Prikazivanje članaka po tagu saopštenje

* Grad Sombor je dobio 13 meteo stanica u okviru projekta „Digitalizacija opštinskog upravljanja zemljištem“, koji je podržan kroz Program razvojnog partnerstva (develoPPP.de) Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a koji sprovode Nemačka razvojna saradnja (GIZ), TeleGroup i NALED

Meteo stanice su postavljene u Somboru, Doroslovu, Staparu, Bačkom Monoštoru, Kolutu, Bačkom Bregu, Rastini, Gakovu, Stanišiću, Čonoplji, Telečkoj i Aleksa Šantiću i povezane su sa AgroLIFE platformom koja je namenjena za efikasnije planiranje poljoprivredne proizvodnje.

Poljoprivredni proizvođači mogu da preuzmu na google prodavnici mobilnu aplikaciju AgroLIFE, besplatno se registruju i putem ovog digitalnog asistenta dobijaće informacije o vremenskim prilikama. Informacije se ažuriraju na svaki sat, a senzori meteo stanica prate temperaturu, vlažnost vazduha i zemljišta, jačinu vetrova, vlažnost lista i količinu padavina u realnom vremenu. Svi prikupljeni podaci biće dostupni poljoprivrednim proizvođačima i do prethodnih godinu dana. U praćenje je uključeno i zdravstveno stanje kultura na pojedinačnim parcelama i razvoj infekcija koje mogu da utiču na kvalitet proizvodnje.

Aplikacija je dostupna i besplatna za sve vlasnike privatnih gazdinstava, kao i zakupce državnog poljoprivrednog zemljišta, a podacima se može pristupiti i preko stranice:

https://farmer.agrolife.world/

Da biste putem ove stranice pristupili podacima sa meteo stanica za Grad Sombor, potrebno je da koristite sledeće pristupne podatke:

Korisničko ime: Sombor

Šifra: meteo

Za više informacija o projektu, AgroLIFE aplikaciji i meteo stanicama potrebno je da se obratite Odeljenju za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, na telefon: 468-106 ili 468-163.

Ukupna vrednost svih 13 meteo stanica sa pratećim softverom (uključujući troškove osiguranja od krađe i razbojništva) iznosi 76.700 evra bez PDV-a, odnosno 92.040 evra, sa PDV-om.

Saopštenje Odeljenja za poljoprivredu i zaštitu životne sredine pogledajte na sledećem linku:

Саопштење за јавност о новим метео станицама за ефикасније планирање пољопривредне производње (15.3.2021. године)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

Evropska Federacija Sindikata javnih službi (EPSU) sa svojim članicama, čiji je član i Granski sindikat zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost“, obraćaju se srpskoj javnosti sledećim  (u naslovu) saopštenjem:

Na današnji dan pre godinu dana, Svetska zdravstvena organizacija proglasila je globalnu pandemiju COVID-a 19. Prošla godina ojačala je već jake strane, a dodatno produbila slabosti naših društava. U Evropi je razotkrila krhkost javnih zdravstvenih sistema i potpuni nedostatak kapaciteta da se odgovori na takav šok. Tragedija je u tome što to nije došlo kao iznenađenje. Evropski sindikati javnih službi protestvovali su zbog nedostatka osoblja, nedovoljnog finansiranja i neadekvatnih resursa mnogo ranije od izbijanja pandemije. Ne začuđuje zato što su zdravstveni sistemi i institucije za socijalnu zaštitu bili sasvim preopterećeni kada je šokirao prvi talas pandemije.

To što je potreban jedan takav prelomni događaj kao što je globalna pandemija da bi bila prepoznata potreba za dobro finansiranim javnim službama i radnicima koji pružaju njihove usluge, predstavlja turoban odraz neoliberalnih politika. No, prošla, 2020. godina je pokazala da su mane privatizacije i budžetskih rezova nezaobilazna činjenica i sada je široko rasprostranjeno shvatanje da nam je potrebna revalorizacija javnog sektora. Ne možemo da se vratimo politikama štednje iz sveta pre pandemije - obnovljena izgradnja mora biti bolja. To je danas, na ovu godišnjicu koja je prekretnica, poruka miliona radnika javnih službi širom Evrope.

Primarni prioritet je jačanje sistema javnog zdravstva i nege. To zahteva javno finansiranje i okončanje poreskih politika koje favorizuju korporacije i one bogate. Vlade ovde moraju da deluju i na nacionalnom i na evropskom nivou. To dugujemo našim zdravstvenim radnicima i njegovateljima, od kojih se mnogi leče od posttraumatskog stresa.

Baš kao što je neposredno pre izbijanja pandemije u zdravstvenim i sektorima nege u Evropi bilo više od 100 štrajkova, sindikati iz tih sektora i dalje će biti borbeni u traženju povećanja plata, boljih radnih uslova, povećanog broja osoblja i službi za pružanje podrške.

Iako su zdravstvo i socijalna zaštita u prvom planu naše brige, druge javne službe su takođe bile na prvim linijama tokom krize. Od sektora otpada, vode i energije, preko službi socijalne zaštite i službi za zapošljavanje, radnici javnih službi su bili od presudnog značaja za održavanje funkcionisanja društava kao i u rešavanju društveno-ekonomskih posledica mera zaključavanja. Njihova uloga će postati utoliko važnija dok se budemo oporavljali od ekonomske krize. Potrebno je povećati ulaganja kako bi bili zagarantovani pristupačnost i kvalitet usluga kako bi bio osiguran pristup socijalnoj zaštiti, stanovanju, vodi, energiji i obrazovanju, a isto tako i finansiranju gradova i opšina.

Javni sektor takođe ima jedinstvenu ulogu u obnovi otpornijih društava, od kružnih ekonomija, preko zelenih transportnih sistema, do čiste javne infrastrukture. Za sve to bi trebalo da koristimo nacionalne (i EU) fondove za oporavak i otpornost, umesto da se upada u uobičajene greške privatizacije i javno-privatnog partnerstva.

Ova nezapamćena zdravstvena kriza pokazuje da Evropska unija mora da razmotri mogućnost ponovnog preuzimanja određenih sektora koji garantuju sigurnost evropskih građana, poput farmaceutskih industrija ili proizvodnje OZO-a. Takođe bi trebalo preispitati uspostavljanje evropskih kompetencija u zdravstvu i u državama koje nisu članice EU, kako bi se odgovorilo na pandemije, kako u EU, tako i u trećim zemljama. Nedostaci otkriveni tokom ove krize pokazuju da veliki deo sredstava iz EU fondova za oporavak mora da bude izdvojen za ulaganja u javne usluge, koje predstavljaju univerzalne vrednosti na kojima se temelji EU.

Kao čelnici evropskog sindikata javnih službi, borićemo se sa mnogim drugima za ravnopravnost na tržištu rada, bolje uslove rada i više javnih ulaganja. Zajedno s rastućim pokretom s istim ciljem, zalažemo se za poresku pravdu koja osigurava da korporacije plaćaju svoj pravični udeo i preokreću rastući trend nejednakosti. Ključno je da u oporavku od, kako se pokazalo, najgore ekonomske krize, radnici, zajednice i naša planeta imaju prioritet nad profitom nekolicine.

11. mart 2021.

U potpisu:

Mette Nord,                                                                        Jan Willem Goudriaan,

EPSU President                                                                 EPSU General Secretary

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Kako je i najavljeno, posle prekjučerašnjeg prvog protesta u organizaciji Udruženja radnika na internetu u Beogradu, danas je održan prvi sastanak šestočlanog pregovaračkog tima Udruženja sa predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić, ministrom finansija Sinišom Malim i direktorkom Poreske uprave Draganom Marković, na kojem je dogovoreno da je potrebno utvrditi realno stanje na osnovu kojeg će doći do obustave poziva, rešenja i opomena za prinudnu naplatu

- To je naš prvi zahtev koji smo istakli na samom početku sastanka - kaže Miran Potočar, presednik organizacije pokretača ovog novonatalog problema i pitanja koja se tiču velikog broja prvenstveno mladih ljudi u Srbiji, Udruženja radnika na internetu. - Sastanak je trajao više od dva časa i obe strane su zaključile da je ovaj inicijalni razgovor poslužio za upoznavanje i razmenu argumenata. Bilo je reči o bližem definisanju kategorija radnika na internetu koji su dobili ili očekuju poreske pozive i rešenja u proteklih pet godina kako bi se pronašlo adekvatno rešenje za sve radnike na internetu - precizira Pogačar.

Udruženje radnika na internetu, kako napominje u saopštenju nakon prvog sastanka u Vladi Srbije, smatra da nije odbijen ni jedan zahtev udruženja i da postoji obostrana saglasnost i volja da pregovori budu nastavljeni. Udruženje koje ima sve više pristalica i pratilaca ne odustaje od početnih zahteva, a to su obustava slanja poziva, rešenja i naplate navodnih kako ističu, dugovanja radnika na internetu za period pre donošenja pravnog okvira za radnike na internetu u Srbiji. O budućim rešenjima, podvlače, diskutovaće se tek kad se reši trenutna situacija.

Nastavak pregovora najavljen je za narednu sedmicu kada bi trebalo da protekne nekoliko sastanaka na kojima bi učestvovali i predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i Ministarstva finansija i Poreske uprave, kako bi se na najefikasniji i najtransparentniji način razgovaralo o rešavanju trenutne situacije i što brže pronašlo adekvatno rešenje za ostvarivanje prava i obaveza radnika na internetu.

U toku sutrašnjeg dana (utorak, 19. januar ’21) biće održan sastanak celokupnog članstva Udruženja, a tačno vreme će, navode, biti objavljeno. Pregovori su počeli, borba se nastavlja - poručuju iz Udruženja radnika na internetu!

(Izvor: Udruženje radnika na internetu, fb stranica: https://www.facebook.com/radnicinainternetu)

* U saopštenju Vlade Srbije, navodi se da su se sagovornici saglasili da neke kategorije ljudi koje ostvaruju prihode iz inostranstva, poput onih koji prihoduju igrajući igre na sreću, zatim vlasnici stanova koji zarađuju izdavanjem „stana na dan“, treba da se posmatraju kao posebne kategorije koje ni na koji način nisu ugrožene. Premijerka Srbije Ana Brnabić je kazala da će se raditi na novom zakonu koji će regulisati nestandardne, odnosno fleksibilne oblike rada i pozvala predstavnike Udruženja radnika na internetu da se priključe radnoj grupi koja će pripremati nacrt tog zakona

Cilj je, prema rečima Ane Brnabić, da se u što skorijem roku pronađe odgovarajuće rešenje, kako bi oni koji se bave radom putem interneta mogli da nastave svoje poslove i ostvaruju prihode - navodi se u saopštenju Vlade Srbije. Frilenseri i radnici na internetu - suština je, ističu da nisu bili obavešteni da je trebalo da plate porez i da su svake godine pitali Poresku upravu da li je potrebno da to učine, ali su ili dobijali negativan odgovor, ili ni u Poreskoj upravi nisu bili sigurni da li se porez plaća.

~ . ~

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Vlade Republike Srbije saopštilo je da je, zaključno sa današnjim danom (nedelja, 15. novembar), u ustanovama socijalne zaštite i domovima za smeštaj odraslih i starih potvrđeno prisustvo koronavirusa kod 404 korisnika i 233 zaposlena. Ovo resorno ministarstvo navelo je precizno i u kojim je sve ustanovama u državi registrovano prisustvo odnosno porast broja zaraženih pa spisak donosimo u celosti

Prisustvo zarazne bolesti COVID-19 potvrđeno je u:
 
  • Gradskom Centru za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Vračar,

  • Gradskom Centru za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Voždovac,

  • Gradskom Centru za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Stari grad,

  • Gradskom Centru za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Surčin,

  • Gradskom Centru za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Zvezdara,

  • Gradskom Centru za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Savski venac,

  • Gradskom Centru za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Sopot,

  • Gradskom Centru za socijalni rad u Beogradu,

  • Gerontološkom centru u Kragujevcu,

  • Gerontološkom centru u Novom Sadu, RJ Dom Liman, RJ Dom Novo naselje i RJ Dom Futog,

  • Gerontološkom centru Beograd, Dom Bežanijska kosa,

  • Gerontološkom centru Beograd, Dom Karaburma,

  • Gerontološkom centru Beograd, RJ Stacionar,

  • Gerontološkom centru u Zrenjaninu,

  • Gerontološkom centru u Pančevu,

  • Gerontološkom centru Obrenovac,

  • Gerontološkom centru ''Srem'', Ruma,

  • Gerontološkom centru Sombor,

  • Gerontološkom centru Mladenovac,

  • Gerontološkom centru Bačka Palanka,

  • Službi Pomoć u kući Gerontološkog centra Beograd,

  • Službi opštih i zajedničkih poslova Gerontološkog centra Beograd,

  • Centru za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvojuBeograd,

  • Centru za socijalni rad u Ćupriji,

  • Centru za socijalni rad u Novom Sadu,

  • Centru za socijalni rad za opštine Ljig, Lajkovac i Mionica-Služba ''Pomoć u kući,

  • Centru za socijalni rad Zrenjanin,

  • Centru za socijalni rad u Vranju,

  • Centru za socijalni rad u Šapcu,

  • Centru za socijalni rad u Subotici,

  • Centru za socijalni rad opštine Svrljig,

  • Dnevnom boravku za decu i mlade sa smetnjama u razvoju pri Centru za socijalni rad u Šapcu,

  • Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju, Veternik,

  • Dnevnom boravku u Novom Sadu Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju, Veternik,

  • Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu, Beograd,

  • Zavodu za vaspitanje omladine, Niš,

  • Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine Zvečanska, Beograd, RJ Dom Drinka Pavlović, RJ Dom Moše Pijade, RJ Materinski dom i RJ Prihvatilište, RJ Prihvatilište za urgentnu zaštitu dece i omladine od zlostavljanja i zanemarivanja,

  • Prihvatilištu za odrasla i stara lica, Beograd,

  • Prihvatilištu za žrtve nasilja u porodici- Sigurna kuća, Beograd,

  • Domu za smeštaj odraslih lica Kulina,

  • Domu za odrasla invalidna lica, Beograd,

  • Zavodu za smeštaj odraslih lica ''Male pčelice'', Kragujevac,

  • Domu za duševno obolela lica ''1. Oktobar'', Stari Lec,

  • Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima, Beograd,

  • Centru za porodični smeštaj i usvojenje u Beogradu,

  • Centru za porodični smeštaj i usvojenje u Ćupriji,

  • Ustanovi za odrasle i starije pri Centru za socijalni rad, Ljubovija,

  • Ustanovi za odrasle i starije u Leskovcu,

  • Ustanovi za odrasle i starije pri Centru za socijalni rad Kučevo,

  • Domu za smeštaj starih lica, Surdulica,

  • Domskom odeljenju u Despotovcu,

  • Domu za smeštaj starih lica u Prokuplju,

  • Domu za stare i penzionere u Kuli, Objektu u Ruskom Krsturu,

  • Dečijem selu, Sremska Kamenica,

  • Humanitarnoj organizaciji ''Dečje srce'', usluzi socijalne zaštite lični pratilac deteta, Beograd,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Vila Sveti Nikola'', Beograd,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Melior Vita'', Jakovo, Beograd,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''BG DOM 56'', Beograd;

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Paulovnija tomentosa'', Beograd,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Dom Topalović'', Kladovo,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Kuća Dobra Despotović'', Valjevo,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Milidom lux''Beograd,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Viva'', Beograd,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Sunce'', Beograd,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Vila Breza'', Beograd,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Stara Bežanija'', Beograd,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Dom Starčević'', Zrenjanin,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Zlatno doba'', Beograd,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Palma Magnolija''Beograd,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Senekta'', Beograd,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Adam plus'', Kovačica,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Dom Jakovljević'', Beograd,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Kostić Dom'', Beograd,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Luna dom'', Beograd,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Altina 2'', Beograd,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Zlatno doba lux'', Beograd,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Dolina sunca'', Pančevo,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Lug'', Beograd i

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Antić-Kan'', Beograd.

Ukupan broj izlečenih korisnika ustanova socijalne zaštite iznosi 1.158, a broj izlečenih osoba koje su zaposlene u ustanovama socijalne zaštite 467.

Dom za smeštaj odraslih i starijih ''Doživeti stotu'', Beograd, Dom za smeštaj odraslih i starijih ''Stara pruga'', Umka i Dom za smeštaj odraslih i starijih ''Radost'' u Negotinu, rešenjem o zabrani rada Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ne pružaju uslugu socijalne zaštite domskog smeštaja odraslih i starijih. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja donelo je rešenje i o zabrani rada Doma za smeštaj odraslih i starijih ''Nada'', u Beogradu.

Korisnici u ustanovama socijalne zaštite za koje postoji procena da mogu biti potencijalni prenosioci virusa smešteni su u izolaciju, dok zaposleni u ustanovama socijalne zaštite, kod kojih postoji ovakva opasnost, ne dolaze na posao i nalaze se u kućnoj izolaciji.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Iz Gradske uprave Grada Sombora primili smo danas Saopštenje o projektu participativnog budžetiranja u srednjim školama koje prenosimo u celosti, iznad ovog teksta. Takođe, tu su i fotografije od prošle godine, kao i video od lane koji možete da preuzmete sa YT kanala https://youtu.be/FMtJWfda9i0 

Zanimljive fotografije pogledajte u slajdovima ispod rubrike.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Odgovor na saopštenje RSV

Pošto gospoda iz RSV imaju neverovatnu tezu da je nešto što je urađeno prema pozitivnim propisima zastrašujući prekršaj i pošto prema sopstvenim navodima gensek RSV se hvali po medijima da kada bi postupao po propisima ne bi bilo rukometa u njegovom ataru nije mi čudno njihovo saopštenje.

Elem zarad istine želim da pojasnim to što su oni predstavili kao inkriminisani čin. Naime klubovi Prve lige Sever su se sastali da osnuju zajednicu koja bi na osnovu zakona upravljala ligom u kojoj se takmiče, na tom sastanku je 10 od 12 klubova potpisalo saglasnost na osnivanje zajednice i ovlastilo Katarinu Radović da to u njihovo ime što pre zakonski i tehnički obavi. Kako su se klubovi opredelili da za svoj osnovni pravni akt uzmu Statut koji je već prihvaćen u RSS, pa je samim time u skladu kako sa zakonom tako i sa Statutom RSS, između pravnog okvira koji nudi ARKUS i Super B liga uzeli su Statut Super B lige i izmenili samo tehnički specifične pojedinosti koje su vezane za ime zajednice, područje delatnosti i potrebe u broju članova upravnih organa, a sve ostalo je apsolutno identično sa Statutom već aktuelne Super B lige.

Kako sam već dve godine član uprave ŽORK Kikinda i kao njihov predlog imenovan u UO SBRLS, imam intenzivnu saradnju i saznanja oko dešavanja na teritoriji Vojvodine, pored toga porodično sam prijatelj sa Draganom i Katarinom Radović iz Rume, prvim ljudima Slovena, pa su me zamolili da im pomognem oko registracije kada su već preuzeli na sebe tu odgovornost. Naravno sve se dešavalo nakon sastanka koji su imali sa rukovodstvom RSV a nakon toga i sa predsednikom UO RSS, niko nije imao ništa protiv da se klubovi ujedine, što se može videti i po datumima kada je šta urađeno.

Kako je došlo do toga da se danima odlagalo formalno registrovanje jer prosto radno vreme ne dozvoljava svima tako lagodan dolazak u Beograd kako bi ispunili zakonsku normu kod notara i u APR-u, a ja sam i dalje zakonski zastupnik dve sportske organizacije čija je delatnost sportski klub, što je pravni preduslov za osnivanje zajednice klubova, a formalno svaki sportski klub svoju delatnost obavlja na teritoriji cele Republike Srbije, takav je zakon, pa samim tim i na teritoriji AP Vojvodine, nije postojala niti jedna prepreka da se formalno kao overivači osnovačkog akta pojave dve sportske organizacije koje ispunjavaju traženi kriterijum, te su me zamolili da im pomognem time što ću formalno da overim osnivački akt onoga što su već klubovi stvorili na svojim sastancima i pri tome mi je prezentovano 10 ovlašćenja klubova da se takva zajednica osnuje, za mene je to bilo dovoljno da im pomognem.

Poenta koju namerno ispuštaju iz vida u RSV je ko je kakve kategorije član, a prema Statutu ZK RSV predviđeni su redovni i počasni članovi, sa različitim pravima unutar zajednice i bitno je šta su Statutarni ciljevi a ne ko su formalni overivači kod notara kao osnivači, jer da je tako onda bi se mogao problematizovati svaki osnivački akt koji je u poslednje vreme predat, jer to što su oni misterijalizovali je dostupno svima i može se dobiti u arhivi APR a ja imam od juče gotovo većinu onivačkih akata dobrog dela članova RSS, ništa tu nije sporno, podnese se zahtev i dobijete na uvid, pa nije to nikakvo tajno udruživanje, i onda iz tih akata recimo vidite da je na osnivačkoj sednici doneta odluka da su tri osnivača Zajednice trenera RSS jedna lica u zapisniku, a da je u APR predat osnivački akt sa tri lica od koja dva nisu iz tog zapisnika a nisu ni treneri niti članovi, i to nije problematika RSV-a jer jedan od osnivača iz zapisnika ali ne i iz osnivačkog akta je istaknuti član RSV, koji je i visoko pozicionirani član ZT RSS, i imate takvih osnivačkih akata koliko vam je volja diljem rukometa. Prosto nije problem RSV-u to što sam ja tehnički to potpisao ispred sportskih organizacija čiji sam zastupnik a prema Statutu kao počasni članovi koji su se istakli tako što su pomogli da se to tehnički i završi sa osnivanjem, već je problem što uopšte postoji ZK RSV, jer obesmišljava kršenje zakona koje oni propagiraju zajedno sa pojedincima iz RSS koji to dozvoljavaju, a tu pre svih kao najodgovornijeg smatarm „imaginarnog“ vd Generalnog sekretara RSS, čija je statutarna dužnost da se drži zakona „ko pijan plota“, on je taj koji je trebalo da ne dozvoli nezakonito poveravanje liga koje u nekontrolisanom obimu koristi pre svih RSV kao svoj finansijski izvor za sve marifetluke koje plasira, pa tako medijski spinuju da nešto nije u redu sa zajednicom klubova dok RSV nezakonito podvaljuje sve što može da prođe.

U ime toga zatražio sam od sportskog inspektora da izvrši neodložno inspekcijski nadzor nad ZK RSV i RSV, pa tamo gde postoje nezakonitosti nek se procesuira, jer ovako organi RSV u tehničkom mandatu na zvaničnim glasilima mogu da plasiraju kojekave samo njima znane istine, dok gensek RSV u zvaničnom i obnarodovanom intervjuu veli da ne postupaju po propisima jer im se tako može.

Mirko Šuman, 16. 10. 2020.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 4

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…