Prikazivanje članaka po tagu rad

* Fondacija Centar za demokratiju, u okviru projekta „Radna prava su naša prava“, organizovala je u petak, 16. aprila debatu na temu „Sezonski rad u Srbiji“
 
Uvodničari su bili: Saša Dimitrijević (UGS Nezavisnost), Marija Srdić (Unija poslodavaca Vojvodine), Aleksandra Lakić (Udruženje “Zajedničko”), Sarita Bradaš (FCD). Moderator: Miloš Đajić (CMV.)
 
U pripremi su izmene i dopune Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima na kojima radi radna grupa formirana u okviru Ministarstva rada. Usvajanjem predloženih izmena dejstvo Zakona bi se proširilo na sektore građevinarstva, ugostiteljstva, turizma, kućnih poslova i kreativne industrije.
 
Kakvi su efekti primene ovog Zakona do sada? Čime su motivisane planirane izmene i dopune? U kakvom su položaju radnici angažovani po ovom Zakonu - koja radna prava ostvaruju, a koja ne? Ova vrsta radnog angažmana predstavlja oblik privremenog i povremenog zapošljavanja koji je normiran kao rad van radnog odnosa. Zakonom o sezonskim poslovima, prava radnika svedena su na minimum i praktično su nezaštićeni u odnosu na poslodavce, a Zakon im ne garantuje ni adekvatne i sigurne uslove rada.
 
Debata je organizovana u okviru projekta „Radna prava su naša prava“ uz finansijsku podršku Međunarodnog centra Olof Palme.
 
Možete da pogledate tok debate održane na ZOOM platformi, na sledećem linku:
 
 
------------
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Sindikat

* „Bezbednost i zdravlje na radu u kontekstu zaštite životne sredine“ naziv je međunarodnog sindikalnog seminara koji je od 7. do 9. aprila održan u beogradskom hotelu Mažestik

Trodnevna edukacija organizovana je za članove Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, Saveza samostalnih sindiikata Srbije, Unije slobodnih sindikata Crne Gore, Saveza samostalnih sindikata Bosne i Hercegovine i Saveza sindikata Republike Srpske. Seminar je održan uz striktno poštovanje epidemioloških mera a predstavnici sindikata iz Crne Gore i Republike Srpske učestvovali su putem konferencijske onlajn veze.

Seminar je organizovan u okviru programa podrške Centra za solidarnost Američke federacije sindikata, najveće međunarodne organizacije za zaštitu prava (Solidarity Center AFL-CII), koji zemlje Balkana koriste već četiri godine. Uvodno predavanje o problemima bezbednosti i zdravlju na radu u kontekstu zaštite životne sredine i održivog razvoja izložio je dr Slobodan Milutinović, profesor Fakulteta zaštite na radu u Nišu.

O glavnim uzročnicima zagađenja životne sredine i potencijalnim rešenjima govorila je dr Dragana Đorđević, naučna savetnica beogradskog Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.

Zaštita životne sredine i koncept društvene pravde bila je tema dr Ratka Ristića, profesora Šumarskog fakulteta u Beogradu.

O sindikalnom organizovanju i umrežavanju u zaštiti životne sredine govorili su Lori Klements i Stiven Meklaud iz Solidarity center AFL-CIO.

Radionicu o identifikovanju ključnih problema bezbednosti i zdravlja na radu vodila je Vera Kondić iz UGS Nezavisnosti.

Na temu rada od kuće govorili su Melanija Petač iz SSS Srbije i Lori Klements.

Posebnu pažnju učesnika privukli su aktivisti Pokreta Odbranimo reke Stare planine Aleksandar Jovanović Ćuta i Aleksandar Panić koji su predstavili svoja iskustva u borbi za zaštitu prirodne sredine.

Narednih dana portal UGS Nezavisnost objaviće tekstove o ključnim temama ove edukacije.

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

*UGS Nezavisnost poziva svoje članove da se u subotu 10. aprila pridruže protestu pod nazivom „Ekološki ustanak“ koji u 13 časova u Beogradu, ispred zgrade Skupštine Srbije, organizuje pokret "Odbranimo reke Stare planine" i desetine drugih sličnih udruženja iz čitave Srbije

Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost smatraju potpuno opravdanim zahteve najavljenog protesta koje su juče predstavili Aleksandar Jovanović Ćuta i Aleksandar Panić na regionalnom sindikalnom seminaru posvećenom bezbednosti i zdravlju radnika u kontekstu zaštite životne sredine. Te zahteve su na seminaru svojim stručnim analizama i komentarima podržali i profesori relevatnih fakulteta i naučnih instituta u oblasti brige o zaštiti prirode.

Organizatori seminara napomenuli su da je briga o ekologiji prvorazredni zadatak i sindikata jer je to ujedno i borba za zdravlje radnika i njihovih porodica. Sindikalci su se pridružili zahtevu Pokreta „Odbranimo reke Stare planine“ da se u raspolaganju prirodnim resursima moraju poštovati odgovarajući domaći i međunarodni propisi kojima se štiti životna sredina.

U diskusiji tokom trodnevne sindikalne edukacije rečeno je da se eksploatacija prirodnih resursa - reka, šuma, rudnih i drugih sirovina - ne sme prepustiti volji, interesima i pohlepi kapitala koji u bezobzirnoj trci za profitom ne preza ni od genocida nad prirodom.

Insistiranjem na poštovanju propisa i standarda kojima se garantuje smanjenje negativnih uticaja industrije na prirodu, životne i radne uslove ekološki pokret, zajedno sa sindikatima, zapravo se bori za bezbedna, zdrava radna mesta i dostojanstven rad.

Izvor: UGS Nezavisnost 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Reprezentativni sindikati železničkih radnika pozvali su danas sve zaposlene u železničkim kompanijama da se zbog izuzetno lošeg materijalnog stanja okupe 15. aprila na protestu ispred zgrade Vlade Srbije i ispred poslovne zgrade Železnica Srbije u Beogradu, objavio je portal UGS Nezavisnost

“Dođite da se zajedničkim snagama izborimo za veće zarade, bolje uslove za rad, kao i za mnogo bolji status železnice i železničara, navodi se u zajedničkom pozivu Sindikata železničkog saobraćaja Srbije Nezavisnost, Saveza sindikata železničara Srbije, Sindikata Srbija Kargo, Nezavisnog sindikata železničara Srbije i Regionalno-granskog sindikata železnice Srbije.         

Sindikati kao razloge za protest navode da 40 odsto zaposlenih dobija minimalnu zaradu, da se njihova primanja obračunavaju na osnovu nezakonite cene radnog sata, da se železničarima isplaćuju najniže nadoknade za topli obrok i regres u odnosu na sva javna preduzeća u Srbiji.

Kao razloge nezadovoljstva navode i loše kolektivne ugovore zbog kojih sve više zaposlenih podnosi tužbe koje prete da parališu železničke firme. Ukazuju i da za štete od više milijardi dinara niko nije odgovarao, da je ugrožena bezbednost zaposlenih i urednost železničkog saobraćaja, da se ne poštuju propisi o železnici…

Protest železničkih radnika prvobitno je bio zakazan za 23. mart ali je odložen, kako je tada objašnjeno, “zbog sve lošije epidemiološke situacije”.

Beleži: Svetozar Raković

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Virusna epidemija više utiče na žene jer su najbrojnije među zaposlenima na „prvoj liniji“, pri čemu su dodatno opterećene radom u kući, brigom o deci, starima i nemoćnima. I dok mnoge države, međunarodne organizacije i nevladin sektor preduzimaju akcije kako bi se sprečio specifičan uticaj COVID-19 krize na prava žena, naša je vlast rodno slepa, jednako kao i ranije, izjavila je psihološkinja Sarita Bradaš za portal UGS Nezavisnost

Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije Centar za demokratiju u razgovoru povodom Osmog marta rekla je da brojni domaći i strani izveštaji ukazuju na veoma nepovoljan položaj žena u Srbiji.

- Na posrednu diskriminaciju ukazuju podaci i indikatori u svim oblastima koje meri evropski indeks rodne ravnopravnosti: rad, novac, znanje, vreme, moć i zdravlje. Žene u Srbiji su neravnopravne u svim oblastima, a njihov nepovoljan položaj najviše je izražen u domenima moći (37,3) i vremena (48,7). Iako su mnoge zemlje EU daleko od ostvarenja rodne ravnopravnosti, u poređenju sa prosekom EU-28, Srbija najviše zaostaje u domenima novca (20,4 poena), vremena (17 poena) i moći (16,2 poena) - navela je istraživačica.

Objasnila je da su i pre pandemije žene na tržištu rada Srbije bile u znatno nepovoljnijem statusu od muškaraca, što potvrđuju podaci o razlikama u stopama zaposlenosti muškaraca i žena (12,9 procentnih poena), razlikama u stopama nezaposlenosti (1,5 procentnih poena) i razlikama u stopama neaktivnosti (13,7 procentnih poena).

Najviše žena radi u sektoru usluga (68,6% od ukupnog broja zaposlenih), a znatno manje u industriji i građevinarstvu (19,9%) i poljoprivredi (11,5%). Unutar sektora usluga najveći broj žena zaposlen je u trgovini (212.000), obrazovanju (134,700) te zdravstvu i socijalnoj zaštiti (119.200). U sektorima zdravstva i socijalne zaštite žene čine 75% od ukupno zaposlenih, pri čemu je njihovo učešće u zanimanjima medicinskih sestara i tehničara 81,4%, a među lekarima 73%.

Žene čine i većinu u zanimanjima tzv. nižeg statusa (61%) gde su loši uslovi rada i niske zarade, pri čemu su najzastupljenije među prodavcima i zanimanjima ličnih usluga (69%), kao i među čistačima i pomoćnim osobljem (83%).

Navedeni podaci, prema rečima Sarite Bradaš, upućuju na to da je epidemija imala veći uticaj na žene budući da su upravo one brojnije među zaposlenima na „prvoj liniji“.

- Naše društvo počiva na eksploataciji ženskog rada kako u privatnoj tako i u javnoj sferi. Na stotine autora/ki feminističke ekonomije od 70-ih godina prošlog veka do danas upozoravaju na to da modeli rasta koji se zasnivaju na neoliberalnom konceptu deregulacije i privatizacije učvršćuju nejednake odnose moći između žena i muškaraca, reprodukuju rodne nejednakosti i eksploatišu neplaćeni ženski rad. Ako je to slučaj sa razvijenim kapitalističkim zemljama šta možemo da očekujemo u zemlji na poluperiferiji kapitalizma - naglasila je Sarita Bradaš. 

Ona je navela da najnoviji podaci o razlikama u zaradama muškaraca i žena pokazuju da se u 2018. taj jaz produbio u odnosu na 2014. godinu.

- Zarade žena su manje od zarada muškaraca i u privatnom i javnom sektoru, manje su na svim obrazovnim nivoima i u svim zanimanjima i u gotovo svim sektorima delatnosti. Povećanje broja žena u prerađivačkoj industriji nije pokazatelj smanjenja rodnih nejednakosti već posledica toga da muškarci napuštaju slabo plaćene poslove motača kablova, a žene ih prihvataju jer bolje ne mogu da nađu - rekla je Bradaš.

Osim eksploatacije, žene su posebno izložene i nasilju.

- Nešto više od petine žena od navršenih 15 godina doživelo je fizičko i/ili seksualno nasilje bilo od strane partnera ili drugih osoba, psihičko nasilje od strane partnera iskusilo je 44% žena, dok je seksualnom uznemiravanju od navršenih 15 godina bilo izloženo 42% žena, a svaka deseta je bila žrtva proganjanja. Trećina žena je prijavila iskustvo nekog oblika nasilja tokom detinjstva - ukazala je Bradaš.

Podsetila je na GREVIO izveštaj (Ekspertska grupa Saveta Evrope) u vezi sa primenom Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. U izveštaju se konstatuje da su u Srbiji preovladavajući patrijarhalni stavovi i stereotipi u vezi sa ulogama, odgovornostima i očekivanim ponašanjima žena i muškaraca u društvu i porodici.

- Uspostavljanje normativnog okvira, kako to pokazuje primer Srbije, ne znači i ostvarivanje jednakih prava žena i muškaraca u svakodnevnom životu. Razloge za neravnopravan položaj žena u svim oblastima vidim u nepostojanju političke volje da se sprovedu mere neophodne za uklanjanje diskriminacije i izostatak bilo kakvih sankcija za kršenje zakona - rekla je psihološkinja.

Bradaš je posebno istakla „slepilo inspekcije rada“ koja je zadužena da kontroliše primenu Zakona o ravnopravnosti polova. Naime, rezultati tih inspekcija suprotni su brojnim istraživačkim nalazima o veoma izraženoj rodnoj diskriminaciji na tržištu rada. Prema dostupnim izveštajima Inspektorata za rad, u 2015. godini inspektori su obavili 3.157 nadzora i doneli samo dva rešenja o otklanjanju nedostataka. Za 2016. godinu nema podataka, dok u 2017. godini u 2.153 nadzora nije utvrđen nijedan nedostatak. U 2018. izvršeno je 1.721 nadzora i doneto 7 rešenja, a u 2019. je posle 1.039 nadzora doneto samo jedno rešenje.

Bradaš ukazuje da se nova strategija zapošljavanja, kao ni prethodna, ne bavi problemom usklađenosti porodičnog i poslovnog života, iako je briga o deci, starima i nemoćnima jedan od glavnih razloga neaktivnosti žena na tržištu rada.

Takođe, indikativno je i to što je Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost istekla prošle godine, a da se još nigde ne pominje izrada nove.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Gradsko veće grada Sombora održalo je u petak, 5. februara 24. sednicu, na čijem dnevnom redu se našlo 19 tačaka

Članovi Gradskog veća usvojili su ponude Javnog komunalnog preduzeća „Zelenilo“ na poslovima održavanja javnih zelenih površina u gradu i naseljenim mestima, poslovima održavanja spomenika, održavanja fontana i česmi, orezivanja vetrozaštitnih pojaseva, košenja atarskih puteva, kao i održavanja javne rasvete u gradu i naseljenim mestima sa potrebnim materijalom i sa dekorativnom rasvetom za božićne i novogodišnje praznike za 2021. godinu.

Usvojena je ponuda i plan rada Javnog komunalnog preduzeća „Prostor“ na poslovima uređenja i održavanja javnih površina u naseljenim mestima, kao i program rada Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća“ na poslovima održavanja higijene na javnim površinama za 2021. godinu.

Članovi Gradskog veća na 24. sednici usvojili su i Izveštaj o radu Gradske uprave grada Sombora za 2020. godinu, koji će se naći pred odbornicima na nekoj od narednih sednica Skupštine grada.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 5

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…