Prikazivanje članaka po tagu promocija

* U dvorištu kafea Des Arts, u sredu 21. jula, održana je promocija nove knjige Marka Tomaša, Skratimo priču za glavu

U programu je, uz autora, učestvovao i profesor Tomislav Brlek. 

„Došla su neka nova tamna vremena i stara smrt obišla je nove lјude pa se i autor malo smračio. Istodobno, dogodila se lјubav, stabilnost, što opet znači da se konačno izmaklo lјepotama zalјublјenosti i zanesenosti, intenziteta. Zrelo doba pokazuje se kao prezrelo, kao uvod u trulež i novi strah. Priča se zapravo dobro razvija, ali valјalo bi je skratiti za glavu, jer prijeti sterilitetom.

Usred sveg tog osobnog ping-ponga, pjesma ciklus Rub živaca drugačija je, neki novi, duhovitiji i optimističniji nego ikad Tomaš se u njoj rodio, iz zategnute postelјine koja je zamijenila onu zgužvanu, iskočio. To je feniks-refleks, zato, ako i za što, za njegovu poeziju ne trebamo strepiti.“

(Napisao: Kruno Lokotar)

Dodatak, fotografije u slajdu

* Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki", u sredu, 21. jula, u kafeu Des Arts, organizuje promociju nove knjige Marka Tomaša. „Skratimo priču za glavu", u izdanju beogradskog Loma

Na promociji će uz autora, govoriti i profesor književnosti Tomislav Brlek.

Promocija je zakazana za 20 časova.

Beleži: novinarka-saradnica, bibliotekarka Gorana Koporan

* U pratećem programu Trećeg somborskog filmskog festivala, koji u organizaciji Kulturnog centra „Laza Kostić” Sombor traje od 13. do 16. jula, u Atrijumu Gradske kuće održana je prezentacija izdavaštva Filmskog centra Srbije. Ovom prilikom predstavljeno je i najnovije kapitalno izdanje “Robert Meki: PRIČA - Sadržaj-struktura, stil i principi pisanja scenarija”, a o knjizi su govorili Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije i Miroljub Stojanović, urednik izdavaštva u FCS-u

Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, o ovom kapitalnom izdanju je rekao: - Ovo je prvi put da je na južnoslovenskim jezicima uopšte prevedena ova knjiga. Ona puno znači Filmskom centru Srbije, ali sam siguran da će značiti i budućim generacijama, i to ne samo ljudima koji žele da pišu o filmu. Značiće scenaristima, ljudima koji žele da se bave pisanjem priča i novela, filmskim kritičarima. Toliko je inspirativna i motivišuća, laka za čitanje, i jedna je od najprodavanijih ikada na temu priče i analize priče.

O knjizi je Matić dopunio: - Ona se ne bavi formulom kako napisati dobar scenario, već formom filmskog scenarija. Ne daje vam recept, već vam skreće pažnju da gledate celinu. Mislim da u 21. veku nisam video ovako lepo definisano šta je scenario u određenom filmskom žanru, a svi poznati filmovi su analizirani i služili su za primer. Ovo je knjiga o kojoj će se pričati na našim prostorima u narednih 30-40 godina.

Miroljub Stojanović, urednik izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije, podsetio je da je „Robert Meki: PRIČA - Sadržaj-struktura, stil i principi pisanja scenarija” druga knjiga iz edicije Imaginarijum, nakon objavljivanja dela Kristofera Voglera „Piščevo putovanje - mitska struktura za pisce“: - To su knjige kojima je gospodin Matić osvežio izdavački koncept Filmskog centra Srbije. Voglerovo delo je bila najprodavanija knjiga FCS-a prošle godine i imala je nepodeljenu kritičku recepciju, a iskreno se nadamo da ćemo taj uspeh ponoviti i sa ovom knjigom. Mislim da se i za nju sa punim pravom može koristiti izraz „scenaristička biblija“. Meki u svom teorijskom sistemu promišlja način na koji je film pratio sve mene događanja novih tehnologija, koje su ne samo izmenile uslove produkcije, nego su zapravo bile jedna od najsloženijih determinanti, koja je uključivala i odnos prema samoj strukturi priče.

U okviru programa „Espreso u 11", prethodnog dana je Niški kulturni centar predstavio najnovije brojeve filmskog časopisa "Filaž", knjigu niškog filmskog kritičara i teoretičara filma, Branislava Miltojevića - "Filmovi bez filma" (u izdanju NKC-a) i filmskog autora i producenta iz Beograda, Miroslava Bate Petrovića - "Kinematografija štapa i kanapa".

Podsećamo, u filmskom programu festivala prikazuje se 15 filmova u pet selekcija: Glavni program, Selekcija mladih autora, Panorama švedskog filma, Kad bi Sombor bio Holivud i Filmski matine za decu, a selektor programa je Dejan Dabić. Mira Banjac, legendarna glumica jugoslovenske i srpske kinematografije, ovogodišnja je dobitnica nagrade Specijalni Ernest, za dosadašnji i budući doprinos dobrim filmovima. Na svečanom zatvaranju festivala nagrada će biti uručena i prošlogodišnjem dobitniku ove nagrade, Slavku Štimcu, još jednoj legendi domaćeg filma. Ulaz na sve programe trećeg izdanja Somborskog filmskog festivala je besplatan.

Fotgrafije: 025.rs

* Somborska promocija knjige „Tamburaške priče iz davnina“ autora Zorana Kneževa održana je u četvrtak, 1. jula u Velikoj skupštinskoj sali zgrade Županije, pod pokroviteljstvom Grada Sombora

Knjiga je enciklopedijskog karaktera, sastoji se od 32 poglavlja i 220 naslova na ukupno 751 strani. Ona opisuje istorijat tamburaške muzike na ovim prostorima, tamburaških sastava, orkestara, sadrži 1.301 fotografiju, biografije i intervjue sa čuvenim imenima tamburaške muzike, a pojedina imena vraća i čuva od zaborava.

Knjigu „Tamburaške priče iz davnina“ i njenog autora predstavio je mr Siniša Jokić, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada, koji je podvukao da je Knežev zahvaljujući svom velikim entuzijazmu, trudu i radu uspeo da sastavi ovakvu knjigu.

Autor knjige, Zoran Knežev, hroničar i publicista noitirao je da mu je za stvaranje knjige bilo potrebno 10 godina rada, a da je do ideje da napiše ovakvu knjigu došao zahvaljujući velikom interesovanju ljudi za ovu temu.

- Kada sam video interesovanje ljudi, da zaista vole da čuju tamburaške priče, pogotovo o nekadašnjim tamburašima što su svirali u kafanama, odlučio sam se da jedan deo moje buduće knjige o Vojvodini bude priče o tamburašima koji su nekada svirali u Vojvodini. Međutim, kada su meni počeli da se javljaju ljudi iz raznih mesta, kad su čuli kojom se tematikom bavim i kad sam počeo da odlazim u mesta i da intervjuišem ljude, da razgovaramo o tamburašima, to je bilo (materijala), iskreno bar još pola nije moglo da stane u ovu knjigu - rekao je Knežev.

Milan Stepanović, zavičajni istoričar i publicista grada Sombora ovom prilikom govorio je o istoriji tamburaša i tambure u Somboru, a njegovi radovi na ovu temu imaju svoj udeo u knjizi Zorana Kneževa.

Zajedno sa mnogobrojnom publikom, promociji je prisustvovao i gradonačelnik Sombora Antonio Ratković.

Predstavljanje knjige „Tamburaške priče iz davnina“ upotpunio je muzički nastup Milana Prunića Dume, barda tamburaške muzike Vojvodine i „Somborskih tamburaša“ pod vodstvom Marka Parčetića.