Prikazivanje članaka po tagu reke

* Poštovane čitateljke i čitaoci ovih stranica, slušateljke i slušaoci Novog Radio Sombora, mišljenja smo da oblast zažtite životne sredine jeste trusna oblast u kojoj svaki pojedinac i organizacija ima nemerljivu vrednost ukoliko svi zajedno shvatimo njenu važnost, važnost zaštite životne sredine. Pogotovo u doba virusa, pošasti pandemije evo već drugu godinu, koja je nažalost okupirala čitavu planetu, ekologija u najširem spektru značenja ima presudan vitalan činilac u održanju sveopšteg poimanja zdravlja i zdravih navika i stilova života

Zato, budimo još jači u nastojanjima da nam svaki pedalj, svaka stopa kojom hodimo koliko već danas budu lepši nego juče. Nije stvar samo u lepoti, naravno. Ekologija jeste kultura, ona je svakodnevni obzir jednih prema drugima a isto tako i način da pokažemo temeljne civilizacijske potencijale i kvalitete. Srbija je zemlja koja se ubraja među najbogatije u svetu kada su reke u pitanju. Sve reke Srbije kao što znamo, pripadaju slivovima triju mora: Jadranskog, Egejskog i Crnog mora. Srbija ima čak 76 reka čija je dužina veća od 50 kilometara i koje spadaju geografski u grupu velikih reka. Neke pak reke, zbog istorijskih, tradicionalnih i topografskih razloga su izdvojene i opstaju kao samostalne reke: njih je u Srbiji šest, i po tome je Srbija takođe među vodećima u Evropi. Čak 64 reka Srbija ima kraćih od 50 kilometara dok je čak još 94 njih svrstano u grupu 'ostalih ali održivih reka'. Rukavaca je u Srbiji 5, takođe jedan od rariteta.

Zašto smo uzeli za primer reke? Osim ostalog, i zato što iz njih život nastaje. Po mnogim determinantama, takođe, život opstaje. Koliko smo spremni da upravo pomenutu održivost poštujemo? Onoliko koliko shvatimo važnost ne sutrašnjeg, već sadašnjeg trenutka. Da je svaka kapljica, važnija od svakog gigant-fabrikanta. Da je svaka kap najveća ekonomija. A reka najveća fabrika. Fabrika zdravlja, fabrika daljeg razvoja svih ekonomskih vrednosti, dajući ovom prilikom samo primer turizma. Dakle, naš dobročinitelj i naša nasušna potreba, njeno veličanstvo, Reka. 

Što se ostalih resursa koje nam je priroda podarila, jednako su naravno važni svi. Sombor je kao što su takođe relevantne činjenice, najezeleniji grad Evrope računajući broj stanovnika odnosno zelenilo rasprostro (raskošno) po kvadratnom metru površine grada, drugi najzeleniji grad u svetu, nakon Čikaga, kažu knjige. Somborci zato znaju zašto čuvaju svoje zelenilo. Zašto ga vole. Zašto ga hrane. Zato svaka bačena vrećica izvan mnogo postavljenih korpi za otpatke, svaki bačeni pikavac na tle, svaki pojedinačni bilo koji drugi sličan nemar nailazi na generalnu grdnju i opravdanu optužbu svakog Somborca. To je primer. Ekologije. Sveopšte.

Primera je puno za jedan tekst. Ovde smo dali smo dva. Reke u Srbiji, zelenilo u Somboru. Nastojaćemo da kroz oba naša medija dalje razvijamo medijsku promociju oblasti zaštite životne sredine. Kako u internet programu našeg radija (podsećamo na link: http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html), pripremajući i realizujući emisije posvećene ovoj oblasti, tako i na ovim stranicama portala, posvetićemo još više svakodnevne pažnje temi koja odvaja dobro od zla. Uostalom, zato smo od prvog dana našeg rada, u glavni meni portala i postavili posebno oblast: Ekologija (u okviru najvažnijih vesti grupisanih u opštem naslovu Novosti dana).

Vaš Novi Radio Sombor

***

Svetski dan zaštite životne sredine - 5. jun 2021. godine označiće početak Dekade obnove ekosistema (2021 - 2030.). Ujedinjene nacije su pozvale pojedince, grupe, vlade, kompanije i organizacije da udruže snage u globalnom pokretu Generacija obnove (eng. #GenerationRestoration), kako bi se zaustavila degradacija ekosistema i svima osigurala održiva budućnost.

Obeležavanje Svetskog dana zaštite životne sredine ove godine fokusira se na obnavljanje ekosistema, a glavna poruka je “Reimagine.Recreate.Restore”. UN program za životnu sredinu (UNEP) pripremio je priručnik za obnavljanje ekosistema kako bi pomogao svima koji su zainteresovani da se priključe pokretu Generacija obnove. Priručnik sadrži praktične savete za konkretne aktivnosti, promenu ličnih navika i širenje ideje obnove ekosistema u javnosti. (Izvor: https://balkangreenenergynews.com/rs)

***

Svetski dan zaštite životne sredine (ili okoline) je dan koji se obeležava u čitavom svetu svakog 5. juna kroz razne aktivnosti i kampanje, sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na brojne ekološke probleme i potrebu očuvanja životne sredine.

Datum 5. juni je odredila Generalna skupština UN jer je tog dana održana Konferencija o zaštiti životne sredine u Stokholmu 1972. godine. Na konferenciji se okupilo 113 država, koje su priredile zajedničku izjavu o potrebi međunarodne saradnje u cilju zaštite životne sredine. Program zaštite je nazvan UNEP. Predlog da se proslavlja 5. juni je dala delegacija Jugoslavije i prema nekim izvorima, ovo je postao centralni događaj Ujedinjenih nacija.

U svetu se na ovaj dan pokreću brojne aktivnosti u koje je uključena javnost, a koje propagiraju odgovorni odnos prema okruženju. (Izvor: Wikipedia)

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

* Međunarodni dan reka obeležava se 14. marta, u cilju ukazivanja na značaj reka i njihovu neizmernu vrednost. Na ovaj dan, poziva se na odgovornost prema rekama i pravo svih ljudi na čiste reke, što direktno utiče na jedno od osnovnih ljudskih prava - pravo na zdravu životnu sredinu

Reke su danas jedan od najosetljivijih ekosistema u Evropi. Veliki je broj ugrožavajućih faktora koji utiču na reke, kao što je eksploatacija rečnog nanosa (šljunak), gradnja i širenje infrastrukture u zoni obala, ali i sve veći turistički pritisak na reke, posebno u vreme reproduktivnog ciklusa životinjskih grupa, povezanih tokom čitavog ili većeg dela životnog ciklusa za reke i druge vodene ekosisteme.

Sa aspekta zaštite vode kao prirodnog resursa, posebno pažnja se u Srbiji pridaje zaštiti vodenih tokova i obalnog područja, vlažnih i zabarenih površina, zaslanjenih terena, prirodnih jezera i bara. U okviru zaštite ovih prirodnih resursa, neophodna je i kontrola eksploatacije mineralnih sirovina, biljnog i životinjskog sveta.

Površinske vode, takođe, imaju brojne pojave, predele i prostore koji su zaštićeni i posebno atraktivni sa naučnog, obrazovno-vaspitnog, ekološkog, estetskog i socio-kulturnog poimanja. Najznačajniji i najlepši među njima su veoma poznati, poput Krupačkog vrela, Taorskih vrela, Bjeluške potajnice, Vlasinskog jezera, slapova Sopotnice, ponornice uvale Rečka, vodopada Prskalo, vodopada Ripaljka i mnogih drugih.

U Srbiji, po procenama stručnjaka, živi oko 100 vrsta riba. U odnosu na broj od oko 550 evropskih vrsta, ihtiofauna Srbije predstavlja 20% svih slatkovodnih vrsta riba na prostoru Evrope. Južna Srbija, a pre svega reke Pčinja i Dragovištica, predstavljaju severne granice areala nekih vrsta riba Egejskog sliva, kao što su buresijeva brkica i istočna mrenka.

Naše reke stanište su mnogih ugroženih vrsta, kao što je ptica mali vranac, koji je strogo zaštićena vrsta u Srbiji. Pripada grupi vrsta od međunarodnog značaja za zaštitu. Kao vrsta vezana za vodena staništa, ugrožena je njihovim uništavanjem i isušivanjem. Mali vranci se danju, uglavnom, hrane na Savi, Dunavu i drugim većim vodenim površinama u okolini, a uveče se sakupljaju u jata i u velikim grupama noće u vrbacima uz Savu tražeći specifične lokacije, odnosno vrbake koji se nalaze neposredno uz vodu. Najvažnije lokacije za noćenje malih vranaca se nalaze u blizini Mosta na Adi, ali i novobeogradske toplane i vrbaka u tom delu Save.

Nažalost, uništavanjem staništa duž reke neke vrste su iščezle trajno i na globalnom nivou, s obzirom da su im staništa bila mali prostori uz reke. 

U kontekstu značaja naših reka kao staništa retkih vrsta ističemo i jedinstven fenomen „cvetanje“ Tise, koji predstavlja masovnu pojavu insekta Palingenia longicauda (Tiski cvet) u određeno doba godine (sredina juna), na delovima toka reke Tise. Najveći deo svog života ova vrsta provodi kao larva, na glinovitom dnu reke. Tiski cvet je nekada bio široko rasprostranjen u Evropi, ali danas živi u Tisi; pojava „cvetanja“ može se uočiti još u Srbiji i Mađarskoj. 

Zavod za zaštitu pirode Srbije vodno prirodno nasleđe u Srbiji štiti u okviru sistema zaštićenih područja - više od 72 godine. U tom cilju, početkom prošle godine zaštićena su dva nova područja uz reke Specijalni rezervat prirode „Brzansko moravište“ i Specijalni rezervat prirode „Osredak“.

Na teritoriji Srbije postoji više hiljada vodotokova čija ukupna dužina iznosi 65 980 km, ili prosečno 747 m/km2. Gustina rečne mreže je veoma neujednačena i iznosi od 120 m/km2 do 3 500 m/km2. Međutim, Srbija koristi još i tranzitne ili prolazne vode Dunava i njegovih pritoka koje prosečno iznose 5 850 m3/s ili oko 185 000 km3 godišnje.

U odnosu na ukupnu površinu Srbije, koja iznosi 88 361 km2, slivu Crnog mora pripada 92.46% (81 703 km2), 5.36% slivu Jadranskog mora (4 732 km2) i 2.18% slivu Egejskog mora (1 926 km2).

Novi Radio Sombor i naš izdavač, Udruženje Podium, nastojaće da, u skladu sa mogućnostima i okolnostima ove godine, po treći put učestvuju u okviru manifestacije - Međunarodni dan Dunava, koja svake godine protiče, 29. juna, u svim evropskim zemljama kroz koje Dunav teče, a koju u Srbiji organizuje Republička direkcija za vode. Prvi put obeležili smo ovaj važan datum, na području Grada Sombora (Bezdan-Dunav, Sombor-Gradski štrand...) 2012. godine kada smo učestvovali sa projektom "Štrand Art", a naredne, 2013. godine pozitivno nam je ocenjen i projekat "Reciklažom do umetnosti". 

Izvor: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Dunav kod Novog Sada od devetog dana u Novoj godini izgleda kao da stoji - led prekrio skoro čitavu površinu reke

Na popularnom Keju u glavnom gradu Vojvodine mogu se videti velike sante leda koje polako plutaju rekom, dok se uz samu obalu led stalno nagomilava.

Prema poslednjim podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda u Beogradu, na Dunavu je zabeležena pojava ledostoja i narednih dana se očekuje dalje povećanje gustine leda.

Na delu Dunava od mađarske granice, do Smedereva, led je pretežno u pokretu i pokriva vodenu površinu od 10 do 40 odsto i preduzimaju se mere redovne odbrane od leda, a od Smedereva do granice led zauzima i 100 odsto vodene površine.

Na ostalim rečnim tokovima led pokriva i do 100 odsto širine reke.

U redovnom izveštaju o stanju vodostaja koji Republički hidrometeorološki zavod daje svakog dana u podne, potvrđeno je da se očekuje pojava sve više leda na rekama.

- Na Tisi, banatskim vodotocima, donjim tokovima Dunava, zatim Velike i Južne Morave, kao i na Jablanici i Toplici zabeležena je pojava delimičnog do potpunog ledostaja sa tendencijom povećanja gustine leda narednih dana - kažu u Zavodu.

Na gornjim tokovima Dunava, Save, Velike, Južne i Zapadne Morave, kao i na Mlavi, Peku i Timoku osmotren je priobalni led sa ledohodom od 10 do 60 odsto širine rečnog korita - navodi RHMZ.

Prema poslednjim podacima, temperatura vode u Dunavu je oko 0,1 °C, a na ostalim rekama još niža od 0 stepeni Celzijusovih, tj na Savi, Velikoj Moravi, Tisi i banatskim vodotocima.

Izvor: RHMZ / S. S.

Objavljeno u Prva vest

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…