Prikazivanje članaka po tagu rad

1. je maj. Međunarodni praznik rada. U redakciji smo odlučili spontano da baš na današnji dan, objavimo 3 rubrike na istu temu - SOLIDARNOSTI - jer ona je najvažniji putokaz ostvarivanju radno-klasnih prava za koje se sindikati bore a istovremeno svako od naših današnjih junaka u svojim pričama ili pričama o njima, ima svoju specifičnu poruku. Po sistemu, princip je isti - sve su ostalo nijanse. Prvu priču donosimo od strane Somborca Mirka Erdeljija koja sledi odmah ispod ovog podnaslova rubrici, a vi ćete već sami proceniti zašto:

---------

* Davno beše 1980. i prvi zvanični Somborski maraton. Kažu, jedna od najlepših i najstarijih trka na Balkanu... isto taku kažu, a ja znam, najlepše je trčati u svom gradu, slušati svoje prijatelje, rođake, porodicu, kako te bodre, kako letiš do cilja

Još davne '93. zabeležih svoj debi na ovoj trci, a često u njenoj organizaciji, uz legende somborskih trkača, Milenko Popić, Simo Bogdanović, Slobodan Iđuški, Milivoje Kelić. Sećam se 9:45, trka u 10, zove Milenko i kaže "idi po kutiju banana u prodavnicu." I tako, baciš kutiju, kasniš tri minuta na startu, ali oboriš lični rekord....

Sa ovim dobrim ljudima bilo je pregršt anegdota. Sada ovu trku organizuju neki drugi ljudi, što bi Đole rekao neki novi klinci. A popularna 'Somborica' svake godine je sve lepša, i sad se trči u samom srcu Sombora. Kroz somborske sokake, najlepše.... a staza će biti prepravljena rekom trkača i sa gotovo 150 Somboraca na stazi. Divno za naš grad.

Ni ove godine necu trčati, treba pomoći drugima da sa novim ličnjacima ulete u zagrljaj najmilijih. A ima li išta lepše kad u cilju vidiš svoje trkače, rekreativce, koji beže iz zagrljaja svojih da bi podelili radost sa svojim trenerom. I hiljadu puta požalim što ne mogu i ja da se otisnem i uživam u trku između zelenih špalira somborskih ulica. Ali kao što sam se ja spremao da "razbijem" Somboricu tako će desetak somborskih mačaka jurnuti da poprave ličnjake a ostali istrče svoje kilometre i u Somboru.

Vrh forme je tempiran za ovu trku, ove godine prvi put nastupaju i somborski nordijci! A vi, ako možete trčite, ako ne, 8. maja u Somboru je 42. Somborski polumaraton, zagrejte dlanove i glasove, pomozite 'gepardima', Somborcima i svim trkačima.

Ljubljana živi za svoju trku, ali i Somborci za svoju somborsku trku.

---------

(otisnuli smo ovu zanimljivu a i poučnu belešku sa fejsbuk profila Mirka Erdeljija, koji podsetimo, drži i danas najbolji rezultat somborskih maratonaca u disciplini polumaraton, sa vremenom 1:14,53, koji je zabeležio na tradicionalnom Polumaratonu u Vrbasu, 1995. godine. Mirko je kao što je poznato i o čemu takođe izveštavamo, osnivač i trener sve popularnijeg Atletsko rekreativnog sportskog udruženja ARSU Sledi ME, a njegova solidarnost i sada, kada na ovaj dan, Međunarodni praznik rada 1. maj posebno želimo da notiramo osnovni sindikalni postulat - solidarnost - on ju je nebrojeno puta ispoljio. Isto tako i redovima gore, to je još jednom potvrdio. Mirko, čije britko i specifično pero beleži od početka 90-ih prošlog veka veoma upamtljive novinarske napise, uz tonske zapise i radio i tvi emisije, dao je podršku solidarnosti i dvostrukom elektronskom mediju Novom Radio Somboru, i kao jedan od osnivača Udruženja "PODIUM"-izdavača NRSombora. Kada je i nama bilo najteže, Mirko je uvek bio tu. I biće, i mi to znamo - ne samo kad je teško. Hvala Mirko, za sve i puno najiskrenijih prvomajskih želja na svim poljima/Novi Radio Sombor, Udruženje "PODIUM", UGS "Nezavisnost" i granski sindikati Sporta i KUM-a,Kultura-umetnost-mediji) 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Drage koleginice i kolege, dragi prijatelji,

srećan nam 1. maj Međunarodni praznik rada! Ove godine na ulicu izlazimo sa sloganom “Opasulji se - organizuj se u sindikat” svesni da smo sa “opasuljivanjem” počeli još devedesetih ali očigledno posao nismo završili. Duboko verujemo da samo udruženi radnici mogu da ostvare svoja prava i zato ih i ovom prilikom pozivamo da postanu deo porodice Nezavisnosti.

Dajemo sebi za pravo da bez obzira na sve probleme radnika u Srbiji obeležimo 1. maj praznično, šaljući poruke o kontinuitetu naše borbe za zdravo i bezbedno radno mesto, kvalitetne kolektivne ugovore i dostojanstvenu zaradu. Takođe, šaljemo poruku da nećemo bežati od odgovornosti već ćemo zahtevati da učestvujemo u svim radnim grupama koje će raditi na izmenama i dopunama radnog i socijalnog zakonodavstva u budućnosti.

Cilj nam je da sindikalno organizujemo sve radnike koji po bilo kom osnovu rade u našoj zemlji i insistiraćemo i da nam to bude omogućeno kroz nova zakonska rešenja. Pravo na sindikalno organizovanje treba da imaju svi!

Nastavićemo da obrazujemo članove Nezavisnosti o svim temama koje su od interesa za njihov svakodnevni sindikalni rad svesni da samo kao kompetentni sagovornici možemo da pariramo poslodavcima i vlasti. Spremni smo da se menjamo i prilagođavamo ne odustajući od svojih osnovnih vrednosti.

Naša spremnost na dijalog ne treba da ostavlja sumnju u našu odlučnost da kada treba protestujemo i štrajkujemo.

Nezavisnost je uvek imala kapacitete da uspostavlja partnerske odnose sa svim organizacijama civilnog društva koje dele naše vrednosti i ovom prilikom ih sve pozivamo da nam se pridruže u daljoj borbi za dostojanstven rad i život u Srbiji.

Prošle godine obeležili smo 30 godina od našeg osnivanja i sindikalnog rada pod kongresnim sloganom „Ponosni na prošlost - osvajamo budućnost“ i ovom prilikom šaljemo poruku mladima da svojim idejama i energijom doprinesu da Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ i u narednom periodu budu prepoznati kao moderna sindikalna organizacija u kojoj svi sa ponosom nose timski dres.

Pozivamo vas da se zajedno borimo protiv svih vidova diskriminacije i nepravde, da podržimo koleginice i kolege u njihovoj borbi za radnička prava bez obzira gde rade.

Pozivamo vas i na solidarnost sa našim kolegama u drugim zemljama jer sindikalna solidarnost ne poznaje nacionalne granice.

Živeo 1. maj - živela Nezavisnost!

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Najviše pritužbi o diskriminaciji koje stižu kancelariji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti odnose se na rad i zapošljavanje, izjavila je poverenica Brankica Janković

Na početku kovid krize bilo je mnogo pritužbi u vezi sa preraspodelom radnog vremena, određivanjem ili neodređivanjem rada od kuće i zbog sličnih razloga, navela je poverenica Janković u intervjuu za portal Nezavisnost.org. - U ovoj oblasti je naročito izražena diskriminacija žena i to kako po osnovu pola, tako i po osnovu bračnog i porodičnog statusa, a situacija je dodatno pogoršana tokom krize izazvane Кovidom-19. Na osnovu pritužbi koje su nam podnete može da se zaključi i da prilikom traženja posla ranjive grupe postaju još ranjivije i podložnije diskriminaciji. Iako značajno manje, ali i dalje je prisutna praksa pojedinih poslodavaca da u prijavama, na konkursima i intervjuima za posao neopravdano uključuju pitanja o porodičnom i bračnom statusu, automatski isključuju mlađe ili starije radnike zbog godina života ili žene samo zato što pretpostavljaju da neće moći da usklade privatne i poslovne obaveze. Diskriminacija je prisutna i u toku rada prilikom raspoređivanja na određena radna mesta, napredovanja, ostvarivanja pojedinih prava iz radnog odnosa - navela je Janković.

Poverenica upozorava da građani često mešaju mobing i diskriminaciju. - Ove dve pojave mogu imati sličnosti, međutim one su najčešće motivisane različitim pobudama, imaju različite posledice, različite aktere, a sporovi se rešavaju u različitim postupcima i pred različitim organima. Za postajanje diskriminacije na radu neophodno je pravljenje razlike, isključivanje ili davanje prvenstva na osnovu nekog ličnog svojstva - pola, godina života, zdravstvenog stanja, vere, jezika, nacionalne pripadnosti, imovinskog statusa i slično. Pri tome, treba imati u vidu da se ne smatra diskriminacijom pravljenje razlike ako posao zahteva baš posebnost kao poslovi pilota, ronilaca, tenkista, glumaca... Takođe ne mora postojati namera za izvršenje diskriminacije samo pravljenje razlike koja je u uzročno-posledičnoj vezi sa ličnim svojstvom - objasnila je poverenica.

Ona je ukazala da se rodna ravnopravnost u zaradama zaposlenih može postići „transparentnošću, sankcijama za kršenje propisa i pre svega - promenom vrednosnog sistema, tačnije kada kvalitet nečijeg rada bude glavni kriterijum za vrednovanje, napredovanje, visinu plate, izbor za neku funkciju i uopšte kada rad bude u najvećoj meri uticao na kvalitet života“. Janković je podsetila da je Zakonom o zabrani diskriminacije zabranjena diskriminacija u oblasti rada, a propisano je i da svi imaju pravo na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti:

- Naravno da nije uvek tako, pa se dešava da za isti posao muškarci i žene primaju različite plate. Uvek postoji mogućnost da oni koji sumnjaju da su diskriminisani i da primaju nižu platu iako obavljaju isti posao, mogu podneti pritužbu nama. Postupak samog podnošenja pritužbe je jednostavan i potpuno besplatan za građanina... Neke nejednakosti, možda i u vezi sa platama, tržište će vremenom regulisati a vrednosni sistem koji mi ljudi uspostavljamo će možda pretrpeti promene pod pritiskom zahteva na tržištu. I sama se pitam kako su plate negovateljice i dalje tako niske s obzirom na demografsku strukturu u našem društvu i narasle potrebe za tom vrstom podrške našim najstarijim sugrađanima, naročito kod kompleksnih stanja poput demencije, potpune nepokretnosti u slučajevima palijativnog zbrinjavanja.

Govoreći o podeli rada na muške i ženske poslove i dužnosti, poverenica je ocenila da se u mlađim generacijama taj jaz smanjuje, naročito kada je reč o većim sredinama, ali da je u ruralnim područjima vrlo evidentna neravnopravna raspodela tzv. kućnih poslova: - Brojni su razlozi za to, često je u pitanju patrijarhalni model gde se podrazumeva da je žena ta koja podnosi veći teret jer to tako naprosto treba... Nije neočekivano da su i poslodavci pod uticajem predrasuda i stereotipa o kućnim obavezama, o čemu smo govorili tokom trajanja našeg zajedničkog projekta sa estonskim poverenikom za rodnu ravnopravnost i jednak tretman. I, eto, ako je za ’utehu’, estonske kolege kažu da je i kod njih slično, pa smo izradili zajednički serijal kratkih filmova o usklađivanju profesionalnog i privatnog života koje rado delimo članovima i članicama sindikata.

U okviru projekta WoBaCa kancelarija Poverenika je sprovela istraživanje „Rodna ravnopravnost i ravnoteža između poslovnog i privatnog života“ koje jasno pokazuje koliko je postizanje ravrnopravnosti za žene teže, ali i koliko se u tome napredovalo. - Većina žena, čak 82 odsto ispitanih, kaže da su odsustvovale sa rada zbog nege deteta, dok je to pravo koristilo tek 14 odsto anketiranih muškaraca. Žene i dalje provode mnogo više vremena starajući se o deci nego muškarci; 33 odsto žena 10-30 sati na nedeljnom nivou, a 47 odsto muškaraca do 10 sati posvećuje deci. Međutim, slika se menja i to pokazuju primeri Beograda i zapadne Srbije. U Beogradu muškarci mnogo više, nego u bilo kom drugom regionu Srbije učestvuju u kućnim poslovima i brizi o deci, dok se u zapadnim delovima naše zemlje vidi značaj međugeneracijske solidarnosti, pa u odgajanju dece roditelji imaju podršku šire porodice u mnogo većoj meri nego u ostatku Srbije - navela je Janković.

Poverenica je kazala i da „diskriminaciju ne možemo brzo da iskorenimo“ i zato što predrasude i stereotipi žilavo opstaju i prenose se kroz generacije. - Recimo, koliko puta čujemo da stariji radnici, oni koji imaju 50 i nešto godina, više nisu produktivni, da su žene sa decom nepouzdane, jer često moraju na bolovanje, da su mladi nesposobni jer nemaju radno iskustvo, ali i da su nezainteresovani. Uostalom, zar kod nas ne vlada opšteprihvaćeni stereotip da su svi Nemci vredni radnici, a mi Srbi ne baš? Poznajem starije radnike koji su potpuno nezainteresovani i malo toga znaju s obzirom na iskustvo, žene koje rade i istovremeno odgovaraju na pitanja dece o domaćem zadatku, mlade koje sve interesuje, starije opet koji novim tehnologijama barataju kao du se se rodili sa tabletom. I Srbe i Mađare i Rome i sve druge koji su vredni - dakle svako je individua za sebe sa svim manama i vrlinama koje čine čoveka. Radne navike, odnos prema poslu i znanje nisu ni u kakvoj vezi sa polom, godinama, nacionalnom pripadnošću - zaključila je Brankica Janković.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat
* Fondacija Centar za demokratiju, u okviru projekta „Radna prava su naša prava“, organizovala je u petak, 16. aprila debatu na temu „Sezonski rad u Srbiji“
 
Uvodničari su bili: Saša Dimitrijević (UGS Nezavisnost), Marija Srdić (Unija poslodavaca Vojvodine), Aleksandra Lakić (Udruženje “Zajedničko”), Sarita Bradaš (FCD). Moderator: Miloš Đajić (CMV.)
 
U pripremi su izmene i dopune Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima na kojima radi radna grupa formirana u okviru Ministarstva rada. Usvajanjem predloženih izmena dejstvo Zakona bi se proširilo na sektore građevinarstva, ugostiteljstva, turizma, kućnih poslova i kreativne industrije.
 
Kakvi su efekti primene ovog Zakona do sada? Čime su motivisane planirane izmene i dopune? U kakvom su položaju radnici angažovani po ovom Zakonu - koja radna prava ostvaruju, a koja ne? Ova vrsta radnog angažmana predstavlja oblik privremenog i povremenog zapošljavanja koji je normiran kao rad van radnog odnosa. Zakonom o sezonskim poslovima, prava radnika svedena su na minimum i praktično su nezaštićeni u odnosu na poslodavce, a Zakon im ne garantuje ni adekvatne i sigurne uslove rada.
 
Debata je organizovana u okviru projekta „Radna prava su naša prava“ uz finansijsku podršku Međunarodnog centra Olof Palme.
 
Možete da pogledate tok debate održane na ZOOM platformi, na sledećem linku:
 
 
------------
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Sindikat

* „Bezbednost i zdravlje na radu u kontekstu zaštite životne sredine“ naziv je međunarodnog sindikalnog seminara koji je od 7. do 9. aprila održan u beogradskom hotelu Mažestik

Trodnevna edukacija organizovana je za članove Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, Saveza samostalnih sindiikata Srbije, Unije slobodnih sindikata Crne Gore, Saveza samostalnih sindikata Bosne i Hercegovine i Saveza sindikata Republike Srpske. Seminar je održan uz striktno poštovanje epidemioloških mera a predstavnici sindikata iz Crne Gore i Republike Srpske učestvovali su putem konferencijske onlajn veze.

Seminar je organizovan u okviru programa podrške Centra za solidarnost Američke federacije sindikata, najveće međunarodne organizacije za zaštitu prava (Solidarity Center AFL-CII), koji zemlje Balkana koriste već četiri godine. Uvodno predavanje o problemima bezbednosti i zdravlju na radu u kontekstu zaštite životne sredine i održivog razvoja izložio je dr Slobodan Milutinović, profesor Fakulteta zaštite na radu u Nišu.

O glavnim uzročnicima zagađenja životne sredine i potencijalnim rešenjima govorila je dr Dragana Đorđević, naučna savetnica beogradskog Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.

Zaštita životne sredine i koncept društvene pravde bila je tema dr Ratka Ristića, profesora Šumarskog fakulteta u Beogradu.

O sindikalnom organizovanju i umrežavanju u zaštiti životne sredine govorili su Lori Klements i Stiven Meklaud iz Solidarity center AFL-CIO.

Radionicu o identifikovanju ključnih problema bezbednosti i zdravlja na radu vodila je Vera Kondić iz UGS Nezavisnosti.

Na temu rada od kuće govorili su Melanija Petač iz SSS Srbije i Lori Klements.

Posebnu pažnju učesnika privukli su aktivisti Pokreta Odbranimo reke Stare planine Aleksandar Jovanović Ćuta i Aleksandar Panić koji su predstavili svoja iskustva u borbi za zaštitu prirodne sredine.

Narednih dana portal UGS Nezavisnost objaviće tekstove o ključnim temama ove edukacije.

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

*UGS Nezavisnost poziva svoje članove da se u subotu 10. aprila pridruže protestu pod nazivom „Ekološki ustanak“ koji u 13 časova u Beogradu, ispred zgrade Skupštine Srbije, organizuje pokret "Odbranimo reke Stare planine" i desetine drugih sličnih udruženja iz čitave Srbije

Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost smatraju potpuno opravdanim zahteve najavljenog protesta koje su juče predstavili Aleksandar Jovanović Ćuta i Aleksandar Panić na regionalnom sindikalnom seminaru posvećenom bezbednosti i zdravlju radnika u kontekstu zaštite životne sredine. Te zahteve su na seminaru svojim stručnim analizama i komentarima podržali i profesori relevatnih fakulteta i naučnih instituta u oblasti brige o zaštiti prirode.

Organizatori seminara napomenuli su da je briga o ekologiji prvorazredni zadatak i sindikata jer je to ujedno i borba za zdravlje radnika i njihovih porodica. Sindikalci su se pridružili zahtevu Pokreta „Odbranimo reke Stare planine“ da se u raspolaganju prirodnim resursima moraju poštovati odgovarajući domaći i međunarodni propisi kojima se štiti životna sredina.

U diskusiji tokom trodnevne sindikalne edukacije rečeno je da se eksploatacija prirodnih resursa - reka, šuma, rudnih i drugih sirovina - ne sme prepustiti volji, interesima i pohlepi kapitala koji u bezobzirnoj trci za profitom ne preza ni od genocida nad prirodom.

Insistiranjem na poštovanju propisa i standarda kojima se garantuje smanjenje negativnih uticaja industrije na prirodu, životne i radne uslove ekološki pokret, zajedno sa sindikatima, zapravo se bori za bezbedna, zdrava radna mesta i dostojanstven rad.

Izvor: UGS Nezavisnost 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 6

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…