Prikazivanje članaka po tagu turizam

ponedeljak, 27 septembar 2021 20:44

Obeležavamo danas 27. septembar - Svetski dan turizma

* Danas kao i svakog 27. septembra, obeležavamo Svetski dan turizma, ovogodišnji  je posvećen vezi između turizma i digitalne transformacije. Korišćenjem savremenih tehnologija i digitalnih platformi može se unaprediti razvoj turizma u skladu sa principima održivog razvoja

Svetska turistička organizacija Ujedinjenih nacija objavila je podatak da je u 2017. godini broj međunarodnih turista dostigao 1,323 milijardi, čime je zabeležen porast od 84 miliona u odnosu na prethodnu godinu, a istovremeno postavljen novi rekord u broju turista.Te godine Evropa je bila kao i dosada najposećeniji kontinent sa čak 51% udela u svetskom turističkom prometu, a slede je Azija sa 24%, Amerike sa 16%, Afrika sa 5% i Bliski Istok sa 4%.

Prva tri mesta po broju turista zauzele su Francuska, Španija i SAD. Čak 57% turista na odabranu destinaciju doputovalo je avionom, 37% drumskim prevozom, 4% brodom, a 2% železnicom. Kada je reč o motivima i vrstama putovanja, 55% turista je putovalo na odmor, 27% je posećivalo rodbinu i prijatelje, dok je 13% putovalo iz poslovnih i profesionalnih razloga. Konačno, interesantni su podaci UNWTO-a prema kojima turizam obezbeđuje čak 10% svetskog GDP-a i 7% svetskog izvoza, a svaki deseti građanin sveta zaposlen je u ovoj privrednoj grani.

Dobre rezulate beležimo i u 2018. godini, dok se već krajem 2019 i 2020 godine beleži značajan pad na globalnom nivou uzrokvan pandemijom korona virusa, dok se istovremno beleži značajan porast na loklanom nivou, što se može objasniti time da su se zbog korone i zatvaranja granica te nemogućnosti putovanja, mnogi turisti opredelili za turističke destinacije i lokalitete u ovkiru svojih država.

Da podsetimo, svetski dan turizma obeležava se svake godine 27. septembra u čast godišnjice usvajanja Statuta Organizacije 1970. godine, čime je otvoren put za osnivanje Svetske turističke organizacije.

 Mostar, Bosna i Hercegovina (Hercegovina)

 Cinque terre, Italija

Spezia, ItalijaFirenca, Italija

Sijena, Italija

Montekatini, Italija

Bolonja, Italija

Srebreno, Kupari Hrvatska

Zlatni Pjasci, Varna Bugarska

Sozopol, Bugarska

Nesebar, Bugarska

Kumburgaz, Turska

Silivri, Turska

Istanbul, Turska

Trebinje, Bosna i Hercegovina (Hercegovina)

Sajam turizma,Tunis

 

Moje fotografije sa putovanja Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Italija, Turska....

 

 

 

Pratio, zabeležio i fotografisao

Srđan Ačanski, dipl.turizm.

acanskiSphoto 

Canon EOS 4000d+ EF-S 18-55 III

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

 

Objavljeno u Prva vest

* U veoma prijatnoj i kolegijalnoj atomsferi, odrzana je panel diskusija “Turističke tendencije u vreme korone” a sve u sklopu obeležavanja Dana turizma, 27. septembra 

Na ovoj panel diskusiji, svoja izlaganja su imali Srđan Ačanski, dipl.turizmolog, Jovica Kelić, predsednik Udruženja UPOH Ecko energy, te Eržika Bešenji, vlasnica Etno Kuće Mali Bodrog.

Ovogodišnji DAN TURIZMA  je posvećen vezi između turizma i digitalne transformacije. Korišćenjem savremenih tehnologija i digitalnih platformi može se unaprediti razvoj turizma u skladu sa principima održivog razvoja.

Svetska turistička organizacija Ujedinjenih nacija objavila je podatak da je u 2017. godini broj međunarodnih turista dostigao 1,323 milijardi, čime je zabeležen porast od 84 miliona u odnosu na prethodnu godinu, a istovremeno postavljen novi rekord u broju turista. Te godine Evropa je bila kao i do sada najposećeniji kontinent sa čak 51% udela u svetskom turističkom prometu, a slede Azija sa 24%, obe Amerike sa 16%, Afrika sa 5% i Bliski Istok sa 4%. Prva tri mesta po broju turista zauzele su Francuska, Španija i SAD. Čak 57% turista na odabranu destinaciju doputovalo je avionom, 37% drumskim prevozom, 4% brodom, a 2% železnicom.

Kada je reč o motivima i vrstama putovanja, 55% turista je putovalo na odmor, 27% je posećivalo rodbinu i prijatelje, dok je 13% putovalo iz poslovnih i profesionalnih razloga. Konačno, interesantni su podaci UNWTO-a prema kojima turizam obezbeđuje čak 10% svetskog GDP-a i 7% svetskog izvoza, a svaki deseti građanin sveta zaposlen je u ovoj privrednoj grani.

Dobre rezulate beležimo i u 2018. godini, dok se već krajem 2019. i 2020. godine beleži značajan pad na globalnom nivou uzrokovan pandemijom korona virusa, dok se istovremno beleži značajan porast na loklanom nivou - što se može objasniti time da su zbog korone i zatvaranja granica, te nemogućnosti putovanja, turisti se više opredeljivali za turističke destinacije i lokalitete u okviru svojih država.

Zaključak ove panel diskusije je da treba iskorostiti trenutne tendencije u turizmu i opredeljenje gostiju da svoje odmore provode u Srbiji.

 

Beleži,fotografiše i još ponešto....

Srđan Ačanski, dipl.turizmolog

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

Objavljeno u Prva vest

* Kutak u parku u Kolutu uređen ovih dana 

Zahvaljujući đacima Osnovne škole "Ognjen Prica", zaposlenima u Javnom komunalnom preduzeću Prostor, te prodavnici "Mar-Dar", centar ovog naseljenog mesta, zablistao je. Šarenilo u skladu boja, lepe udobne klupe, igralište za decu, šetalište sa romantičnim prizvukom, sve to zajedno daje simpatično a ujedno korisno stecište za odmor, zabavu, kvalitetno provođenje slobodnog vremena.

Na taj način su Kolućani - i sami zaslužni tome učestvujući solidarno u realizaciji ovih radova - doprineli ujedno i samima sebi da steknju još bolju i kvalitetniju sredinu u kojoj žive, te u širem ekolokom i opšte društvenom smislu, takođe. A zašto ne - time privući pažnju i većem broju potencijalnih turista koji bi se ovde zadržali, gde imaju šta da vide, zadrže se i borave, pa da obostrano zadovoljstvo uz poznato ovdašnje gostoprimstvo i druženje meštana, bude još i isplativije.

- Dodatak, u slajdu ispod teksta pogledajte još nekoliko zanimljivih fotografija što svedoče o novom ruhu Koluta -

Izvor: fejsbuk stranica https://www.facebook.com/selokolut

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

* Kumburgas predstavlja gradsku četvrt grada Bujukčekmenče, koja čini jedan od 39 okruga Instanbula. Bujukčekmenče je inače 14. grad po velični u Istanbulskom okrugu, sa procenjenim brojem više od 50.000 stanovnika

Kumburgaz je od Sombora udaljen 1079 km ili oko 12 sati vožnje.

Kumburgaz plaža

Kumburgaz se prvi put pominje 1334. godine u Grčkim spisima pod nazivom „Oikonomeion“ što bi u bukvalnom prevodu značilo „Ministar finiansija ili blagajnik. Podaci za ovo mesto prilično su šturi, 1890. godine mesto je bilo nenaseljeno, 1986. godine dobija status opštine, a od 1988. godine postaje deo okruga/grada Bujkčekmenče. Gradska četvrt Kumburgas danas ima oko 8.000 stanovnika.

Pogeld na plažu Hotel "Ranax"

Mesto se nalazi se na 60 kilometara udaljenosti od centra Istanbula i svih bitnih dešavanja. Zbog svojih predivnih plaža, plavog mora, zlatnog peska i sunca, predstavlja omiljeno izletište stanovnika Istanbula.

Prodavnica, supermarket Kumgurgaz

Prva agencija u Srbiji koja je počela da radi u ovom delu Turske je agencija Omnis tours iz Sombora, tek kasnije ovo mesto su počele da rade druge agencije. Mesto Kumburgaz svakako je za preporuku, kao i hotel Ranax koji se nalazi na samoj plaži, apoteka, prodavnica i pijaca su u neposrednoj blizini, ljudi su veoma ljubazni, predsusretljivi, svi jednostavno hoće da vam pomognu, da vas upute čak i ako ne znaju ni srpski ni engleski - potrudiće se da vam budu dobri domaćini pre svega.

To smo i mi doživeli prilikom naše posete, što je inače ta tradicionalna turska gostoljubivost. Cene osnovnih životnih namirnica (hleb, mleko, jaja) kao i cigareta i alkohola u radnjama su kao iste kao i kod nas. Mesto je jako dobro povezano sa Istanbulom - gradskim saobraćajem, postoje stalne autobuske linije kao i taxi prevoz.

 Hotel Ranax

E sada malo o Istanbulu......

***

Dobro došli u Istanbul, grad na dva kontinenta, mesto gde se susreću Istok i Zapad, prestonicu nekoliko velikih carstava, grad  koji se sa svojim brojem stanovnika od preko 15 miliona, svrstava među 10 najvećih gradova sveta. Vizantion, Carigrad, Konstantinopolj, Istanbul....... grad koji u dužinu ide neverovatnih 150 kilometara..... i da, grad koji definitivno morate posetiti.

Osnovan kao Vizantion na rtu Sarajburnu oko 660. godine pre n. e, grad po veličini i uticaju postaje jedan od najvažnijih u istoriji. Nakon što je ponovo osnovan kao Konstantinopolj 330. godine n. e, grad je bio carska prestonica za skoro 16 država, među kojima su Rimsko/Vizantijsko Latinsko i Osmansko carstvo. Grad je bio polazna tačka za širenje hrišćanstva tokom Rimskog i Vizantijskog carstva, pre osmanskog osvajanja 1453. godine, kada je pretvoren u  tvrđavu i središte Osmanskog carstva.

Među važnim karakteristikama Istanbula su strateški položaj na Putu svile, železnička mreža ka Evropi i Bliskom Istoku, kao i jedina pomorska veza između Crnog i Sredozemnog mora.

Da bi raskinuo sve veze sa osmanskom Turskom, Kemal paša Ataturk 1923. godine izmešta prestonicu u Ankaru, koja postaje sedište nove sekularne turske države.

Geografija

 * Istanbul se nalazi na severozapadu Turske u Mramornoj regiji i prostire se na ukupno 5.343 km². Bosfor, koji spaja Mramorno more sa Crnim morem, razdvaja grad na evropski deo u kojem se nalazi istorijsko i ekonomsko središte i na azijski dio. Grad je dalje podeljen "Zlatnim rogom", prirodnom lukom koja okružuje poluostrvo.

Klima

Istanbul se nalazi na granici sredozemne, vlažne suptropske i morske klimenajtopliji mesec je jul, kada prosečna temperatura iznosi 41 °C, dok je najniža u januaru, 21 °C.

Znamenitosti

Istanbul kao višemilionski grad i prestonica nekoliko velikih carstava ima itekako mnogo znamenitosti koje bi trebalo posetiti, nisam mogao da pobrojim sve, tako da navodim samo neke:

  • Kula Galat

Kula je podignuta 528. godine za vreme Justinijana I ali tokom četvrtog krstaškog pohoda biva uništena, kulu su obnovili 1348. godine. Kula, kružne osnove, je smeštena na samom vrhu brda koje se uzdiže nad spojem Zlatnog roga i Bosfora i u potpunosti dominira nad čitavim krajem. Visoka je 61 metar, prečnik iznosi 8.95 m od čega 3.75 m otpada na debljinu zida. Oko najvišeg sprata smeštena je uska terasica.

  •  Aja Sofija

Aja Sofija ili Sveta Sofija je bivša pravoslavna crkva, kasnije carska džamija, a sada muzej (tur. Ayasofya Müzesi). Od vremena završetka gradnje 537. pa sve do 1453. godine, služila je kao pravoslavna saborna crkva i sedište Vaseljenskog patrijarha, džamija do 1935. godine, kada je Kemal Ataturk pretvara u muzej. Aja Sofija danas predstavlja jedan od najznačajnijih spomenika svetske kulturne baštine i nalazi se na listi Uneska.

Odluka o pretvaranju Aja Sofije u muzej (2020. godine ovaj akt je ukinut po naređenju Redžepa Tajipa Erdogana, po mnogima je to bio udar na "sekularizam" u Turskoj i na temelje sekularne države, da ne ulazimo dublje u ovu "vruću temu" politiku ostavljamo političarima)

Odlukom predsednika Erdogana od 2020. godine, Aja Sofija je opet džamija. Time je zvačnio stavljena van snage odluka Kemala Paše Ataturka o pretvaranju u muzej religije.

  • Dolombahće

Dolombahće je palata koja se nalazi na evropskoj obali Bosfora, služila je kao sedište sultana i bila je centar uprave Turske imperije od 1853. pa sve 1922 godine. Ovu palatu je sagradio sultan Abdulmedžid, tamo je preselio iz svog dvora, palate Topkapi.

Ova palata je bila približavanje turske imperije Evropi, u mnogome je podsećala na evropske dvorce. Kao uzor mu je služila palata Luvr i Bakingemska palata.

         Plava džamija

Izgradnja je otpočeta 1609, a završena je 1616. godine za vreme vladavine sultana Ahmeda I. Poput svih ostalih džamija i Plava džamija sadrži grobnicu osnivača, predvorje i medresu. Džamiju je izgradio na mestu nekadašnje Konstantinove palate.

  • Taksim

Trg se nalazi se u istoimenoj četvrti u evropskom delu Istanbula. Taksim je najveća turistička i zabavna četvrt poznata po svojim restoranima, prodavnicama i hotelima. Taksim se smatra srcem modernog Istanbula. Na trgu Taksim nalazi se državni spomenik Cumhuriyet Aniti, izgrađen 1928. godine, te kulturni centar i opera.

  • Hipodrom

Hipodrom je predstavljao jedno od najznačajnijih mesta prestonice Vizantije, Konstantinopolja, a nastao je krajem III veka za vladavine Septimija Severa, po uzoru na Circus Maximus u Rimu, konačan oblik je dobio za vreme cara Konstantina Velikog 330. godine. Nekoliko puta je popravljan i renoviran, a nakon požara i pljačke koji su pratili krstaško zauzeće grada 1204. godine, je prepušten propadanju. Danas njegovi ostaci sačinjavaju centralni gradski trg starog dela grada.

Trg Hipodrom sa obeliskom

............................omiljeno letovalište stanovnika Istanbula na Mramornom moru, neka bude i vaše...........................

GALERIJA 

Turska zastava na ulazu u Istanbul

Kafe šop i prodavnica čaja u Istanbulu

Istanbulske ulice kvart Sultan Ahmed

Suvenirnice u Istanbulu

Arasta bazar u Istanbulu

Plava džamija u Istanbulu

Suvenirnica blizu Arasta bazara

Hamam sultanije Hurem 

Palata Ibrahim Paše (Pargalije)

Turistička policija Istanbula u blizini Aja Sofije

Prodavnica kolača Istanbul

Kapali (zatvoreni) bazar - najpoznatiji bazar u Istanbulu

Prodavnica čajeva badema urmi....

Ceđeno voće na ulicama Istanbula - kvart Sultan Ahmed

Podzemna cisterna - Istanbul

/ZABRANJENO SVAKO NEOVLAŠĆENO PREUZIMANJE

MATERIJALA I FOTOGRAFIJA BEZ DOZVOLE AUTORA!!!!/

Srđan Ačanski, dipl.turizm.

acanskiSphoto 

Canon EOS 4000d+ EF-S 18-55 III

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest
* Iz Turističke organizacije grada Sombora stiže zanimljiva vest: od 1. aprila kreću atraktivne ponude iz oblasti inače retkog ali ovde sve razvijenog eko turizma
 
~ . ~
 
Za posetioce će biti prilično dosta iznenađenja kada bude posetili Eko-centar "Karapandža", koji u novoj turističkoj sezoni otvara vrata svim posetiocima u okviru Specijalnog rezervata prirode "Gornje Podunavlje".
 
Radno vreme je isplanirano svih sedam dana tokom sedmice: ponedeljkom, utorkom i sredom od 9 do 14 a od četvrtka do nedelje, od 9 do 19 časova.
 
Možete da pogledate i druge detalje - u slajdu ispod teksta.
 
Kontakt telefoni: 062/620-233, 062/800-53-23
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Prva vest

*Na velikoj sceni „Narodnog pozorišta Sombor“ održana je svečana promocija knjige „Sombor slovo po slovo, 101 pojam o Somboru u 30 slova“  u organizaciji  Gradske Biblioteke  „Karlo Bijelicki“ Sombor.

Na početku promocije knjige prisutnima se obratila Jovana Miljević, pomoćinica gradonačelnika za oblast ekonomskog razvoja i turizma, nakon nje govorio je autor gospodin Milan Stepanović.

U muzičkom delu programa učestvovali su učenici srednje muzičke škole „Petar Konjević“ iz Sombora. Program je vodila Biljana Keskenović

GALERIJA

/ZABRANJENO SVAKO NEOVLAŠĆENO PREUZIMANJE

FOTOGRAFIJA BEZ DOZVOLE AUTORA!!!!/

Pratio, zabeležio i fotografisao

Srđan Ačanski, dipl.turizm.

acanskiSphoto

Canon EOS 4000d+ EF-S 18-55 III

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 5

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…