Prikazivanje članaka po tagu publikacija

* U božićne dane Somborce je rastužio svojim odlaskom primarijus, doktor Branislav Danilović. Jedan od onih sugrađana za koje se retko, slobodno može reći da je bio i da će ostati doktor i prijatelj svih

Kada mu je nakon brojnih strukovnih, društvenih i književnih priznanja stiglo i ono najznačajnije kada je reč je o gradu u kojem je živeo, sklopio uzor-porodicu, radio do poslednjeg dana, Oktobarska nagrada povodom Dana osobođenja Sombora od fašizma 21. oktobra 2015. godine, nepodeljen je bio stav da je nagrada zapravo oličenje beskompromisno nadasve voljene ličnosti. Prilikom uručenja nagrade u svečanoj sali Gradske uprave - Županiji, u obrazloženju je stajalo:

'Primarijus dr Branislav Danilović je rođen 1939. godine u Gnjilanu. Formalno obrazovanje stekao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu a medicinu rada je specijalizovao 1972. godine. Lekar, čije je znanje, briga i humanost, spram pacijenata dokazana i potvrđena radom u ambulantama nekadašnjih somborskih preduzeća, kao što su „Bane Sekulić“, „Vesna“, „Trepča“ i „Rade Končar“. Praktični deo rada upotpunio je nizom edukativnih napisa stavljenih u službu jačanja preventivne samozaštite pacijenata i sugrađana u celini. Više decenija traga po prošlosti Sombora i nastoji da svoje spoznaje pisanom i živom rečju neumorno prenosi sugrađanima i brojnim namernicima a sve u slavu lepote, uzdizanju ugleda u očuvanju vrednosti našeg grada.'

Pozdravljen dugotrajnim aplauzom ispunjene sale Županije, primarijus dr Branislav Danilović u skromnosti svoje veličine zahvalio se sledećim rečima, ali, na kraju u svom stilu ne samo struke, već ponajpre dobre namere i prilikom zahvale, iskoristio momenat da još jednom pruži savet, najdobronamernije kao i uvek upozorenje u vezi sa razlozima zašto društvo mora da misli zašto koliko je značajno aktuelno unapređivati čuvanje jedinog pravog bogatstva kako je govorio, zdravlja:

'Poštovani prisutni sugrađani, kao dobitniku ove značajne nagrade Grada Sombora, dozvolite mi da se sa ovog mesta najpre zahvalim na ukazanoj počasti gradonačelnici grada Sombora Dušanki Golubović i predsedniku Skupštine grada Sombora primarijusu doktoru Zoranu Parčetiću, potom Komisiji koja me je odabrala da primim ovo veliko priznanje i poštovanim predlagačima koji su u meni videli ličnost koja to priznanje zaslužuje. I pozdravljam sve vas prisutne u ovoj Sali kako odbornike, tako i borce i meni drage goste. Istovremeno želim da se zahvalim mojoj recenzentkinji i ostalim saradnicima koji su mi nesebično pomogli da svih dvanaest objavljenih knjiga dožive svetlost dana. Ovim sam delimično ostvario misao našeg velikog Dositeja Obradovića da vreme sve briše, da sam u kamen i knjige ostavio. Isto tako ako ne i više želim da se zahvalim mojoj porodici, naročito mojoj ženi, koja mi je omogućila svojom pažnjom da preživim pet teških operacija, da doživim radnu i životnu penziju, i kvalitetni dostojanstven život. Posebno pozdravljam ovde prisutnu, moju najmlađu unuku Milicu (tom prilikom zaorio se snažan aplauz). Ako bih rekao nešto o sebi, kazao bih samo ovo, da sam sve u životu postigao poštenim radom. On mi je pružio ne samo zadovoljstvo, nego mi je u najtežim danima vraćao samopozdanje i ljubav prema životu. Rad mi je kao lekaru u medicini rada i kao autoru svih knjiga koje sam napisao, a koje su predlagači naveli u Komisiji, poslužio da pobedim strah i neprijatnosti koje bolest sa sobom nosi. Tako sam do sada radio i obećavam koliko me zdravlje i godine posluže, da ću nastaviti sa radom da budućim pokolenjima na osnovu dokumenata iz Istorijskog arhiva u Somboru ostavim zapisan trag o zdravstvenoj kulturi i međuljudskim odnosima o davno stečenoj samostalnosti 1749. godine koju grad i danas čuva kao svoju samobitnost zahvaljući mudrom višenacionalnom razumevanju. Voleo bih da se i u buduće ovako nastavi. Na ovom mestu moram javno da priznam da ću imati jedan neostvaren dug prema zdravstvu ali više prema stanovnicima ovog Okruga da što zbog godina što zbog narušenog zdravlja, ne bih mogao da bez konsultacije i sa pomoći većeg broja lekara da se prihvatim da uradim studiju o promeni strukture smrtnosti u somborskoj bolnici pre i posle bombardovanja NATO bomama. Da je ova studija potrebna ima već naznaka o povećanom broju obolelih od karcinoma štitne žlezde posle 20 godina Černobila. Mi sad ulazimo u taj vremenski period kada se očekuje porast maligniteta i to neće biti više samo stav lekara nego šire društvene zajednice. I sa ovog mesta, ovim predviđanjem, želim da samo upozorim društvo da počne o tome da misli.

~ . ~

(Umesto post scriptuma).

Svoj ugled dragi prijatelj stekao je vrlo jednostavno. Takav kakav u mojim sećanjima a ubeđen sam i mnogoborjnih, i ostaje. Tužan zbog odlaska a srećan što smo dugo bivstvovali kao savremenici, ali i saranici, pamtiću nebrojene susrete. Kako one u Gradskoj hali „Mostonga“ pretežno između dve prvenstvene rukometne utakmice u to zlatno doba tog najtrofejnijeg somborskog ekipnog sporta, tako i na ulicama našega grada. Najčešće, u ulozi lekara somborskih rukometaša, popularnih „romantičara“ kada govorimo o doktorovom angažovanju i u sportu, gde je itekako bodrenjem doprinosio pobedama i konačnom činu da se njegovi „momci“ popnu kao prvi kolektivni somborski sportski tim u samu elitu tadašnje velike države što je bila ogromna stvar. No, novca nije bilo dovoljno pa umesto njih „gore“ ode drugoplasirani Metalac iz Futoga. Obični su rukometaši igrali predigre, subotom uveče u prepunoj velikoj sali "Mostonge" pre svojih sportskih koleginica, rukometašica koje su u vreme dok smo dr Danilović i ja bili naravno, u različitim ulogama, dušom i srcem vezani i za jedan i za drugi klub, harale Jugoslavijom i Evropom, pa će ostati u knjizi mojih sećanja (a dao dragi Bog i nekom budućem publikovanju), naši razmenjeni pozdravi, konsultacije, radovanja zbog sportskih pobeda, isto tako zajedničkih nerviranja zbog sudijskih grešaka i lakrdija, ali smo znali da ostanemo „fini“ spram 'nepripravljenih sudija', u čemu je i toj finoći naravno doktor u odnosu na mene značajno prednjačio. A posebno mi ostaje milo, kada sam kao i „kod rukometašica“, bio konferansije i na muškim rukometnim utakmicama upravo stoga, jer sam sedeo za mikrofonom, tik uz omiljenog, na utakmici dežurnog doktora Danilovića - sa svom njegovom potrebnom opremom i medicinom u uvek brižljivo pripremljenoj torbi.

No naravno, jednakom pažnjom brinuo je i o svim drugim sportistima s obzirom na, opet, naša zajednička susretanja i moje dugogodišnje praćenje sporta, kada bi ga pozivali na mečeve rvači, turnire karatisti, bokseri, džudisti, borci, pa predstavnici bazičnih sportova, da ne pričam o dizanju tegova kada je i u svojim vođenjem trofjenog kluba pridonosio osvajanju brojnih titula... Pazio je da svaki sportista 'ne pretera' u treningu, pa i obratno....

Ini takođe ostaju naši susreti onako jednostavno 'slučajni' a da pravilo ptvrđuje da ništa slučajno nije, jesu baš ova sećanja koja će trajati dok je i mene. Imponovolao mi je kada bi mi još u mlađim mi novinarskim godinama, popularni doktor zastao negde na somborskom „glavnjaku“, informišući me u stilu, „novinaru, imam jednu novu ideju, u planu mi je nova knjiga, pa da malo popričamo..."... „Naravno - uzvraćao sam odmah radosno - jedva čekam, doktore, da objavim o Vašem novom naslovu, saradnja se nastavlja...“

I nastavlja se. Fizički odlazak samo je neminovan deo nastavka života. Doktor Danilović nam je dao tu privilegiju da puno toga naučimo. Savladao sam i ja jednu od lekcija. Itekako važnih. „Manje se nerviraj, ti to nisi zaslužio“. Hvala Vam, na svemu, uvaženi prijatelju! (Siniša Stričević, gl.odg.ur. Novog Radio Sombora, delić ličnih uspomena)

~ . ~

Rubriku dopunjujemo, takođe, sačuvanim tonskim zapisamo (jednim od retko sačuvanih, u nažalost, ugašenom Radio Somboru), kada je koleginica Nataša Turkić, koja je u to vreme uređivala emisiju „Abeceda zdravlja“, subotnji prepodnevni program (zvučni zapis je iz 2006. godine) posvetila intevjuu sa prim. dr Branislavom Danilovićem. Link sa kojeg ponovo možete da čujete ovaj razgovor je sledeći:

https://www.youtube.com/watch?v=B2TvvBQ05KU

~ . ~

- Dodatak: U galeriji, odmah ispod teksta, pogledajte i niz fotografija iz bogate karijere, ponos-porodične, korica objavljenih knjiga, te sa dodele Oktobarske nagrade 2016. godine / uz legendu-objašnjenje uz svaku fotografiju:

1) Na službi u somborskoj "Tekstilnoj", 1976; 2) Preševo, 1944; 3) Umčari, 1962; 4) Studentski dani u Beogradu, 1960; 5) Sa suprugom na Kongresu opšte medicine, Opatija, 1981; 6) Sa suprugom na Kongresu medicine rada, Portorož, 1986; 7) III Simpozijum o cerebrovaskularnim bolestima, Zagreb, 1979; 8) Svečano otvaranje nove galvinizacije "Bane Sekulić", Sombor, 1980; 9) I mesto u dizanju tegova u Jugoslaviji, 1973; 10) Gnjilane, 1964; 11) Proslava 10-godišnjice somborske Medicine rada, 1976; 12) Somborski medicinski dani, 1977; 13) Svetski kongres o povredama na radu, Cavtat, 1977; 14) Dodela plakete Jugoslovenskog saveza "Za zaštitu čovekove sredine" u Somboru, 1977; 15) Autoportret, kod slikara i prijatelja Save Stojkova; 16) Gnjilane, 1964; 17-19) Sa porodicom nakon mature unuka Vuka, 2015; 18) Sa porodicom nakon mature unuke Jelene, 2015; 20-25) Naslovi objavljenih publikacija; 26-35) Sa dodele Oktobarske nagrade grada Sombora za 2016. godinu, svečana sala zgrade Županije: nagradu uručila gradonačelnica Dušanka Golubović; u društvu sa predsednikom Skupštine grada Sombora, pok. prim. dr Zoranom Parčetićem, zamenikom gradonačelnice, današnjim gradonačelnikom grada Sombora Antonijom Ratkovićem i brojnim kolegama, prijateljima i poštovaocima -

Primarijus dr Branislav Danilović ispraćen je u sredu, 5. januara 2022. godine iz kapele na Velikom pravoslavnom groblju u Somboru

Novi Radio Sombor, Udruženje "PODIUM" i Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" i GS KUM - Kultura, umetsnot i mediji izražavaju najdublje saučešće porodici preminulog sugrađanina, primarijusa, doktora Branislava Danilovića

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912-1918. i njihovih potomaka i poštovalaca „Kralj Petar Prvi“ iz Alekse Šantića domaćin je promocije knjige Apoteoza NJ. V. Kralju Petru I Karađorđeviću, autora Dejana Tomića, književnika, umetnika, pisca više istorijskih i kulturoloških publikacija, dugogodišnjeg muzičkog urednika Radio Novog Sada, nekada i Radio Sombora 

Promocija je zakazana u velikoj dvornici Srpske čitaonice "Laza Kostić" u Somboru, u četvrtak, 14. oktobra sa početakom u 19 časova. Navodimo u ovoj najavi događaja jedan od citata iz knjige, akademika Matije Bećkovića, člana Krunskog saveta, koji će biti i jedan od govornika na somborskoj promociji:

KRALj PETAR I OSLOBODILAC

Posle Vožda Karađorđa najopevaniji srpski kralj je njegov unuk Kralj Petar I Oslobodilac. Samo o njima su pevali ne samo domaći nego i strani pesnici, a među njima i oni najveći. Karađorđu je posvećena i kruna srpskog pesničkog genija, srpska nacionalna biblija Gorski vijenac.

Životopis Kralja Petra Oslobodioca liči na sadržaj nekog velikog epa.

Heroika Srbije neodvojivo je od njega i njegove dinastije.

Vožd je Srbe „dizao iz mrtvih“ i „dunuo život srpskoj duši“, a vladavina njegovog unuka od 1903-1921. je trijumf slobode i demokratije, najsrećniji primer u novijoj istoriji Srbije.

Srbija je prošireno Karađorđevo imanje, a tim imanjem vladao je Kralj Petar „sa prstom na ustavu“ kao najomiljeniji, najobrazovaniji, najskrominiji, a najpobožniji srpski kralj, upoređivan sa slavnim kraljevima naše najslavnije Nemanjićske dinastije.

Znao je da su „bez ljubavi narodne slabi svi prestoli zemaljski“.

Kao i svi Karađorđevići i Kralj Petar je živeo u izgnanstvu. Više od pola života bio je izgnanik - uhođen, praćen, hapšen i suđen. Mnoge godine proveo je u vojničkim rovovima ratujući u Francuskoj, Bosanskoj Krajini i Srbiji. Živeo je u Parizu, Ženevi, Pešti, Beču, Temišvaru, Petrogradu, Cetinju... U izgnanstvu je preveo i napisao predgovor za knjigu O slobodi Džona Stjuarta. Svoju vladavinu u Srbiji započeo je zakonom koji je imao samo jedan član: „Štampa u Srbiji je slobodna“.

Posle slavnih pobeda u Balkanskim ratovima došao je Prvi svetski rat u kome je „Srbija izgubila sve osim časti“. Tada je državu izneo iz zemlje i stupio na biblijski put i Albansku Golgotu. Svaka njegova stopa je ostala živa i prešla u nadležnost istorije i poezije. Oslobodio je i ujedinio svoj narod rasejan u Osmanskom i Habzburškom carstvu. „Idući po vodi kao po suvu, kao Mojsije, izveo je svoj narod iz Egipta i zla“.

Zlo vreme je zabranilo pesme posvećene njemu, srušilo je sve njegove spomenike, promenilo imena ulica i trgova koji su nosili njegovo ime - sem spomenika i ulice blizu Jelisejskih polja i Trijumfalne kapije.

Dejan Tomić, neumorni čuvar kulturne baštine i skrajnute povesnice APOTEOZOM Nj. V. KRALjU PETRU I KARAĐORĐEVIĆU je sve zaboravljene pesme i srušene spomenike posvećene Kralju Petru - obnovio i vratio čitaocima i srpskom narodu. (Izvor: arhivvojodine.org.rs)

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

* U svečanoj sali zgrade Županije u sredu 13. marta predstavljena je knjiga Rezervat biosfere „Bačko Pounavlje“ – priroda sa ljudima

Međunarodni koordinacioni savet UNESCO programa „Čovek i biosfera“ doneo je u Parizu 14. Juna 2017. Godine, podsetimo, odluku o upisu „Bačkog Podunavlja“ u Svetsku listu rezervata biosfere. Priroda i ljudske aktivnosti nerazdvojni su delovi miljea podneblja uz levu obalu Dunava i uzduž Mostonge već milenijumima.

U ovoj knjizi čitalac saznaje kako priroda i ljudi u njoj žive zajedno i šta su jedni od drugih naučili u ovom vremenu. Živeti u Rezervatu biosfere „Bačko Podunavlje“ je za stanovnike grada Sombora prednost i nagrada, jedna je suštinskih poruka iz ove mnogostruko vredne publikacije.

Pozdravnu reč uputila je najpre Marina Tomić, vršilac direktora Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. Ona je govorila o raznolikim kvalitetima „Bačkog Podunavlja. Rezervat obuhvata područje u kojem živi 150 hiljasda ljudi u jednom gradu i četiri opštine, notirala je kao značajnu karakteristiku Tomić.

Ratko Bajčetić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine potom je „naslonio“ na izjavu prethodnice svoje stavove o slikovitosti prirodnog bogatstva Bačkog Podunavlja koje može da bude komparirano sa primerom Švajcarske.

Načelnik Odeljenja za biodiverzitet, Ministarstva zaštite životne sredine Jelena Dučić smatra takođe publikaciju posebnim štivom jer će ono biti svojevrstan vodič gostima, pogotovo onima koji ovde dođu prvi put, a domaćinima odličan temelj za ponudu.

U ime Gradske uprave, prisutnima se u ispunjenoj sali Gradske skupštine obratio Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice grada Sombora. Osim ostalog, on je podvukao značaj doprinosa Bačkog Monoštora u ovoj priči kao i Likovne kolonije Dondo koja već tradicionalno, na svoj način poziva i simbolično okuplja.

Duška Dimović, iz Svetskog fonda za prirodu, kao predstavnica pre svega nevladinog sektora, zahvalila se Somboru, gradu koji je kako je rekla, prepoznao model, dok „bođoši ostaju simbol vašeg suživota“.

Nakon ovih pozdravnih reči i odmah potom emitovanja video-zapisa o Bačkom Podunavlju, o knjizi su govorila dvojica Somboraca, koji svako sa svoje, stručne, odnosno publicistisčko-istoriografske strane imaju nameru da uvek, naročito u ovakvim prilikama kažu koliko rodni grad nose u srcu ali i da poruče, koliko njegova bogatstva valja paziti i očuvati.

Boris Erg, direktor Regionalne kancelarije Međunarodne unije za zaštitu prirode za istočnu Evropu i centralnu Aziju napomenuo je u svom govoru značaj, od lokala do globala: prvi put smo izašli s sublimirali jednom takvom publikacijom područje koje je oduvek bilo rodonačelnik po pravilu, uvek novih aktivnosti.

One su se prvo desile na ovim prostorima, kao što je to primer kanalske mreže Dunav Tisa Dunav, napomenuo je Erg.

U finalu jezgrovito sažetog programa, Milan Stepanović, somborski publicista, nadahnuto je pričao iznevši u svom dugogodišnjem pažljivom radu brojna sabiranja i edukativnog odabira, nadasve temljeno važne činjenice; mnogo nepoznatih i novih detalja koje je kao koautor pretočio i u knjigu, otkirva Stepanović.

Zato ovu knjigu osim ostalog vrhunskog dizajna valja imati pogotovo zbog generacija koje dolaze, a kako bi, naposletku, svima koji ovde žive bila još jasnija slika o kakvim se prirodnim i drugim bogatstvima odvajkada ovde radi, u tom jedinstvenom spoju pitomosti, lepote, produžavanja zdravlja i trajanja u suživotu više od dvadeset naroda u večnom trajanju.

Posle toga otvorena je u hodnicima Županije i izložba autora umetničkih slika nastalih na likovnim kolonijama „Dondo“ kod Bačkog Monoštora.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…