Prikazivanje članaka po tagu promocija

* U dvorištu kafea Des Arts, u sredu 21. jula, održana je promocija nove knjige Marka Tomaša, Skratimo priču za glavu

U programu je, uz autora, učestvovao i profesor Tomislav Brlek. 

„Došla su neka nova tamna vremena i stara smrt obišla je nove lјude pa se i autor malo smračio. Istodobno, dogodila se lјubav, stabilnost, što opet znači da se konačno izmaklo lјepotama zalјublјenosti i zanesenosti, intenziteta. Zrelo doba pokazuje se kao prezrelo, kao uvod u trulež i novi strah. Priča se zapravo dobro razvija, ali valјalo bi je skratiti za glavu, jer prijeti sterilitetom.

Usred sveg tog osobnog ping-ponga, pjesma ciklus Rub živaca drugačija je, neki novi, duhovitiji i optimističniji nego ikad Tomaš se u njoj rodio, iz zategnute postelјine koja je zamijenila onu zgužvanu, iskočio. To je feniks-refleks, zato, ako i za što, za njegovu poeziju ne trebamo strepiti.“

(Napisao: Kruno Lokotar)

Dodatak, fotografije u slajdu

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Kultura
petak, 16 jul 2021 00:33

Skratimo priču za glavu

* Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki", u sredu, 21. jula, u kafeu Des Arts, organizuje promociju nove knjige Marka Tomaša. „Skratimo priču za glavu", u izdanju beogradskog Loma

Na promociji će uz autora, govoriti i profesor književnosti Tomislav Brlek.

Promocija je zakazana za 20 časova.

Beleži: novinarka-saradnica, bibliotekarka Gorana Koporan

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Kultura

* U pratećem programu Trećeg somborskog filmskog festivala, koji u organizaciji Kulturnog centra „Laza Kostić” Sombor traje od 13. do 16. jula, u Atrijumu Gradske kuće održana je prezentacija izdavaštva Filmskog centra Srbije. Ovom prilikom predstavljeno je i najnovije kapitalno izdanje “Robert Meki: PRIČA - Sadržaj-struktura, stil i principi pisanja scenarija”, a o knjizi su govorili Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije i Miroljub Stojanović, urednik izdavaštva u FCS-u

Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, o ovom kapitalnom izdanju je rekao: - Ovo je prvi put da je na južnoslovenskim jezicima uopšte prevedena ova knjiga. Ona puno znači Filmskom centru Srbije, ali sam siguran da će značiti i budućim generacijama, i to ne samo ljudima koji žele da pišu o filmu. Značiće scenaristima, ljudima koji žele da se bave pisanjem priča i novela, filmskim kritičarima. Toliko je inspirativna i motivišuća, laka za čitanje, i jedna je od najprodavanijih ikada na temu priče i analize priče.

O knjizi je Matić dopunio: - Ona se ne bavi formulom kako napisati dobar scenario, već formom filmskog scenarija. Ne daje vam recept, već vam skreće pažnju da gledate celinu. Mislim da u 21. veku nisam video ovako lepo definisano šta je scenario u određenom filmskom žanru, a svi poznati filmovi su analizirani i služili su za primer. Ovo je knjiga o kojoj će se pričati na našim prostorima u narednih 30-40 godina.

Miroljub Stojanović, urednik izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije, podsetio je da je „Robert Meki: PRIČA - Sadržaj-struktura, stil i principi pisanja scenarija” druga knjiga iz edicije Imaginarijum, nakon objavljivanja dela Kristofera Voglera „Piščevo putovanje - mitska struktura za pisce“: - To su knjige kojima je gospodin Matić osvežio izdavački koncept Filmskog centra Srbije. Voglerovo delo je bila najprodavanija knjiga FCS-a prošle godine i imala je nepodeljenu kritičku recepciju, a iskreno se nadamo da ćemo taj uspeh ponoviti i sa ovom knjigom. Mislim da se i za nju sa punim pravom može koristiti izraz „scenaristička biblija“. Meki u svom teorijskom sistemu promišlja način na koji je film pratio sve mene događanja novih tehnologija, koje su ne samo izmenile uslove produkcije, nego su zapravo bile jedna od najsloženijih determinanti, koja je uključivala i odnos prema samoj strukturi priče.

U okviru programa „Espreso u 11", prethodnog dana je Niški kulturni centar predstavio najnovije brojeve filmskog časopisa "Filaž", knjigu niškog filmskog kritičara i teoretičara filma, Branislava Miltojevića - "Filmovi bez filma" (u izdanju NKC-a) i filmskog autora i producenta iz Beograda, Miroslava Bate Petrovića - "Kinematografija štapa i kanapa".

Podsećamo, u filmskom programu festivala prikazuje se 15 filmova u pet selekcija: Glavni program, Selekcija mladih autora, Panorama švedskog filma, Kad bi Sombor bio Holivud i Filmski matine za decu, a selektor programa je Dejan Dabić. Mira Banjac, legendarna glumica jugoslovenske i srpske kinematografije, ovogodišnja je dobitnica nagrade Specijalni Ernest, za dosadašnji i budući doprinos dobrim filmovima. Na svečanom zatvaranju festivala nagrada će biti uručena i prošlogodišnjem dobitniku ove nagrade, Slavku Štimcu, još jednoj legendi domaćeg filma. Ulaz na sve programe trećeg izdanja Somborskog filmskog festivala je besplatan.

Fotgrafije: 025.rs

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Kultura
* Šta reći za jučerašnju promociju u Svečanoj sali zgrade Županije u Somboru... nego da je to do sada jedna od najveličanstvenijih promocija na kojoj sam imao prilike da predstavim svoje knjige, a još sve to u jednoj takvoj gospodskoj građanskoj varoši kao što je Sombor... grad dostojanstva, manira i gospode, lepih građevina i zelenila i što je najvažnije divnih i neposrednih ljudi
 
Pre svega moram se zahvaliti gospodinu Antoniju Ratkoviću, gradonačelniku grada Sombora, koji se zaista pokazao kao dobar domaćin i čitavu promociju je odsedeo i poslušao do kraja, ne ustajući sa svog mesta i ne javljajući se na mobilni telefon. Sombor je sinoć dokazao sve moje tvrdnje, da je pored Subotice, još uvek u sebi zadržao onaj gospodski i gospodarstveni duh prošlosti ove naše Panonije, kada se znao red... i kada se poštovanja nije trebalo sramiti i stideti. Još jednom vam hvala gospodine gradonačelniče Sombora na zaista izuzetnom gostoprimstvu i uvek ćemo se rado odazvati vašem pozivu.
 
Šta reći za odvažnu i gospodsku Somborsku publiku, koja je do poslednjeg mesta ispunila Svečanu salu zgrade Županije. Predivna energija koja je sve vreme promocije bila na samom vrhuncu, kada se nizao red tamburaške muzike i pesme i red priče zaista izvrznih poznavaoca prošlosti ovih naših prostora, gospode Milana Stepanovića i Siniše Jokića.
 
Moja je čast i zadovoljstvo što Milan bio deo te "tamburaške"priče koju širimo Panonijom i još jednom ti hvala na odličnom predstavljanju starih sombrskih tamburaša i kafana... Bez tvojih tekstova ova knjiga bi bila siromašnija. O Sinišu, kao rođenom Somborcu i takoreći domaćinu sinoćne promocije, koji je na sebe preuzeo ulogu moderatora, ali i čoveka koji je zaista maestralan način predstavio knjigu “Tamburaške priče iz davnina” somborskoj publici, samo reči hvale, što se videlo po reakcijama publike nakon promocije kada su Siniši prilazi da čestitaju na sjajnom kulturnom događaju.
 
Veliko hvala i sve čestite Marku Parčetiću i mladim “Somborskim tamburašima” koji su bili zaista fenomenalni u praćenju jedne takve muzičke legende i barda vojvođanske tamburaške muzike, gospodina Milana Prunića Dume. Kao što su oni bili oduševljeni neposredošću i lakoćom u saradnji sa gospodinom Prunićem, kako oni kažu “onako na keca” ili “iz prve” (bez probe ili priprema), tako je i gospodin Milan Prunić bio oduševljen njima, a pogotovo sa mladom damom koja je svirala begeš. Na kraju promocije Milan Prunić Duma je izrazio želju da se slika sa “Somborskim tamburašima” za uspomenu, što smo i upriličili…
 
Ređale su se sinoć starogradske somborske pesme iz grla gospodina Prunića… “Kolo igra tamburica svira”… “Fijakerista”… “Somborske ruže”… “U tom Somboru”… “Fijaker stari” i mnoge druge, ali kada Banaćan peva Bunjevačke i Somborske pesme, pa doda još nešto banatskog u to…onda čitava ta tamburaška priča poprima sasvim drugu dimenziju. Hvala im na tome.
 
Nikako ne smem zaboraviti da se zahvalim i gospođi Tamari Madžarev, šefici kabineta gospodina gradonačelnika, koje je besprekorno organizovala sinoćni događaj i svima nama se nalazila tu kada bilo šta zatreba.
 
Posebna zahvalnost mom dragom prijatelju, gospodinu Antunu Petroviću, kao glavnom organizotoru i zaista predivnom domaćinu ovo jučerašnjeg kulturnog događaja u Svečanoj sali zgrade Županije u, kako Antun voli da kaže, slobodnoj kraljevskoj varoši Somboru.
 
Hvala vam još jednom svima dragi moji, koji ste sinoć bili akteri promocije, ili kao publika, ili kao učesnici. Meni kao autoru je zaista ovo bila jedna od nezaboravnih i nesvakidašnjih promocija, i kako gospodina Milan Stepanović reče: “Malo je ovakvih promocija bilo u gradu Somboru, a pogotovo u Županiji”.
 
Hvala vam još jednom, od srca svima.
Zoran Knežev, 2.07.2021.
 
Medijska pažnja i pratnja i svaka buduća saradnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
 
- Dodatak, fotografije u slajdu, Zoran Knežev sa Antunom Petrovićem (1); mladi "Somborski tamburaši" (2) - 
Objavljeno u Kultura

* Somborska promocija knjige „Tamburaške priče iz davnina“ autora Zorana Kneževa održana je u četvrtak, 1. jula u Velikoj skupštinskoj sali zgrade Županije, pod pokroviteljstvom Grada Sombora

Knjiga je enciklopedijskog karaktera, sastoji se od 32 poglavlja i 220 naslova na ukupno 751 strani. Ona opisuje istorijat tamburaške muzike na ovim prostorima, tamburaških sastava, orkestara, sadrži 1.301 fotografiju, biografije i intervjue sa čuvenim imenima tamburaške muzike, a pojedina imena vraća i čuva od zaborava.

Knjigu „Tamburaške priče iz davnina“ i njenog autora predstavio je mr Siniša Jokić, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada, koji je podvukao da je Knežev zahvaljujući svom velikim entuzijazmu, trudu i radu uspeo da sastavi ovakvu knjigu.

Autor knjige, Zoran Knežev, hroničar i publicista noitirao je da mu je za stvaranje knjige bilo potrebno 10 godina rada, a da je do ideje da napiše ovakvu knjigu došao zahvaljujući velikom interesovanju ljudi za ovu temu.

- Kada sam video interesovanje ljudi, da zaista vole da čuju tamburaške priče, pogotovo o nekadašnjim tamburašima što su svirali u kafanama, odlučio sam se da jedan deo moje buduće knjige o Vojvodini bude priče o tamburašima koji su nekada svirali u Vojvodini. Međutim, kada su meni počeli da se javljaju ljudi iz raznih mesta, kad su čuli kojom se tematikom bavim i kad sam počeo da odlazim u mesta i da intervjuišem ljude, da razgovaramo o tamburašima, to je bilo (materijala), iskreno bar još pola nije moglo da stane u ovu knjigu - rekao je Knežev.

Milan Stepanović, zavičajni istoričar i publicista grada Sombora ovom prilikom govorio je o istoriji tamburaša i tambure u Somboru, a njegovi radovi na ovu temu imaju svoj udeo u knjizi Zorana Kneževa.

Zajedno sa mnogobrojnom publikom, promociji je prisustvovao i gradonačelnik Sombora Antonio Ratković.

Predstavljanje knjige „Tamburaške priče iz davnina“ upotpunio je muzički nastup Milana Prunića Dume, barda tamburaške muzike Vojvodine i „Somborskih tamburaša“ pod vodstvom Marka Parčetića.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Kultura
* Stapar i Dom penzionera u Staparu odabrani su u subotu, 3. jula, kao mesto gde će biti priređena promocija knjige autora dr Milana Micića, "Srpski dobrovoljci iz Banata, Bačke i Baranje: (1914–1918)” sa početkom u 19 časova
 
Ovo itekako značajno štivo govori o Srbima sa tri teritorijalno bliske jedinice što je najvažnije, bratski vekovina povezane, a među kojima, brojnima, su i naši preci i iz okoline Sombora koji su učestvovali kao dobrovoljci u Prvom svetskom ratu. 
 
Izdavači knjige su Banatski kulturni centar Novo Miloševo i Dom kulture Srbobran a u okviru Edicije ISTORIJA. Ispisana je 272 strane, broš. povezom sa posebnom dirljivom same fotografije srpskih dobrovljaca solunaca, prošle, 2020. godine.
 
Evo izvolite poštovani čitaoci i nekoliko znajkovitih recenzija koje svedoče o naročitom vrednošću publikacije dr Milana Micića:
 
Knjiga kolege dr Milana Micića za temu ima popis imena dobrovoljaca srpske vojske u Prvom svetskom ratu koji su bili rodom iz Banata, Bačke i Baranje. U sastavu Prve srpske dobrovoljačke divizije tokom borbi koje je vodila ratne 1916. godine na frontu u Dobrudži više od trećine dobrovoljaca je bilo rodom sa ovih prostora. Slično stanje je bilo i neposredno pred proboj Solunskog fronta gde su oni od ukupnog broja dobrovoljaca u srpskoj vojsci činili gotovo četvrtinu.
 
Autor objašnjenje ove pojave vidi u srpskoj nacionalnoj ideji koja se u svojoj modernoj formi oblikovala tokom istorijskog razvitka srp­skog naroda u Habzburškoj monarhiji, a naročito onog njegovog dela koji je istorijski trajao u Ugarskoj. Iz tog razloga je odziv u dobrovoljce srpske vojske među Srbima Banata, Bačke i Baranje svojom masovnošću nosio karakter kolektivnog stava i kolektivne odluke. 
 
(dr Predrag M. Vajagić, naučni saradnik )
 
U knjizi se izdvajaju sledeća poglavlja: Predgovor, Srpski dobrovoljci iz Banata, Bačke i Baranje (1914-1918), tekst sa zaključkom na oko 40 strana i Prilozi sa spiskovima imena dobrovoljaca koji zauzimaju oko 200 stranica. Potom slede izvori, literatura i beleška o autoru. Sabravši 4.413 imena, složenih po azbučnom redu i razvrstanih po mestima odakle potiču i oblastima u Vojvodini u kojima im je nadeljena zemlja, Milan Micić je do danas napravio najpregledniji i najprecizniji imenik. 
 
Tragajući za svakim dobrovoljcem, Micić je prikupljao imena učesnika, čime je u istoriju uveo svakog pojedinačno. Kao što se prikupljaju imena žrtava rata, od velike su važnosti i imena onih koji su junački, na svojim plećima, sa velikom hrabrošću i požrtvovanošću izneli rat i doneli slobodu. (...)
 
Ovaj imenik i prezimenik od koristi je novim generacijama, potomcima dobrovoljaca učesnika Velikog rata, pogodan za izučavanje porodičnih genealogija i najbolji čuvar kulture sećanja na njihove pretke. 
 
(mr Pavle B. Orbović, istoričar)
 
O AUTORU

Milan Micić je rođen 1961. godine u Zrenjaninu. Doktor je istorijskih nauka. Autor je trideset šest knjiga iz istoriografije, istorijske esejistike, dokumentarne proze, kratke proze i poezije. Istoriografske teme su mu srpski dobrovoljački pokret u Prvom svetskom ratu, kolonizacija Vojvodine u 20. veku i odnos književnog i istorijskog u srpskoj književnosti druge polovine 19. i prve polovine 20. veka.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

 

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 7

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…