Prikazivanje članaka po tagu promocije

ponedeljak, 21 jun 2021 20:49

3. Somborski filmski festival od 13. do 16. jula

* Treći Somborski filmski festival biće održan od 13. do 16. jula ove godine, u organizaciji Kulturnog centra „Laza Kostić” Sombor. Na repertoaru će se naći 15 filmova u pet selekcija: Glavni program, Selekcija mladih autora, Panorama švedskog filma, Kad bi Sombor bio Holivud i Filmski matine za decu, a selektor programa je Dejan Dabić. Selekcija Panorama švedskog filma realizovana je u saradnji sa ambasadom ove zemlje i prikazuje ostvarenja iz savremene švedske kinematografije, čije su projekcije održane na značajnim evropskim filmskim festivalima tokom prethodnih godina

Osim filmskih ostvarenja, posetioci festivala će moći da uživaju i u pratećem programu, u okviru kojeg će proticati promocije knjiga, filmova, radionice i koncerti.

Vesna Šašić, direktorica Kulturnog centra „Laza Kostić” Sombor i Somborskog filmskog festivala, povodom održavanja ovogodišnjeg izdanja manifestacije je rekla: - Radujemo se što će sedma umetnost obojiti pik leta u Somboru. Nastojali smo da, iz godine u godinu, unapređujemo ovu manifestaciju, da rastemo, i verujem da će ljubitelji filmova i festivala to prepoznati. Selekcije su napravili vrsni filmski radnici, nastojeći da obuhvate različite preferencije. Svako će prepoznati nešto po svom ukusu - od autorskih filmova do dokazanih i nagrađivanih ostvarenja. Naš cilj je da prvenstveno promovišemo domaće filmsko stvaralaštvo u najlepšim ambijentima, da okupimo filmadžije i priredimo im zavidan program.

Dejan Dabić, selektor programa, najavio je ovogodišnji festivalski koncept: - Treće izdanje Somborskog filmskog festivala će nastojati da u dva takmičarska programa nastavi put koji su trasirali selektori prethodnih festivala, ukazujući i nastavkom festivalskog kontinuiteta, kao i tradicionalnim pratećim programom „Kad bi Sombor bio Holivud“, da Sombor ima značajan filmski potencijal koji bi mogao biti još više iskorišćen u godinama koje slede. Grad Ernesta Bošnjaka, pionira filma na ovim prostorima, to svakako zaslužuje.

Mira Banjac, legendarna glumica jugoslovenske i srpske kinematografije, ovogodišnja je dobitnica nagrade Specijalni Ernest, za dosadašnji i budući doprinos dobrim filmovima. Treći Somborski filmski festival biće otvoren filmom u njenu čast „Koncentriši se, baba“ bosanskohercegovačkog reditelja i scenariste Pjera Žalice, u kome je legendarna Mira Banjac u glavnoj ulozi. Projekcija ovog filma biće održana u utorak 13. jula u 21 čas, u Atrijumu Gradske kuće.

„Koncentriši se, baba“ prati poslednje dane starije žene Marije u proleće 1992. godine u Sarajevu, nekoliko dana pre izbijanja rata u Bosni i Hercegovini, u vili na brdu nedaleko od centra grada. Uz Miru Banjac, glumačku postavu čine Jasna Žalica, Emir Hadžihafizbegović, Alma Prica, Jadranka Đokić, Admir Glamočak, Vedrana Božinović, Dženita Imamović Omerović, Branimir Popović, Izudin Bajrović i Dino Sarija.

Na svečanom zatvaranju festivala nagrada će biti uručena i prošlogodišnjem dobitniku ove nagrade, Slavku Štimcu, još jednoj legendi domaćeg filma.

Ulaz na sve programe trećeg izdanja Somborskog filmskog festivala je besplatan, a filmovi i prateći programi će biti održavani u Atrijumu Gradske kuće, Dvorištu Gradskog muzeja Sombor, Kabareu Narodnog pozorišta Sombor, i na Trgu Svetog Đorđa.

- Dodatak: baner 3. Somborskog filsmkog festivala, u slajdu

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Kultura

* Kad jedno književno veče okupi više od 200 posetilaca, onda s ponosom i velikim razlogom jesu naravno zadovoljni svi: i glavna junakinja večeri, književnica Brankica Damjanović, i organizator - Gradska biblioteka Karlo Bijelicki Sombor a posebno kultura jer najzad je ovo potvrda da istinske kulturološke vrednosti nadjačaju, potiru i na kraju pobeđuju sve nametnute "rijatiti šou zabavne programe" koji nažalost još uvek postoje u ovdašnjoj svakodnevici 

Raspoložena somborska publika slušajući priču Brankice Damjanović tokom koje mnogima nije predstavljalo problem da sve vreme stoje jer se tražila "stolica više"

Tako je veličanstveno bilo u petak, 5. oktobra naveče u velikoj sali Gradske kuće somborske, tu gde su koncertirala najveća domaća i svetska muzička imena, gde su najpoznatiji književnici takođe privlačili brojnu publiku, gde su se rađali talenti i svome gradu davali ponos i čast, a sada se ovoj koloni uspešnih a širom sveta glasovitih umetnika, apsolutno totalno pridružila Brankica Damjanović. Lepu uvodnu najavu kako priliči i vođenje kroz program, učinila je i ovom prilikom Nataša Turkić, direktorica ove somborske ustanove u oblasti kulture čiji programi i u novoj sezoni dakle, prevazilaze rekorde kako posećenošću tako i kvalitetom sadržaja:

I damski, i svečano, i životno... Nataša Turkić i Brankica Damjanović

Brankica Damjanović je kao što smo dali i u našoj najavi ovoj-njenoj književnoj večeri u Somboru, radila je na televiziji kao novinar i voditelj, a poslednjih nekoliko godina posvetila se pisanju. Do sada je objavila već osam naslova, neki od njih su Dobro je…Ne bih ovo mogla bez tebe; nagrađena je priznanjem Novosadskog književnog kluba za najbolje prozno ostvarenje u 2015. godini, Rukopis moga brata Rekla mi je volim te

Uostalom (opet ga rado delimo i u ovom osvrtu na njeno savršeno uspelo književno veče u Somboru) na svom veb-sajtu:

http://brankicadamjanovic.com/

napisala ja o sebi svu realnost iskrenosti koju je, iz sebe i iznela i pred oduševljenom somborskom publikom:

"Katkad moraš da biraš – hoćeš li dati ili zadržati za sebe. I davala sam. Zbog toga sam polako ostajala bez nove odeće, obuće, šminke… I začudo, što sam više davala, osećala sam da sve više imam. Što je oko mene bivalo manje stvari, mene je bivalo više. Pa ipak, iz nekog razloga, valjda zato što ne kukam i što govorim o dobru a ne o zlu, ima onih koji mi kažu, ili oćute ali to misle, da živim pod staklenim zvonom, netaknuta "stvarnim životom“. Da vam kažem, od zvona u životu nemam čak ni zvono za tortu jer sam davno morala da naučim da sama mesim i pečem hleb. Tad sam nekako naučila i da je za preživljavanje dovoljna i kora hleba, a za pravi život spremnost da čak i nju daš! Sad imam sve više, plodovi moga rada na svim poljima polako zriju, a ja jedva čekam berbu, pa da i to podelim. Nije mi stalo da imam kad mi je Bog već dao da umem. A torte ionako ne jedem. Više volim kad gorko pretvaram u slatko."

S obzirom na odziv publike i ne samo to, već i poruku hrabrosti kako je mi doživljavamo, o Brankici  kao i njenoj večeri u Somboru ćemo pisati u nastavicima, a slike sa somborske večeri dovoljno i same govore...
Zato će uslediti i posebna fotoreportaža u oblasti Galerije na našem portalu, iz fokusa našeg fotoreportera Dragana Holcera.
 
 
Svi su želeli Brankicinu knjigu... posvetu... susret sa njom izbliza, neprocenjiv
 
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
Fotoreporter: Dragan Holcer
 

* Za izuzuetno književno proleće-leto pobrinuli su se u somborskog Gradskoj biblioteci "Karlo Bijelicki". Raznovrsni sadržaji upotpunjeni su sa još dva programa tokom poslednjih desetak junskih dana

Nataša Turkić, direktorka GB "Karlo Bijelicki", najavljuje zanimljivo književno veče Borisa Bulatovića u društvu i književnika, prof. dr Saše Radojčića 

BULATOVIĆ: ZAŠTO JE "OKLEVETANA" SRPSKA KNJIŽEVNOST

Predstavljena je najpre knjiga Oklevetana književnost dr Borisa Bulatovića (utorak 19. jun). Knjiga "Oklevetana književnost: ideološki aspekti u kritičkom sagledavanju srpske književnosti i kulture krajem 20. i početkom 21. veka" rezultat je osmogodišnjeg istraživanja radova inostranih autora o srpskoj književnosti, koji su je, u kontekstu ratova vođenih devedesetih, ideološki čitali i tumačili.

Bulatović je na promociji rekao da od poslednje decenije dvadesetog veka, u znatnom segmentu inostrane akademske kritike preovlađuje takav način bavljenja srpskom literaturom koji estetsku relevantnost književnih dela ne uzima u obzir ili im važnost pridaje funkcionalizirajući njihov estetski domet kako bi se zatim predstavila i dokazala ideološka neprihvatljivost i opasnost čak i najznačajnijih srpskih proznih i pesničkih tvorevina i njihovih autora (Petra II Petrovića Njegoša, Ive Andrića, Vaska Pope, Dobrice Ćosića, Milorada Pavića, Slobodana Selenića, i drugih).

Publika je pomno pratila gosta Bulatovića na isto tako zanimljivom prostoru, prigodno za ovakvu priliku uređenoj verandi Dečjeg odeljenja somborske biblioteke

- Ova knjiga je veoma dragocena, jer brani našu stranu ne napadajući nikog drugog. Velika odbrana velike književnosti – rekao je Saša Radojčić

Boris Bulatović (1981), doktor književnih nauka, koji je u Novom Sadu uz Filozofski fakultet uporedo završio i Fakultet tehničkih nauka. Boraveći po pozivu na stipendiranim naučno-istraživačkim usavršavanjima na inostranim slavističkim institutima, živeo je u Beču, Gracu, Inzbruku, Getingenu, Bratislavi, Pragu i Segedinu. Učestvovao je na međunarodnim slavističkim konferencijama u Nju Orleansu, Filadelfiji, Kembridžu, Frederiktonu, Lavovu, Hong Kongu i Velikom Trnovu, kao i na skupovima iz oblasti ekonomije u San Hozeu, Madridu, Parizu i Kembridžu. Redovni je član Američkog udruženja za razvoj slavističkih studija, Britanskog društva za slavističke i istočno-evropske studije, zatim počasni član Srpskog književnog udruženja Miloš Crnjanski iz Stokholma, kao i predsednik Naučnog udruženja za razvoj srpskih studija i urednik časopisa Serbian Studies Research.

Saša Radojčić, Boris Bulatović i Nataša Turkić

 ~ . ~

MEDIJSKI PRIMAT ZVANI TVITER

* Potom je Gradska biblioteka Karlo Bijelicki predstavila i knjigu Tviter priče 2 (Kontrast, 2017) Dragana Babića (petak, 22. jun)

 Kratka priča, otkad postoji, pokušava da odgovori na nemoguće, oksimoronsko pitanje: koliko to kratko, zapravo, može biti dugo? Ne postoji ni dužinska mera, ni objektivan kriterijum, barem ne u književnosti, koji bi mogao da precizno, neporecivo odredi šta je to kratko, i koliko je to, a šta je to dugo, i koliko je to… Naznačenu granicu, bolje reći proporciju, međutim, u našem dobu neumoljivo određuju novi mediji, na prvom mestu Tviter.

 - Izvolite, imate 140 slovnih znakova, recite šta imate da kažete. Jezički fleševi Dragana Babića potvrđuju vajkadašnje pravilo da književnost preživljava i da se menja tako što apsorbuje sve vidove i forme ljudskog iskustva. U našem dobu to iskustvo komprimuje se u novim medijima, a svoj izraz, po milioniti put, ali uvek na nov način, pronalazi u minimalističkoj priči. I znate šta je paradoks? Time se vraća u drevnost, u prastaru igru duha, u predsokratovski fragment, u antičku sentencu, u poslovicu. Rečju, u jezgrovitu misao -

(Mihajlo Pantić)

 Dragan Babić osnovne i master studije završio je na Odseku za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Bavi se esejistikom i književnom kritikom, član je uredništva časopisa Dometi i programski urednik Somborskog književnog festivala.

 Učestvovali: prof. dr Saša Radojčić, pesnik, kritičar, esejista i prevodilac, Tamara Babić, književni kritičar, Nataša Turkić, vd direktora Gradske biblioteke i autor.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

* Turistička organizacija grada promovisala je ponudu Sombora na 29. NATOUR Alpe-Adria sajmu turizma, gastronomije i boravka u prirodi u Ljubljani, u sklopu štanda Turističke organizacije Vojvodine

Osim Sombora učestvovale su i turističke organizacije Pančeva, Novog Bečeja, Bačke Palanke i Žablja. Kao jedan od bitnijih sajmova u regionu, odaziv posetilaca bio je više nego zadovoljavajući, a od izlagača uz regionalne, svoje promocije imale su i velike svetske destinacije.  

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…