podrazumeva preplitanje različitih znanja i veština.

 

UNESCO: Pet zakona medijske i informacione pismenosti


1. Informacije, komunikacije, biblioteke, mediji, tehnologija, internet i drugi načini
obezbeđivanja informacija koriste se za/u kritičnom građanskom angažmanu i
održivom razvoju. Oni su jednaki, odnosno, nijedan nije bitniji od ostalih, niti bi
trebalo da se tako tretira.
2. Svaki građanin/ka je tvorac informacija/znanja i ima poruku. Građani/ke
moraju biti osnaženi da pristupaju novim informacijama/znanju i da se izraze.
Medijska i informaciona pismenost je za sve, za žene i muškarce podjednako i
povezan a je sa ljudskim pravima.
3. Informacije, znanje i poruke nisu uvek vrednosno neutralne ili nepristrasne.
Svaka konceptualizacija, upotreba i primena medijske i informacione pismenosti
treba na ovo jasno da ukaže, na način koji je razumljiv svim građanima.
4. Svaki građanin/ka želi da zna i razume nove informacije, saznanja i poruke, kao
i da komunicira, čak i ako toga nije svestan, ako to ne priznaje ili ne iskazuje.
Međutim, njegova/njena prava ne smeju biti ugrožena.
5. Medijska i informaciona pismenost
se ne stiču odjednom. To je živo i dinamično
iskustvo, kao i proces. Proces je kompletan kada uključuje znanje, veštine i
stavove, kada obuhvata pristup, procenu, evaluaciju, upotrebu, proizvodnju i
komunikaciju informacija i medijskih sadržaja.

 

U Srbiji je već godinama unazad prisutna tabloidizacija medija u kojima dominira senzacionalističko informisanje, iznose se površne i neproverene informacije, najčešće bazirane na stereotipnim stavovima o različitim društvenim fenomenima i grupama. Ovo naročito dolazi do izražaja kada su žene akterke određenih događaja o kojima se izveštava. Odnos prema ženama uglavnom je dvojak: otvoreno seksistički, u kome se žene javno vređaju i ponižavaju ili paternalistički i stereotipan, kada se prikazuju kao majke, bake i „poštene“ žene. Ovakvo prikazivanje žena u tabloidima vodi ka daljoj marginalizaciji žena, predrasude prema ženama se održavaju i šire, što žene dodatno izlaže riziku od diskriminacije i nasilja. S druge strane, u medijima su potpuno nevidljive žene iz osetljivih društvenih grupa, kao što su žene sa invaliditetom, Romkinje, žene sa sela, starije žene, a kada su i prisutne o njima se stereotipno izveštava.
Za napredak društva neophodno je uspostavljanje pune rodne ravnopravnosti, a medijska pismenost je jedan od načina za preispitivanje sadržaja koji se plasiraju u javnosti i suprotstavljanja stereotipima. Položaj žena u društvu je lošiji u poređenju sa muškarcima, žene su obrazovanije ali rade manje plaćene poslove, manje ih je na rukovodećim mestima, ne učestvuju dovoljno u političkom i javnom životu i često su izložene diskriminaciji i nasilju. Žene se i dalje posmatraju najčešće kroz prizmu tradicionalnih rodnih uloga, a svako odstupanje „medijski se kažnjava“ u tabloidima.


Monitoring informativnih emisija iz 2020. godine pokazao je da su žene podzastupljene u informativnim emisijama komercijalnih televizija sa nacionalnom frekvencijom, tri puta su manje zastupljene od muškaraca. Istraživanje iz 2016. godine u štampanim medijima pokazuje slične rezultate, muškarci su više zastupljeni, naročito u sferi politike, žene se manje spominju i o njima se uglavnom piše kao o sporednim akterkama određenog događaja. U Srbiji je evidentno prisustvo seksizma i mizoginije u javnom diskursu, česti su neprimereni i omalovažavajući medijski sadržaji o ženama, uključujući političarke i žene koje su profesionalno uspešne u svom poslu. Stereotipna i diskriminatorna slika žena u medijima podržava ukorenjene rodne uloge u kojima su žene pasivne, inferiorne i nekompetentne da ponude stručno znanje o pitanjima od javnog interesa.
Kritička analiza medijskog diskursa u kontekstu rodne ravnopravnosti je neophodna, posebno ako se ima u vidu da je istraživanjima potvrđeno postojanje predrasuda i stereotipa u pisanju u štampanim medijima o ženama, kao i latentna diskriminacija koja se ogleda u nepostojanju rodno osetljivih tema i u određenom obrascu kojim se piše i govori o njima. Potrebno je da mediji posvete više pažnje rodnoj ravnopravnosti i približavanju ovog (ustavnog) principa građanima/kama. Primeri tema koje su povezane sa rodnom ravnopravnošću su brojni jer svaka tema koja je aktuelna u društvu ima i rodnu perspektivu. Na primer, od februara 2019. godine, kvota za žene (manje zastupljeni pol) na izbornim listama je 40%, te bi bilo korisno da se u medijima jasno objasni ovaj koncept,


Rodna ravnopravnospodrazumeva da sve žene i svi muškarci mogu da se razvijaju, napreduju i ostvaruju svoje pune kapacitete, bez obaveze i očekivanja da će se uklopitiu rodne uloge. Žene i muškarci moraju biti ravnopravni, kako bi društvo moglo da serazvija, a to pretpostavl ja, između ostalog, značajnu ulogu medija.


Seksizam
je verovanje da je jedan od polova inferioran, manje sposoban i manje vredan u odnosu na drugi (npr. predrasuda da su žene nesposobne da se bave politikom). Potiče od engleske reči sex pol). Ovaj pojam obuhvata i mržnju prema određenom polu ( mizoginija mržnju prema ženama i duboko ukorenjene predrasude prema ženama i mizandrija mržnja prema muškarcima). Seksizam se u javnom diskursu najčešće pojavljuje kao potcenjivanje, vređanje i omalovažavanje žena zašto je kvota neophodna, s obzirom da je reč o izborima i zakonskim obavezama u tom pogledu.


novinar,dipl.turizmolog
Srđan Ačanski

 

Objavljeno u Prva vest

* Najpre intoniranjem himni, Republike Srbije i tradicionalne vatrogasne himne, u Bezdanu je poslednje martovske nedelje 2017. održana Godišnja skupština jednog od najuspešnijih dobrovoljno vatrogasnih društava, kojeg po imenu svog mesta s ponosom nosi

 U prisustvu brojnih, više od 150 gostiju iz Mađarske, Hrvatske i mnogobrojnih ovdašnjih vatrogasnih društava i simpatizera ovih hrabrih ljudi, jednoglasno su usvojene sve odluke, osim ostalih i one o zaslugama za najviše priznanje u vatrogastvu – Orden Njegovog kraljevsvog veličanstva, Kraljevića Tomislava Karađorevića Prvog stepena. Prestižna priznanja su od strane Vatrogasnog saveza Srbije dobili Borbala Varongi i Šandor Burjan. Podeljeno je još niz nagrada za aktiviste i volontere Društva.

 Borbala Varongi

- Možemo se dičiti pre svega našom slogom, požrtvovanjem svi za jednog, jedan za sve, hrabrošću i kapacitetom koji imamo i u najnovijoj generaciji naših pionira - podvukao je osim ostalog predsednik DVD Bezdan Alen Horvat, u izveštaju o radu. - Međutim, tehnika nam je veoma zastarela, sredstva ispod svakog proseka pa se snalazimo uglavnom samostalno od skromnih mogućnosti naših sugrađana. Uprkos tome, ne predajemo se, naprotiv, izlazimo u minutu na svaki poziv kada se pojavi potreba sa čije bilo strane i to ne samo u Bezdanu, za gašenjem požara. 

A ono što je potvrđeno i na samoj skupštini i prostorijama koje su izuzetno skladno uredili, jeste upravo drugarstvo bez granica. Ono ih održava uinat teškim zadacima koji po pravilu, nenadano stoje pred njima. To su sem drugih, potvrdili i Miroslav Milanović, sekretar Vatrogasnog saveza Vojvodine, te Jožef Peić, predsednik Vatrogasnog saveza Grada Sombora. 

Jedan od nagrađenih, Vladimir Buljević

....................................................

Među požrtvovanim pripadnicama lepšeg pola je i nagrađena Bezdanka Veronika Gal

 

 Reportažu o Godišnjoj skupštini Dobrovoljno vatrogasnog društva Bezdan, održanoj u nedelju, 26. marta 2017, možete slušati i u našem radijskom programu: http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html (Tonska realizacija i montaža Dejan Horvat)

Protokol o saradnji potpisali su u ime DVD Bezdan, predsednik Alen Horvat i Siniša Stričević, dir. i gl. i odg. urednik Novog Radio Sombora

Prisutnima se obraća Miroslav Milanović, predsednik VSV, hvaleći domaćine za brojne uspehe, kako organizacijske tako i takmičarske

Ekipa Novog Radio Sombora

 

 

Objavljeno u Treći sektor

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…