Prikazivanje članaka po tagu roditeljstvo

* Napomena autora: Treba imati u vidu da mnogi staratelji, iako možda nisu biološki roditelji dece o kojoj brinu, igraju ulogu roditelja i čine ih ne manje važnim u životu deteta. Iako će se u ovom članku koristiti termini ‘roditeljstvo’ i ‘roditelji’, gorepomenuti termini su zamenljivi sa ‘staratelj/i’, kako bi uključili važnu ulogu nebioloških staratelja u razvoju deteta

Alicia Naser M.Ed., BCBA, LABA, Ph.D. Kandidatkinja

_____________________________________________________________________

Roditeljstvo je nesumnjivo najteži posao na svetu, a to vam kaže neko ko nije roditelj (što govori o težini uloge). Iako nisam roditelj, imam više od decenije kliničkog iskustva proučavanja, istraživanja i rada sa roditeljima i decom. Cilj mi je da pružim deci najoptimalnije okruženje za podsticanje neurotipskog razvoja i da roditeljima obezbedim i podučim ih veštinama neophodnim za podršku deci, istovremeno podržavajući njihovu ulogu. Ironija je u tome što najteži posao na svetu ne dolazi sa priručnikom o tome kako ga treba obaviti. Roditeljstvo je istovremeno najvažnija uloga koju svaki pojedinac može preuzeti, a ipak najmanje vođena. Drugim rečima, ne postoji priručnik ili vodič korak po korak koji treba slediti kada neko postane roditelj. Ovo je često zabrinjavajuće za mnoge roditelje s obzirom da većina ima na umu isti cilj: da odgaja zdravu i srećnu decu usred haotičnog načina života.

U ovom članku ne predlažem rešenje za nepostojanje priručnika za roditelje. Umesto toga, pružam vam informacije, ukorenjene u nauci i istraživanju razvoja dece, koje mogu pomoći da se informišete i podržite ponašanja za koja se odlučite kao roditelj. Informacije zasnovane na činjenicama mogu biti moćno sredstvo u podršci svakom pojedincu dok se nosi sa izazovima i uspesima roditeljstva. Nije tajna da je najuticajnija varijabla u negovanju razvoja deteta njihovo okruženje i njihova interakcija sa najranijim negovateljima. Imajući ovo na umu, pružam vam pregled (ne potpunu listu) karakteristika četiri glavna stila roditeljstva: autoritativnog, autoritarnog, permisivnog i zanemarujućeg.

• Autoritativan

Autoritativno roditeljstvo se široko smatra najefikasnijim i najkorisnijim stilom roditeljstva za decu. Autoritativne roditelje je lako prepoznati, jer su obeleženi visokim očekivanjima koja imaju od svoje dece, ali ta očekivanja ublažuju razumevanjem i podrškom i za svoju decu. Ova vrsta roditeljstva stvara najzdravije okruženje za dete koje raste i pomaže u negovanju produktivnog odnosa između roditelja i deteta.

• Autoritaran

Autoritarno roditeljstvo, ili strogo roditeljstvo, karakteriše roditelje koji su zahtevni, ali ne reaguju. Autoritarni roditelji dozvoljavaju malo otvorenog dijaloga između roditelja i deteta. Roditelji sa autoritarnim karakteristikama očekuju da deca slede stroga pravila i očekivanja. Generalno, oni se oslanjaju na kaznu da bi zahtevali poslušnost ili da bi naučili lekciju.

• Permisivan

Dozvoljeno roditeljstvo, poznato i kao popustljivo roditeljstvo, je još jedan potencijalno štetan stil roditeljstva. Ovi roditelji su odgovorni, ali nisu zahtevni. Ovi roditelji imaju tendenciju da budu popustljivi dok pokušavaju da izbegnu konfrontaciju. Prednost ovog stila roditeljstva je u tome što su oni obično veoma nežni i puni ljubavi. Negativnosti, međutim, nadmašuju ovu korist. Malo je pravila postavljeno za decu popustljivih roditelja, a pravila su nedosledna kada postoje. Ovaj nedostatak strukture dovodi do toga da ova deca odrastaju sa malo samodiscipline i samokontrole. Neki roditelji usvajaju ovaj metod kao krajnje suprotan pristup svom autoritarnom vaspitanju, dok se drugi jednostavno plaše da urade bilo šta što bi moglo da uznemiri njihovo dete.

• Izbegavajući/zanemarujući

Zanemarno roditeljstvo karakterišu niski zahtevi i niska odzivnost. Ovi roditelji nisu ni fizički ni emocionalno prisutni. Čak i kada su roditelji sa zanemarljivim roditeljskim stilovima fizički prisutni, oni su emocionalno odsutni, ostavljajući decu izolovanom i emocionalno i fizički. Deca koja su odgajana uz zanemarljivo roditeljstvo obično izrastaju u odrasle koji nemaju sposobnost da započnu i održavaju zdrave odnose i zdrave međuljudske odnose; Oni se mogu boriti da se identifikuju i nose sa svojim emocijama, i verovatnije će pribegavati drogama ili nasilju.

......

Od četiri gore opisana stila roditeljstva, istraživanje podržava da deca koju odgajaju roditelji koji imaju autoritativan pristup pokazuju najbolje rezultate kasnije u životu. Razlog je što se ovaj stil roditeljstva može smatrati „najboljim od oba sveta“. Dovoljno je ali ne sasvim. Autoritativno roditeljstvo omogućava da dete raste uz poštovanje ograničenja i granica. Granice i smernice su važne za decu dok se razvijaju, s obzirom na to da traže od svojih staratelja da utvrde da li je njihovo ponašanje u granicama onoga što je prikladno, zdravo i bezbedno. Bez granica, deca bi imala vrlo malo veština potrebnih za samovrednovanje, samoupravljanje i samoregulaciju.

Obratite pažnju na datom dijagramu (u dodatku rubrike odmah dole - u galeriji fotografija), stilovi roditeljstva postoje u spektru. To znači da niko nikada nije u potpunosti vezan za određeni stil roditeljstva. Umesto toga, i u zavisnosti od životnih okolnosti, roditelji mogu da se kreću od jednog stila roditeljstva do drugog. Ovo je sjajna vest jer implicira mogućnost usvajanja korisnijeg stila roditeljstva ako otkrijete da biste mogli pokazati karakteristike manje optimalnog roditeljskog stila. Takođe je važno uzeti u obzir kontekst, pošto se kontekstualni znaci često zanemaruju, oni imaju toliko veze sa ponašanjem roditelja i deteta u bilo kom trenutku. Određeni konteksti mogu zahtevati od roditelja da usvoje strože ili manje strože karakteristike kao roditelj (opet, u zavisnosti od konteksta).

Kao što je pomenuto na početku, roditeljstvo je daleko najveći zadatak do sada, kao i najveća nagrada. Kao roditelj, podjednako je važno da uzmete u obzir sopstveno blagostanje, što uključuje prepoznavanje vaših ograničenja, kapaciteta, kao i prepoznavanje da je roditeljski posao onaj na koji ćete se verovatno baviti iz dana u dan. Pritom izbegavajte da upoređujete svoje roditeljstvo sa roditeljstvom drugih, jer je poređenje kradljivac radosti, a svaki roditelj čini najbolje što može sa resursima koje ima.

Za kraj želim da vas pozdravim stihovima libanskog pesnika Kalila Gibrana. Iako pesnik, inspirisao me je naučno, klinički, lično i filozofski. Na pitanje šta misli o roditeljstvu, Gibran je odgovorio:

„Vaša deca nisu vaša deca.

Ona su sinovi i kćeri čeznje života za samim sobom.

Ona dolaze kroz vas, ali ne od vas,

I premda su s vama, ne pripadaju vama.

Možete im dati svoju ljubav, ali ne i svoje misli,

Jer ona imaju vlastite misli.

Možete okućiti njihova tela, ali ne njihove duše,

Jer njihove duše borave u kući od sutra, koju vi ne možete posetiti, čak ni u svojim snovima.”

_______________________________________________________________________

O autoru: Alicia Naser je sertifikovana i licencirana analitičarka ponašanja koja ima doktorat iz primenjene analize ponašanja. Provela je deceniju proučavajući, istražujući i menjajući ponašanje. Alicia pomaže drugima da žive zadovoljnijim i ispunjenijim životima učeći ih kako da transformišu neefikasne misli i ponašanja u izbore zasnovane na vrednostima. Više o njoj i njenom radu možete pročitati na www.AliciaNaser.com, pratite je na Instagramu, Tviteru i kontaktirajte na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Literatura

Baumrind D. Effects of authoritative control on child behavior. Child Development. 1966;37(4):887-907. doi:10.2307/1126611; Hosokawa R, Katsura T. Role of Parenting Style in Children’s Behavioral Problems through the Transition from Preschool to Elementary School According to Gender in Japan. Int J Environ Res Public Health. 2018;16(1). doi:10.3390/ijerph16010021; Howenstein J, Kumar A, Casamassimo PS, Mctigue D, Coury D, Yin H. Correlating parenting styles with child behavior and caries. Pediatr Dent. 2015;37(1):59-64; Metsäpelto, R. L., & Pulkkinen, L. (2003). Personality traits and parenting: neuroticism, extraversion, and openness to experience as discriminative factors. European Journal of Personality, 17, 59–78

- U dodataku i galerija fotografija: 1) Dijagram o spektru u stilovima roditeljstva; 2) Blogerka Alicia Naser - 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor 

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

Objavljeno u Prva vest

Kako zaposleni u Srbiji mogu da usklade rad i roditeljstvo*

Beograd, 20. maj. 2021. Iako zaposlenim roditeljima u Srbiji na raspolaganju stoje različite mogućnosti za lakše usklađivanje profesionalnih obaveza i porodičnog života, mnogi od načina kojima bi država i poslodavci mogli da pruže još nisu usvojeni kao praksa. Takođe, porodične obaveze i dalje se tradicionalno vezuju za žene, pa su majke najčešće te koje snose najveći deo organizacije kućnih poslova, obaveza oko dece, ali i poslovnog dela života. Zato je ključno da država, lokalne samouprave i sami poslodavci, u partnerskom odnosu sa zaposlenima, nađu najefikasnije načine da stvore uslove za zadovoljne a time i produktivnije zaposlene, nalazi su dva istraživanja o usklađenosti radnog i porodičnog života, koja su predstavljena medijima i javnosti u Medija centru.

Istraživanja su realizovana u okviru projekta ,,JEDNAKI - Ka uspostavljanju rodne ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih“, a koji vode Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i Fondacije Ana i Vlade Divac, uz pomoć Evropske komisije.

- Rodna nejednakost u privatnom životu i na poslovnom planu i dalje postoji. Jedan od podataka istraživanja govori da je u periodu dok su deca bila vrtićkog uzrasta oko 70 odsto očeva napredovalo na poslu, dok je to postiglo tek 30 odsto majki. Indeks ravnopravnosti pokazuje da su majke onemogućene da se bave karijerom i napredovanjem, jer se više angažuju u porodici, dok neusklađenost postoji i u zaradi i uloženom vremenu. Postoje primeri dobre prakse, ali oni još nisu uvedeni kroz institucije. Zadatak Ministarstva je da radi na tome, pre svega kroz usklađivanje smena u školama i radnog vremena vrtića, ali i motivisanjem poslodavaca da na druge načine izađu u susret zaposlenim roditeljima. Cilj istraživanja i samog projekta jeste da se vidi kakvo je stanje na terenu i šta mi kao institucija možemo da uradimo i predložimo drugim nadležnim ministarstvima, kako bi se odnos te dve sfere života zaposlenih roditelja doveo u ravnotežu - kazala je Aleksandra Čamagić, pomoćnica ministra za brigu o porodici i demografiju, na predstavljanju istraživanja.

- Pitanje kojim smo se bavili u istraživanju je kako zaposlenima omogućiti usklađivanje rada i roditeljstva i time im period odrastanja dece učiniti manje stresnim, a istovremeno kako poslodavcima predočiti da zadovoljni zaposleni više doprinose produktivnosti samog preduzeća. Važno je napraviti spregu, gde će poslodavci izaći u susret roditeljima, bilo nekim oblikom fleksibilnog radnog vremena, bilo na neki drugi način, i time obezbediti obostranu korist. Ako možemo da nađemo nešto pozitivno u protekloj Kovid godini, to je onda činjenica da je puno poslodavaca uspelo da istestira rad od kuće, kao jedan oblik fleksibilnog radnog vremena. Cilj je da se taj oblik rada, i kada pandemija prođe, prihvati kao jedna normalna opcija koja se može često koristiti kada su u pitanju zaposleni roditelji. Jedan od podataka istraživanja nam kaže da bi velikom procentu roditelja (skoro 90 odsto), kada bi trebalo da menjaju posao, od presudnog značaja bilo to da li novi poslodavac nudi neku formu fleksibilnog radnog vremena - navela je demografkinja Gordana Bjelobrk, koordinatorka projekta „JEDNAKI“ i koautorka istraživanja „Jedinice lokalne samouprave i usklađivanje rada i roditeljstva“ i „Usklađivanje rada i roditeljstva - poslodavci i zaposleni“.

- U Srbiji, tek svaka peta opština ili grad imaju definisane aktivnosti usmerene na pomoć porodicama sa malom decom, samohranim roditeljima ili mladim bračnim parovima koje zapošljavaju, a koje bi im omogućile bolje usklađivanje rada i roditeljstva. Međutim, u jedinicama lokalne samouprave itekako se razmišlja o takvim olakšicama, jer čak 43 odsto upitanih opština koje se trenutno ne bave strateškim pravcima u ovoj oblasti, ipak planira da se ubuduće aktivno uključi u afirmaciju roditeljstva, i iznađe i primeni rešenja koja omogućavaju lakše usklađivanje posla i privatnog života. Dodatno, većina opština, njih 78,4 odsto, svesno je potrebe da svojim zaposlenima obezbedi institucionalne uslove za usklađivanje rada i roditeljstva i da na taj način poveća njihovu produktivnost, što za krajnji rezultat ima ostvarivanje boljih poslovnih rezultata jedinica lokalne samouprave. Najveći prostor za buduće delovanje istraživanje vidi u uvođenju različitih oblika fleksibilnog radnog vremena, koje je jedan od najkorišćenijih modela olakšica poslodavaca u svetu, dok kod nas još nije dovoljno zastupljeno - istakla je Gordana Jordanovski, koautorka istraživanja „Jedinice lokalne samouprave i usklađivanje rada i roditeljstva“.

U okviru projekta „JEDNAKI“, Fondacija Divac izradila je i dva priručnika, kako za poslodavce tako i za zaposlene, sa ciljem da se taj partnerski odnos ojača ali i da se zaposlenima pruže informacije o pravima iz oblasti rada i zapošljavanja, sa posebnim akcentom na žene.

Ovaj tekst je izrađen uz finansijsku podršku Evropske komisije. Za sadržaj teksta isključivo su odgovorni Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i Fondacija Ana i Vlade Divac i ne može se ni pod kojim okolnostima smatrati da ovaj tekst predstavlja stavove Evropske komisije. Projekat „Jednaki - ka rodnoj ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih“ finansiran je iz programa Evropske unije „Prava, jednakost i državljanstvo (2014-2020)“.

***

(U foto-slajd dodatku pogledajte još fotografije učesnica ovog događaja:

1. Gordana Bjelobrk, koordinatorka projekta JEDNAKI" i koautorka na dva istraživanja 

2. Gordana Jordanovski, koautorka istraživanja "Jedinice lokalne samouprave i usklađivanje rada i roditeljstva"

3. Aleksandra Čamagić, pomoćnica ministra za brigu o porodici i demografiju

4. Logo - Fondacije Ana i Vlade Divac)

-------------

*Saopštenje za javnost Fondacije Ana i Vlade Divac (Medijska pratnja: Novi Radio Sombor, Srđan Ačanski, novinar, dipl.turizm; sva autorska prava zadržana!)

Objavljeno u Prva vest

Predstavljanje istraživanja o usklađivanju rada i roditeljstva

* U  četvrtak, 20. maja , u 11 časova, biće predstavljeno istraživanje o usklađenosti radnog i porodičnog života koje je realizovano u okviru projekta ,,Jednaki“ a koji se bavi poboljšanjem usklađivanja radnog i porodičnog života, u Medija centru (Ul. Terazije 3,2.sprat, sala M60), u Beogradu

Medijima će se tom prilikom obratiti:

Aleksandra Čamagić, pomoćnica ministra, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju
Gordana Bjelobrk, koordinatorka projekta „JEDNAKI“ i koautorka istraživanja „Jedinice lokalne samouprave i usklađivanje rada i roditeljstva“ „Jedinice lokalne samouprave i usklađivanje rada i roditeljstva“ i „Usklađivanje rada i roditeljstva - poslodavci i zaposleni“
Gordana Jordanovski, koautorka istraživanja „Jedinice lokalne samouprave i usklađivanje rada i roditeljstva“

Moderatorka: Marija Jovanović, koordinatorka projekta „JEDNAKI - Ka uspostavljanju rodne ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih“, Fondacija Ana i Vlade Divac
Cilj predstavljanja istraživanja i priručnika je jačanje partnerskog odnosa između zaposlenih i poslodavaca, kao i informisanje o pravima iz oblasti rada i zapošljavanja, sa posebnim akcentom na žene.
Istraživanje je pokazalo da, iako roditeljima na raspolaganju stoje različite mogućnosti, porodične obaveze se uglavnom vezuju za majke i prepuštene su njenoj organizaciji porodične i profesionalne sfere života.

Suorganizator: Demostat istraživačko-izdavački centar

Ukoliko niste u Beogradu, panel možete pratiti i putem Zoom linka nakon registracije: OVDE.

Pored Zoom-a koji je zbog registracije učesnika naveden u pozivu na online panel diskusiju, prenos će se obavljati i preko Medija Centra na linkovima:

https://www.youtube.com/user/MCBeograd

https://www.facebook.com/medija.centar

https://mc.rs/

~ . ~

/ZABRANJENO SVAKO NEOVLAŠĆENO PREUZIMANJE

MATERIJALA BEZ DOZVOLE AUTORA!!!!/

Prati, beleži.....

Srđan Ačanski, dipl.turizm.

Objavljeno u Prva vest
Tagovano

* Ministar za demografiju i brigu o porodici Radomir Dmitrović i državna sekretarka Milka Milovanović Minić posetili su prvog martovskog dana Sombor i ovom prilikom sastali su se sa gradonačelnikom Antoniom Ratkovićem

Tokom sastanka u zgradi Županije gradonačelnik je predstavio mere populacione politike koje sprovodi Grad Sombor sa ciljem da podrži osnivanje i osnaživanje porodice, kao što su servis za podršku roditeljstva, Agrobiznis centar, kupovina kuća na selu, rekonstrukcija porodilišta, ali i nove planove na ovom polju, kao i ulaganja u infrastrukturu, naročito u naseljenim mestima, što direktno doprinosi poboljšanju uslova života i utiče na odluku mladih da žive na selu.

- Upoznali smo ministra sa merama koje Grad Sombor pruža, sa planovima koje Grad Sombor ima za popravljanje demografske slike kako u gradu, a pogotovo u naših 15 naseljenih mesta, jer svakako da smo svesni i da želimo da naše mlade zadržimo u naseljenim mestima - istakao je nakon sastanka gradonačelnik Ratković.

Ministar Radomir Dmitrović izneo je ideje Ministarstva za demografsku obnovu zemlje poručivši da je demografsko stanje izrazito negativno i da se radi na strategiji za rešavanje ovog problema.

- Ovde danas i inače po Srbiji sa svojim timom sam krenuo u jedan obilazak svih opština, a i ako bude trebalo i drugih mesta koja nisu centri, da snimimo situaciju u demografskom smislu, da vidimo šta može da se uradi, strateški pre svega, na popravljanju demografske slike - rekao je Dmitrović.

Nakon sastanka ministar Radomir Dmitrović, državna sekretarka Milka Milovanović Minić i gradonačelnik Antonio Ratković obišli su Servis za podršku roditeljstva koji je jedinstven primer u Srbiji i funkcioniše pod okriljem Crvenog krsta Sombor.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Gradsko veće Grada Sombora održalo je danas (ponedeljak, 18. januar), 21. sednicu kojom je predsedavao gradonačelnik Antonio Ratković. Članovi Gradskog veća odlučivali su o 16 tačaka dnevnog reda

Gradsko veće dalo je saglasnost na predlog Deklaracije o ulozi funkcije upravljanja ljudskim resursima u organima Grada Sombora, kao i na predlog Programa korišćenja sredstava za zaštitu životne sredine Grada Sombora za 2021. godinu, što će se naći pred odbornicima na nekoj od narednih sednica Skupštine grada.

Na današnjoj sednici članovi Gradskog veća odobrili su Pravilnik o uslovima obezbeđivanja i pružanja usluge narodne kuhinje. Prema novom pravilniku proširuje se pravo na veći broj korisnika, detaljnije se definišu uslovi, način ostvarivanja, finansiranje i realizacija usluga narodne kuhinje kroz topli obrok i podelu paketa hrane.

Grad Sombor i u 2021. godini nastavlja sa Servisom za podršku roditeljstva, koji će kao i do sada sprovoditi Crveni krst Sombor. Servis je namenjen roditeljima koji su zaposleni i imaju dvoje i više dece mlađe od 15 godina i/ili starijeg člana domaćinstva na teritoriji grada Sombora i 5 naseljenih mesta. Usluge koje se pružaju su pranje, sušenje i peglanje garderobe, posteljine i ćebadi, a za ovu meru populacione politike Grad je izdvojio sredstva u iznosu od 2.876.000,00 dinara.

Članovi Gradskog veća na 21. sednici usvojili su i Plan javnih nabavki Grada Sombora za 2021. godinu.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svako ko želi, može da postane saradnik Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast koja vam je bliska, pošaljite vest, informaciju, fotografije, istražite.

Postanite dopisnik, iz svog mesta gde trenutno ili trajno boravite, svoje države. 

Dobrodošli saradnici u marketingu, menadžmentu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefoni: +381-65-8-675-445

+381 25 510-1641

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…