Prikazivanje članaka po tagu srce

* Savet Ruske nacionalne manjine u Somboru i organizacija "Besmrtnog Puka Sombor", bili su spona programa "Rusija u srcu Sombora" koji realizuje Zavičajno udruženje Srba "Korijeni" sa Rusijom

Donacija knjiga za decu i mlade iz Rusije za program "Rusija u srcu Sombora" prikupljena je u Moskvi za decu koja uče ruski u Somboru sa, profesoricom Živodarkom Krstić i mr Vladom Đurkovićem a nalaze se na jednom mestu u Srpskoj čitaonici "Laza Kostić" u Somboru.

Ovom akcijom i donacijom obeležili su 200 godina od rođenja Jakova Ignjatovića, čuvenog Slavjanoserbskog pisca.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

prati: Srđan Ačanski, dipl.turizm.

Objavljeno u Prva vest

* Žene Srema, Banata i Bačke u srcu Beograda prezentovale su prve novembarske subote svoj rad u udruženjima, pod sloganom "Naše nasleđe" a lokacija manifestacije bio je centar "Galerija" Beograda na vodi

Iz somborske opštine - Grada Sombora učestvovali su Hrvatsko kulturno-prosvjetno društvo "Silvije Strahimir Kranjčević" iz Bačkog Brega i Gradsko kulturno umetničko društvo Ravangrad iz Sombora. Kroz razna zanimljva dešavanja protekao je ovaj višestruko korisni skup čuvarki vojvođanske tradicije, pa su vešte ruke učesnica iz svih krajeva pokrajine, koja su domaćini pripremili za takmičarke istoimenog Festivala pod navedenim, simboličnim sloganom, imale šta da pokažu i dokažu svoja već godinama potvrđena umeća.

Tako je, pod radoznalim okom posetilaca izuzetno interesovanje zaintrigiralo publiku i jedna od onih nezaobilaznih a atraktivnih disciplina, u razvijanju kora, po propozicijama u roku od pet minutaLjiljana Horvat iz Berega, članica HKUD "Silvije Strahimir Kranjčević", odnela je prvo mesto u najdužem razvijenom testu. Za svoje Udruženje ona je osvojila lepu nagradu, laptop!

Članica GKUD Ravangrad Sombor Majda Kubatov, dobila je nagradu najstilizovanije dame.

Sajam tradicionalnih vojvođanskih kulinarskih veština su uveličale i sa učesnicama u dobrom raspoloženju provele i prve čestitale, Dušanka Golubović, državna sekretarka u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Danijela Dubajić, sekretarka Skupštine grada Sombora.

- U dodatku, pogledajte još nekoliko sladova sa ove popularne manifestacije -

Zabeležio: Milorad Miki Stojnić

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest
petak, 24 septembar 2021 19:21

Poveži se srcem!

Svetski dan srca - 29. septembar 2021. godine

(U tekstu pripremljenom za Svetski dan srca nalaze se preliminarni podaci iz Registra za AKS  za 2020. godinu koje je pripremila dr sc med Nataša Mickovski Katalina)

* Svetski dan srca je ustanovljen 2000. godine, sa ciljem da informiše ljude širom sveta, da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti. Svake godine u svetu 18,6 miliona ljudi umre kao posledica bolesti srca i krvnih sudova (KVB), a procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona. Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 85% prevremenih smrtnih ishoda može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost)

Ove godine Svetski dan srca, 29. septembar 2021. godine obeležava se pod sloganom: POVEŽI SE SRCEM.

Živimo u vremenu pandemije COVID -19 koja opterećuje zdravstvene sisteme i podiže nivo individualne odgovornosti za sopstveno zdravlje i zdravlje celokupnog društva. Zato ove godine, 29. septembra, kampanja povodom obeležavanja Svetskog dana srca ističe potrebu za pronalaženjem alternativnih načina povezivanja ljudi u cilju prevencije i lečenja KVB.

COVID-19 naročito ugrožava srčane bolesnike i stavlja ih pod dvostruki rizik. S jedne strane, srčani bolesnici su već narušenog zdravlja, a ako se inficiraju virusom SARS-CoV-2, rizik da razviju težu kliničku sliku, sa često fatalnim ishodom je veći. Prema podacima Svetske federacije za srce, COVID-19 je izazvao višestruke posledice kod 520 miliona ljudi koji žive sa KVB.

Epidemiološka situacija u Srbiji

Prema preliminarnim podacima Populacionog registra za akutni koronarni sindrom, bolesti srca i krvnih sudova (KVB) tokom 2020. godine u Srbiji je umrlo 55.305 osoba (25.617 muškaraca i 29.688 žena). Bolesti srca i krvnih sudova sa učešćem od 47,3% u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. U kardiovaskularne bolesti spadaju: reumatska bolest srca koja čini 0,9 % svih smrtnih ishoda od KVB, hipertenzivna bolest srca čini 16,8%, ishemijske bolesti srca 15,9%, cerebrovaskularne bolesti 17,8%, a ostale bolesti srca i sistema krvotoka čine 42,5% svih smrtnih ishoda od KVB. Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom je vodeći zdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. U akutni koronarni sindrom spadaju: akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt. Akutni koronarni sindrom u Srbiji činio je 49,9% svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca u 2020. godini. Prema preliminarnim podacima populacionog registra za AKS, u Srbiji je u 2020. godini dijagnoza akutnog koronarnog sindroma postavljena kod 20.434 slučajeva. Incidencija akutnog koronarnog sindroma u Srbiji iznosila je 196,2 na 100.000 stanovnika (stope incidencije standardizovane su na evropsku populaciju ASR-E). Tokom 2020. godine od ovog sindroma u Srbiji je umrlo 4.385 osoba. Stopa smrtnosti od akutnog koronarnog sindroma u Srbiji iznosila je 38,1 na 100.000 stanovnika (stope smrtnosti standardizovane su na evropsku populaciju ASR-E).

Najznačajniji faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti

Većina KVB je uzrokovana faktorima rizika koji se mogu kontrolisati, lečiti ili modifikovati, kao što su: visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, prekomerna uhranjenost/gojaznost, upotreba duvana, fizička neaktivnost i šećerna bolest. Međutim, postoje i neki faktori rizika koji ne mogu da se kontrolišu. Među najznačajnije faktore rizika, koji su odgovorni za smrtnost od KVB, ubrajaju se povišen krvni pritisak (kome se pripisuje 13% smrtnih slučajeva na globalnom nivou), zatim upotreba duvana (9%), povišen nivo šećera u krvi (6%), fizička neaktivnost (6%) i prekomerna telesna masa i gojaznost (5%).

Promenjivi faktori rizika

- Hipertenzija (povišen krvni pritisak)

Hipertenzija je vodeći uzrok KVB širom sveta, a visok krvni pritisak se naziva „tihim ubicom”, jer često nije praćen znacima upozorenja ili simptomima, pa mnogi ljudi i ne znaju da ga imaju. Krvni pritisak se meri i evidentira kao odnos dva broja u milimetrima živinog stuba (mmHg) – na primer, 120/78 mmHg. Prvi broj označava sistolni (tzv. gornji) krvni pritisak – pritisak u arterijama u trenutku kada je srčani mišić u kontrakciji, a drugi broj označava dijastolni (tzv. donji) pritisak – pritisak u arterijama kada je srčani mišić opušten između dve kontrakcije. Normalnim krvnim pritiskom se smatraju izmerene vrednosti gornjeg (sistolnog) pritiska koji je između 120 - 129 mmHg i donjeg (dijastolnog) između 80-84 mmHg. Prehipertenzija se definiše kao stanje kada se u više merenja dobije sistolni (gornji) pritisak koji je između 130–139 mmHg, odnosno kada je dijastolni (donji) pritisak između 85-89 mmHg. Povišen krvni pritisak – hipertenzija se definiše kao stanje kada se u više merenja dobije sistolni (gornji) pritisak koji je viši od 140 mmHg, odnosno kada je dijastolni (donji) pritisak viši od 90 mmHg.

Na globalnom nivou, skoro milijardu ljudi ima visok krvni pritisak (hipertenziju), od kojih dve trećine živi u zemljama u razvoju. Prehipertenziju i hipertenziju u Srbiji ima 47,5% odraslog stanovništva. Prehipertenzija i hipertenzija kod muškaraca zastupljena je kod 48,5%, a kod žena kod 46,5% slučajeva. Hipertenzija je jedan od najvažnijih uzroka prevremene smrti širom sveta, a ono što zabrinjava je činjenica da se procenjuje da će 1,56 milijardi ljudi živeti sa hipertenzijom u 2025. godini. Sve navedeno upućuje na važnost redovnog merenja krvnog pritiska.

- Upotreba duvana

Izloženost duvanskom dimu povezana je sa osam miliona prevremenih smrtnih slučajeva u svetu godišnje. U Srbiji, zbog korišćenja duvana godišnje preveremeno umre 15.000 ljudi. Procenjuje se da je pušenje uzrok nastanka skoro 10% svih KVB. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16.-te godine života, raste sa godinama i viši je kod žena pušača nego kod muškaraca pušača. U roku od dve godine od prestanka pušenja, rizik od ishemijskih bolesti srca se znatno smanjuje, a u roku od 15 godina od prestanka pušenja, rizik od kardiovaskularnih oboljenja se izjednačuje sa rizikom koji postoji kod nepušača. U svetu puši svaki peti (21%) odrasli stanovnik. U Srbiji, svakodnevno konzumira duvanske proizvode (33,9%), muškaraca i (30,1%) žena.

- Povišen nivo šećera u krvi - šećerna bolest

Šećerna bolest se dijagnostikuje u slučaju kada su vrednosti jutarnjeg nivoa šećera natašte u krvi 7,0 mmol/L (126mg/dl) ili više, a KVB su uzrok 60 % svih smrtnih slučajeva osoba sa šećernom bolešću. Rizik od kardiovaskularnih bolesti je od dva do tri puta veći kod osoba sa tipom 1 ili tipom 2 šećerne bolesti, a rizik je veći kod osoba ženskog pola. Kardiovaskularni rizik raste sa povišenim nivoom vrednosti šećera u krvi, a prognoza KVB kod osoba sa šećernom bolešću je lošija. U svetu učestalost dijabetesa kod odraslih osoba iznosi 10%, dok u našoj zemlji učestalost dijabetesa kod odraslog stanovništva iznosi gotovo 8%. Ako se šećerna bolest ne otkrije na vreme i ne leči može doći do ozbiljnih komplikacija, uključujući srčani i moždani udar, bubrežnu insuficijenciju, amputaciju ekstremiteta i gubitak vida. Redovno merenje nivoa šećera u krvi, procena kardiovaskularnog rizika kao i redovno uzimanje lekova, uključujući insulin, može poboljšati kvalitet života ljudi sa šećernom bolešću.

- Fizička neaktivnost

Fizička neaktivnost spada u vodeće faktore rizika za hronične nezarazne bolesti, a osobe koje su nedovoljno fizički aktivne imaju 20 - 30% veći rizik od prevremene smrti u poređenju sa osobama koje su fizički aktivne. Osoba je nedovoljno fizički aktivna kada manje od pet puta nedeljno upražnjava polučasovnu fizičku aktivnost umerenog intenziteta ili je manje od tri puta nedeljno intenzivno aktivna kraće od 20 minuta. Nedovoljna fizička aktivnost je četvrti vodeći faktor rizika umiranja. U svetu je nedovoljna fizička aktivnost zastupljena kod 31% odraslog stanovništva. Ekscesivnom sedentarnom stilu života (sedenje 420 i više minuta tokom uobičajenog dana) je bilo izloženo 23 % stanovništva Srbije starosti 15 godina i više.

- Nepravilna ishrana

Utvrđena je povezanost visokog unosa zasićenih masti, trans-masti i soli, kao i nizak unos voća, povrća i ribe sa rizikom za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna masa i gojaznost u dečjem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za 3 do 5 puta. Učestalo konzumiranje visoko-energetskih namirnica, kao što su prerađene namirnice bogate mastima i šećerima, dovodi do nastanka gojaznosti. Visok unos zasićenih masti i trans-masnih kiselina je povezana sa srčanim bolestima, dok eliminacija trans-masti iz ishrane i zamena zasićenih masti sa polinezasićenim biljnim uljima smanjuje rizik od nastanka koronarne bolesti srca. Pravilna ishrana može da doprinese održavanju poželjne telesne mase, poželjnog lipidnog profila i nivoa krvnog pritiska.

- Nivo holesterola/lipida u krvi

Povišen nivo holesterola u krvi povećava rizik od nastanka srčanih oboljenja i moždanog udara. Na globalnom nivou, jedna trećina ishemijskih bolesti srca se može pripisati visokom nivou holesterola u krvi. Smanjenje visokog nivoa holesterola u krvi smanjuje rizik od nastanka srčanih oboljenja.

- Prekomerna uhranjenost i gojaznost

Gojaznost je usko povezana sa glavnim kardiovaskularnim faktorima rizika kao što su povišen krvni pritisak, netolerancija glukoze, dijabetes tipa 2 i dislipidemija. Prema rezultatima istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2019. godine, na osnovu izmerene vrednosti indeksa telesne mase, više od polovine stanovništva uzrasta od 15 godina i više bilo je prekomerno uhranjeno (57,1%), odnosno 36,3% stanovništva je bilo predgojazno i 20,8% stanovništva gojazno. Gojaznost je kod oba pola bila približno isto rasprostranjena (muškarci 21,7% i žene 20%).
Faktori rizika na koje ne možemo da utičemo (nepromenljivi faktori rizika)
Pored promenjivih faktora rizika, postoje i faktori rizika koji ne mogu da se menjaju. Međutim, osobe iz ovih rizičnih grupa bi trebalo da redovnije kontrolišu svoje zdravlje.

- Godine starosti

KVB postaje sve češća pojava u starijem životnom dobu. Kako čovek stari, srce prolazi kroz postepene fiziološke promene, čak i u odsustvu bolesti. Srčani mišić sa starenjem ne može u potpunosti da se opusti između dve kontrakcije što ima za rezultat da komore postaju krute i rade manje efikasno. Ove fiziološke promene nastale sa procesom starenja mogu da doprinesu dodatnim komplikacijama i problemima pri lečenju KVB.

- Pol

Muškarci imaju veći rizik za pojavu bolesti srca od žena u premenopauzi. Kada žene uđu u menopauzu, rizik za pojavu KVB se izjednačava sa miškarcima. Rizik za nastanak moždanog udara je isti kod žena i muškaraca.

- Bolesti u porodici

Porodična istorija kardiovaskularnih oboljenja ukazuje na povećani rizik kod potomaka. Ako je prvostepeni krvni srodnik imao koronarnu bolest srca ili moždani udar pre 55. godine života (rođak muškog pola) ili 65. godine života (rođak ženskog pola), rizik je veći.

Svetska federacija za srce

Svetska federacija za srce vodi globalnu borbu protiv srčanih bolesti i moždanog udara, sa fokusom na zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje preko ujedinjene zajednice koja broji više od 200 članica i okuplja medicinske organizacije i fondacije za srce iz više od 100 zemalja. Svetska federacija za srce usmerava napore za ostvarenje cilja Svetske zdravstvene organizacije da se za 25% smanje prevremeni smrtni ishodi od bolesti srca i krvnih sudova do 2025. godine. Zajedničkim naporima možemo pomoći ljudima širom sveta da vode bolji i zdraviji život sa zdravim srcem.

Donosioci odluka moraju da ulažu u nadzor i monitoring KVB, da implementiraju intervencije na nivou čitavog stanovništva kako bi smanjili KVB, uključujući:
• Usvajanje sveobuhvatne politike kontrole duvana;
• Uvođenje poreza na hranu koja sadrži trans-masti u cilju smanjenja potrošnje
namirnica bogatih mastima, šećerima i solju;
• Izgradnju pešačkih i biciklističkih staza u cilju povećanja fizičke aktivnosti;
• Izradu startegije za smanjenje zloupotrebe alkohola;
• Obezbeđivanje zdravih školskih obroka za decu.

Pridružite se!

Svetski dan srca obeležava se 29. septembra 2021. godine. I ove godine Svetski dan srca ima za cilj da istakne važnost globalnog pokreta u prevenciji bolesti srca i krvnih sudova. Članovi i partneri Svetske federacije za srce organizovaće brojne aktivnosti članova i partnera, kao što su predavanja, tribine, javne manifestacije, koncerti, sportski događaji.

U Republici Srbiji, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom instituta/zavoda za javno zdravlje obeležiće 29. septembar – Svetski dan srca organizovanjem različitih edukativno-promotivnih aktivnosti sa ciljem promocije značaja očuvanja zdravlja srca i krvnih sudova, uz poštovanje svih preventivnih mera koje se odnose na sprečavanje širenja zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2.

SAVETI da sačuvate svoje srce

Budite mudri u izboru hrane i pića

Smanjite slatke napitke i voćne sokove - izaberite vodu ili nezaslađene sokove.

Zamenite slatkiše i slatke poslastice svežim voćem kao zdravom alternativom.

Pojedite 5 porcija voća i povrća (otprilike po nekoliko) dnevno - mogu biti sveže, smrznute, konzervirane ili sušene.

Konzumirajte određenu količinu alkohola u skladu sa preporučenim smernicama.

Ograničite prerađenu i prženu hranu, koja često sadrži velike količine soli, šećera i zasićenih i trans - masti.

Pravite kod kuće zdrave obroke.

Budite fizički aktivni

Budite fizički aktivni najmanje 30 minuta svakodnevno sedam dana u nedelji.

Prošetajte do posla ili prodavnice.

Koristite stepenice umesto lifta.

Uključite se u neki sport ili ples.

Bavite se fizičkom aktivnošću na poslu (pauzu iskoristite za lagane vežbe istezanja ili kratku šetnju).

Ako putujete autobusom, siđite dve stanice ranije.

Na posao idite biciklom, ako je to moguće.

Bavite se fizičkom aktivnošću dok gledate televiziju (čučnjevi, vožnja sobnog bicikla, vežbanje na steperu).

Što više slobodnog vremena provodite u prirodi, fizički aktivno (šetnja, rad u bašti, vožnja bicikla ili rolera)

Recite ne pušenju

To je najbolja stvar koju možete da uradite za poboljšanje zdravlja vašeg srca.

U roku od dve godine od prestanka pušenja, rizik od koronarne bolesti srca se značajno smanjuje.

Posle 15 godina nakon prestanka pušenja,rizik od KVB vraća se na rizik nepušača.

Prestankom pušenja, poboljšaćete svoje zdravlje i zdravlje vaših najbližih.

Ako imate problema sa prestankom pušenja, potražite stručni savet.

Više informacija na:

https://world-heart-federation.org/world-heart-day/about-whd/world-heart-day-2021/

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima) 
Objavljeno u Zdravstvo

* Dvodnevna likovna kolonija, u organizaciji Umetničkog studija Sombor, održana je od 28. i 29. avgusta u Kampiralištu Crvenog krsta u Bačkom Monoštoru. Tema kolonije bila je "Iz srca bojama kaži"

Dvadesetak malih umetnika, uzrasta od 7 do 14 godina, kroz svoje slike predstavili su svet onako kako ga oni vide i poslali svoje poruke. Akcenat je bio na tome da svako od njih da odgovarajući naziv svojem delu.

Drugog dana organizovana je izložba nastalih radova, a nagrađeno je troje umetnika. Prva nagrada pripala je Nikolini Mrgić, za sliku pod nazivom "Užitak", druga nagrada Katarini Lekin za sliku "Ples Boja" i treća nagrada Maksimu Novakoviću za sliku "Rana jesen".

Specijalne nagrade, za najaktivnije članice prethodne godine, dobile su Aleksandra Macanović i Tijana Maoduš, dok je posebnu nagradu, za pomoć prilikom kampa, dobio jedan od najmlađih članova, Pavle Šalajić.

Projekat "Iz srca bojama kaži" finansiran je iz budžeta Grada Sombora kroz LAP za decu 2021.

- Pogledajte još nekoliko zanimljivih slajd-fotografija u dodatku rubrike; uz pozitivnu atmosferu sa događaja (slike 1,2) i: 3) Nikolina Mrgić, 1. nagrada, 4) druga nagrada, Katarina Lekin i 5) 3. nagrada, Maksim Novaković

Novinarka: Vanja Kahrimanović

Foto: Danijel Peršić

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Mladi

* U susret jednom od najlepših hrišćanskih praznika, Ivanjdana - ili Ivandana, Somborac, dugogodišnji majstor fotografije - inače i naš saradnik-fotoreporter, Vinko Janković još jednom nas je prijatno iznenadio

Prosledio nam je da se svi prisetimo fotografije svoje, naravno sačuvane, pa zato dok je i nas tu na ovom čudesnom somborskom tlu, tih posebnih i u (rekli bismo, samo tom Somboru) događaja povodom ovoga velikog i popularnog sveca, a reč je o ulici Petra Kočića, devedesetih.

Jer, u toj ulici... Kad, letnji školski raspust uveliko biva u toku, a ko još nije otišao na more ima priliku da se oproba u atletici...

IVANJDAN, Ivanjske vatre, Ivanjske ulične trke dece i odraslih... Lepo druženje meštana ove, ali bogami i susednih ulica, a bilo je učesnika ČAK i iz drugih mesnih zajednica!!! Svi su takmičari revnosno se spremali, jer nije bila to mala stvar - postati šampion, svoje ulice. Pa uz već tradicionalno potom preskakanje Ivanjdanske vatre, uveče (6. jula), Ivanjdana, podeljeni su od organizatora a koga drugog do Vinka i njegovih saradnika-komšija, veoma simbolični paketići poklona koje svi pamte, ali i čuvaju, pa diplome, medaljice, trofeje, u vitrinama svojih kutija od uspomena.

Na Vinkovim sačuvanim snimcima su detalji sa održanih trka, tradicionalnog paljenja i preskakanja vatre, iz 1991. 1995. i 1996. godine. Događaje mnogi i danas pamte. Evo nekih detalja, nekoliko fotki u slajdovima ispod teksta, na kojima među ostalima vidimo i pojedine buduće velike šampione (poput popularne sportistkinje Dunje Žeravić, danas Lalić (vidimo je na snimku broj 8 u slajdovima, prva s leva na pobedničkom postolju :-), koja je na ponos Somboru donela kasnije pregršt medalja onih najsjajnijih sa mnogih velikih međunarodnih i domaćih prvenstva, turnira... na fotografiji broj ) ali Dunja kao i svi posebno će istaci u krajičku srca ove Ivanjdanske događaje - drugačijim od ostalih... Dok, mi se i tada trudili da medijski sve ovo lepo u Petra Kočića propratimo, isto tako zabeležimo i sačuvamo u novinama koje smo poput Sportske revije ili "Bačkog sporta", pravili... A naš Vinko - i onda nam je bio, saradnik. :-)

***

(Šta kažu običaji i činjenice: Ivanjdan (Ivandan, Svitnjak, Jovan Igritelj) hrišćanski je praznik kojim se obeležava rođenje Svetog Jovana Krstitelja, 7. jula po gregorijanskom, odnosno 24. juna po julijanskom kalendaru. Šest meseci pre svog javljanja u Nazaretu Bogorodici, prvosvešteniku Zahariji u Jerusalimski hram se javio anđeo Gavrilo. Pre nego što je objavio čudesno začeće Bogorodice, anđeo je začeo bezdetnu staricu Jelisavetu, ženu Zaharija, koji nije odmah poverovao u reči anđela Gavrila i ostao nem sve do osmoga dana po rođenju deteta, tada je pri obrezivanju i davanju imena Zaharije, na daščicu napisao ime Jovan i, progovorio. Jovan je u reci Jordan krstio Hrista, pa je u narodu poznat kao Jovan Krstitelj.

Kod Srba na ovaj dan se stavi venac od ivanjskog cveća (koji se zove Ivanjski Venac), na vrata kuće. 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

* U Srbiji se tradicionalno od 1991. godine, u trećoj nedelji maja, obeležava Nedelja zdravlja usta i zuba. Ove godine XXXI Nedelja zdravlja usta i zuba se kao i prethodne godine obeležava od 17. do 23. maja pod sloganom „Zdrave navike za zdrave zube” - javljaju u aktuelnom Saopštenju za javnost iz Zavoda za javno zdravlje u Somboru koje usled akuelnosti, relevantnih zanimljivih ali suštinski po zdravlje važnih podataka činjenično istraživanjima sažeto obuhvaćenim u tekstu koji je pred vama, prenosimo:

Svetska zdravstvena organizacija definiše oralno zdravlje kao „stanje bez hroničnog bola usta i lica, bez malignih bolesti usne duplje i grla, oralnih infekcija i rana, bez oboljenja desni, karijesa, gubitka zuba, kao i bez drugih oboljenja i stanja koji ograničavaju kapacitet osobe da žvaće, grize, smeje se, govori i negativno se odražavaju na psiho-socijalno blagostanje”. Bolesti usta i zuba uzrokuju bol, nelagodnosti, ali mogu dovesti i do ozbiljnih posledica po opšte zdravlje. Zbog zdravstvenih, socijalnih i ekonomskih posledica oboljenja usta i zuba predstavljaju veliki javnozdravstveni problem.

Karijes, periodontalna oboljenja tj. oboljenja desni, oralni karcinomi, oralne manifestacije HIV infekcije i traume usta i zuba spadaju u najčešća oralna oboljenja i stanja, a u velikoj meri ih je moguće prevenisati ili se mogu lečiti u ranoj fazi. Prema procenama Globalne studije opterećenja bolestima iz 2017. godine u svetu skoro 3,5 milijardi ljudi ima neko oralno oboljenje, a više od 530 miliona dece ima karijes mlečnih zuba. Veoma je visoka učestalost oboljenja potpornog aparata zuba, koja su prisutna kod svakog desetog stanovnika u svetu. U velikom broju zemalja sa niskim i srednjim prihodima, sa porastom urbanizacije i promenama u uslovima življenja, učestalost oralnih oboljenja nastavlja da raste.

Rezultati Istraživanja ponašanja u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta u Republici Srbiji 2018. godine (1*) pokazali su da naviku svakodnevnog pranja zuba češće od jednom dnevno ima nešto više od dve trećine (70,9%) učenika petih, sedmih razreda osnovne škole i prvih razreda srednje škole, značajno više devojčica nego dečaka (82,6% prema 59,9%).

Istraživanje o oralnom zdravlju dece u Srbij (2*) koje je sprovedeno 2019-2020. godine pokazalo je da u Srbiji 13,4% dece uzrasta 12-36 meseci ima jedan ili više karijesnih mlečnih zuba, kao i da u ovom uzrastu više od polovine dece (52,9%) svakodnevno konzumira slatkiše. Rezultati ovog istraživanja pokazali su i da 50,9% dece uzrasta 36-71 mesec ima karijes ili neku njegovu komplikaciju, kao i da svako peto dete (17,8%) u predškolskom uzrastu ima uočljivu karijesnu leziju na tek izniklom prvom stalnom molaru. U uzrastu 12 godina sve zdrave zube ima 36% dece, a u uzrastu 15 godina 22% dece.

Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije 2019. godine (3*) pokazuje da 55,3% odraslog stanovništva (15+ godina) u Srbiji procenjuje stanje svojih zuba i usne duplje kao dobro, a 57,8% stanovnika je izjavilo da pere zube više od jednom dnevno. Najveći procenat stanovnika Srbije koji redovno peru zube (75,1%) je među mladima uzrasta od 15 do 24 godine. Rezultati pokazuju i da 16,5% stanovnika uzrasta 25 godina i više ima sve svoje zube, što je povećanje u odnosu na 2013. godinu kada je procenat osoba sa svim svojim zubima u ovoj starosnoj grupi iznosio 8,3%. Dve trećine stanovnika starijih od 15 godina (69,5%) se izjasnilo da ima svog stomatologa. U periodu od 12 meseci koji su prethodili Istraživanju svaki treći stanovnik (39,4%) je posetio stomatologa.

Visokoj učestalosti oralnih oboljenja na globalnom nivou, osim neadekvatnog održavanja oralne higijene na individualnom nivou, u velikoj meri doprinose i nedostatak zaštite fluoridima, kao i neadekvatna pokrivenost stomatološkom zdravstvenom zaštitom na primarnom nivou.

Faktori rizika za nastanak bolesti usta i zuba nisu samo loša oralna higijena već i faktori koji su značajni i za nastanak oboljenja srca i krvnih sudova, malignih oboljenja, dijabetesa, kao što su: nepravilna ishrana sa velikom količinom masti, soli i šećera, upotreba duvanskih proizvoda, štetna upotreba alkohola, fizička neaktivnost, ali i socijalne determinante zdravlja.

Mere zaštite zuba treba sprovoditi tokom čitavog života, počevši i pre nicanja zuba tj. tokom trudnoće. Primena adekvatnih mera u mlađem životnom periodu omogućava unapređenje opšteg i oralnog zdravlja u kasnijem životnom periodu. Stoga se posebna pažnja u planiranju i primeni preventivnih stomatoloških mera posvećuje deci i mladima. Naročito značajna ciljna grupa za preventivni rad su trudnice i deca školskog i predškolskog uzrasta kod kojih se mogu sprovesti skoro sve mere zaštite stalnih i preostalih mlečnih zuba.

Opšte preporuke za očuvanje oralnog zdravlja

Opšte preporuke za očuvanje oralnog zdravlja nisu usmerene samo na značaj održavanja adekvatne higijene i redovnih poseta stomatologu, već obuhvataju i preporuke za smanjenje unosa šećera, a podstiče se i uključivanje poruka o bezbednom fizičkom okruženju, kao i uticaju konzumiranja alkohola i pušenja na oralno zdravlje.

Preporuke za očuvanje oralnog zdravlja su:
• briga o zdravlju usta i zuba deteta od rođenja i prva preventivna poseta dečijem stomatologu u periodu od šestog meseca do navršene prve godine života;
• u zavisnosti od starosti deteta, pranje zuba, pomoć i/ili nadzor nad pranjem zuba deteta od strane roditelja/staratelja uglavnom do desete godine života;
• održavanje adekvatne higijene što podrazumeva redovno pranje zuba ujutru i uveče pred spavanje, kao i posle svakog obroka pastom za zube sa fluorom i korišćenje konca za zube;
• posete stomatologu radi redovne kontrole najmanje jednom u šest meseci ukoliko nije potrebno učestalije zbog lečenja i uklanjanja zubnog kamenca od strane stomatologa;
• vezivanje sigurnosnih pojaseva u vozilu, kao i pravilno korišćenje dečijih auto sedišta;
• izbalansirana ishrana bogata voćem, povrćem i mlečnim proizvodima sa smanjenim unosom šećera (izbegavati unos slatkih gaziranih napitaka i grickalica);
• prestanak pušenja;
• smanjenje ili prestanak konzumiranja alkohola;
• korišćenje zaštitne opreme za sportske aktivnosti (kaciga, štitnik za zube i slično).

Linkovi: 

(1*) Истраживања понашања у вези са здрављем деце школског узраста у Републици Србији 2018. године

(2*) Истраживање о оралном здрављу деце у Србији

(3*) Истраживање здравља становништва Србије 2019. године

Izvor:

1. World Health Organization. Oral health. Dostupno na: https://www.who.int/health-topics/oral-health/#tab=tab_1
2. James SL, et al. Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 354 diseases and injuries for 195 countries and territories, 1990–2017: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2017. The Lancet. 2018;392(10159):1789- 858
3. FDI World Dental Federation. Dostupno na: https://www.fdiworlddental.org/

-------------

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Zdravstvo
Strana 1 od 2

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…